Joakim i Ana bili su u braku punih 50 godina, ali nisu imali dece.
Srpska pravoslavna crkva danas obeležava veliki praznik - Začeće Svete Ane, majke Presvete Bogorodice. Ovaj dan posvećen je veri, strpljenju i nadi pravednih Joakima i Ane, koji su decenijama molili Boga za potomstvo.
Joakim i Ana bili su u braku punih 50 godina, ali nisu imali dece.
Prema tadašnjem shvatanju, bezdetnost se smatrala znakom Božje kazne i skrivenih grehova, zbog čega su često bili ponižavani i odbačeni od naroda. Ipak, uprkos osudama, nisu gubili veru, već su se neprestano molili Bogu da im podari dete, kao što je to učinio Avramu i Sari, Zahariji i Jelisaveti.
Jednom prilikom, tokom velikog praznika u Jerusalimu, Joakim je prineo darove u hram, ali ih prvosveštenik nije prihvatio, smatrajući ga nedostojnim jer nema potomstvo. Duboko povređen i ožalošćen, Joakim se povukao u pustinju, gde je 40 dana proveo u molitvi i postu.
U isto vreme, Ana je u velikoj tuzi molila Boga u svojoj bašti. Tada joj se javio anđeo Gospodnji i objavio da su njene molitve uslišene i da će roditi kćer, po kojoj će se blagosloviti svi narodi sveta. Ime detetu biće Marija.
Anđeo se potom javio i Joakimu u pustinji s istom porukom, naredivši mu da se vrati u Jerusalim, gde će se s Anom sresti kod Zlatnih vrata Hrama. Radostan zbog ove vesti, Joakim je pošao u grad, gde su supružnici zajedno proslavili Boga zbog ukazane milosti.
Prema predanju, Sveta Ana je začela u poznim godinama - u 70, a Presvetu Bogorodicu rodila je 8/22. septembra. Njeno rođenje donelo je radost i nebu i zemlji jer je upravo ona rodila Isusa Hrista.
Joakim je doživeo 80, a Ana 79 godina. Srpska pravoslavna crkva Svetog pravednog Joakima i Anu slavi 22. septembra po crkvenom kalendaru.
Svi postradali samo zato što su verovali u Hrista.
Prorok Sofonija je govorio hrabro protiv verskog i moralnog otpadništva svojih sunarodnika i protiv idolopoklonstva, koje je čak ušlo i u Sveti hram.
U srpskom narodu je dan Svete Varvare poštovan i proslavlja ga mali broj srpskih porodica kao svoju krsnu slavu.
Između mnogih drugih čudotvornih i dobrih dela, prvi je uredio čin bogosluženja po manastirima, poznat pod imenom čina Jerusalimske crkve.
Pouka jednog od najvećih svetitelja pravoslavlja pokazuje kako pokajanjem i saosećanjem možemo dostići duhovni mir i istinsku čistotu srca.
Kad je napunio dvanaest godina, sišao je u grad, i tamo su ga neki dobri ljudi zavoleli i upisali u školu.
Sveštenstvo Jerusalimske patrijaršije nastavlja liturgiju iza zatvorenih vrata, dok vernici širom sveta iščekuju čudo Blagodatnog ognja uoči pravoslavnog Vaskrsa.
U ovim prostorima brišu se uobičajene granice - dolaze i vernici i oni koji to nisu, privučeni mirom, razgovorom i atmosferom koja ne nameće, već poziva na zadržavanje.
Na liturgiji u hramu Svetog Dimitrija poglavar SPC govorio o slabosti čoveka, snazi poverenja i putu koji ostaje otvoren za svakoga, dok je rukopoloženje novog đakona dalo događaju posebnu težinu i simboliku novog početka.
Netaknuta priroda i isposnica Svetog Zosima nalaze se u jedinstvenoj celini koja sada dobija i dodatnu međunarodnu važnost.
Odluka gradske vlasti i Mitropolije otvorila je put ka izgradnji crkve posvećene Ostroškom Čudotvorcu, kao trajnom mestu sabiranja i nade u Podgorici.
Hleb blagoslova, molitve i tišine po receptu jednog od najstarijih kuvara na Atosu.
Dok su meštani tugovali za preminulim komšijom, zvuk pucnjave prekinuo je molitvu i odneo život protojereju Sergeju Kljahinu, ostavljajući šest ranjenih i duboku tugu među vernicima.
Recept iz "Srbskog kuvara" donosi miris cimeta, posne delicije i vekovnu tradiciju pravoslavnih kuhinja pravo na vaš sto.
Kad je napunio dvanaest godina, sišao je u grad, i tamo su ga neki dobri ljudi zavoleli i upisali u školu.
Ovaj običaj duboko je ukorenjen u narodnoj tradiciji, pa se mladenci daruju, dočekuju prijatelje i porodicu, simbolično pokazujući gostoprimstvo, ljubav i zajedništvo koje tek treba da raste i sazreva.
Dodatni razlog zašto ovaj praznik ne treba posmatrati kao povod za gozbu i veselje je što on uvek pada u vreme posta, kada Crkva izričito zabranjuje sve skupove ovakve vrste.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Svetih četrdeset mučenika sevastijskih po starom i Svetog Vasilija Ankarskog po novom kalendaru. Katolici slave Svetu Leu Rimsku, muslimani obeležavaju treći dan Bajrama, dok Jevreji danas nemaju većeg opšteg praznika.
Predsednik Vrhovnog sabora Islamske zajednice Srbije otvara lične i duhovne teme – od značenja praznika, preko tišine posta i borbe sa sopstvenim egom, do sećanja na svoje odrastanje i poruka o snazi zajedništva među ljudima.
Od zajedničke molitve na musali do susreta za porodičnom trpezom, praznični dani donose posebnu kulturu ophođenja u kojoj svaka izgovorena čestitka nosi poruku poštovanja, vere i bliskosti među ljudima
U manastiru Svetog Aleksandra Nevskog u Ugljeviku okupio se veliki broj vernika da se pokloni mirotočivoj ikoni „Umekšanje zlih srca“
Ketrin Krik je od audicija za filmove došla do punih arena i miliona pregleda, uz egzorcizme obećava isceljenja, dok verski analitičari upozoravaju da iza svega stoji zloupotreba vere i profit.
Arhiepiskop sumski Nikodim tvrdi da je telo patrijarha Filareta premešteno protivno njegovoj poslednjoj volji, dok dve crkvene strukture ulaze u otvoren sukob oko opela i mesta sahrane.
Odluka lokalnih islamskih zajednica da proslavu svog praznika prilagode danu žalosti u Gruziji pokazuje međureligijsko poštovanje i solidarnost u zemlji gde muslimani čine značajan deo stanovništva.
Opelo služi patrijarh Vartolomej uz prisustvo brojnih crkvenih delegacija, dok Tbilisi ispraća patrijarha Iliju II ka mestu njegovog večnog počinka
