Skinuo je svešteničku odoru, da bi maskiran u vojnika obilazio gonjene crkve u ranom hrišćanstvu, postavljajući sveštenike i episkope, osnažujući pravoslavlje i boreći se protiv arijanske jeresi.
Sveti sveštenomučenik Jevsevije, episkop samosatski, bio je veliki borac protiv arijanske jeresi i nepokolebljivi branitelj pravoslavlja. Njegova strastvena borba za istinu i pravdu ostavila je dubok trag u istoriji crkve, osvetljavajući put mnogima koji su čeznuli za duhovnim vođstvom i svetlom vere.
Kada je antiohijski presto ostao upražnjen, Jevsevije je svojom mudrošću izabrao Meletija za patrijarha, čoveka koji je svojim životom i delima zaslužio najveće pohvale, čak i od Svetog Jovana Zlatousta. Međutim, arijanci su brzo proterali Meletija iz Antiohije, pokušavajući da uguše pravoslavnu veru.
U vreme vladavine Julijana Odstupnika, poznatog po svom progonu hrišćana, Jevsevije je skinuo svoje svešteničke odore i obukao vojničko odelo. Pod maskom vojnika, obilazio je gonjene crkve po Siriji, Finikiji i Palestini, hrabreći vernike i postavljajući potrebne sveštenike, đakone i episkope, čuvajući tako plamen pravoslavlja.
Nakon smrti Julijana Odstupnika, Jevsevije je savetovao Meletija da sazove sabor u Antiohiji 361. godine, gde su se okupilo 27 arhijereja. Na ovom saboru, arijanska jeres je još jednom osuđena, a pravoslavna vera je potvrđena onako kako je izražena na Prvom vaseljenskom saboru.
Međutim, dolaskom cara Valenta, pravoslavlje je ponovo bilo izloženo progonima. Sveti Meletije je prognan u Jermeniju, a Jevsevije u Trakiju. Kada se car Gracijan popeo na presto, dao je slobodu crkvi i vratio zatočene arhijereje na njihova mesta. Tako su se Meletije vratio u Antiohiju, a Jevsevije u Samosat.
U tom periodu, mnoge eparhije i parohije bile su bez pastira, pa je Jevsevije neumorno pronalazio i postavljao zakonite vođe narodu. Dok je sa izabranim episkopom Marinom boravio u gradu Dolihin, kako bi ustoličio novog arhijereja i izobličio arijansku jeres, fanatički jeretik je bacio ćeramidu sa krova na Jevsevijevu glavu. Od te smrtonosne rane, ovaj veliki branitelj pravoslavlja i svetitelj upokojio se 379. godine, ali njegova duša nastavlja da živi u večnom blaženstvu raja.
Na praznik Prenosa moštiju, liturgijska svetlost obasjala je nemanjićku svetinju, dok su mitropolit Atanasije i episkop Nektarije uputili snažne poruke o veri, jedinstvu i nadi.
Hramovna slava u Segedinu pretvorila se u događaj ispunjen dubokim duhovnim značenjem — sveta liturgija, osvećenje novog zvona i nastupi srpskih đaka objedinili su vernike, goste i prijatelje Crkve u snažnoj poruci nade, zajedništva i očuvanja identiteta.
Eparhija raško-prizrenska podnela je još jednu krivičnu prijavu protiv Nikole Džufke zbog nasilnog zauzimanja crkve u selu Rakitnica, dok izostanak institucionalne zaštite otvara vrata za dalja skrnavljenja duhovnog nasleđa Srpske pravoslavne crkve.
I duševne, i duhovne, ali i mentalne bolesti su deo naše stvarnosti. Nažalost, savremena psihijatrija ne pravi jasnu razliku između duhovnih, duševnih i mentalnih poremećaja i sve svodi na mentalne, nalezeći da upotrebom određenih lekova, mnoge stvari mogu da se promene, istakao je otac Miloš Vesin.
Patrijarh Kiril je na prijemu u ruskom ministarstvu spoljnih poslova istakao da je ruska pravoslavna crkva spremna da sa novim poglavarom rimokatoličke crkve razmotri rešavanje mnogih pitanja koja su danas na globalnoj agendi.
U vreme mrsnih dana, kada se mirisi mlečnih jela i toplog hleba šire konacima, monahinje pripremaju salatu od sremuša — lekovitog zelenog dara prirode, koji u ovom receptu postaje hranljiv i lagan obrok, pogodan za doručak ili večeru.
U vreme strogog posta često ponestane ideja za ukusne obroke na vodi. Donosimo autentičan recept za paštetu od belog pasulja – kremastu, zasitnu i punu ukusa!
Uoči druge godišnjice od tragedije koja je odnela 57 života, otac Hristodulos Papaioanu kaže da je kroz ovaj neverojatan gubitak pronašao snagu da se nosi s patnjom.
Protojerej Lambros iz Larise ispratio je još jedno dete na onaj svet. Njegova ćerka ubijena je nožem, a osumnjičeni je njen dvadesetjednogodišnji sin.
Nije Hristos vaskrsao da bismo mi farbali jaja, kaže otac Borislav.
Srpska pravoslavna crkva se 5. septembra seća života i mučeništva episkopa Lionskog, koji je svojom borbom protiv gnosticizma i nepokolebljivom verom ostavio neizbrisiv pečat u istoriji hrišćanstva.
Današnji praznik podseća nas na nesalomivu veru i ljubav majke i njenog deteta koji su se suočili s mučeništvom radi Hrista. I posle upokojenja, njihove čudotvorne mošti vekovima nastavljaju da pružaju utehu vernicima širom sveta.
Verni pravoslavni narod okuplja se u hramovima slaveći ovog svedoka vremena kada je Hrist hodao Zemljom. On nas podseća na moć molitve i Božju zaštitu u situacijama koje deluju beznadežno, dok njegova dela ostaju večni svetionik u tami sveta.
Danas SPC i njeni vernici s radošću obeležavaju praznik posvećen ovoj dvojici prvoapostola, čiji životi su ispunjeni preumljenjem, verom i požrtvovanjem, dok je nekima ovaj dan i krsna slava.
Svi oni koji su sumnjali u Sina Božjeg u velikom strahu i divljenju su posmatrali to nebesko znamenje, koje je sijalo neopisivom svetlošću, jačom od sunčeve.
Prenos moštiju Svetog Save iz Trnove, gde je bio sahranjen, u Manastir Mileševu, dogodio se za vreme vladavine kralja Vladislava 1237. godine, 19. maja po novom, a 6. maja po starom kalendaru.
Jov se smatra uzorom trpeljivog podnošenja svakog stradanja, koje Bog na nas šalje, i praobrazom stradajućeg Gospoda Isusa.
Kada je odbila da se uda, toliko je naljutila svoga oca da je hteo da je muči, ali čudesnim načinom ona ga je prevela u hrišćanstvo.
Na samoj crkvi nalazi se i nekoliko spomen ploča - posvećenih herojima, koji su Srbiju branili tokom NATO agresije 1999. godine, ali sam hram podseća i na važan simbol hrišćanstva.
Zastrašujuće samo da se pomsili, a kako li je tek kad se proživi?
Da se portal religija.rs čita i u Švedskoj svedoči naš sagovornik, fitnes instruktor iz Beograda, koji već četvrtu godinu taj deo Skandinavije zove drugi dom.
Ovaj duhovni običaj ustanovili su ruski monasi u manastiru Tumane još pre Drugog svetskog rata, a obnovljen je 2017. godine dolaskom novog bratstva. Od tada, nedelja po Spasovdanu tradicionalno okuplja mnoštvo vernika.
U mnogim hramovima šapatom se prenosi upozorenje da se ne ljubi ikona neposredno nakon primanja Svetih Tajni. Da li je to zaista crkveno pravilo ili samo lično tumačenje? Sveštenik Jevgenij Murzin daje jednostavan odgovor.
Zastrašujuće samo da se pomsili, a kako li je tek kad se proživi?
Otkrijte tajne jobroka koji se nekada spremao u svakoj seoskoj kuhinji - miris pečene piletine i zapečenog testa vratiće vas pravo za bakin sto, gde se toplina doma merila punim tanjirom i zajedničkim obrokom.
