Joakim i Ana bili su u braku punih 50 godina, ali nisu imali dece.
Srpska pravoslavna crkva sutra obeležava veliki praznik - Začeće Svete Ane, majke Presvete Bogorodice. Ovaj dan posvećen je veri, strpljenju i nadi pravednih Joakima i Ane, koji su decenijama molili Boga za potomstvo.
Joakim i Ana bili su u braku punih 50 godina, ali nisu imali dece.
Prema tadašnjem shvatanju, bezdetnost se smatrala znakom Božje kazne i skrivenih grehova, zbog čega su često bili ponižavani i odbačeni od naroda. Ipak, uprkos osudama, nisu gubili veru, već su se neprestano molili Bogu da im podari dete, kao što je to učinio Avramu i Sari, Zahariji i Jelisaveti.
Jednom prilikom, tokom velikog praznika u Jerusalimu, Joakim je prineo darove u hram, ali ih prvosveštenik nije prihvatio, smatrajući ga nedostojnim jer nema potomstvo. Duboko povređen i ožalošćen, Joakim se povukao u pustinju, gde je 40 dana proveo u molitvi i postu.
U isto vreme, Ana je u velikoj tuzi molila Boga u svojoj bašti. Tada joj se javio anđeo Gospodnji i objavio da su njene molitve uslišene i da će roditi kćer, po kojoj će se blagosloviti svi narodi sveta. Ime detetu biće Marija.
Anđeo se potom javio i Joakimu u pustinji s istom porukom, naredivši mu da se vrati u Jerusalim, gde će se s Anom sresti kod Zlatnih vrata Hrama. Radostan zbog ove vesti, Joakim je pošao u grad, gde su supružnici zajedno proslavili Boga zbog ukazane milosti.
Prema predanju, Sveta Ana je začela u poznim godinama - u 70, a Presvetu Bogorodicu rodila je 8/22. septembra. Njeno rođenje donelo je radost i nebu i zemlji jer je upravo ona rodila Isusa Hrista.
Joakim je doživeo 80, a Ana 79 godina. Srpska pravoslavna crkva Svetog pravednog Joakima i Anu slavi 22. septembra po crkvenom kalendaru.
Svi postradali samo zato što su verovali u Hrista.
Prorok Sofonija je govorio hrabro protiv verskog i moralnog otpadništva svojih sunarodnika i protiv idolopoklonstva, koje je čak ušlo i u Sveti hram.
U srpskom narodu je dan Svete Varvare poštovan i proslavlja ga mali broj srpskih porodica kao svoju krsnu slavu.
Između mnogih drugih čudotvornih i dobrih dela, prvi je uredio čin bogosluženja po manastirima, poznat pod imenom čina Jerusalimske crkve.
Pred stotinama mališana u Hramu Svetog Save, poglavar Srpske pravoslavne crkve je besedio o daru života, dugu ljubavi i veri koja se ne troši, već umnožava.
Otac Nektarije kaža da Bog sve vidi i sve zna.
Joakim i Ana bili su u braku punih 50 godina, ali nisu imali dece.
Pogrebni krst je najčešće izrađen od drveta i na njemu se ispisuju osnovni podaci o pokojniku: ime i prezime, kao i godina rođenja i smrti.
Život u skladu sa savešću ne predstavlja pokoravanje strahu od kazne, već brigu za sopstveno unutrašnje zdravlje i celovitost.
Jednostavan i brz recept za kolač koji u dom donosi miris domaće kuhinje i radost zajedništva u posne dane.
Jedinstvena kombinacija ječma, pasulja, povrća i dimljenog mesa vraća nas u kuhinje naših predaka, čuvajući duh starih domaćinstava i porodične molitve kroz generacije.
Nekada nezaobilazna na prazničnim trpezama, ova poslastica se pravila sa strpljenjem i ljubavlju — donosimo autentičan recept koji će vaš dom ispuniti toplinom i mirisom svečanosti.
Ovi brzi kolači sa keksom, pistaćima i brusnicama donose raskošni slatki užitak za slavsku trpezu, spremni za posluženje za manje od sat vremena.
Selsko meso, staro jelo iz ruralnih krajeva, vraća se na trpeze kao simbol zajedništva, topline doma i prazničnih okupljanja — a tajna njegovog bogatog ukusa krije se u jednostavnim sastojcima i sporom, strpljivom krčkanju.
Običaj podrazumeva da roditelji rano ujutro ili po povratku iz crkve sa bogosluženja, vežu svoju decu, obično za ruke ili noge, najčešće za stolicu na kojoj sede.
Pravoslavci proslavljaju Prepodobnog Patapija po starom kalendaru, Svetog mučenika Teomistoklea po novom. Katolici započinju Četvrtu nedelju Adventa. Jevreji obeležavaju sedmi dan Hanuke i Roš hodeš, dok muslimani dan posvećuju redovnim molitvama i svakodnevnim verskim obavezama.
Rano je uvideo i prezreo sujetu ovozemaljskog sveta i rešio da se udalji u pustinju Misirsku, gde se predao molitvama.
Protojerej Dušan Kolundžić ističe da se iza naizgled razigranog običaja krije snažna poruka o ljubavi, oproštaju i ponovnom vezivanju porodice, koja ove dane čini jednim od najdubljih trenutaka srpskog duhovnog kalendara.
U vreme kada je vera bila progonjena, a javno ispovedanje Hrista smatrano prestupom, dogodilo se čudo koje je stotine, pa i hiljade ljudi vratilo Bogu.
Džuman Al-Kavasmi prvi put javno govori o životu u okruženju gde je mržnja bila obaveza, o sumnjama koje su je razdirale i iskustvu koje ju je odvelo na put potpuno suprotan onome na koji je bila usmeravana.
Freska „Dobar pastir“ iz 3. veka prikazuje mladog Isusa, simbol božanske zaštite i ranog hrišćanskog života u Anadoliji.
Sveti Nikolaj Žički nas uči da osmeh, bez zlobe, može biti odgovor na podsmeh. Jer neznanju priliči podsmeh, a znanju osmeh.
Otkrijte kako se u Hilandaru priprema jelo koje spaja monahe i poklonike, i kako ga možete lako spremiti kod kuće u danima posta.
Sveti Nikolaj Ohridski i Žički u besedi za 28. nedelju po Duhovima razotkriva posledice grešnih postupaka na prirodu i čovekov život, pokazujući da i u kazni postoji prostor za pokajanje i obnovu.
Običaj podrazumeva da roditelji rano ujutro ili po povratku iz crkve sa bogosluženja, vežu svoju decu, obično za ruke ili noge, najčešće za stolicu na kojoj sede.
