Dok dnevni list „Srpski telegraf“ slavi deset godina rada, portal Religija.rs se priprema za drugu godišnjicu, nastavljajući dijalog o veri, identitetu i društvu sa novim idejama i sadržajem.
Pre tačno deset godina, 24. marta 2016. godine, na kioske je izašao prvi broj dnevnih novina „Srpski telegraf“, koji je za neke postao simbol „glasne štampe“, a za druge jednostavno deo medijskog pejzaža Srbije, sa milionskim tiražom i distribuiranim primercima širom zemlje. Godine prolaze, a godišnjice, ma kako bile različito tumačene, ostaju trenuci u kojima se ogleda put medija na domaćoj sceni.
U takvom trenutku, kada se obeležava decenija rada, u redakciju je stigla i poruka podrške koju je potpisao mitropolit mileševski Atanasije. Njegove reči nose ton zahvalnosti i molitvenog blagoslova, ne samo novinarima, već i čitaocima, saradnicima i svima koji na bilo koji način doprinose vidljivosti i uticaju medijske porodice okupljene oko ovog dnevnog lista:
- Čestitam na dobrom radu i zahvaljujem za saradnju i podršku Eparhiji mileševskoj, šaljem blagoslov i molitveno vas sve preporučujem Bogu za čuvanje u dobrom zdravlju, miru i napretku - poručio je mitropolit mileševski Atanasije.
Ton ove čestitke, sa molitvenim naglaskom i željom za zdravljem i napretkom, odražava prepoznavanje uloge štampe kao jednog od aktera javnog diskursa, ali i kao mesta susreta između sekularnog i duhovnog u vezi sa važnim jubilejima.
Ovaj jubilej ne označava samo brojku, deset ciklusa proleća, zime i svih onih trenutaka koji se pretoče u izveštaje, analize i kolumne, već i priliku da se osvrnemo na sve promene koje su se dogodile u medijskoj sferi Srbije otkad je „Srpski telegraf“ prvi put ugledao svetlost dana.
U istom ritmu obeležavanja značajnih datuma, portal Religija.rs, koji radi u okviru iste izdavačke kuće, priprema se da proslavi svoju drugu godišnjicu. Portal je počeo sa radom na Spasovdan, 13. juna 2024. godine, koji je jedan od važnih praznika u pravoslavnoj tradiciji. Taj izbor datuma nije slučajan — simbolično spajanje medijskog početka i duhovnog značaja oslikava želju urednika da u javnu sferu unesu glas koji se bavi pitanjima vere, identiteta i zajedništva.
Dok „Srpski telegraf“ proslavlja deset godina postojanja, portal Religija.rs ulazi u svoju drugu godinu rada i priprema se da započne treću sa novom snagom, idejama i sadržajem, spreman da nastavi dijalog o veri i društvu, baš onako kako je mitropolit Atanasije istakao u svojoj čestitki - sa blagoslovom, zahvalnošću i molitvom za budućnost.
U poruci punoj poštovanja istaknuta je njegova predanost pastirskom služenju i očuvanju duhovnog jedinstva crkve.
Miris tamjana i tiha molitva ispunili su Saborni hram u Prijepolju dok su sabrani pominjali decu, žene i vojnike čija imena i dalje žive u srcima zajednice.
Crkva upozorila da incident nije slučajan i zatražila hitnu reakciju nadležnih, ali vernike pozvala da ostanu mirni, dostojanstveni i nepokolebljivi u veri: "Nećemo na mržnju odgovarati mržnjom".
U besedi za utorak 11. sedmice po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički govori o vremenu koje je čoveku još ostavljeno za pokajanje, upozoravajući da će nastupiti dan koji neće biti prilika za promenu, već za konačni sud.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Svetog mučenika Kalinika po starom, dok se po novom kalendaru obeležava Sveti mučenik i arhiđakon Evplo. Katolička crkva obeležava spomendan Svete Klare Asiške, dok muslimani i Jevreji nemaju univerzalno priznat veliki praznik.
Veliki duhovnik našeg vremena upozoravao je da problem ne mora biti u bahatosti i otvorenoj oholosti, već u uverenju da smo dovoljno dobri, zbog čega prestajemo da preispitujemo sopstvene postupke i slabosti.
Kada je odrastao, ostavio je sve i krenuo da propoveda Jevanđelje, pozivajući ljude da se okrenu Hristu.
Posle 15 godina postupka, Strazbur je utvrdio da je Turska prekršila prava klirika i osporio tumačenje Lozanskog sporazuma, što može uticati i na druge slučajeve u Istanbulu.
Kimberli Gilfojl, nekadašnja voditeljka i tužiteljka, primila je svetinju sa Atosa u gestu koji je u prvi plan stavio duhovnu simboliku, a ne protokol i funkciju.
Sa nežnom korom, žutom glazurom i bogatim filom od čokolade i oraha, ovaj provereni recept donosi ukus kolača koji je nekada krasio svečane trpeze.
Starešina Hrama Svete Trojice u Mudrakovcu upozorio vernike na pojačano misionarsko delovanje nepravoslavnih zajednica.
Crkveni Tipik određuje i dane kada se opelo ne služi.
Tokom liturgije u hramu Svete Trojice, mitropolit mileševski je poručio vernicima da je radost povratka u Božji dom veća od svakog prestupa i da nas Hristovo vaskrsenje vodi kroz životne izazove.
U svetinji kod Priboja dve iskušenice stupile su na put monaškog služenja, a ovaj duhovni događaj sabrao je verni narod i sveštenstvo, spojivši vekovno pamćenje manastira sa živom, tihom radošću ovog posebnog trenutka.
Tokom arhijerejske liturgije u manastiru Svetog Nikolaja u Pribojskoj Banji, mitropolit mileševski uputio je snažnu poruku vernom narodu o veri, ljubavi i našem mestu u svetu koji prolazi kroz promene.
Arheološka istraživanja u porti jedne od najlepših svetinja Srbije, manastira Pustinja kod Prijepolja, otkrila su ostatke građevina iz XVI i XVII veka, kao i neverovatne artefakte koji osvetljavaju bogatu istoriju i duhovno nasleđe ovog svetog mesta.
U besedi za utorak 11. sedmice po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički govori o vremenu koje je čoveku još ostavljeno za pokajanje, upozoravajući da će nastupiti dan koji neće biti prilika za promenu, već za konačni sud.
Veliki duhovnik našeg vremena upozoravao je da problem ne mora biti u bahatosti i otvorenoj oholosti, već u uverenju da smo dovoljno dobri, zbog čega prestajemo da preispitujemo sopstvene postupke i slabosti.
Kada Pavle i Lenka pronađu neobičnu kutiju sa krstom i krenu za tragovima koje je ostavila njihova tetka Snežana, otkriće da se najveće blago ne krije u kutiji, već u srcu čoveka.
Vernici često zanemare kako prilaze Svetoj čaši.
Kada Pavle i Lenka pronađu neobičnu kutiju sa krstom i krenu za tragovima koje je ostavila njihova tetka Snežana, otkriće da se najveće blago ne krije u kutiji, već u srcu čoveka.
Šestorica osumnjičenih uhapšena su zbog incidenta u manastiru Svetog Jakova, dok hrišćanski predstavnici upozoravaju na sve učestalije nasilje nad vernicima i svetinjama u Jerusalimu.
Posebnu umetničku vrednost predstavlja ikonostas od orahovog drveta, izrađen 1833. godine.
Dok se sa roditeljima pripremaju za odlazak kod kumova na slavu, Stefan i Uroš kreću u potragu za tajnom koja vodi do najvećeg blaga.
Starešina hrama Svetih apostola Vartolomeja i Varnave ističe da krst u automobilu može biti izraz vere, ali ne i amajlija, dok bezbednost vozača uvek mora biti na prvom mestu.
Kada Pavle i Lenka pronađu neobičnu kutiju sa krstom i krenu za tragovima koje je ostavila njihova tetka Snežana, otkriće da se najveće blago ne krije u kutiji, već u srcu čoveka.
Za pravoslavnog hrišćanina sloboda ne znači da čovek može da radi sve što želi i da sam sebi određuje šta je dobro, a šta zlo.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
