Tokom Svete tajne jeleosvećenja vernici su čuli snažne reči sveštenika Dragana Stanišića o zdravlju, o snazi koja se ne meri lekovima i o duši bez koje čovek ne može da opstane.
U hramu Svetog velikomučenika Đorđa pod Goricom, među kamenim zidovima koji pamte vekove molitve, služena je Sveta tajna jeleosvećenja - bogosluženje koje u pravoslavnom iskustvu uvek iznova otvara pitanje šta znači biti istinski zdrav. Veliki broj vernika sabrao se oko ove svete službe, tražeći utehu, snagu i blagoslov u osvećenom jeleju i reči Jevanđelja.
Svetu tajnu jeleosvećenja služio je protojerej-stavrofor Mileta Kljajević, uz sasluženje protojereja-stavrofora Dragana Stanišića i đakona Luke Pavićevića. Molitveni tok službe pratilo je pojanje za pevnicom, dajući bogosluženju onu tihu, ali snažnu punoću koja prati trenutke zajedničkog stajanja pred Bogom.
U poučnoj besedi, koja je sabranima bila više od pukog objašnjenja obreda, prota Dragan Stanišić govorio je o dubokom smislu Svete tajne jeleosvećenja. Podsetio je da se u ovoj svetoj tajni ne radi samo o telesnom isceljenju, već o susretu čoveka sa blagodaću Božjom, koja obnavlja čitavo biće.
- Sveta tajna jeleosvećenja jeste tajna osvećenja jeleja, spasonosnog jeleja kojim se pomazujemo i kroz koji primamo isceljenja darovana nam od Gospoda Boga - rekao je prota Dragan, ističući da se isceljenje ne može razumeti izvan vere i unutrašnje duhovne ravnoteže.
Posebnu pažnju posvetio je pojmu duhovnog imuniteta, naglasivši da je upravo on temelj čovekove odbrane od bolesti i iskušenja. Čitanje Jevanđelja i pomazivanje osvećenim jelejem, kako je rekao, vraćaju čoveku celomudrenost i snagu koju savremeni jezik naziva imunitetom, ali koja je u svojoj suštini duhovna odbrana od svakoga zla.
U nastavku besede, prota Dragan se osvrnuo na stanje savremenog čoveka, koji često zapostavlja duhovni život, stavljajući naglasak isključivo na telesno i prolazno. Takav pristup, upozorio je, vodi ka unutrašnjoj praznini i duhovnoj ukočenosti.
- Jer čovek, da bi bio zdrav, pre svega treba da ima zdravu dušu, da uopšte ima dušu - poručio je vernicima.
Govoreći o hrišćanskom načinu života, naglasio je ljubav i žrtvu kao njegove noseće stubove, podsećajući da se čovek uzdiže kroz davanje i zajedništvo. Reči: „Čovek koji ne daje, vene. Onaj koji ne deli, propada“, odjeknule su kao jednostavna, ali snažna opomena savesti.
Nakon sedmokratnog pomazivanja osvećenim jelejem, verni narod je pristupio celivanju Svetog Jevanđelja i čestica moštiju koje se čuvaju u ovom hramu: Svetog velikomučenika Đorđa, Svete mučenice Bosiljke Pasijanske i Prepodobnog Stefana Tronoškog. Time je bogosluženje zaokruženo kao svedočanstvo vere da se istinsko isceljenje rađa tamo gde se čovek, makar na trenutak, sabere pred Bogom i prizna svoju potrebu za Njegovom milošću.
Iz Patre dolazi svedočenje o sedmogodišnjoj devojčici sa agresivnim oblikom leukemije. Veče pred zakazanu hemoterapiju, njena majka se u suzama molila Svetom Paisiju.
Iako medicina ima svoju nezamenjivu ulogu, pravoslavna duhovnost poziva čoveka da se suoči sa sobom, da preispita svoje unutrašnje stanje i da pokuša da kroz pokajanje, molitvu i ljubav pronađe put ka isceljenju.
Osim što tamjan miriše božanstveno, on ima i svoja lekovita svojstva - budući da su mnogi ljudi u tamjanu pronašli pomoć tokom lečenja.
Sveto miro je jedan od najstarijih mirisa u hrišćanstvu, čija upotreba datira još iz vremena apostola. Njegov miris nosi blagoslov, isceljenje i umirenje duše i tela.
Veliki ruski svetitelj na jednostavan način osvetljava tešku istinu: sve što se meri slavom i bogatstvom gubi smisao pred delima učinjenim drugome.
Bakina sveska otkriva recept koji se priprema za manje od sat vremena, savršen za nedeljna okupljanja i neočekivane goste koji dolaze baš kada kuća najlepše miriše.
Litiju je predvodio mitropolit kruševački David, koji je služio liturgiju u hramu Svete Trojice.
Kada dođu bolest, gubitak, strah ili potpuni osećaj bezizlaza, svi postaju vernici.
U besedi za nedelju treće sedmice po Vaskrsu, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički govori o Mojseju, Muhamedu i prirodi kao osloncima koje mnogi prihvataju, ali ih stavlja pred potpuno drugačiji sud.
Netaknuta priroda i isposnica Svetog Zosima nalaze se u jedinstvenoj celini koja sada dobija i dodatnu međunarodnu važnost.
Odluka gradske vlasti i Mitropolije otvorila je put ka izgradnji crkve posvećene Ostroškom Čudotvorcu, kao trajnom mestu sabiranja i nade u Podgorici.
Poslednji ispraćaj 12-godišnjeg sina protojereja Ostoje Kneževića i popadije Viktorije duboko potresa vernike i bližnje, ostavljajući porodicu u tišini, molitvi i najtežem iskušenju koje jedan dom može da doživi.
Dok su meštani tugovali za preminulim komšijom, zvuk pucnjave prekinuo je molitvu i odneo život protojereju Sergeju Kljahinu, ostavljajući šest ranjenih i duboku tugu među vernicima.
Mi, naglašava otac Ljubo, ne služimo bogu vatre!
Sveti vladika Nikolaj često je govorio o moći bogojavljenske vodice koja leči telo i dušu, kao i njenom mestu u svakodnevnom životu vernika.
U razgovoru za religija.rs, ovaj svetogorac govori o vekovnoj tradiciji hrišćanske ljubavi i molitve koje kroz monaške proizvode, uz blagoslov, donose blagodat za dušu i telo.
Sveštenstvo Hrama Svetog arhangela Mihaila u Beogradu poziva sve verne duše koje traže isceljenje, utehu i obnovu da se pridruže molitvi i pomazanju uoči praznika posvećenog Svetom proroku Zahariju i Svetoj pravednoj Jelisaveti.
U Crkvi Svetih prepodobnomučenika đakona Avakuma i igumana Pajsija vernici će 30. juna od 17 časova imati mogućnost da se uz molitve sveštenika i pomazivanje osvećenim uljem, pomole za ozdravljenje svojih tela i duša.
Veliki ruski svetitelj na jednostavan način osvetljava tešku istinu: sve što se meri slavom i bogatstvom gubi smisao pred delima učinjenim drugome.
Kada dođu bolest, gubitak, strah ili potpuni osećaj bezizlaza, svi postaju vernici.
U besedi za nedelju treće sedmice po Vaskrsu, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički govori o Mojseju, Muhamedu i prirodi kao osloncima koje mnogi prihvataju, ali ih stavlja pred potpuno drugačiji sud.
U jednoj od svojih pouka Svetogorac otkriva gde počinje gubitak unutrašnjeg mira i zašto se upravo tu krije prekretnica između rasutosti i molitvenog spokojstva.
U Sabornom hramu Hristovog Vaskrsenja služena zaupokojena liturgija za Jovana Kneževića, uz prisustvo mitropolita Joanikija i brojnih vernika; emotivni oproštaj nastavljen molitvom i ispraćajem ka manastiru Kosijerevo.
Eparhija zagrebačko-ljubljanska ne ostavlja prostor za relativizaciju – traži odgovornost, upozorava na posledice i ukazuje da je pogođeno nešto mnogo dublje od same svetinje
Dobrun kod Višegrada krije priču o monasima, carevima, razaranjima i obnovama koje prkose vremenu, mesto gde se slojevi istorije ne čitaju, nego osećaju pod nogama i u tišini zidova.
Mitropolit dabrobosanski govori o odlasku mladih, tišini koja postaje opasna, zloupotrebi vlasti i prizorima iz Jerusalima koji bude nelagodu.
Od Biblije i Talmuda do kabale i hrišćanske tradicije, izvori nude različita tumačenja: od Božijeg sluge i nebeskog protivnika do simbola unutrašnjeg nagona i sile tame koja oblikuje razumevanje dobra i zla.
Nakon požara koji je progutao unutrašnjost doma i pričinio veliku materijalnu štetu, vatrogasci su među gareži i urušenim stvarima pronašli potpuno očuvanu ikonu, dok je brza intervencija sprečila tragediju i omogućila da svi izađu bez povreda.
U izjavi saučešća upućenoj porodici Knežević nema lakih uteha ni objašnjenja za prerani odlazak deteta, već tiho saosećanje i priziv vere u trenutku kada bol prevazilazi svaku ljudsku meru.
