U svojoj knjizi Misli za svaki dan u godini, svetac tumači reči apostola Petra o tajni krštenja, objašnjavajući kako ono nije samo čin, već početak novog života u Gospodu, gde greh više ne vlada nad čovekom.
Šta zapravo znači biti kršten? Da li je to samo obred ili trenutak koji menja suštinu čoveka? Sveti Teofan Zatvornik u svom duhovnom delu Misli za svaki dan u godini, u odeljku za utorak četvrte sedmice Velikog posta, donosi duboko tumačenje ove tajne, oslanjajući se na reči apostola: 'U krštenju umire stari greholjubivi čovek, a ustaje novi, koji je revnitelj dobrih dela.' Njegove reči pozivaju na razmišljanje o našem duhovnom putu i smislu vere.
“Krštenje je, po apostolu Petru, obećanje dobre savesti (1.Pt.3,21). Kršteni daje obećanje da će ubuduće živeti u čistoj savesti, a i u svoj širini Gospodnjih zapovesti, koje je primio u savest.
Čistota naravi je oznaka krštenoga. Apostol Pavle svetlost svoga života poistovećuje sa svetlošću vaskrsloga Gospoda. Kao što, veli on, Hristos usta iz mrtvih slavom Očevom, tako i mi treba da hodimo u novom životu (Rim.6,4).
U krštenju umire stari greholjubivi čovek, a ustaje novi, koji je revnitelj dobrih dela. I tako, kršteni, smatrajte… da ste mrtvi grehu, a živi Bogu u Hristu Isusu, Gospodu našem. Da ne caruje, dakle, greh u vašem smrtnom telu, da ga ne slušate u pohotama njegovim, niti dajte udove svoje grehu za oružje nepravde; nego predajte sebe Bogu, kao oživljeni iz mrtvih, i udove svoje Bogu za oružje pravde. Jer greh neće vama ovladati (Rim.6,11-14).”
U svom duhovnom učenju prve sedmice Velikog posta, Sveti Teofan Zatvornik podseća na značaj zaveta sa Bogom, pozivajući nas da budemo verni i istrajni, uprkos svim iskušenjima i nevoljama koje nas prate kroz život.
U četvrtku treće sedmice Velikog posta Sveti Teofan Zatvornik upozorava da je jezik, ako mu se da na volju, najširi otvor kroz koji odlazi duhovna toplina
U svojoj knjizi "Misli za svaki dan u godini", svetac upozorava na opasnost nečastivih misli i nepravde, naglašavajući da samo Božiji blagoslov vodi ka uspehu i unutrašnjem miru.
Jedan od najvećih duhovnika Pravoslavlja u treću subotu Velikog posta govori o tome kome je Hristos zaista došao i kako se Božija sila otkriva u ljudskoj nemoći.
Savremen tempo života može otežati post, a i pored želje da ispoštujemo crkvena pravila to nije lako izvesti niti naći pravu meru.
Sva sedmorica, sem Agapija, su bili sasvim mladi ljudi, a još nisu bili hrišćani, niti su se ikad krstili vodom, ali njihovo krštenje je bilo krvlju.
U svetu koji veliča moć i osvetu, pravoslavna duhovnost otkriva drugačiju istinu. Sveštenik Valerij Duhanjin objašnjava zašto jesmirenje najmoćnije oružje protiv zla.
U svojim ,,Memoarima” patrijarh Gavrilo Dožić zabeležio je detalje organizacije i sprovođenja vojnog puča kojim je zbačena dotadašnja kraljevska vlada Cvetković–Maček (27. marta 1941. godine) i odbačen Trojni pakt.
Razorna vatra sravnila je sa zemljom hram Sretenja Gospodnjeg na grčkom ostrvu Poros, ostavljajući za sobom samo pepeo i tugu. Ali usred zgarišta, jedna svetinja ostala je netaknuta – ikona Hrista kao Velikog Arhijereja, neoštećena i postojana.
U vreme strogog posta često ponestane ideja za ukusne obroke na vodi. Donosimo autentičan recept za paštetu od belog pasulja – kremastu, zasitnu i punu ukusa!
Uoči druge godišnjice od tragedije koja je odnela 57 života, otac Hristodulos Papaioanu kaže da je kroz ovaj neverojatan gubitak pronašao snagu da se nosi s patnjom.
Đakon Svetojovanjskog hrama objašnjava kako običaji uoči ova dva sveta dana često nisu u skladu sa suštinskim učenjima hrišćanske vere.
Srpska pravoslavna crkva danas proslavlja najradosniji praznik, dan rođenja Isusa Hrista u Vitlajemskoj pećini.
Ponekad je obačajno pravo jače i od pozitivnih državnih, pa i crkvenih zakona. Tako je i sa kumstvom, objasnio je otac Dušan.
U svojoj knjizi „Misli za svaki dan u godini”, u sredu četvrte sedmice Velikog posta, Sveti Teofan Zatvornik iznosi ključne misli o suštinskoj promeni koju krštenje donosi, podsećajući nas da je prava snaga u samoodricanju i povezivanju sa Hristom
U svojoj knjizi Misli za svaki dan u godini, Sveti Teofan Zatvornik nas u ponedeljak četvrte sedmice Velikog posta poziva da kroz post zaboravimo zemaljske nade i okrenemo se večnim vrednostima.
U svojoj knjizi „Misli za svaki dan u godini“ za četvrtak četvrte sedmice Velikog posta veliki duhovnik podseća na opasnosti popustljivosti prema telu i način na koji nas ona može udaljiti od dobra.
U Nedelju krsnopoklonu, svetitelj jasno poručuje da bez krsnog znamenja nema istinskog hoda za Gospodom – jer se upravo kroz stradanje duša čisti i priprema za večnu radost.
Savremen tempo života može otežati post, a i pored želje da ispoštujemo crkvena pravila to nije lako izvesti niti naći pravu meru.
U svetu koji veliča moć i osvetu, pravoslavna duhovnost otkriva drugačiju istinu. Sveštenik Valerij Duhanjin objašnjava zašto jesmirenje najmoćnije oružje protiv zla.
U svojim ,,Memoarima” patrijarh Gavrilo Dožić zabeležio je detalje organizacije i sprovođenja vojnog puča kojim je zbačena dotadašnja kraljevska vlada Cvetković–Maček (27. marta 1941. godine) i odbačen Trojni pakt.
Razorna vatra sravnila je sa zemljom hram Sretenja Gospodnjeg na grčkom ostrvu Poros, ostavljajući za sobom samo pepeo i tugu. Ali usred zgarišta, jedna svetinja ostala je netaknuta – ikona Hrista kao Velikog Arhijereja, neoštećena i postojana.
Savremen tempo života može otežati post, a i pored želje da ispoštujemo crkvena pravila to nije lako izvesti niti naći pravu meru.
Razorna vatra sravnila je sa zemljom hram Sretenja Gospodnjeg na grčkom ostrvu Poros, ostavljajući za sobom samo pepeo i tugu. Ali usred zgarišta, jedna svetinja ostala je netaknuta – ikona Hrista kao Velikog Arhijereja, neoštećena i postojana.
Igumanija se ujedno prisetila i događaja, kada je devojčici pomogla da se otgrne iz teške depresije, u koju je upala.
Jednom prilikom Aleksandar Gajšek je prepričao neobičan susret s patrijarhom Pavlom, koji nije planirao.
Igumanija se ujedno prisetila i događaja, kada je devojčici pomogla da se otgrne iz teške depresije, u koju je upala.
Jednom prilikom Aleksandar Gajšek je prepričao neobičan susret s patrijarhom Pavlom, koji nije planirao.
U tišini manastirskih zidina, gde se svaka trpeza sprema s ljubavlju i molitvom, nastaje hortokalitsunija – skromno, ali bogato jelo koje spaja darove prirode i monaški trud, podsećajući na smirenje, post i blagodarnost.
