U srcu Ovčarsko-kablarske klisure, u dvorištu ove svetinje podignute u 15. veku nalaze se grobovi dva sina kneza Miloša Obrenovića, a centralno mesto zauzima sveti bor za koji se veruje da ima isceliteljsku moć, o čemu postoje zabeležena brojna svedočanstva, posebno žena sa psihičkim problemima.
U drevna vremena, ljudi su podizali hramove u čast svetog drveća i molili se za zdravlje i sreću. Takva je priča i o manastiru Nikolje, smeštenom u pitomoj Ovčarsko-kablarskoj klisuri. Ovaj manastir je dom svetog bora, visokog preko 10 metara, za koji se veruje da poseduje isceliteljsku moć.
- Lokacije gde će se sagraditi neki manastir ili kuća, nekad su se birale baš po blizini tog, kako su verovali, svetog drveća. To su bila plemenita mesta, koja su obećavala miran život i napredak - kaže za Rinu etnolog Snežana Ašanin, dodajući da je verovanje u moć drveća staro je koliko i čovečanstvo.
RINA
Manastir Nikolje
Nije ostalo zabeleženo ko je ktitor Manastira Nikolje, jedne od najstarijih svetinja u oblasti poznatoj kao mala Sveta Gora, ali se zna da je ikona iz 1489. godine, čuvana u Narodnom muzeju u Beogradu, ikonopisana upravo u ovom manastiru. Sveti bor zauzima centralno mesto u dvorištu manastira, a prema predanju, molitve izrečene pored ovog drveta bivaju uslišene.
- Tokom istorije postoje konkretni podaci o tome da su ljudi ovde dolazili i molili se za izlečenje. Zna se tačno ko su oni bili i od čega su izlečeni. Većinom su to bile žene koje su imale psihičke probleme,” objašnjava Snežana. Bor je, prema verovanju, pod zaštitom Majke Božije. Na njemu se nalazi mala ikona, i postoji predanje da iskrene molitve i želje izrečene pored bora, uz obilaženje tri kruga oko njega, bivaju ispunjene.- kaže Snežana Ašanin, dodajući da se ovo predanje prenosi sa kolena na koleno, pa nema vernika koji poseti manastir Nikolje, a da ne obiđe sveto drvo.
RINA
Sveti bor zauzima centralno mesto u dvorištu Manastira Nikolje
- Manastir Nikolje, smešten na samoj obali Zapadne Morave, skriven u živopisnoj šumi ispod stenovite klisure, ima bogatu istoriju. U njemu se od Turaka sakrila kneginja Ljubica, žena Miloša Obrenovića, i tu su sahranjena dva njihova sina. „Novorođeni sin kneza Miloša sahranjen je ispod bora, zato se tom drvetu posvećivala i još veća pažnja i često su ga posećivali. Drugi sin, petogodišnji dečak po imenu Petar, sahranjen je iza zapadnog dela crkve. Petar je krstio Karađorđe po svom ocu, čime je uspostavljena kumovska veza između Karađorđa i Miloša Obrenovića - otkriva Snežana Ašanin.
RINA
Po predanju, ukoliko oko bora iskrenog srca poželite želju, pomolite se, zatim obiđete tri kruga, ona biti ispunjena
Miloš Obrenović je 1817. godine podigao konak u porti manastira, koji i danas nosi njegovo ime. Manastir Nikolje od svog osnivanja nikada nije bio pust, a kandilo u njemu nikada nije ugašeno. Kroz vekove je bio muški manastir, dok je od 1945. godine postao ženski. Tokom svoje istorije, manastir je bio značajan kulturno-prosvetni centar sa školom za parohijske sveštenike i razvijenom prepisivačkom delatnošću.
Sveti bor manastira Nikolje, sa svojom isceliteljskom moći i istorijskim značajem, ostaje neprocenjiv deo kulturnog i duhovnog nasleđa Srbije, privlačeći vernike i posetioce iz svih krajeva sveta.
Mnogo je svedočanstva o čudima Svetog Vasilija. Naročito onih koje se odnose na isceljenje od raznih bolesti kojima nema leka. Kad nestane i poslednja nada, odlazi se na Ostrog. Ali, ima i drugih čuda koja vraćaju veru u život. Naročito mladim ljudima koji ne znaju šta je s njima i kako da se spasu.
U svetilištu ispunjenom mirom i verom, održan je svečani obred presvlačenja moštiju Svetog Zosima, okupljajući desetine hiljada vernika iz svih krajeva. Nakon arhijerejske liturgije, mošti su litijski prenesene do isposnice, a prisutni su imali priliku da se poklone svetim relikvijama.
Kako je naglasio, to se pre svega može postići ulaganjem u porodicu, zasnovanu na stabilnoj zajednici između muškarca i žene, "malo, ali pravo društvo, a pre svega građansko društvo".
Eparhija budimljansko-nikšićka uzdignuta na status Mitropolije budimljansko-nikšićke i tu odluku je donio Sabor Srpske pravoslavne crkve na redovnom majskom zasedanju.
Otkrijte kako se priprema ovo starinsko jelo koje je generacijama krasilo trpeze prizrenskih domaćinstava – jednostavni sastojci, bogat ukus i sećanja koja ne blede.
U vreme strogog posta često ponestane ideja za ukusne obroke na vodi. Donosimo autentičan recept za paštetu od belog pasulja – kremastu, zasitnu i punu ukusa!
Uoči druge godišnjice od tragedije koja je odnela 57 života, otac Hristodulos Papaioanu kaže da je kroz ovaj neverojatan gubitak pronašao snagu da se nosi s patnjom.
Ne morate se odricati bogatih ukusa ni tokom posta – kombinacija crvenog pasulja, prepečenih oraha i začina trpezu će učiniti bogatom vitaminima i vlaknima.
U krugu bolnice u Krasnodaru nalazi se hram u kojem se događaju čuda. Sveštenik Vjačeslav Klimenko svedoči o majci koja je molitvom sačuvala život svom detetu, a na ikoni Bogorodice ostavila zlatne minđuše kao večni trag zahvalnosti.
Od čudesne zaštite manastira tokom rata do isceljenja neizlečivih bolesti: vernici iz svih krajeva sveta donose svoje molitve pred kivot svetitelja, svedočeći o moćima nevidljivih sila koje se očituju u njegovom prisustvu.
Zanatlija iz okoline Nikšića, koji je odbacivao postojanje Boga, suočen s paralizom bez leka, doživeo je susret sa svetiteljem koji mu je zauvek promenio život — a potom je svom sinu dao ime Vasilije.
Priča o svetom Jakovu otkriva kako izgledaju trenuci kada se nebeska pomoć zaista i pojavi — i kako da i mi pozovemo svetitelje u pomoć kad nam najviše zatrebaju.
Ove crkve svedoče o različitosti izraza hrišćanske vere kroz vreme i prostor. Bilo da su uklesane u stenu, sagrađene od kostiju ili skrivene u drvetu, sve one predstavljaju mesto susreta čoveka sa Bogom – u tišini, divljenju i molitvi.
Izgradnja konaka trajala je od 2021. do 2025. godine, a objekat je opremljen dvokrevetnim, četvorokrevetnim, petokrevetnim i višekrevetnim sobama. Sve sobe imaju sopstvena kupatila i klimatizaciju.
Njegove duhovite opaske, britke dosetke i nenametljive poruke, izrečene s blagim osmehom i dubokom verom, ostale su zapamćene i prepričavaju se i danas. i.
Tokom posete manastiru u Suroti, Elena Georgiadou zabeležila je neobjašnjivu svetlost iznad groba jednog od najvoljenijih svetitelja našeg vremena. Njena objava na društvenoj mreži rasplamsala je veru i izazvala snažne emocije među pravoslavnim vernicima.
