U srcu Ovčarsko-kablarske klisure, u dvorištu ove svetinje podignute u 15. veku nalaze se grobovi dva sina kneza Miloša Obrenovića, a centralno mesto zauzima sveti bor za koji se veruje da ima isceliteljsku moć, o čemu postoje zabeležena brojna svedočanstva, posebno žena sa psihičkim problemima.
U drevna vremena, ljudi su podizali hramove u čast svetog drveća i molili se za zdravlje i sreću. Takva je priča i o manastiru Nikolje, smeštenom u pitomoj Ovčarsko-kablarskoj klisuri. Ovaj manastir je dom svetog bora, visokog preko 10 metara, za koji se veruje da poseduje isceliteljsku moć.
- Lokacije gde će se sagraditi neki manastir ili kuća, nekad su se birale baš po blizini tog, kako su verovali, svetog drveća. To su bila plemenita mesta, koja su obećavala miran život i napredak - kaže za Rinu etnolog Snežana Ašanin, dodajući da je verovanje u moć drveća staro je koliko i čovečanstvo.
RINA
Manastir Nikolje
Nije ostalo zabeleženo ko je ktitor Manastira Nikolje, jedne od najstarijih svetinja u oblasti poznatoj kao mala Sveta Gora, ali se zna da je ikona iz 1489. godine, čuvana u Narodnom muzeju u Beogradu, ikonopisana upravo u ovom manastiru. Sveti bor zauzima centralno mesto u dvorištu manastira, a prema predanju, molitve izrečene pored ovog drveta bivaju uslišene.
- Tokom istorije postoje konkretni podaci o tome da su ljudi ovde dolazili i molili se za izlečenje. Zna se tačno ko su oni bili i od čega su izlečeni. Većinom su to bile žene koje su imale psihičke probleme,” objašnjava Snežana. Bor je, prema verovanju, pod zaštitom Majke Božije. Na njemu se nalazi mala ikona, i postoji predanje da iskrene molitve i želje izrečene pored bora, uz obilaženje tri kruga oko njega, bivaju ispunjene.- kaže Snežana Ašanin, dodajući da se ovo predanje prenosi sa kolena na koleno, pa nema vernika koji poseti manastir Nikolje, a da ne obiđe sveto drvo.
RINA
Sveti bor zauzima centralno mesto u dvorištu Manastira Nikolje
- Manastir Nikolje, smešten na samoj obali Zapadne Morave, skriven u živopisnoj šumi ispod stenovite klisure, ima bogatu istoriju. U njemu se od Turaka sakrila kneginja Ljubica, žena Miloša Obrenovića, i tu su sahranjena dva njihova sina. „Novorođeni sin kneza Miloša sahranjen je ispod bora, zato se tom drvetu posvećivala i još veća pažnja i često su ga posećivali. Drugi sin, petogodišnji dečak po imenu Petar, sahranjen je iza zapadnog dela crkve. Petar je krstio Karađorđe po svom ocu, čime je uspostavljena kumovska veza između Karađorđa i Miloša Obrenovića - otkriva Snežana Ašanin.
RINA
Po predanju, ukoliko oko bora iskrenog srca poželite želju, pomolite se, zatim obiđete tri kruga, ona biti ispunjena
Miloš Obrenović je 1817. godine podigao konak u porti manastira, koji i danas nosi njegovo ime. Manastir Nikolje od svog osnivanja nikada nije bio pust, a kandilo u njemu nikada nije ugašeno. Kroz vekove je bio muški manastir, dok je od 1945. godine postao ženski. Tokom svoje istorije, manastir je bio značajan kulturno-prosvetni centar sa školom za parohijske sveštenike i razvijenom prepisivačkom delatnošću.
Sveti bor manastira Nikolje, sa svojom isceliteljskom moći i istorijskim značajem, ostaje neprocenjiv deo kulturnog i duhovnog nasleđa Srbije, privlačeći vernike i posetioce iz svih krajeva sveta.
Mnogo je svedočanstva o čudima Svetog Vasilija. Naročito onih koje se odnose na isceljenje od raznih bolesti kojima nema leka. Kad nestane i poslednja nada, odlazi se na Ostrog. Ali, ima i drugih čuda koja vraćaju veru u život. Naročito mladim ljudima koji ne znaju šta je s njima i kako da se spasu.
U svetilištu ispunjenom mirom i verom, održan je svečani obred presvlačenja moštiju Svetog Zosima, okupljajući desetine hiljada vernika iz svih krajeva. Nakon arhijerejske liturgije, mošti su litijski prenesene do isposnice, a prisutni su imali priliku da se poklone svetim relikvijama.
U Tornju kod Pakraca vernici i sestrinstvo Manastira Jasenovac okupili su se na Svetoj liturgiji, dok drevna svetinja na seoskom groblju čuva svedočanstvo o viševekovnom prisustvu Srba u zapadnoj Slavoniji.
U besedi za sredu 11. sedmice po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički upozorava da će nestati zemlja i dela na njoj, ali ne i odgovornost čoveka pred Bogom.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Svete apostole Silu, Siluana, Kriskenta, Epeneta i Andronika po starom, dok se po novom kalendaru obeležavaju Sveti mučenici Fotije i Anikita Nikomidijski i drugi s njima. Katolička crkva obeležava spomendan Blaženog pape Inocenta XI, dok muslimani i Jevreji nemaju univerzalno priznat veliki praznik.
Posle 15 godina postupka, Strazbur je utvrdio da je Turska prekršila prava klirika i osporio tumačenje Lozanskog sporazuma, što može uticati i na druge slučajeve u Istanbulu.
Kimberli Gilfojl, nekadašnja voditeljka i tužiteljka, primila je svetinju sa Atosa u gestu koji je u prvi plan stavio duhovnu simboliku, a ne protokol i funkciju.
U Ovčarsko-kablarskoj klisuri, kraj Zapadne Morave, postoji svetinja u kojoj se istorija, predanje i sudbine vladarskih porodica prepliću oko jednog svetog drveta i jedne neugasle svetlosti koja svedoči o veri jačoj od vremena.
Jevanđeljska priča o sleporođenom koga je Hristos iscelio zauzima posebno mesto u pravoslavlju jer, osim čuda progledanja, nosi snažnu poruku o veri, patnji, nadi i duhovnoj svetlosti koja menja čovekov život.
U manastiru posvećenom Svetim Kozmi i Damjanu, na mestu koje je nekada bilo srušeno i zapaljeno, dešavaju se nepojmljive isceliteljske priče; tu, pod senkom minareta, Božija sila spaja ono što ljudski um ne može razumeti – muslimane i pravoslavce u tišini oproštaja i zajedničke vere u čudo.
U prvu nedelji posle Spasovdana, manastir Tumane domaćin je jedinstvenog sabranja – liturgije, litije i osvećenja novog konaka, događaja koji je spojio predanje, veru i živu potrebu savremenog čoveka za mirom i isceljenjem.
Zbog izgradnje Hidroelektrane „Mratinje“ svetinja iz 16. veka morala je da bude rastavljena i preneta na novu lokaciju, zajedno sa dragocenim freskama, riznicom i svedočanstvima o srpskoj duhovnoj baštini.
Samozvani „arhiepiskop“ Nikola Džufka pokušava da prisvoji crkvu u Rakitnici, dok stručnjaci upozoravaju da istorijski tragovi potvrđuju njenu vezu sa vremenom kneza Lazara i srpskim nasleđem.
Sagrađen tamo gde se planinska reka gubi pod zemljom, a stena postaje zid crkve, manastir Crna Reka čuva mošti Svetog Petra Koriškog i jedinstveno nasleđe srpskog pećinskog monaštva.
Porodica Maraš prošlog leta došla je u manastir sa željom da dobije dete, a nekoliko nedelja kasnije Milena je saznala da je trudna. Dečaku su dali ime po Svetom Jakovu Tumanskom, a danas su ga doveli da primi Svetu tajnu krštenja.
Kada Pavle i Lenka pronađu neobičnu kutiju sa krstom i krenu za tragovima koje je ostavila njihova tetka Snežana, otkriće da se najveće blago ne krije u kutiji, već u srcu čoveka.
Šestorica osumnjičenih uhapšena su zbog incidenta u manastiru Svetog Jakova, dok hrišćanski predstavnici upozoravaju na sve učestalije nasilje nad vernicima i svetinjama u Jerusalimu.
Peticija je predata crnogorskim državnim zvaničnicima, dok istorijski navodi i pismo mitropolita Amfilohija svedoče o starom hramu Svete Trojice i litijskoj tradiciji koja je vekovima okupljala vernike na vrhu Rumije.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
