U srcu Ovčarsko-kablarske klisure, u dvorištu ove svetinje podignute u 15. veku nalaze se grobovi dva sina kneza Miloša Obrenovića, a centralno mesto zauzima sveti bor za koji se veruje da ima isceliteljsku moć, o čemu postoje zabeležena brojna svedočanstva, posebno žena sa psihičkim problemima.
U drevna vremena, ljudi su podizali hramove u čast svetog drveća i molili se za zdravlje i sreću. Takva je priča i o manastiru Nikolje, smeštenom u pitomoj Ovčarsko-kablarskoj klisuri. Ovaj manastir je dom svetog bora, visokog preko 10 metara, za koji se veruje da poseduje isceliteljsku moć.
- Lokacije gde će se sagraditi neki manastir ili kuća, nekad su se birale baš po blizini tog, kako su verovali, svetog drveća. To su bila plemenita mesta, koja su obećavala miran život i napredak - kaže za Rinu etnolog Snežana Ašanin, dodajući da je verovanje u moć drveća staro je koliko i čovečanstvo.
RINA
Manastir Nikolje
Nije ostalo zabeleženo ko je ktitor Manastira Nikolje, jedne od najstarijih svetinja u oblasti poznatoj kao mala Sveta Gora, ali se zna da je ikona iz 1489. godine, čuvana u Narodnom muzeju u Beogradu, ikonopisana upravo u ovom manastiru. Sveti bor zauzima centralno mesto u dvorištu manastira, a prema predanju, molitve izrečene pored ovog drveta bivaju uslišene.
- Tokom istorije postoje konkretni podaci o tome da su ljudi ovde dolazili i molili se za izlečenje. Zna se tačno ko su oni bili i od čega su izlečeni. Većinom su to bile žene koje su imale psihičke probleme,” objašnjava Snežana. Bor je, prema verovanju, pod zaštitom Majke Božije. Na njemu se nalazi mala ikona, i postoji predanje da iskrene molitve i želje izrečene pored bora, uz obilaženje tri kruga oko njega, bivaju ispunjene.- kaže Snežana Ašanin, dodajući da se ovo predanje prenosi sa kolena na koleno, pa nema vernika koji poseti manastir Nikolje, a da ne obiđe sveto drvo.
RINA
Sveti bor zauzima centralno mesto u dvorištu Manastira Nikolje
- Manastir Nikolje, smešten na samoj obali Zapadne Morave, skriven u živopisnoj šumi ispod stenovite klisure, ima bogatu istoriju. U njemu se od Turaka sakrila kneginja Ljubica, žena Miloša Obrenovića, i tu su sahranjena dva njihova sina. „Novorođeni sin kneza Miloša sahranjen je ispod bora, zato se tom drvetu posvećivala i još veća pažnja i često su ga posećivali. Drugi sin, petogodišnji dečak po imenu Petar, sahranjen je iza zapadnog dela crkve. Petar je krstio Karađorđe po svom ocu, čime je uspostavljena kumovska veza između Karađorđa i Miloša Obrenovića - otkriva Snežana Ašanin.
RINA
Po predanju, ukoliko oko bora iskrenog srca poželite želju, pomolite se, zatim obiđete tri kruga, ona biti ispunjena
Miloš Obrenović je 1817. godine podigao konak u porti manastira, koji i danas nosi njegovo ime. Manastir Nikolje od svog osnivanja nikada nije bio pust, a kandilo u njemu nikada nije ugašeno. Kroz vekove je bio muški manastir, dok je od 1945. godine postao ženski. Tokom svoje istorije, manastir je bio značajan kulturno-prosvetni centar sa školom za parohijske sveštenike i razvijenom prepisivačkom delatnošću.
Sveti bor manastira Nikolje, sa svojom isceliteljskom moći i istorijskim značajem, ostaje neprocenjiv deo kulturnog i duhovnog nasleđa Srbije, privlačeći vernike i posetioce iz svih krajeva sveta.
Mnogo je svedočanstva o čudima Svetog Vasilija. Naročito onih koje se odnose na isceljenje od raznih bolesti kojima nema leka. Kad nestane i poslednja nada, odlazi se na Ostrog. Ali, ima i drugih čuda koja vraćaju veru u život. Naročito mladim ljudima koji ne znaju šta je s njima i kako da se spasu.
U svetilištu ispunjenom mirom i verom, održan je svečani obred presvlačenja moštiju Svetog Zosima, okupljajući desetine hiljada vernika iz svih krajeva. Nakon arhijerejske liturgije, mošti su litijski prenesene do isposnice, a prisutni su imali priliku da se poklone svetim relikvijama.
Zapis iz „Srbskog kuvara“, koji je jeromonah Jerotej Draganović iz manastira Krušedola objavio još u 19. veku, otkriva kako su se od jednostavnih namirnica pripremala zasitna jela za dane kada crkveni tipik ne propisuje post.
Sveta uprava zahteva da grčki nedeljnik demantuje sporne navode i objavi njen odgovor u celosti, na istom mestu gde je objavljen tekst o Manastiru Svete Katarine na Sinaju.
Poglavar Srpske pravoslavne crkve zahvalio je Australiji što je mnogim Srbima pružila novi dom, a domaćini su istakli doprinos srpske zajednice i značaj njegovih poruka mira, dijaloga i međusobnog razumevanja.
Jevanđeljska priča o sleporođenom koga je Hristos iscelio zauzima posebno mesto u pravoslavlju jer, osim čuda progledanja, nosi snažnu poruku o veri, patnji, nadi i duhovnoj svetlosti koja menja čovekov život.
U manastiru posvećenom Svetim Kozmi i Damjanu, na mestu koje je nekada bilo srušeno i zapaljeno, dešavaju se nepojmljive isceliteljske priče; tu, pod senkom minareta, Božija sila spaja ono što ljudski um ne može razumeti – muslimane i pravoslavce u tišini oproštaja i zajedničke vere u čudo.
U prvu nedelji posle Spasovdana, manastir Tumane domaćin je jedinstvenog sabranja – liturgije, litije i osvećenja novog konaka, događaja koji je spojio predanje, veru i živu potrebu savremenog čoveka za mirom i isceljenjem.
Vekovima, iznenadna božanska otkrovenja, nebeski stubovi svetlosti i neobjašnjiva isceljenja potvrđuju da je ovaj praznik više od istorijskog događaja – to je živo prisustvo Hristovo koje duhovno osnažuje pravoslavne vernike širom sveta.
Na Belom kamenu iznad metohijske ravnice čuva se priča o srednjovekovnom čudu, starim rukopisima koji su stigli do Sankt Peterburga, ikonama iz različitih epoha i monahinjama koje danas čuvaju ovu svetinju.
Episkop Jerotej je u svom pozdravnom slovu zahvalio arhijerejima, sveštenstvu, sestrinstvu manastira, gostima i vernom narodu na radosti evharistijskog sabranja, a prazničnu besedu "proizneo" je vladika Heruvim.
Na Miholjdan su Vuk, Teodora i Lazar krenuli tragom neobičnog pisma, a susret sa usamljenim starcem i zapuštenim voćnjakom naučio ih je da se najveće bogatstvo krije u dobroti, prijateljstvu i delima ljubavi.
Dok jedni prvi put dolaze na Gazimestan, drugi mu se vraćaju godinama, a prizor stotina Srba koji u tišini i molitvi odaju počast knezu Lazaru i kosovskim junacima svedoči da sećanje na stradale ne bledi.
Pravoslavni vernici danas proslavljaju Svetog sveštenomučenika Grigorija po starom kalendaru, dok po novom obeležavaju Svetu mučenicu Hrisiju. Katolička crkva spominje Svetog Lubencija, dok Jevreji i muslimani danas nemaju veći verski praznik.
Ruski svetitelj nas uči da pohvale i pokude ne određuju čovekovu vrednost, već da je najvažnije ostati veran istini i pred Bogom i pred sopstvenom savešću.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
