Dok se u Nedelju mironosica prisećamo žena koje su prve dotrčale do Hristovog groba i svedočile najvećem čudu vere, reči Svetog Teofana Zatvornika odzvanjaju kao večna istina o ljudskoj duši. „Neumorne žene! One nisu dale sna očima, ni trepavicama dremanja sve dok nisu našle Ljubljenoga!“ – zapisao je ovaj ruski svetitelj, osvetljavajući ne samo snagu ženske vere, već i večitu potragu svakog čoveka za Bogom, u kojoj ljubav mora ići ispred razuma – ali nikada bez njega.
„Neumorne žene! One nisu dale sna očima, ni trepavicama dremanja sve dok nisu našle Ljubljenoga! A muškarci kao da traže čvrsto tlo: idu na grob, vide ga prazna i ostaju u nedoumici šta bi značilo to što ga nisu našli.
Znači li to da je kod njih bilo manje ljubavi nego kod žena? Ne, tu je bila ljubav koja rasuđuje, koja se boji pogreške, budući da se radi o ljubavi visoke vrednosti i s obzirom na [prirodu] Onoga na koga se odnosi. Međutim, kada su saznali i opipali, i oni su, ne jezikom kao Toma, nego srcem ispovedali: ‘Gospod moj i Bog moj’. Tada ih već ništa nije moglo odvojiti od Gospoda. Mironosice i apostoli su obrasci dve strane našeg života: osećanja i rasuđivanja. Bez osećanja život nije život; bez rasuđivanja život je slep – mnogo se troši, a proizilazi malo zdravog ploda.
Zato treba steći i jedno i drugo. Osećanje neka ide napred i neka pobuđuje; rasuđivanje neka određuje vreme, mesto, način i, uopšte, ustrojstvo bića onoga što srce nagovesti da treba ostvariti. Unutra – srce ide napred, a u praksi – rasuđivanje. No, kad osećanja postanu izvežbana u rasuđivanju o dobru i zlu, možemo se osloniti i na samo srce. Jer, kao što iz živog drveta sami od sebe idu najpre pupoljci, pa cvetovi i plodovi, tako i iz srca počinje da ističe samo dobro koje se razumno taložilo u toku života.“
U sredu Svetle sedmice, kada cela tvorevina peva pobedu života nad smrću, donosimo duboko promišljanje Svetog Teofana Zatvornika iz njegove knjige „Misli za svaki dan u godini“ – tekst koji razgoni veo sumnji i poziva na hod u vaskrsloj svetlosti
Na Svetlu subotu, kada Crkva slavi pobedu Života nad smrću, citat iz knjige „Misli za svaki dan u godini“ otkriva tajnu duhovne slobode i preobražaja duše.
Za sredu druge sedmice po Vaskrsu, veliki duhovnik 19. veka u delu Misli za svaki dan u godini upućuje snažnu poruku današnjem čoveku – o istini se ne ćuti, a zabluda vodi u propast čak i kad se čini privlačnom i savremenom,
U svojoj knjizi „Misli za svaki dan u godini“, u četvrtak druge sedmice po Vaskrsu, ruski svetac razmatra duboku istinu o sudbini svakog čoveka prema delima koja čini.
