U svojoj knjizi Misli za svaki dan u godini, svetac u razmatranju za petak Svetle sedmice, otkriva da je moguće dostići vaskrsenje još za života — ako se čovek duhovno preporodi i živi slobodan od svega telesnog.
Dok hrišćani širom sveta proslavljaju Svetlu sedmicu — nedelju radosti i nade nakon Vaskrsa — reči jednog od najvećih duhovnika Pravoslavlja, Svetog Teofana Zatvornika, zadivljuju dubinom i pozivom koji upućuju svakom verniku.
U razmatranju za petak Svetle sedmice, u knjizi "Misli za svaki dan u godini", on piše o mogućnosti da čovek vaskrsne još u ovom životu — ne telesno, već duhovno. Njegova poruka nije tek pobožna misao, već konkretan putokaz ka večnom životu, koji započinje ovde i sada, ako čovek izabere da hodi „po Duhu, a ne po telu“.
„Sveti oci su za neke ljude, slavne po svom hrišćanskom životu, pohvalno govorili da vaskrsoše još pre opšteg vaskrsenja. U čemu je tajna takvog života? U tome što su oni usvojili karakteristične crte života posle vaskrsenja, opisane u reči Božijoj, učinivši ih svojim osobinama.
Budući život se predstavlja kao slobodan od svega telesnog: nema ženidbe ni udadbe, nema hranjenja truležnom hranom, a samo telo postaje duhovno. I tako, ko živi kao odrešen od svega telesnog, u sebe prima elemente života posle vaskrsenja. Potrudi se da u tebi zamre sve telesno, i vaskrsnućeš pre opšteg Vaskrsenja.
Put ka tome ukazuje i apostol kada govori: Po Duhu hodite i pohotu telesnu nećete činiti (Gal. 5,16). On uverava da se tim putem zaista može dostići očekivano: Ko seje, govori on, u duh, od duha će požnjeti život večni (Gal. 6,8).“
Kroz alete 72:25–28, Kuran prikazuje složeni sistem božanske zaštite i uloge poslanika u prenošenju poruka.
Priča o čoveku koji je grešio ceo život, ali se iskreno pokajao, otkriva večni dijalog između ljudske nesavršenosti i božanske milosti – i pruža nadu svakome ko traži unutrašnje oslobođenje.
Tokom skupa u blizini Bele kuće Ana Paulina Luna je naglasila da američki poreski obveznici ne bi smeli podržavati režime koji krše prava vernika i upozorila da ignorisanje progona širom sveta može imati ozbiljne posledice i po sopstvenu domovinu.
Dok su se analizirali trendovi i pomeranja moći, iz crkvenog iskustva stigao je podsetnik na čoveka kao meru svake politike.
Prizori sa krstovima, kandilima i šapatom o „dozvoli odozgo“ kod dela ljudi bude poverenje, ali prorojerej Vladimir Dolgih precizno objašnjava zašto takva praksa nema nikakvo uporište u učenju pravoslavne crkve.
Jednostavan i brz recept za kolač koji u dom donosi miris domaće kuhinje i radost zajedništva u posne dane.
Jedinstvena kombinacija ječma, pasulja, povrća i dimljenog mesa vraća nas u kuhinje naših predaka, čuvajući duh starih domaćinstava i porodične molitve kroz generacije.
Nekada nezaobilazna na prazničnim trpezama, ova poslastica se pravila sa strpljenjem i ljubavlju — donosimo autentičan recept koji će vaš dom ispuniti toplinom i mirisom svečanosti.
Ovi brzi kolači sa keksom, pistaćima i brusnicama donose raskošni slatki užitak za slavsku trpezu, spremni za posluženje za manje od sat vremena.
Selsko meso, staro jelo iz ruralnih krajeva, vraća se na trpeze kao simbol zajedništva, topline doma i prazničnih okupljanja — a tajna njegovog bogatog ukusa krije se u jednostavnim sastojcima i sporom, strpljivom krčkanju.
Na Svetlu subotu, kada Crkva slavi pobedu Života nad smrću, citat iz knjige „Misli za svaki dan u godini“ otkriva tajnu duhovne slobode i preobražaja duše.
U svom duboko nadahnutom zapisu za četvrtak Svetle sedmice, jedan od najmudrijih duhovnika 19. veka, Sveti Teofan Zatvornik, poziva svakog hrišćanina da ne pristaje ni na najmanji kompromis s tamom, već da se potpuno sjedini sa Hristom i živi u svetlosti Vaskrsenja.
U sredu Svetle sedmice, kada cela tvorevina peva pobedu života nad smrću, donosimo duboko promišljanje Svetog Teofana Zatvornika iz njegove knjige „Misli za svaki dan u godini“ – tekst koji razgoni veo sumnji i poziva na hod u vaskrsloj svetlosti
U svom delu "Misli za svaki dan u godini" ruski svetitelj piše o večitoj borbi protiv neistine i magli koju neprijatelji Vaskrsenja pokušavaju da stvore.
Priča o čoveku koji je grešio ceo život, ali se iskreno pokajao, otkriva večni dijalog između ljudske nesavršenosti i božanske milosti – i pruža nadu svakome ko traži unutrašnje oslobođenje.
Tokom skupa u blizini Bele kuće Ana Paulina Luna je naglasila da američki poreski obveznici ne bi smeli podržavati režime koji krše prava vernika i upozorila da ignorisanje progona širom sveta može imati ozbiljne posledice i po sopstvenu domovinu.
Prizori sa krstovima, kandilima i šapatom o „dozvoli odozgo“ kod dela ljudi bude poverenje, ali prorojerej Vladimir Dolgih precizno objašnjava zašto takva praksa nema nikakvo uporište u učenju pravoslavne crkve.
Gospod vidi trud čoveka, njegovu borbu sa sobom i njegovu želju da živi po veri, i takav trud donosi duhovne plodove koji se često šire i na porodicu i na buduće naraštaje.
Džuman Al-Kavasmi prvi put javno govori o životu u okruženju gde je mržnja bila obaveza, o sumnjama koje su je razdirale i iskustvu koje ju je odvelo na put potpuno suprotan onome na koji je bila usmeravana.
Freska „Dobar pastir“ iz 3. veka prikazuje mladog Isusa, simbol božanske zaštite i ranog hrišćanskog života u Anadoliji.
Sveti Nikolaj Žički nas uči da osmeh, bez zlobe, može biti odgovor na podsmeh. Jer neznanju priliči podsmeh, a znanju osmeh.
Iguman Arsenije kroz poređenje sa svetiteljem iz Amerike upozorava da se duhovno stanje ne skriva - ono se oseti i onda kada mnogi misle da ga niko ne primećuje.
Gospod vidi trud čoveka, njegovu borbu sa sobom i njegovu želju da živi po veri, i takav trud donosi duhovne plodove koji se često šire i na porodicu i na buduće naraštaje.
Mitropolit Antonije Blum ostavio je za sobom riznicu beseda i svedočanstava koja nas podsećaju da se vera najdublje pokazuje onda kada smo spremni da damo i ono što nam je poslednje.
Saopštenje Sinoda krila tzv. CPC koje predvodi mitropolit Mihailo otvara raspravu o promeni crkvenog kalendara, ali i donosi oštre kazne drugom krilu iste organizacije, uz teške optužbe, poništavanje crkvenih obreda.
