Joakim i Ana bili su u braku punih 50 godina, ali nisu imali dece.
Srpska pravoslavna crkva danas obeležava veliki praznik - Začeće Svete Ane, majke Presvete Bogorodice. Ovaj dan posvećen je veri, strpljenju i nadi pravednih Joakima i Ane, koji su decenijama molili Boga za potomstvo.
Joakim i Ana bili su u braku punih 50 godina, ali nisu imali dece.
Prema tadašnjem shvatanju, bezdetnost se smatrala znakom Božje kazne i skrivenih grehova, zbog čega su često bili ponižavani i odbačeni od naroda. Ipak, uprkos osudama, nisu gubili veru, već su se neprestano molili Bogu da im podari dete, kao što je to učinio Avramu i Sari, Zahariji i Jelisaveti.
Jednom prilikom, tokom velikog praznika u Jerusalimu, Joakim je prineo darove u hram, ali ih prvosveštenik nije prihvatio, smatrajući ga nedostojnim jer nema potomstvo. Duboko povređen i ožalošćen, Joakim se povukao u pustinju, gde je 40 dana proveo u molitvi i postu.
U isto vreme, Ana je u velikoj tuzi molila Boga u svojoj bašti. Tada joj se javio anđeo Gospodnji i objavio da su njene molitve uslišene i da će roditi kćer, po kojoj će se blagosloviti svi narodi sveta. Ime detetu biće Marija.
Anđeo se potom javio i Joakimu u pustinji s istom porukom, naredivši mu da se vrati u Jerusalim, gde će se s Anom sresti kod Zlatnih vrata Hrama. Radostan zbog ove vesti, Joakim je pošao u grad, gde su supružnici zajedno proslavili Boga zbog ukazane milosti.
Prema predanju, Sveta Ana je začela u poznim godinama - u 70, a Presvetu Bogorodicu rodila je 8/22. septembra. Njeno rođenje donelo je radost i nebu i zemlji jer je upravo ona rodila Isusa Hrista.
Joakim je doživeo 80, a Ana 79 godina. Srpska pravoslavna crkva Svetog pravednog Joakima i Anu slavi 22. septembra po crkvenom kalendaru.
Svi postradali samo zato što su verovali u Hrista.
Prorok Sofonija je govorio hrabro protiv verskog i moralnog otpadništva svojih sunarodnika i protiv idolopoklonstva, koje je čak ušlo i u Sveti hram.
U srpskom narodu je dan Svete Varvare poštovan i proslavlja ga mali broj srpskih porodica kao svoju krsnu slavu.
Između mnogih drugih čudotvornih i dobrih dela, prvi je uredio čin bogosluženja po manastirima, poznat pod imenom čina Jerusalimske crkve.
Dok Jovanjdan u mnoge domove dolazi i kao krsna slava, Crkva podseća na molitvu koja se ne čita iz navike, već kao iskrena potreba da se čovek vrati sebi, veri i pokajanju.
Kroz lik Svetog Jovana Krstitelja, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički govori o najtežem koraku u duhovnom životu: trenutku kada čovek prestaje da upravlja svojim putem i usudi se da ga poveri Bogu.
Pravoslavni vernici danas proslavljaju Sabor Svetog Jovana Krstitelja – Jovanjdan po starom kalendaru i Svetog Jevtimija Velikog po novom. Katolici obeležavaju Svete Sebastijana i Fabijana, dok muslimani i Jevreji nemaju veliki verski praznik.
Jovanjdan je česta slava u Srba, smatra se četvrtom po brojnosti.
Veliki pravoslavni duhovnik 20. veka podseća nas da tuga nije prirodna za one koji veruju i otkriva put ka unutrašnjem miru kroz nadu, radost i Božiju ljubav.
Hleb blagoslova, molitve i tišine po receptu jednog od najstarijih kuvara na Atosu.
Ovi brzi kolači sa keksom, pistaćima i brusnicama donose raskošni slatki užitak za slavsku trpezu, spremni za posluženje za manje od sat vremena.
Selsko meso, staro jelo iz ruralnih krajeva, vraća se na trpeze kao simbol zajedništva, topline doma i prazničnih okupljanja — a tajna njegovog bogatog ukusa krije se u jednostavnim sastojcima i sporom, strpljivom krčkanju.
Pišinger je jednostavna, ali raskošna poslastica koja vekovima krasi slavske trpeze — savršena za sve koji vole spoj hrskavih oblandi i čokolade, uz miris doma i prazničnu toplinu.
Pripremite ove nežne kolačiće po receptu koji se čuva generacijama i otkrijte kako svaki zalogaj može da probudi sećanja, poveže porodicu i upotpuni praznično slavlje.
Pravoslavni vernici danas proslavljaju Sabor Svetog Jovana Krstitelja – Jovanjdan po starom kalendaru i Svetog Jevtimija Velikog po novom. Katolici obeležavaju Svete Sebastijana i Fabijana, dok muslimani i Jevreji nemaju veliki verski praznik.
Jovanjdan je česta slava u Srba, smatra se četvrtom po brojnosti.
Pravoslavni vernici danas proslavljaju Bogojavljenje po starom kalendaru i Prepodobnog Makarija Egipatskog po novom. Katolici obeležavaju spomendan Svetih mučenika Marija i Marte, dok muslimani i Jevreji nemaju veliki verski praznik.
Pravoslavna crkva 19. januara obeležava Krštenje Isusa Hrista, događaj u kome se otkriva Tajna Trojstva, dok osvećena voda, postaje znak Božje blizine, duhovne snage i početka unutrašnje obnove svakog čoveka.
Zavetni hram na Vračaru večeras je centar molitve i svetlosti, gde se kroz ikone, sveće i melodije proživljava Hristov prvi susret sa Zakonom, duhovno obrezanje srca i početak nove godine po julijanskom kalendaru – događaji koji ne ostavljaju nikog ravnodušnim.
Poglavar Srpske pravoslavne crkve poslao snažnu božićnu poruku o miru, srcu koje treba da se promeni i veri koja ne počinje od spoljašnje veličine, već iznutra.
Crkva Hristovog Rođenja jedna je najstarijih sačuvanih hrišćanskih crkava na svetu, podignuta u 4. veku, u vreme cara Konstantina.
Broj zlatnika simbolizuje godine Isusa Hrista, a vernici veruju da pronalazak dukata donosi blagoslov i napredak za narednu godinu.
Crkva nas uči da se istinska snaga ne rađa iz samodovoljnosti, već iz smirenja i svesti da bez Boga ne možemo ništa učiniti.
Stefan Popović zaplivao je sa društvom na plaži u Australiji i, u hladnim talasima kod Geelonga, pokazao da se praznik i tradicija ne vezuju za geografiju, već za veru koja putuje zajedno sa čovekom.
Razlika između Krstovdanske i Bogojavljenske vodice ne leži u "jačini“ vode, već u razlogu zbog kojeg se osvećuje.
