Sveštenstvo Hrama Svetog arhangela Mihaila u Beogradu poziva sve verne duše koje traže isceljenje, utehu i obnovu da se pridruže molitvi i pomazanju uoči praznika posvećenog Svetom proroku Zahariju i Svetoj pravednoj Jelisaveti.
Svetlost Božije milosti ponovo će obasjati vernike u Beogradu, u Sabornoj crkvi Svetog arhangela Mihaila, gde će duše koje traže isceljenje, utehu i obnovu imati priliku da prime Svetu tajnu jeleosvećenja, u sredu, 18. septembra. Na ovaj dan, kada se Crkva seća Svetog proroka Zaharija i Svete pravedne Jelisavete, otvara se prostor za sve koji traže utehu i pomoć od Gospoda. U 17 časova započeće večernja služba, dok će u 17.30 časova biti služena Sveta tajna jeleosvećenja, kako bi se vernici duhovno osnažili i iscelili uz Božiju blagodat.
Sveta tajna jeleosvećenja, koja je u pravoslavlju izvor duhovnog i telesnog isceljenja, donosi neizmernu utehu i snagu svakom verniku koji s verom pristupa svetoj molitvi. Ova sveta tajna, kroz molitve i pomazanje osvećenim uljem, pruža milost i oprost greha onima koji se sa pokajanjem obraćaju Gospodu, moleći za zdravlje duše i tela. U vremenu kada nas svakodnevni život često opterećuje duhovnim i telesnim slabostima, Crkva nas podseća na moć Božijeg isceljenja koje dolazi kroz veru, molitvu i primanje svetih tajni.
Sveta tajna jeleosvećenja započinje molitvama sveštenika koji prizivaju Duha Svetoga da siđe na prisutne i podari im isceljenje. Tokom službe, sveštenici više puta čitaju posebne molitve i delove iz Svetog Pisma, naglašavajući Božiju silu i milost prema onima koji traže Njegovu pomoć. Vernici se potom pomazuju osvećenim uljem, koje nosi blagodat Duha Svetoga i Božije isceljujuće dejstvo.
Ovo osvećeno ulje, posvećeno molitvama i verom, nanosi se na čelo, ruke i druge delove tela vernika, kako bi se kroz fizički dodir prenela duhovna snaga za ozdravljenje i obnovu celokupnog bića. Tajna jeleosvećenja ne služi samo za telesno ozdravljenje, već i za očišćenje duše od greha, pružajući vernicima duhovni mir i obnovljenu snagu u Hristu.
Već sledećeg dana, 19. septembra, na praznik Čudo arhangela Mihaila u Honi, u 7.30 časova biće služeno jutrenje, a potom i sveta arhijerejska liturgija. Vernici su pozvani da i na ovaj svetli praznik uzmu učešća u bogosluženju, proslavljajući Arhangela Mihaila, čuvara vere i borca protiv svih zlih sila, koji nas vodi putem pravde i spasenja.
U ovim danima, kada nam Crkva pruža priliku da kroz Svete tajne ojačamo svoju veru i pronađemo utehu u Gospodu, Saborna crkva Svetog arhangela Mihaila postaje dom molitve, gde se vera pretače u delanje, a isceljenje duše i tela postaje dostižno kroz ljubav i milost Božiju.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Nerukotvorenu ikonu Gospoda Isusa Hrista po starom, dok se po novom kalendaru obeležava Usekovanje glave Svetog Jovana Krstitelja. Katolička crkva obeležava spomendan Mučeništva Svetog Jovana Krstitelja, dok muslimani i Jevreji nemaju univerzalno priznat veliki praznik. Reči ruskog duhovnika ne govore o odricanju od lekarske pomoći, već o promeni koja mora da počne od samog čoveka, uz molitvu i spremnost da se napusti ono što dušu sve dublje vezuje za greh. Predanje o ovoj ikoni vezano je za kneza Avgara iz Edese, koji je, teško oboleo od gube, čuo za Hrista i njegova čudesna isceljenja. Poglavar Srpske pravoslavne crkve podsetio je na snagu njenog „da“ Bogu, istakavši da nam Majka Božja svojim primerom otkriva kako se prihvatanjem Njegove volje dolazi do istinske slobode i spasenja. Na Veliku Gospojinu u Derventi proslavljena je hramovna slava Sabornog hrama i slava grada, a mitropolit zvorničko-tuzlanski govorio je o stradanju, odbrani naroda i značaju molitve za upokojene. Posle 15 godina postupka, Strazbur je utvrdio da je Turska prekršila prava klirika i osporio tumačenje Lozanskog sporazuma, što može uticati i na druge slučajeve u Istanbulu. Sa nežnom korom, žutom glazurom i bogatim filom od čokolade i oraha, ovaj provereni recept donosi ukus kolača koji je nekada krasio svečane trpeze. Na video-snimcima vidi se evakuacija monahinja, dok se u blizini svetinje vatrogasci bore sa vatrenom stihijom. U jednoj kratkoj misli blaženopočivšeg patrijarha srpskog sadržano je merilo koje odvaja ravnodušnost od istinske ljudskosti. Jedan od najpoštovanijih svetitelja novijeg doba ostavio je duboku pouku o blagorodnosti kao najvišem obliku unutrašnje lepote duše.
Shutterstock
Shutterstock
Vaš komentar je uspešno snimljen i biće vidljiv nakon verifikacije administratora portala.
Praznici i sveci
06:00
VERSKI KALENDAR ZA SUBOTU 29. AVGUST
Duhovna riznica
00:01
AKO VAS NEŠTO U ŽIVOTU STALNO BOLI, PROČITAJTE OVO: Arhimandrit Jovan Krestjankin objašnjava da je problem često dublji nego što mislimo
Praznici i sveci
00:00
NAJVIDLJIVIJI ZNAK BOŽJE MILOSTI U ISTORIJI CRKVE: Danas slavimo praznik posvećen Nerukotvorenoj ikoni Gospoda Isusa Hrista
Aktuelno iz SPC
23:13 | 28.08.2026
PATRIJARH PORFIRIJE NA VELIKU GOSPOJINU U MANASTIRU RAKOVICA: Presveta Bogorodica nam pokazuje put kojim treba da idemo
Aktuelno iz SPC
21:46 | 28.08.2026
MITROPOLIT FOTIJE SLUŽIO POMEN GENERALU RATKU MLADIĆU: “Da nije bilo takvih junaka, mnogi od nas bi bili na drugom svetu” (VIDEO)
Duhovna riznica
20:19 | 29.05.2026
ISTORIJSKA POBEDA PRAVOSLAVLJA: Evropski sud za ljudska prava osudio Tursku zbog diskriminacije pravoslavnih sveštenika
Mrsni recepti
12:54 | 04.08.2026
NIŠTA JEDNOSTAVNIJE, A NIŠTA UKUSNIJE: Stari porodični recept za kolač od oraha sa tri sloja koja se tope u ustima
Aktuelno iz SPC
20:17 | 14.08.2026
POŽAR STIGAO DO MANASTIRA SVETOG VASILIJA OSTROŠKOG: Vatrena stihija guta sve ispred sebe, monahinje evakuisane, mole se za spas svetinje (VIDEO)
Duhovna riznica
14:00 | 26.05.2026
KAKO NAJLAKŠE PREPOZNATI KO JE DOBAR ČOVEK: Patrijarh Pavle objasnio u jednoj rečenici koja pogađa suštinu
Duhovna riznica
14:00 | 22.07.2026
KAKO PREPOZNATI KOJI LJUDI SU BLAGORODNI, A KOJI SU ZLORODNI: Sveti Nektarije objašnjava da se to lako može utvrditi po osobinama koje neko poseduje
U besedi za subotu 2. sedmice po Duhovima, sveti Nikolaj Ohridski i Žički kroz Jevanđelje i poslanicu apostola Jakova otkriva shvatanje u kojem ulje postaje sredstvo blagodati i mesto susreta ljudske nemoći i božanske pomoći.
Tokom Svete tajne jeleosvećenja vernici su čuli snažne reči sveštenika Dragana Stanišića o zdravlju, o snazi koja se ne meri lekovima i o duši bez koje čovek ne može da opstane.
U Crkvi Svetih prepodobnomučenika đakona Avakuma i igumana Pajsija vernici će 30. juna od 17 časova imati mogućnost da se uz molitve sveštenika i pomazivanje osvećenim uljem, pomole za ozdravljenje svojih tela i duša.
Poglavar Srpske pravoslavne crkve podsetio je na snagu njenog „da“ Bogu, istakavši da nam Majka Božja svojim primerom otkriva kako se prihvatanjem Njegove volje dolazi do istinske slobode i spasenja.
Na Veliku Gospojinu u Derventi proslavljena je hramovna slava Sabornog hrama i slava grada, a mitropolit zvorničko-tuzlanski govorio je o stradanju, odbrani naroda i značaju molitve za upokojene.
Dar srpskih iseljenika postao je više od ukrasa, noseći snažnu poruku ljubavi prema rodnom gradu, vernosti svetinji i zajedništvu koje ne prekida ni velika udaljenost.
Poglavar Srpske pravoslavne crkve služio je parastos u beogradskoj crkvi Svetog Marka i govorio o teškim decenijama u kojima je Crkva bila izložena snažnim pritiscima, kao i o veri, smirenju, trpljenju.
Predanje o ovoj ikoni vezano je za kneza Avgara iz Edese, koji je, teško oboleo od gube, čuo za Hrista i njegova čudesna isceljenja.
Pravoslavno predanje majčinstvo ne posmatra samo kao životnu ulogu, već kao veliku odgovornost pred Bogom.
Dok savremeni čovek starost često posmatra kao period gubitka, slabosti i povlačenja iz života, otac Andrej Tkačov ukazuje na njenu dublju svrhu.
Ovaj veliki hrišćanski praznik predstavlja uspomenu na smrt (uspenje) Bogorodice i dan kada se ona uznela na nebo.
Crkveno predanje govori o čudesnom okupljanju Hristovih učenika u Jerusalimu, dok jedan od apostola nije uspeo da stigne na vremem a ovaj neobični prizor vekovima je nadahnjivao pravoslavne ikonopisce.
Dar srpskih iseljenika postao je više od ukrasa, noseći snažnu poruku ljubavi prema rodnom gradu, vernosti svetinji i zajedništvu koje ne prekida ni velika udaljenost.
Iako se na Veliku Gospojinu završava dvonedeljno uzdržanje, pravilo zavisi i od dana u koji praznik pada.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
