U vremenu kada je sve više onih koji istinu prilagođavaju sebi, umesto sebe istini, reči Svetog Teofana Zatvornika za sredu druge sedmice po Vaskrsu dolaze kao oštro, ali spasonosno duhovno upozorenje. Ovaj veliki svetitelj i duhovni učitelj 19. veka poziva nas da se vratimo hrabrosti apostola Petra i Jovana, koji su – uprkos zabranama vlasti – otvoreno svedočili vaskrslog Hrista, jer su videli, čuli i svojim rukama dotakli istinu.
Njihova reč, kaže Sveti Teofan, nije oslabila ni nakon gotovo dva milenijuma. Slabljenje vere danas nije posledica nedostatka dokaza, već nedostatka zdravog rasuđivanja – ljudi radije biraju privide koji odgovaraju njihovim željama, nego istinu koja spašava. I tako, kako Sveti Teofan Zatvornik jasno upozorava – duše ginu, uverene da su na pravom putu, a zapravo vode i sebe i druge u propast.
“Sudite da li je pravo pred Bogom da slušamo vas više nego Boga? Jer mi ne možemo da ne govorimo ono što videsmo i čusmo (Dap.4,19-20). Tako su govorili vlastodršcima sveti apostoli Petar i Jovan kada im zabranjivahu da govore o vaskrslom Gospodu Isusu, neposredno pošto su Njegovim imenom iscelili hromog od utrobe materine.
Međutim, apostoli se nisu bojali pretnji, jer im očevidnost istine nije dozvoljavala da ćute. „Mi smo videli i čuli i ruke su naše opipale“, kasnije je dodao Sveti Jovan (1.Jn.1,1). Oni su očevidci, a očevidci su, po pravilima ljudskog saznanja, najverodostojniji svedoci istine. S obzirom na to, nijedna oblast ljudskog saznanja nema sličnih svedoka. Iako je od tada prošlo osamnaest i po vekova, snaga njihovog svedočenja se niukoliko nije smanjila, a time ni očevidnost istine koju oni svedoče.
Ako ljudi padaju u neverje – a danas ih je mnogo – padaju ne zbog nečeg drugog, nego usled nedostatka zdravog razmišljanja. Heće da rasude i bivaju privučeni prividima kojima lažnost srca rado pridaje neku verovatnost. Jadne duše! Ginu, uobražavajući da su najzad stupile na pravi put. One se osobito raduju što su prve stupile na tu kolotečinu i postale predvodnice drugima. Međutim, nije velika radost sedeti u društvu nevaljalih ljudi.”
Na Veliki ponedeljak, kada Hristos korača ka dobrovoljnom stradanju, Sveti Teofan Zatvornik nas uči kako da Ga srcem i telom pratimo kroz pokajanje, post i molitvu. Njegove reči, zapisane pre više od jednog veka, i danas bude svest o dubokom smislu Velike nedelje.
Jedan od najdubljih duhovnih uvida o Velikoj suboti dolazi iz pera velikog ruskog svetitelja, koji u svojoj knjizi „Misli za svaki dan u godini“ otkriva tajnu silaska Gospoda u ad, otvarajući pogled na večnost koju čeka svaki verujući.
U svom delu "Misli za svaki dan u godini" ruski svetitelj piše o večitoj borbi protiv neistine i magli koju neprijatelji Vaskrsenja pokušavaju da stvore.
Autentična poruka za ponedeljak druge sedmice po Vaskrsu iz knjige „Misli za svaki dan u godini“ podseća nas da istinsko pokajanje ne sme prestati nakon prazničnih dana, već da mora ostati životvorni plod u našem srcu.
