Skinuo je svešteničku odoru, da bi maskiran u vojnika obilazio gonjene crkve u ranom hrišćanstvu, postavljajući sveštenike i episkope, osnažujući pravoslavlje i boreći se protiv arijanske jeresi.
Sveti sveštenomučenik Jevsevije, episkop samosatski, bio je veliki borac protiv arijanske jeresi i nepokolebljivi branitelj pravoslavlja. Njegova strastvena borba za istinu i pravdu ostavila je dubok trag u istoriji crkve, osvetljavajući put mnogima koji su čeznuli za duhovnim vođstvom i svetlom vere.
Kada je antiohijski presto ostao upražnjen, Jevsevije je svojom mudrošću izabrao Meletija za patrijarha, čoveka koji je svojim životom i delima zaslužio najveće pohvale, čak i od Svetog Jovana Zlatousta. Međutim, arijanci su brzo proterali Meletija iz Antiohije, pokušavajući da uguše pravoslavnu veru.
U vreme vladavine Julijana Odstupnika, poznatog po svom progonu hrišćana, Jevsevije je skinuo svoje svešteničke odore i obukao vojničko odelo. Pod maskom vojnika, obilazio je gonjene crkve po Siriji, Finikiji i Palestini, hrabreći vernike i postavljajući potrebne sveštenike, đakone i episkope, čuvajući tako plamen pravoslavlja.
Nakon smrti Julijana Odstupnika, Jevsevije je savetovao Meletija da sazove sabor u Antiohiji 361. godine, gde su se okupilo 27 arhijereja. Na ovom saboru, arijanska jeres je još jednom osuđena, a pravoslavna vera je potvrđena onako kako je izražena na Prvom vaseljenskom saboru.
Međutim, dolaskom cara Valenta, pravoslavlje je ponovo bilo izloženo progonima. Sveti Meletije je prognan u Jermeniju, a Jevsevije u Trakiju. Kada se car Gracijan popeo na presto, dao je slobodu crkvi i vratio zatočene arhijereje na njihova mesta. Tako su se Meletije vratio u Antiohiju, a Jevsevije u Samosat.
U tom periodu, mnoge eparhije i parohije bile su bez pastira, pa je Jevsevije neumorno pronalazio i postavljao zakonite vođe narodu. Dok je sa izabranim episkopom Marinom boravio u gradu Dolihin, kako bi ustoličio novog arhijereja i izobličio arijansku jeres, fanatički jeretik je bacio ćeramidu sa krova na Jevsevijevu glavu. Od te smrtonosne rane, ovaj veliki branitelj pravoslavlja i svetitelj upokojio se 379. godine, ali njegova duša nastavlja da živi u večnom blaženstvu raja.
Foto: SPC
Vaš komentar je uspešno snimljen i biće vidljiv nakon verifikacije administratora portala.
Iguman manastira Podmaine upozorio je na rizik od kocke, koja stvara zavisnost i vodi ka stalnom stvaranju dugova, uz ozbiljan uticaj na sve sfere života, uključujući brakove i imovinu.
Protojerej Saša Petrović objašnjava da, iako kropljenje nije u potpunosti pravilno, vernici koji su kršteni na taj način, a nisu za to odgovorni, mogu nastaviti živeti crkvenim životom i primiti Božiju blagodat koja nadoknađuje eventualni nedostatak u obredu.
Freskopis manastira Sopoćani je toliko lep i nikoga ne ostavlja ravnodušnim, a sa neizmernom lepotom istog su se složili istoričari umetnosti 60-ih godina prošlog veka.
Duboko nadahnut molitvom i verom, vladika Nikolaj Velimirović slavi Svetog arhangela Mihaila, nebeskog vojskovođu, u stihovima koji ohrabruju, osnažuju i pozivaju na duhovno uzdizanje.
Kuvana pšenica nije simbol smrti, već života onih koji su živeli i koji sada žive u veri sa Bogom i svojom krsnom slavom. Istina je, takođe, da su svi sveci živi, jer u Bogu niko ne može biti mrtav - Bog je Bog živih, a ne mrtvih.
Presveta Bogorodica mi je rekla da će se ispuniti sve što je zapisano u Svetom pismu. Dolazi treći svetski rat, 3/4 čovečanstva će biti uništeno, samo 1/4 ćovečanstva će biti spasena, pričala je Prepodobna Sofija Klisurska.
Pitanje koje nije jasno mnogima tiče se načina na koji se tradicija proslavljanja kućnog sveca prenosi na ženske članove porodice, posebno u slučajevima kada žena dolazi u novu porodicu, nakon braka.
Na današnji praznik, prisećamo se svedočanstava o događaju koji se odigrao pred ikonom Svetog velikomučenika Dimitrija u Solunu. Ovaj neobični susret sa svetiteljem, u trenutku kada su sile protiv pravoslavlja bile brojčano nadmoćnije, postao je simbol borbe za slobodu, veru i opstanak srpskog naroda.
Religija.rs vas poziva da kroz svoje fotografije zabeležite najvažniji trenutak hrišćanskog života i osvojite zlatne darove koji, pored materijalne, nose i duhovnu vrednost, jer doprinose očuvanju bogate pravoslavne tradicije.
Uživajte u dirljivim scenama svetih tajni i podržite učesnike koji su podelili svoje najvažnije trenutke – glasanje je otvoreno do ponoći 6. oktobra!
Srpska pravoslavna crkva se 5. septembra seća života i mučeništva episkopa Lionskog, koji je svojom borbom protiv gnosticizma i nepokolebljivom verom ostavio neizbrisiv pečat u istoriji hrišćanstva.
Današnji praznik podseća nas na nesalomivu veru i ljubav majke i njenog deteta koji su se suočili s mučeništvom radi Hrista. I posle upokojenja, njihove čudotvorne mošti vekovima nastavljaju da pružaju utehu vernicima širom sveta.
Verni pravoslavni narod okuplja se u hramovima slaveći ovog svedoka vremena kada je Hrist hodao Zemljom. On nas podseća na moć molitve i Božju zaštitu u situacijama koje deluju beznadežno, dok njegova dela ostaju večni svetionik u tami sveta.
Danas SPC i njeni vernici s radošću obeležavaju praznik posvećen ovoj dvojici prvoapostola, čiji životi su ispunjeni preumljenjem, verom i požrtvovanjem, dok je nekima ovaj dan i krsna slava.
Kuvana pšenica nije simbol smrti, već života onih koji su živeli i koji sada žive u veri sa Bogom i svojom krsnom slavom. Istina je, takođe, da su svi sveci živi, jer u Bogu niko ne može biti mrtav - Bog je Bog živih, a ne mrtvih.
Činovi nebeski su sledeći: šestokrili Serafimi, mnogoočiti Heruvimi i bogonosni Prestoli, Gospodstva, Sile i Vlasti, Načala, Arhangeli i Angeli. Vojvoda cele vojske angelske jeste arhistratig Mihail.
Slavska sveća bi trebalo da bude od pravog voska, lepo ukrašena i visine od 50 do 60 cm. Obavezno se pali na dan slave pre nego što se preseče slavski kolač, i to uz molitvu domaćina, koji se prekrsti, pomoli i celiva sveću, izražavajući time ljubav prema svetitelju i činu slave.
Verski kalendar Srpske pravoslavne crkve za poslednji mesec 2024. godine, sa detaljima o postovima, slavama i danima posvećenim svetiteljima
Sedam godina lekari su pratili rupicu na srcu male Natalije, upozoravajući na moguće posledice. Međutim, posle treće posete manastiru Tumane, dogodilo se nešto što su svi smatrali nemogućim, a Mirjana Krstić iz Kačareva svedoči o snazi veri koja je promenila sudbinu njene ćerke.
Čile je, inače, konzervativna zemlja sa dugom katoličkom tradicijom u kojoj katolička crkva igra značajnu ulogu i gde se oko polovina stanovništva izjašnjavaju kao katolici.
U manastiru Rakovica, među molitvama i dečjim glasovima, odata je počast arhijereju čije je ime simbol smirenja, ljubavi i vere, i čije duhovno nasleđe nastavlja da živi među onima koji se nisu ni rodili kada se on upokojio.
U manastiru Rakovica, na parastosu patrijarhu Pavlu, episkop Tihon podsetio je na duhovnu snagu i jevanđeoske pouke velikog arhijereja, čije nasleđe i dalje vodi narod kroz izazovna vremena.
Monasi manastira Grigorijata sa Svete Gore snažno su se usprotivili predlogu patrijarha Vartolomeja i Carigradske patrijaršije, u godišnjem izdanju publikacije "Orthodoxos Typos", detaljno obrazlažući ključne razlike između pravoslavne i katoličke proslave Vaskrsa, koje čuvaju veru i svetootačko predanje.
Nakon što su jednom generalu lekari rekli da operaciju na srcu ne žele da izvedu zbog komplikovanosti, on je spas potražio od Svetog Vasilija Ostroškog.
Pored odabira odeće za bebu i kume ili kuma, podjednako je važno i biranje imena za dete, što bi trebalo biti pažljivo promišljeno, uzimajući u obzir tradiciju i značaj imena, kako bi bilo u skladu sa hrišćanskim vrednostima i istorijom.
