Ajet 47:2 iz sure Muhamed otkriva kako vera i dobra dela vode ka oprostu i duhovnom ispunjenju.
U savremenom svetu, prepunom izazova i neizvesnosti, mnogi vernici traže smernice koje im pomažu da održe unutrašnju snagu i moralnu stabilnost. Jedna od tih smernica nalazi se u Kuranu, svetoj knjizi islama, koja kroz svoje ajete nudi jasna uputstva za svakodnevni život. Za 11. novembar, u knjizi "The Qur’an – 365 Selections For Daily Reading", izdvojena je Sura Muhamed, ajet 47:2, koji naglašava ključnu vezu između vere, dela i milosti Alaha: oni koji veruju, koji čine dobra dela i koji prihvataju istinu koju je objavio poslanik Muhamed, dobijaju oprost svojih grehova i poboljšanje svog stanja kod Alaha.
Verovanje i dela – neodvojiva celina
„A oni koji veruju i koji dobra dela čine, i koji veruju u ono što je spalo na Muhameda – a to je Istina od Gospodara njihovog – Alah će im oprostiti zla djela njihova i popraviti stanje njihovo.”
Ovaj ajet, iako kratak, nosi duboku poruku o harmoniji vere i dela. Islam jasno ističe da vera nije samo unutrašnje uverenje, već se manifestuje kroz konkretna dela – moralna, etička i duhovna. Posebno je značajan deo koji ukazuje na prihvatanje istine koja je spala na Muhameda, što naglašava važnost otvorenosti srca za božansku objavu i vođenje kroz život.
Analizirajući ovaj ajet u širem kontekstu islamske teologije, može se primetiti da oprost i poboljšanje stanja nisu automatizam, već rezultat sinergije između lične predanosti, pravednog života i poverenja u Alaha. Vera i dela deluju zajedno – verovanje pruža osnovu, a dobra dela su konkretan izraz te vere u svakodnevici. Samo kroz ovaj balans može doći do istinskog duhovnog ispunjenja i oprosta.
U savremenom društvu, gde mnogi ljudi traže smisao i unutrašnji mir, ajet podseća da su vera, etičko delovanje i duhovno prihvatanje božanske istine ključni put ka istinskom unutrašnjem ispunjenju i Božjem oprostu. Ova poruka je jednako relevantna danas kao i u vreme objave, jer ističe univerzalnu vrednost odgovornog i svrsishodnog života, vođenog verom i dobrim delima. Ona inspiriše čitaoca da u svakodnevici pronađe snagu u veri, da deluje pravedno i da traži oprost kroz ličnu predanost Alahu.
Ajeti 40:66-68 sure Ghafir naglašavaju neprolazne istine: život, smrt i sudbina deo su višeg reda koji nas poziva na predanost, strpljenje i razumevanje Božije volje.
Ajeti 42:49–51 otkrivaju kako Stvoritelj oblikuje život i komunicira s ljudima kroz nadahnuće, skrivenu objavu ili poslanike.
Ajeti iz sure Al Jāthiyah 45:2-6 pozivaju vernike da kroz smenu dana i noći, životinje, kišu i vetrove prepoznaju očigledne dokaze Božje prisutnosti i mudrosti, nudeći put ka dubljem razumevanju.
Ajeti 45:12-15 iz sure Al-Ghashiya otkrivaju kako zahvalnost, oprost i moralna odgovornost mogu promeniti vaš pogled na svet i oblikovati vašu sudbinu.
Sura El Gašije upozorava na ruganje Božijim rečima i prolaznost Zemlje, ali ujedno pokazuje kako zahvalnost i vera vode unutrašnjem miru i sigurnosti.
Ajeti 46:2–4 iz sure El-Ahkaf postavljaju pitanje koje odzvanja kroz vekove: da li se danas klanjamo Bogu ili sopstvenim željama, moći i tehnologiji?
Pravoslavni vernici po starom kalendaru proslavljaju Svete mučenike Evstratija, Aksentija, Evgenija, Mardarija i Oresta, dok po novom kalendaru obeležavaju Drugi dan praznika Rođenja Hristovog. Katolici takođe proslavljaju Drugi dan Božića, dok Jevreji i muslimani taj dan posvećuju redovnim molitvama.
Svetogorski starac otkriva zašto se čovek ne menja opomenom i šta je jedini put koji ostavlja trag
Gogolj je kasnije i pisao o onome što se desilo na Krfu.
Od animiranog filma o Davidu i serija sa biblijskim motivima do novog ostvarenja Mela Gibsona o Vaskrsenju Hristovom, holivudski studiji sve više ulažu u filmove i serije inspirisane duhovnim vrednostima.
Aksentije je posečen, Evgenije i Mardarije su skončali u mukama, Orest je izdahnuo na usijanom gvožđu, a Evstratije na lomači.
Jednostavan i brz recept za kolač koji u dom donosi miris domaće kuhinje i radost zajedništva u posne dane.
Jedinstvena kombinacija ječma, pasulja, povrća i dimljenog mesa vraća nas u kuhinje naših predaka, čuvajući duh starih domaćinstava i porodične molitve kroz generacije.
Nekada nezaobilazna na prazničnim trpezama, ova poslastica se pravila sa strpljenjem i ljubavlju — donosimo autentičan recept koji će vaš dom ispuniti toplinom i mirisom svečanosti.
Ovi brzi kolači sa keksom, pistaćima i brusnicama donose raskošni slatki užitak za slavsku trpezu, spremni za posluženje za manje od sat vremena.
Selsko meso, staro jelo iz ruralnih krajeva, vraća se na trpeze kao simbol zajedništva, topline doma i prazničnih okupljanja — a tajna njegovog bogatog ukusa krije se u jednostavnim sastojcima i sporom, strpljivom krčkanju.
Ajeti 88:17–20 iz sure El Gašija otkrivaju kako svaki element prirode nosi poruku Svemogućeg i poziva na preispitivanje.
Pet ajeta iz sure El Ala (87:1-5) podsećaju na povezanost čoveka i sveta i važnost introspektivnog razmišljanja.
Ajeti sure Abese 80:24–32 otkrivajući kako Božja briga i prirodni ciklusi oblikuju naš život i svet oko nas.
U suri El Mulk, ajeti o Milostivom i presušenoj vodi otkrivaju koliko je čovek krhak bez Božije providnosti.
Na zemlji nema mesta za Boga ako nema mesta za čoveka. Odbiti jednog znači odbiti i drugog, istakao je papa.
Sve što treba da znate o značenju najčešćih božićnih pozdrava, zašto se neki izrazi gube i kako izabrati reč koja odražava poštovanje, veru i radost praznika.
Ajeti 88:17–20 iz sure El Gašija otkrivaju kako svaki element prirode nosi poruku Svemogućeg i poziva na preispitivanje.
Posebnu pažnju svake godine privlači božićna misa u Vatikanu, koju predvodi papa u Bazilici Svetog Petra, nakon čega se upućuje tradicionalna božićna poruka "Urbi et Orbi“, sa apelom na mir, dijalog i solidarnost među narodima.
U vreme kada je vera bila progonjena, a javno ispovedanje Hrista smatrano prestupom, dogodilo se čudo koje je stotine, pa i hiljade ljudi vratilo Bogu.
Džuman Al-Kavasmi prvi put javno govori o životu u okruženju gde je mržnja bila obaveza, o sumnjama koje su je razdirale i iskustvu koje ju je odvelo na put potpuno suprotan onome na koji je bila usmeravana.
Freska „Dobar pastir“ iz 3. veka prikazuje mladog Isusa, simbol božanske zaštite i ranog hrišćanskog života u Anadoliji.
Sveti Nikolaj Žički nas uči da osmeh, bez zlobe, može biti odgovor na podsmeh. Jer neznanju priliči podsmeh, a znanju osmeh.
Pravoslavne crkve koje su prihvatile reformisani julijanski, odnosno Milankovićev, kalendar Božić slave 25. decembra po građanskom kalendaru.
Od suvih smokava i grožđica do limunske glazure, otkrivamo kako da vaš božićni hleb bude ukras i simbol porodične topline i vere.
U besedi za 29. četvrtak po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički pokazuje da susreti sa svetima oblikuju ljudske živote i pozivaju na potpuno predanje.
