OTAC MLADEN SVEDOK NOVOG ČUDA SVECA SA OSTROGA: Četiri godine je ležala nepokretna, a Sveti Vasilije joj je na Spasovdan pružio ruku i podigao je da hoda
Paroh prve nevesinjske parohije, jerej Mladen Čalija potvrđuje reči svoje sugrađanke Zvjezdane Kijac koja pred kamerama govori o čudotvornom isceljenju i priseća se noći u kojoj su svetlost i svetost obasjali njen dom i omogućili joj da, posle godina provedenih u postelji, ustane na svoje noge.
U tišini praznične noći, na Vaznesenje Hristovo, u malenom hercegovačkom gradu Nevesinju, desilo se čudo koje je potreslo ne samo jednu porodicu, već celu zajednicu. Na Spasovdan, žena koja je više od četiri godine bila nepokretna, Zvjezdana Kijac stala je na noge i prohodala, uz pomoć Svetog Vasilija Ostroškog.
- Operisana sam pre skoro pet godina. Imala sam tri tumora i jaku sepsu stomaka. Izvadili su mi osam kilograma tumornog tkiva. Oporavak je dugo trajao - ispričala je Nevesinjka Zvjezdana Kijac kroz suze za Ostrog TV studio.
- Imam tri ćerke koje su se brinule o meni. Preživela sam, mada mi doktori nisu davali nikakve šanse, govoreći da 95 odsto njih ne preživi. Ostala sam nepokretna. Nosila sam pelene, deca i suprug su me negovali, tako da mi ništa nije falilo. Nikada se nisam žalila. Mislila sam, tako mi je Bog dao. Šta da radim, nisam jedina. Godinama sam bila nepokretna, deca su mi menjala pelene. Osećala sam se bespomoćno, ali sam se molila.
Wikipedia
Ikona Svetog Vasilija Ostroškog
Pre dve godine, parohijski sveštenik u Nevesinju, otac Mladen Čalija, došao je u njen dom.
- Pozvala me je kao sveštenika pre dve godine i izrazila želju da se krsti. Na krštenju nije mogla da ustane, nego je sedeći bila krštena. Posle toga, pred poslednji praznik Svetog Georgija, poželela je da se ispovedi. Nikada nisam osetio takvu vrstu kajanja i tako iskrenu ispovest. Ona je zaista pred Bogom iznela ceo svoj život i istinski se pokajala - kaže otac Mladen, a potom nastavlja:
- Mogu da posvedočim da nije mogla da ustane sa kreveta. Najviše što je mogla bilo je da se pridigne malo da sedne, da bi se pričestila. Pomoć Božija je neophodna, preko naših svetitelja, našeg Hercegovca Svetog Vasilija - kaže jerej Mladen Čalija iz Nevesinja, a njegova sugrađanka se sa snažnim emocijama u glasu priseća noći u kojoj se desilo čudo:
- Pre nekoliko noći, na Spasovdan, koji je gradska slava Nevesinja, ležala sam u krevetu negde oko tri ujutru. Najednom sam videla svetlost koja je obasjala sve u sobi. Ležala sam i osetila blagi vetar. Pomislila sam: “Bože mi pomozi, vidi što zahladi.” Htela sam da se pokrijem, i kada sam krenula da uzmem ćebe, videla sam ruku. Iznad mene je bio neko. Rekao mi je: “Daj mi ruku, sada ćeš da hodaš.” Ustala sam na noge, prvi put posle skoro pet godina. Tada sam videla da je to Sveti Vasilije. Svojom milošću me je obradovao, da opet stanem na noge - ispričala je Zvjezdana kroz suze.
Savo PRELEVIC / AFP / Profimedia
Blaženopočivši mitropolit Amfilohije pored moštiju Svetog Vasilija Ostroškog
Videla je dugu belu odoru, izvezenu šal i zlatnu kapu.
- Miris koji je imao, ne može se opisati. Takav miris ranije nikada nisam osetila. Video je zlatni štap. Doveo me je do sredine sobe i nestao. Ostala sam da stojim. Počela sam da dozivam mlađu ćerku, Sašku.
Ćerka Saška prisetila se tog trenutka:
- Mama je ponavljala: “Došao je čovek i pomogao mi da ustanem.” Stajala je pored stola. Uzela sam je pod ruku i počela da plačem. Rekla sam joj da se vratimo do kreveta, da sedne. Bila je toliko laka, kao perje. Seli smo na krevet, a ja sam je pitala šta se desilo. Ona je ponavljala: "Došao je čovek, digao me iz kreveta."
Posle toga, osetila sam potrebu da odem u crkvu. Kada sam otišla, čula sam glas koji mi kaže: “Nemoj da plačeš, mama će ti biti dobro.” Moja najveća želja bila je da mogu sa mamom da odem na kafu i da prošetam - rekla je Saška kroz suze, a njena majka je dodala:
- Posle više od četiri godine nepokretnosti, sada mogu da hodam. Sveti Vasilije me je spasao - kaže ova hrabra žena, sa suzama radosnicama u očima.
Ova priča o veri, patnji i čudu, ostavlja dubok utisak, podsećajući nas na snagu vere, nadu i ljubavi koja nas može podići i iz najdubljih ponora.
Mnogo je svedočanstva o čudima Svetog Vasilija. Naročito onih koje se odnose na isceljenje od raznih bolesti kojima nema leka. Kad nestane i poslednja nada, odlazi se na Ostrog. Ali, ima i drugih čuda koja vraćaju veru u život. Naročito mladim ljudima koji ne znaju šta je s njima i kako da se spasu.
Darko Damnjanović i Aleksandar Tkač, pripadnici Vojske Srbije, na hodočašću od Pančeva do Manastira Ostrog posvetili svoje putovanje stradalom kolegi Miodragu Toškoviću, moleći se za njegovu dušu i zdravlje njegovih bližnjih.
U srcu Ovčarsko-kablarske klisure, u dvorištu ove svetinje podignute u 15. veku nalaze se grobovi dva sina kneza Miloša Obrenovića, a centralno mesto zauzima sveti bor za koji se veruje da ima isceliteljsku moć, o čemu postoje zabeležena brojna svedočanstva, posebno žena sa psihičkim problemima.
Istraživanja Komisija za naučno proučavanje čudesnih pojava Moskovske patrijaršije otkrila su da smirna koju ikona luči ima svojstva zarastanje rana i antidepresivno dejstvo, a ovoga puta svojom prisutnošću obasjaće Crnu Goru od 9. do 16. jula i Srbiju od 16. do 18. jula.
U Sabornom hramu u Novom Sadu služena je sveta liturgija i parastos svim upokojenim pravoslavnim hrišćanima, a posebno postradalima u tragičnom događaju na Železničkoj stanici prošle godine.
Upravo preko vračara i gatara, đavo pokušava da uđe u tuđe živote, da razori porodice, posvađa ljude, poseje sumnju i strah, i da čoveka odvoji od Hrista.
U kuhinjama pravoslavnih domaćica, ova čorba se pripremala s ljubavlju – za praznike, slave i nedeljne porodične ručkove. Sada je pravo vreme da je ponovo otkrijete i spremite po originalnom receptu iz tradicije srpske kuhinje.
Od pažljivo prženog luka do mirisa ljute paprika - otkrijte tajnu starinskog monaškog ribljeg paprikaša koji spaja duh pravoslavnog života i prazničnih trpeza.
Jedinstvena kombinacija ječma, pasulja, povrća i dimljenog mesa vraća nas u kuhinje naših predaka, čuvajući duh starih domaćinstava i porodične molitve kroz generacije.
Od čudesne zaštite manastira tokom rata do isceljenja neizlečivih bolesti: vernici iz svih krajeva sveta donose svoje molitve pred kivot svetitelja, svedočeći o moćima nevidljivih sila koje se očituju u njegovom prisustvu.
Zanatlija iz okoline Nikšića, koji je odbacivao postojanje Boga, suočen s paralizom bez leka, doživeo je susret sa svetiteljem koji mu je zauvek promenio život — a potom je svom sinu dao ime Vasilije.
Velikodostojnik SPC prošao je mučenički put od teške bolesti do svetiteljstva, a pred upokojenje poklonio se moštima Svetog Vasilija, nakon čega je zapisao svedočanstvo o čudu koje mu je spasilo život.
U Australiji se dogodilo čudo koje je zapanjilo lekare i oduševilo vernike širom sveta. O ovom događaju pripoveda se u Manastiru Milesi u Grčkoj, koji je osnovao sveti Porfirije.
Upravo preko vračara i gatara, đavo pokušava da uđe u tuđe živote, da razori porodice, posvađa ljude, poseje sumnju i strah, i da čoveka odvoji od Hrista.
U besedi za 21. subotu po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički podseća da samo Bog ostaje živ i krepak, a da svaka duša prepoznaje tu istinu u sopstvenoj žeđi.
Sabrani verni narod zajedno sa državnim zvaničnicima u tišini i molitvi odali poštovanje stradalima dok su patrijarhove reči o miru i jedinstvu dirnule srca svih prisutnih.
Uz nekoliko sastojaka i malo strpljenja, svaka domaćica može da oblikuje ruže, listiće i cvetove od testa koji će slavski kolač pretvoriti u istinski simbol vere, lepote i porodičnog blagoslova.
Na blagoslovenom mestu gde se spajaju Dunav i Sava, patrijarh srpski služio je liturgiju i predvodio litiju do kapele Svete Petke, pozvavši vernike da se saberu u veri i Hristovu reč postave kao temelj života.
Od molitava za zdravlje i porodičnu sreću do isceljenja koja se prepričavaju generacijama — žene širom Srbije svedoče kako im je Sveta Petka vratila snagu, veru i mir u srcu.
Ove subote pravoslavni vernici širom srpskih zemalja okupljaju se u hramovima i na grobljima da upale sveće i pomole se za svoje preminule, verujući da molitva spaja žive i upokojene u ljubavi Hristovoj.
U besedi za 21. subotu po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički podseća da samo Bog ostaje živ i krepak, a da svaka duša prepoznaje tu istinu u sopstvenoj žeđi.
