Joakim i Ana bili su u braku punih 50 godina, ali nisu imali dece.
Srpska pravoslavna crkva danas obeležava veliki praznik - Začeće Svete Ane, majke Presvete Bogorodice. Ovaj dan posvećen je veri, strpljenju i nadi pravednih Joakima i Ane, koji su decenijama molili Boga za potomstvo.
Joakim i Ana bili su u braku punih 50 godina, ali nisu imali dece.
Prema tadašnjem shvatanju, bezdetnost se smatrala znakom Božje kazne i skrivenih grehova, zbog čega su često bili ponižavani i odbačeni od naroda. Ipak, uprkos osudama, nisu gubili veru, već su se neprestano molili Bogu da im podari dete, kao što je to učinio Avramu i Sari, Zahariji i Jelisaveti.
Jednom prilikom, tokom velikog praznika u Jerusalimu, Joakim je prineo darove u hram, ali ih prvosveštenik nije prihvatio, smatrajući ga nedostojnim jer nema potomstvo. Duboko povređen i ožalošćen, Joakim se povukao u pustinju, gde je 40 dana proveo u molitvi i postu.
U isto vreme, Ana je u velikoj tuzi molila Boga u svojoj bašti. Tada joj se javio anđeo Gospodnji i objavio da su njene molitve uslišene i da će roditi kćer, po kojoj će se blagosloviti svi narodi sveta. Ime detetu biće Marija.
Anđeo se potom javio i Joakimu u pustinji s istom porukom, naredivši mu da se vrati u Jerusalim, gde će se s Anom sresti kod Zlatnih vrata Hrama. Radostan zbog ove vesti, Joakim je pošao u grad, gde su supružnici zajedno proslavili Boga zbog ukazane milosti.
Prema predanju, Sveta Ana je začela u poznim godinama - u 70, a Presvetu Bogorodicu rodila je 8/22. septembra. Njeno rođenje donelo je radost i nebu i zemlji jer je upravo ona rodila Isusa Hrista.
Joakim je doživeo 80, a Ana 79 godina. Srpska pravoslavna crkva Svetog pravednog Joakima i Anu slavi 22. septembra po crkvenom kalendaru.
Svi postradali samo zato što su verovali u Hrista.
Prorok Sofonija je govorio hrabro protiv verskog i moralnog otpadništva svojih sunarodnika i protiv idolopoklonstva, koje je čak ušlo i u Sveti hram.
U srpskom narodu je dan Svete Varvare poštovan i proslavlja ga mali broj srpskih porodica kao svoju krsnu slavu.
Između mnogih drugih čudotvornih i dobrih dela, prvi je uredio čin bogosluženja po manastirima, poznat pod imenom čina Jerusalimske crkve.
Nekada je ovo jelo bilo čest ručak u domovima širom Balkana, a danas ga mnogi ponovo otkrivaju zbog jednostavne pripreme, kremastog ukusa i topline koju donosi na porodičnu trpezu.
Priča o ovom pravilu vodi od starozavetnih korena i antičkih shvatanja ženske uloge, preko reči apostola Pavla u Korintu, do savremenih različitih praksi u pravoslavlju.
Profesor Bogoslovskog fakulteta u Foči otkriva kako tehnologija utiče na veru i ponašanje ljudi, zašto mreže mogu biti i korisne i opasne i gde počinje trenutak kada digitalno potiskuje ono suštinsko u čoveku.
U besedi za četvrtak 4. sedmice po Vaskrsu, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički podseća na razliku između onoga što prolazi i onoga što ostaje, otvarajući pitanje koje čovek retko postavlja sebi dok ne ostane bez svega.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Svetog mučenika Savu Stratilata po starom i Spomen pojave Časnog krsta u Jerusalimu po novom kalendaru. Katolici obeležavaju spomendan Svetog Dujma Solinskog, dok Jevreji i muslimani nemaju univerzalno priznat veliki praznik.
Netaknuta priroda i isposnica Svetog Zosima nalaze se u jedinstvenoj celini koja sada dobija i dodatnu međunarodnu važnost.
Odluka gradske vlasti i Mitropolije otvorila je put ka izgradnji crkve posvećene Ostroškom Čudotvorcu, kao trajnom mestu sabiranja i nade u Podgorici.
Poslednji ispraćaj 12-godišnjeg sina protojereja Ostoje Kneževića i popadije Viktorije duboko potresa vernike i bližnje, ostavljajući porodicu u tišini, molitvi i najtežem iskušenju koje jedan dom može da doživi.
Dok su meštani tugovali za preminulim komšijom, zvuk pucnjave prekinuo je molitvu i odneo život protojereju Sergeju Kljahinu, ostavljajući šest ranjenih i duboku tugu među vernicima.
Mi, naglašava otac Ljubo, ne služimo bogu vatre!
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Svetog mučenika Savu Stratilata po starom i Spomen pojave Časnog krsta u Jerusalimu po novom kalendaru. Katolici obeležavaju spomendan Svetog Dujma Solinskog, dok Jevreji i muslimani nemaju univerzalno priznat veliki praznik.
Ovaj ugodnik Božji iz prvih vekova hrišćanstva ostavio je snažno svedočanstvo o hrabrosti: pomagao je zatvorenicima, javno ispovedio Hrista i nadživeo teška mučenja.
Od antičkih predstava jahača do pravoslavne ikonografije, lik Svetog Georgija otkriva slojevito tumačenje borbe, vere i unutrašnje promene, koje i danas privlače pažnju vernika i umetnika.
Sveti Georgije je poznat kao simbol hrabrosti, vere i nepokolebljivog ispovedanja Hrista.
Maramice ostaju na ovom mestu sedam dana, a zatim se zakopavaju i muka večno ostaje u zemlji.
U Sabornom hramu Hristovog Vaskrsenja služena zaupokojena liturgija za Jovana Kneževića, uz prisustvo mitropolita Joanikija i brojnih vernika; emotivni oproštaj nastavljen molitvom i ispraćajem ka manastiru Kosijerevo.
Eparhija zagrebačko-ljubljanska ne ostavlja prostor za relativizaciju – traži odgovornost, upozorava na posledice i ukazuje da je pogođeno nešto mnogo dublje od same svetinje
Dobrun kod Višegrada krije priču o monasima, carevima, razaranjima i obnovama koje prkose vremenu, mesto gde se slojevi istorije ne čitaju, nego osećaju pod nogama i u tišini zidova.
Oslanjajući se na logiku da je prvi stvoren čovek ujedno morao biti i prvi koji je umro, ljudi su uvereni da je Adam prvi i umro.
Mitropolit Jovan služio je svetu liturgiju pred članovima dinastije Karađorđević, učenicima i vernicima.
Svetogorski duhovnik objasnio je da, kada se reči pretvore u teret, treba posegnuti za jednostavnost koja razbija strah i vraća mir u molitvu.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
