U srcu Ovčarsko-kablarske klisure, u dvorištu ove svetinje podignute u 15. veku nalaze se grobovi dva sina kneza Miloša Obrenovića, a centralno mesto zauzima sveti bor za koji se veruje da ima isceliteljsku moć, o čemu postoje zabeležena brojna svedočanstva, posebno žena sa psihičkim problemima.
U drevna vremena, ljudi su podizali hramove u čast svetog drveća i molili se za zdravlje i sreću. Takva je priča i o manastiru Nikolje, smeštenom u pitomoj Ovčarsko-kablarskoj klisuri. Ovaj manastir je dom svetog bora, visokog preko 10 metara, za koji se veruje da poseduje isceliteljsku moć.
- Lokacije gde će se sagraditi neki manastir ili kuća, nekad su se birale baš po blizini tog, kako su verovali, svetog drveća. To su bila plemenita mesta, koja su obećavala miran život i napredak - kaže za Rinu etnolog Snežana Ašanin, dodajući da je verovanje u moć drveća staro je koliko i čovečanstvo.
RINA
Manastir Nikolje
Nije ostalo zabeleženo ko je ktitor Manastira Nikolje, jedne od najstarijih svetinja u oblasti poznatoj kao mala Sveta Gora, ali se zna da je ikona iz 1489. godine, čuvana u Narodnom muzeju u Beogradu, ikonopisana upravo u ovom manastiru. Sveti bor zauzima centralno mesto u dvorištu manastira, a prema predanju, molitve izrečene pored ovog drveta bivaju uslišene.
- Tokom istorije postoje konkretni podaci o tome da su ljudi ovde dolazili i molili se za izlečenje. Zna se tačno ko su oni bili i od čega su izlečeni. Većinom su to bile žene koje su imale psihičke probleme,” objašnjava Snežana. Bor je, prema verovanju, pod zaštitom Majke Božije. Na njemu se nalazi mala ikona, i postoji predanje da iskrene molitve i želje izrečene pored bora, uz obilaženje tri kruga oko njega, bivaju ispunjene.- kaže Snežana Ašanin, dodajući da se ovo predanje prenosi sa kolena na koleno, pa nema vernika koji poseti manastir Nikolje, a da ne obiđe sveto drvo.
RINA
Sveti bor zauzima centralno mesto u dvorištu Manastira Nikolje
- Manastir Nikolje, smešten na samoj obali Zapadne Morave, skriven u živopisnoj šumi ispod stenovite klisure, ima bogatu istoriju. U njemu se od Turaka sakrila kneginja Ljubica, žena Miloša Obrenovića, i tu su sahranjena dva njihova sina. „Novorođeni sin kneza Miloša sahranjen je ispod bora, zato se tom drvetu posvećivala i još veća pažnja i često su ga posećivali. Drugi sin, petogodišnji dečak po imenu Petar, sahranjen je iza zapadnog dela crkve. Petar je krstio Karađorđe po svom ocu, čime je uspostavljena kumovska veza između Karađorđa i Miloša Obrenovića - otkriva Snežana Ašanin.
RINA
Po predanju, ukoliko oko bora iskrenog srca poželite želju, pomolite se, zatim obiđete tri kruga, ona biti ispunjena
Miloš Obrenović je 1817. godine podigao konak u porti manastira, koji i danas nosi njegovo ime. Manastir Nikolje od svog osnivanja nikada nije bio pust, a kandilo u njemu nikada nije ugašeno. Kroz vekove je bio muški manastir, dok je od 1945. godine postao ženski. Tokom svoje istorije, manastir je bio značajan kulturno-prosvetni centar sa školom za parohijske sveštenike i razvijenom prepisivačkom delatnošću.
Sveti bor manastira Nikolje, sa svojom isceliteljskom moći i istorijskim značajem, ostaje neprocenjiv deo kulturnog i duhovnog nasleđa Srbije, privlačeći vernike i posetioce iz svih krajeva sveta.
Mnogo je svedočanstva o čudima Svetog Vasilija. Naročito onih koje se odnose na isceljenje od raznih bolesti kojima nema leka. Kad nestane i poslednja nada, odlazi se na Ostrog. Ali, ima i drugih čuda koja vraćaju veru u život. Naročito mladim ljudima koji ne znaju šta je s njima i kako da se spasu.
U svetilištu ispunjenom mirom i verom, održan je svečani obred presvlačenja moštiju Svetog Zosima, okupljajući desetine hiljada vernika iz svih krajeva. Nakon arhijerejske liturgije, mošti su litijski prenesene do isposnice, a prisutni su imali priliku da se poklone svetim relikvijama.
U trenucima kada se bolest vraća, nemir ne popušta, a rešenja blede, reči matuške Antonije otvaraju prostor za drugačiju vrstu borbe - onu koja zahteva istrajnost, a ne obećava brz ishod.
Od apostola Pavla do Svetog Nikolaja Žičkog – pravoslavno predanje pokazuje kako astrologija i okultizam ne nude znanje ni sigurnost, već tiho uvode u duhovno ropstvo i udaljavaju od slobode koju daruje Hristos.
Liturgija, reči patrijarha Porfirija i prisustvo verskih lidera i uglednih gostiju iz zemlje i inostranstva učinili su da se porodični praznik pretvori u događaj sa širim značenjem.
Jedinstvena kombinacija ječma, pasulja, povrća i dimljenog mesa vraća nas u kuhinje naših predaka, čuvajući duh starih domaćinstava i porodične molitve kroz generacije.
Nekada nezaobilazna na prazničnim trpezama, ova poslastica se pravila sa strpljenjem i ljubavlju — donosimo autentičan recept koji će vaš dom ispuniti toplinom i mirisom svečanosti.
Selsko meso, staro jelo iz ruralnih krajeva, vraća se na trpeze kao simbol zajedništva, topline doma i prazničnih okupljanja — a tajna njegovog bogatog ukusa krije se u jednostavnim sastojcima i sporom, strpljivom krčkanju.
U manastiru posvećenom Svetim Kozmi i Damjanu, na mestu koje je nekada bilo srušeno i zapaljeno, dešavaju se nepojmljive isceliteljske priče; tu, pod senkom minareta, Božija sila spaja ono što ljudski um ne može razumeti – muslimane i pravoslavce u tišini oproštaja i zajedničke vere u čudo.
U prvu nedelji posle Spasovdana, manastir Tumane domaćin je jedinstvenog sabranja – liturgije, litije i osvećenja novog konaka, događaja koji je spojio predanje, veru i živu potrebu savremenog čoveka za mirom i isceljenjem.
Vekovima, iznenadna božanska otkrovenja, nebeski stubovi svetlosti i neobjašnjiva isceljenja potvrđuju da je ovaj praznik više od istorijskog događaja – to je živo prisustvo Hristovo koje duhovno osnažuje pravoslavne vernike širom sveta.
U krugu bolnice u Krasnodaru nalazi se hram u kojem se događaju čuda. Sveštenik Vjačeslav Klimenko svedoči o majci koja je molitvom sačuvala život svom detetu, a na ikoni Bogorodice ostavila zlatne minđuše kao večni trag zahvalnosti.
Nakon zemljotresa, ratova i sistematskog uništavanja, završna faza građevinskih radova na hramovima Svetog Spiridona, Svetog Nikole i parohijskog doma u Petrinji budi nadu pravoslavnih vernika u ovom kraju.
Od prenosa posmrtnih ostataka pesnika iz Amerike do današnje uloge hrama na Crkvini kao duhovnog i kulturnog središta – priča o svetinji koja je postala znak prepoznavanja Trebinja.
U najvećoj medicinskoj ustanovi u zemlji proslavljena je krsna slava, a priča o hramu koji je preživeo rat, zaborav i preobražaj u mrtvačnicu otkriva koliko je ovo mesto važno za bolesnike, lekare i grad.
Iguman Arsenije kroz poređenje sa svetiteljem iz Amerike upozorava da se duhovno stanje ne skriva - ono se oseti i onda kada mnogi misle da ga niko ne primećuje.
Skoro tri decenije ovaj zanatlija iz Ježevice izrađuje voštanice po manastirskom predanju, učeći nas da se prava sveća ne stvara mašinom, već strpljenjem, iskustvom i verom koja se ne gasi ni kada plamen dogori.
Kratak razgovor koji počinje bezazleno, a završava se neprijatnim ogledalom u kome se prepoznaju vera bez napora, pobožnost bez dela i razlog zbog kog mnogi beže od istine o sebi.
U besedi za 27. subotu po Duhovima, saznajte Sveti Nikolaj Ohridski i Žički objašnjava kako svakodnevno preispitivanje i pokajanje mogu vratiti svetlost u život.
