Izgradnja prvog verskog zdanja na uvakufljenom zemljištu u regionu severa i juga Sandžaka okuplja vernike iz celog sveta i jača duh zajedništva među muslimanima.
U pitomom krajoliku Vojnog sela nadomak Plava svečano je otvoren Islamski centar – Šehidska džamija, spomenik kulture sećanja i pamćenja šehida plavsko-gusinjskog kraja iz burnih perioda 1879., 1912/13. i 1919. godine. Izgradnjom ove džamije, odavanje počasti onima koji su svoje živote dali za očuvanje vere i dostojanstva nikada neće biti zaboravljeno.
Printscreen/YouTube/Radio-televizija Rožaje
Šehidska džamija u Plavu
Radovi na izgradnji Šehidske džamije započeli su 28. avgusta 2009. godine, na Lejletul Bedr, najznačajniji datum u istoriji islama, simbolizujući novi početak i trajni podsetnik na one koji su svoje živote dali za očuvanje vere i zajedništva.
Ovo sveto zdanje je prva džamija na uvakufljenom zemljištu, darovanom od strane dr. Mersima Ziljkića i njegovog rahmetli oca Sejda, kao trajni podsetnik na žrtve ratova.
Predsednik Medžlisa Islamske zajednice Plav, Muhamed Cecunjanin, toplim rečima dobrodošlice istakao je značaj ovog svetog prostora:
- Kada se otvara džamija, treba imati na umu da se za naredne generacije otvara sveti prostor koji će biti vezan za blagodati Alaha - rekao je Cecunjanin, podsećajući sve prisutne na važnost vere i zajedništva.
Printscreen/YouTube/Radio-televizija Rožaje
Brojni vernici islamske zajednice okupili su se na svečanom otvaranju
Predsednik Opštine Plav, Nihad Canović, naglasio je da otvaranje džamije predstavlja tek prvi korak:
- Pred nama je drugi deo posla, a to je izgradnja džemata, zajednice, jer ma koliko bila veličanstvena kao arhitektonsko zdanje, nema nikakve vrednosti ako nema džemat - istakao je Canović, osvrćući se na brojne izazove kroz koje je prolazio muslimanski narod.
Sanel Balić, predsednik Opštine Gusinje, poručio je da je ovo poseban dan za sve vernike, naglašavajući važnost čvrstog držanja Alahovog užeta i jedinstva među muslimanima.
- Ovo je dan kada se svi trebamo čvrsto držati Alahovog užeta i ne razjedinjavati se - rekao je Balić, podsećajući prisutne na snagu zajedništva.
Ago Kolenović, srdačno pozdravljajući prisutne ispred Islamske zajednice "Plav-Gusinje“ u Njujorku, izrazio je ponos na sve članove koji su moralno i materijalno podržavali izgradnju džamije:
- Ponosan sam na sve članove koji su moralno i materijalno podržavali izgradnju džamije - rekao je Kolenović.
Printscreen/YouTube/Radio-televizija Rožaje
Muftija Mevludin Dudić i reis Islamske zajednice u Crnoj Gori Rifat Fejzić
Delegaciju Mešihata Islamske zajednice u Srbiji predvodio je muftija dr. Mevlud ef. Dudić, izaslanik reisu-l-uleme dr. Husein Kavazovića.
- Rasvetljavamo sudbinu časnih i čestitih koji su svojim životima platili očuvanje vere, ponosa, dostojanstva,“ rekao je muftija Dudić, dodajući da su Bošnjaci ponos koji žive u Njujorku, kao i u Evropi i Americi, gde su ukras tih prostora.
Svečanost otvaranja bila je obeležena učenjem dove, presijecanjem vrpce, učenjem ezana za podne namaz i otkrivanjem ploče sa nazivom Šehidska džamija. Među prisutnima su bili brojni vernici iz Plava i Gusinja koji žive širom sveta, građani severa i juga Sandžaka, brojne zvanice, kao i politički predstavnici iz Vlade Republike Srbije i Crne Gore.
Mitropolit Atanasije sa predstavnicima opštine Pljevlja razgovarao je o projektima koji unapređuju život vernog naroda u Pljevljima i okolnim krajevima, najavljujući kulturne manifestacije koje ujedinjuju tradiciju, umetnost i zajedništvo u ovoj plemenitoj sredini.
Veliki arhijerej koji je svojim životom izgrađivao mostove pomirenja između Crkava i naroda, otišao je u večnost. Poglavar Srpske pravoslavne crkve ističe posvećenost, veru i ljubav koja je obeležila službu njegovog blaženopočivšeg brata u Hristu.
Strašan požar zahvatio je dominikanski manastir na ostrvu Čiovu kod Trogira, ali je Crkva Svetog Krsta, poznata po čudesnom Raspeću koje je dva puta prokrvarilo, ostala potpuno netaknuta. Župnik opisao je dramatične trenutke kada je gledao kako plamen guta gotovo čitav gornji sprat manastira, dok svetilište čudesno opstaje.
Uoči Božićnog posta, koji počinje 28. novembra, podsećamo se svetiteljevih reči o važnosti uzdržanja, koje nije samo odricanje od telesnih užitaka, već i pročišćavanje misli, dela i tela kroz ljubav i milostinju.
Posle rata, postao je podvižnik na Svetoj gori, gde je pisao duhovne tekstove, a beli golubovi su mu dolazili dok je radio. Za sebe je govorio da je poslednji potomak loze Nemanjić.
Presveta Bogorodica mi je rekla da će se ispuniti sve što je zapisano u Svetom pismu. Dolazi treći svetski rat, 3/4 čovečanstva će biti uništeno, samo 1/4 ćovečanstva će biti spasena, pričala je Prepodobna Sofija Klisurska.
Pitanje koje nije jasno mnogima tiče se načina na koji se tradicija proslavljanja kućnog sveca prenosi na ženske članove porodice, posebno u slučajevima kada žena dolazi u novu porodicu, nakon braka.
Na današnji praznik, prisećamo se svedočanstava o događaju koji se odigrao pred ikonom Svetog velikomučenika Dimitrija u Solunu. Ovaj neobični susret sa svetiteljem, u trenutku kada su sile protiv pravoslavlja bile brojčano nadmoćnije, postao je simbol borbe za slobodu, veru i opstanak srpskog naroda.
Religija.rs vas poziva da kroz svoje fotografije zabeležite najvažniji trenutak hrišćanskog života i osvojite zlatne darove koji, pored materijalne, nose i duhovnu vrednost, jer doprinose očuvanju bogate pravoslavne tradicije.
Strašan požar zahvatio je dominikanski manastir na ostrvu Čiovu kod Trogira, ali je Crkva Svetog Krsta, poznata po čudesnom Raspeću koje je dva puta prokrvarilo, ostala potpuno netaknuta. Župnik opisao je dramatične trenutke kada je gledao kako plamen guta gotovo čitav gornji sprat manastira, dok svetilište čudesno opstaje.
Ova tradicija je bila prisutna kod katoličkog stanovništva Balkana, gde je tetoviranje služilo za zaštitu žena od harema, a muškaraca od regrutacije u janjičare. Tetovirani Simboli su često bili povezani sa krstom. Iako se običaj uglavnom praktikovao među adolescentima, i danas ga je moguće videti kod starijih žena, kao trag drevnih običaja iz vremena Osmanskog carstva.
Muslimani urok smatraju stvarnim fenomenom od kojeg može zaštititi čuvanjem privatnosti i neiskazivanjem svojih blagodatí, jer zavidnost može izazvati ozbiljne posledice poput bolesti, smrti ili rastava brakova. Hafiz Almir Kapić ističe da je urok opasan i da je važno paziti s kim i kada delimo svoje uspehe, kako bismo se zaštitili od njegovih negativnih dejstava.
U svetinji nadomak Mionice, „najluđa noć“ postaje prilika za duhovnu obnovu i liturgijsko slavlje, daleko od greha i svetovnih iskušenja, kroz molitvu, pričešće i smirenje, dok svet izdiše pod teretom „greha, bluda i Sodome“.
Iako je smenjen, Strikland je nastavio sa javnim kritikama i pozvao crkvene lidera da se bore za očuvanje vere i tradicije, ističući ozbiljnu duhovnu opasnost koja preti Crkvi.
Nastojatelj manastira u blizini Novog Pazara, otac Gavrilo, govori o obnovi koja traje decenijama i ističe da je sve veći broj vernika koji dolaze na liturgije i pričešće najjači dokaz duhovnog buđenja, kome je doprineo povratak veronauke u škole.
U trenucima kada nas reči povrede, učenja svetih otaca pružaju utehu i savete o tome kako zadržati duhovni mir. Otkrijte zašto uvrede, poput eha u pustinji, uvek pronalaze put nazad do onih koji ih izgovore.
Crkva i savremena medicina u ozbiljnom su sukobu već decenijama oko različitog pristupa i shvatanja mentalnih oboljenja. Dok medicina mentalne bolesti vidi kao psihičke poremećaje, uzrokovane biološkim, genetskim, psihološkim i socijalnim faktorima, Crkva ih često tumači kroz duhovnu prizmu - kao čist primer opsednutosti čoveka demonima.
Ova tradicija je bila prisutna kod katoličkog stanovništva Balkana, gde je tetoviranje služilo za zaštitu žena od harema, a muškaraca od regrutacije u janjičare. Tetovirani Simboli su često bili povezani sa krstom. Iako se običaj uglavnom praktikovao među adolescentima, i danas ga je moguće videti kod starijih žena, kao trag drevnih običaja iz vremena Osmanskog carstva.
