U srcu drevne svetinje, uz svetu liturgiju i blagoslov mitropolita mileševskog, vernici su proslavili manastirsku slavu, prisetivši se puta ka spasenju i snage zajedništva u Hristu.
Pod svodom nebeskim, u radosti bogojavljenskog jutra, drevni nemanjićki manastir Davidovica blistao je u molitvenom zanosu, dok su se molitve sabranog naroda uznosile ka Gospodu. Radost praznika prožimala je svaki kamen ove svetinje, svaku molitvu vernika, koji su došli da proslave krštenje Gospoda i obeleže manastirsku slavu.
Na ovaj sveti dan, svetu arhijerejsku liturgiju služio je mitropolit mileševski Atanasije, uz sasluženje arhimandrita Nektarija, nastojatelja manastira Davidovice, igumana Petra iz manastira Svetog Nikolaja u Pribojskoj Banji i protođakona Ivana Savića.
Foto: Epargija mileševska
Liturgija u hramu manastira Davidovica
Svetlost ovog velikog praznika obasjala je sabrani verni narod, okupljen u molitvenom jedinstvu, dok se u vazduhu osećala duboka duhovna radost. Nakon zaamvone molitve, obavljeno je veliko Bogojavljensko vodoosvećenje, simbol duhovnog očišćenja i obnove, nakon čega su osveštani slavski darovi i prelomljen slavski kolač. Ovaj čin zajednički su pripremili članovi Odbora za postavljanje Časnog Krsta na brdu Titerovac kod manastira Mileševe, koji su ove godine poneli čast kumstva manastirske slave.
Foto: Epargija mileševska
Vladika Atanasije, arhimandrit Nektarije, nastojatelja manastira Davidovice i iguman Petar iz manastira Svetog Nikolaja
Mitropolit Atanasije se u svojoj pastirskoj besedi obratio prisutnima, osvetljavajući suštinu Bogojavljenja kao trenutka kada je Sin Božiji postao i sin čovečiji, ostvarujući zajednicu između ljudi i Oca Nebeskoga:
- Naše spasenje, taj put, počinje sa Božićem, sa rođenjem Hristovim, ali se dalje razvija kroz ove praznike u kojima danas učestvujemo. To je jedan događaj koji se dalje razvija u našem iskustvu, doživljavanju, jer treba da proniknemo što dublje u stvarnost toga događaja. Gospod traži da se svesno uključimo u tu novu stvarnost koju je On otvorio, tu Zajednicu Boga i ljudi. A to se čini kroz ono što nam je nagovestio, propovedao, čemu je i prizivao, Sveti Jovan Krstitelj.
Foto: Epargija mileševska
Vladika Atanasije osveštao je bogojavljensku vodu
Naglasio je i značaj pokajanja kao načina ponovnog rađanja u novoj stvarnosti, oslobođenja od robovanja grehu i propadljivosti:
- Bili smo robovi svojih slabosti, robovi tuđih slabosti, robovi greha i propadljivosti. Potrebno je otpočeti drugačiji način života, u toj zajednici sa Bogom, a to se postiže kroz pokajanje. Pokajanje je za nas rođenje za ovu novu stvarnost. Najbitnije je da znamo kuda smo pošli, ka Carstvu Nebeskom. I da svoj život ka tome osposobljavamo i uređujemo. Kao život spasenja.
Foto: Epargija mileševska
Vladika Atanasije osveštao je slavske darove
Blagosiljajući prisutne, mitropolit je pozdravio saborni narod pozdravom današnjeg praznika: "Bog se javi!", dok se iz duša sabranih prolomio gromoglasni odgovor: "Vaistinu se javi!"
Foto: Epargija mileševska
Vladika Atanasije i arhimandrit Nektarije
Nakon liturgije, u manastirskoj trpezariji priređena je trpeza ljubavi, u kojoj su svi prisutni uz posluženje, bogougodne razgovore, gusle i narodne pesme nastavili proslavu Bogojavljenja. Ovaj trenutak duhovne i bratske ljubavi zaokružio je prazničnu radost, još jednom potvrđujući da su nemanjićke svetinje, poput manastira Davidovice, ne samo istorijski biseri, već i žive liturgijske zajednice, koje vekovima svetle svetlošću Hristovom, sabirajući vernike u ljubavi, veri i nadi.
U manastiru Svetog Nikolaja, na praznik posvećen ovom velikom svecu, služena je arhijerejska liturgija. Mitropolit mileševski ukazao je na snagu svetitelja kao duhovnih utočišta, a tom prilikom dodeljena su i visoka crkvena priznanja najzaslužnijima za obnovu manastira.
Na praznik posvećen Majci Presvete Bogorodice, ali i na Detinjce, bio je mesto okupljanja vernika iz svih krajeva. Uz liturgiju, darove i reči mitropolita Atanasija, proslava u manastiru Svetog Arhangela Gavrila u Kumanici je donela poruke nade, zajedništva i obnove kroz veru.
U uzvišenom činu vere i hrišćanske ljubavi, Milić Dučić i Dragan Dučić iz sela Karoševina darovali su deo svog predačkog imanja manastiru Pustinji, time nastavljajući vekovnu tradiciju podrške naroda Srpskoj pravoslavnoj crkvi.
U Sabornom hramu Svetog Vasilija Ostroškog, brojni vernici okupili su se na arhijerejskoj liturgiji. Mitropolit mileševski poslao je snažne poruke o ljubavi prema bližnjima, razumevanju i zajedništvu u duhu Božića.
Na mestima gde je istorija bila teška, okupljanje vernika nosi poruku nade i nepokolebljivosti, dok vladika Heruvim poziva na hrabrost i jedinstvo u vremenu iskušenja.
Neposredno pred liturgiju u crkvi u Orelu, sa ikone Hrista Spasitelja poteklo je blagouhano miro. Nastojatelj hrama ističe da je ovo znak Božje milosti i poziv na pokajanje, dok se vernici okupljaju u suzama i molitvi pred čudotvornom ikonom koja širi miris mira.
U vreme mrsnih dana, kada se mirisi mlečnih jela i toplog hleba šire konacima, monahinje pripremaju salatu od sremuša — lekovitog zelenog dara prirode, koji u ovom receptu postaje hranljiv i lagan obrok, pogodan za doručak ili večeru.
Otkrijte kako pivo pretvara ovo jednostavno jelo u ukusnu salatu sa istorijom dugom vekovima, zapisanu još 1855. u "Srbskom kuvaru" jeromonaha Jerotija iz Krušedola.
Na liturgiji koju je služio mitropolit Atanasije sabralo se mnoštvo vernika, a najemotivniji trenutak nastao je kada su najmlađi prilazili da prime svetu tajnu. Vladika je u besedi naglasio da ne postoji važnija hrana od one nebeske – koja ispunjava i telo i srce.
U selu Džurovo, pod brdima Prijepolja, gde vekovima odjekuje molitva, verni narod se okupio oko mitropolita Atanasija da bi proslavio hramovnu slavu crkve Trećeg obretenja glave Svetog Jovana Krstitelja – svedočeći snagu predanja, zajedništva i neugasive pravoslavne vere.
Na dan kada Prijepolje slavi slavu Sabornog hrama, praznik Ostroškog Čudotvorca pretvorio se u dirljiv prikaz vere, zajedništva i nade – od liturgije i rukopoloženja, preko litije, pa sve do večeri ispunjene guslama, pesmom i trpezom ljubavi.
Na mestima gde je istorija bila teška, okupljanje vernika nosi poruku nade i nepokolebljivosti, dok vladika Heruvim poziva na hrabrost i jedinstvo u vremenu iskušenja.
Jeromonah Evgenije, rodom iz Novog Sada, postavljen je na praznik Svetih Kozme i Damjana za igumana manastira Rakovac, a vladika sremski Vasilije poverio mu je vođstvo ove drevne svetinje sa željom da nastavi putevima poslušnosti, molitve i bratoljublja.
Neposredno pred liturgiju u crkvi u Orelu, sa ikone Hrista Spasitelja poteklo je blagouhano miro. Nastojatelj hrama ističe da je ovo znak Božje milosti i poziv na pokajanje, dok se vernici okupljaju u suzama i molitvi pred čudotvornom ikonom koja širi miris mira.
