Na Svetlu subotu, kada Crkva slavi pobedu Života nad smrću, citat iz knjige „Misli za svaki dan u godini“ otkriva tajnu duhovne slobode i preobražaja duše.
U vreme kada se hrišćanski svet raduje Vaskrsenju Hristovom, reči Svetog Teofana Zatvornika, jednog od najdubljih duhovnih pisaca pravoslavne crkve, bude u nama zaboravljenu istinu – da i naš duh može vaskrsnuti iz tamnice tela, kao što leptir prhne iz svoje čaure. U svojoj knjizi „Misli za svaki dan u godini“, on upravo na subotu Svetle sedmice poziva svakog čoveka da se oslobodi truležnosti strasti i pronađe unutrašnju slobodu – onu o kojoj piše apostol Pavle: „A gde je Duh Gospodnji, onde je sloboda.“
„U nama postoje dva života – telesni i duhovni. Duh naš kao da je pogreben u telu. Kada počne da vaskrsava, oživljen blagošću Božijom, on se izvlači iz skrivenosti pod telom i pojavljuje u svojoj duhovnoj čistoti, i to deo po deo. Kada se sav izvuče iz te vezanosti kao iz groba, on izlazi u obnovljeni život i sam po sebi postaje živ i delatan. Telo, pak, grob, samo po sebi jeste mrtvo i bez dejstva, premda se zajedno sa duhom nalazi u jednom i istom licu. To je tajna onoga što govori apostol:
A gde je Duh Gospodnji, onde je sloboda (2. Kor. 3, 17). To je sloboda od truležnosti koja oblaže naš netruležni duh, ili od strasti, koje kvare našu prirodu. Taj duh, koji je stupio u slobodu kod dece Božije, liči na leptira sa krilima punim raznih boja, koji je prhnuo iz svoje čaure. A ovo su divne boje duha: ljubav, radost, mir, dugotrpljenje, blagost, dobrota, vera, krotost, uzdržanje (Gal. 5, 22).“
Ajeti 63:9-11 podsećaju da pravi uspeh leži u odgovornosti, delu i ravnoteži između materijalnog i duhovnog.
Primer svetitelja pokazuje da strpljiva molitva i nepokolebljiva nada nisu samo duhovne prakse, već put ka isceljenju, unutrašnjem miru i obnovi vere u teškim trenucima.
Protojerej Vladimir Dolgih objašnjava da se iza karata, zvezda i proročanstava krije duhovna opasnost koja čoveka vodi dalje nego što misli.
Posle još jednog nasrtaja na hram u sredini gde Srba jedva da je ostalo, iz Eparhije raško-prizrenske stiže oštro upozorenje o kontinuiranom zastrašivanju.
Učestvovao je na Drugom vaseljenskom saboru 381. godine i napisao i nekoliko knjiga o veri.
Jednostavan i brz recept za kolač koji u dom donosi miris domaće kuhinje i radost zajedništva u posne dane.
Skromne namirnice, otmen ukus – manastirski zapis iz 1855. godine vraća na trpezu zalogaj koji je nekada krasilo srpsko dvorsko posluženje.
Jedinstvena kombinacija ječma, pasulja, povrća i dimljenog mesa vraća nas u kuhinje naših predaka, čuvajući duh starih domaćinstava i porodične molitve kroz generacije.
Nekada nezaobilazna na prazničnim trpezama, ova poslastica se pravila sa strpljenjem i ljubavlju — donosimo autentičan recept koji će vaš dom ispuniti toplinom i mirisom svečanosti.
Otkrijte kako su naši preci pravili majonez bez aditiva i pojačivača ukusa, prema receptu monaha iz Manastira Krušedol.
U svojoj knjizi Misli za svaki dan u godini, svetac u razmatranju za petak Svetle sedmice, otkriva da je moguće dostići vaskrsenje još za života — ako se čovek duhovno preporodi i živi slobodan od svega telesnog.
U svom duboko nadahnutom zapisu za četvrtak Svetle sedmice, jedan od najmudrijih duhovnika 19. veka, Sveti Teofan Zatvornik, poziva svakog hrišćanina da ne pristaje ni na najmanji kompromis s tamom, već da se potpuno sjedini sa Hristom i živi u svetlosti Vaskrsenja.
U sredu Svetle sedmice, kada cela tvorevina peva pobedu života nad smrću, donosimo duboko promišljanje Svetog Teofana Zatvornika iz njegove knjige „Misli za svaki dan u godini“ – tekst koji razgoni veo sumnji i poziva na hod u vaskrsloj svetlosti
U svom delu "Misli za svaki dan u godini" ruski svetitelj piše o večitoj borbi protiv neistine i magli koju neprijatelji Vaskrsenja pokušavaju da stvore.
Primer svetitelja pokazuje da strpljiva molitva i nepokolebljiva nada nisu samo duhovne prakse, već put ka isceljenju, unutrašnjem miru i obnovi vere u teškim trenucima.
Protojerej Vladimir Dolgih objašnjava da se iza karata, zvezda i proročanstava krije duhovna opasnost koja čoveka vodi dalje nego što misli.
Slavski kolač se osvećuje da bismo ga jeli i, upravo jedući ga, osvećujemo i sebe i dom u kome slavimo, objašnjava sveštenik.
Patnja, koliko god teška bila, nije kraj, već prolaz ka nečemu višem.
Skoro tri decenije ovaj zanatlija iz Ježevice izrađuje voštanice po manastirskom predanju, učeći nas da se prava sveća ne stvara mašinom, već strpljenjem, iskustvom i verom koja se ne gasi ni kada plamen dogori.
Na manastirskom imanju, nakon požara i decenija bez uzgoja, bratstvo uz pomoć svetogorskih monaha i molitvu igumana Metodija obnavlja poljoprivrednu tradiciju, dajući novi život ekonomiji i duhovnom životu manastira.
U manastiru Mrkonjići, samo nekoliko metara od ulaza u hram, stoji košćela stara više od četiri veka - mesto gde se susreću vera, predanje i čudo prirode.
Od prenosa posmrtnih ostataka pesnika iz Amerike do današnje uloge hrama na Crkvini kao duhovnog i kulturnog središta – priča o svetinji koja je postala znak prepoznavanja Trebinja.
Vlada Srbije proglasila Jefimijinu "Pohvalu" kulturnim dobrom od izuzetnog značaja, čime je vekovni vez pokrov za mošti kneza Lazara iz crkvene tišine prešao u samo središte pažnje cele nacije.
Jednostavna, očaravajuća poslastica iz knjige Ko posto dušu gosti koja osvežava dušu i donosi mir manastirske kuhinje.
Ispovest oslobađa čoveka od greha za koji se iskreno kaje, ali mnogi i dalje nastavljaju da ga ponavljaju.
