U srcu drevne svetinje, uz svetu liturgiju i blagoslov mitropolita mileševskog, vernici su proslavili manastirsku slavu, prisetivši se puta ka spasenju i snage zajedništva u Hristu.
Pod svodom nebeskim, u radosti bogojavljenskog jutra, drevni nemanjićki manastir Davidovica blistao je u molitvenom zanosu, dok su se molitve sabranog naroda uznosile ka Gospodu. Radost praznika prožimala je svaki kamen ove svetinje, svaku molitvu vernika, koji su došli da proslave krštenje Gospoda i obeleže manastirsku slavu.
Na ovaj sveti dan, svetu arhijerejsku liturgiju služio je mitropolit mileševski Atanasije, uz sasluženje arhimandrita Nektarija, nastojatelja manastira Davidovice, igumana Petra iz manastira Svetog Nikolaja u Pribojskoj Banji i protođakona Ivana Savića.
Foto: Epargija mileševska
Liturgija u hramu manastira Davidovica
Svetlost ovog velikog praznika obasjala je sabrani verni narod, okupljen u molitvenom jedinstvu, dok se u vazduhu osećala duboka duhovna radost. Nakon zaamvone molitve, obavljeno je veliko Bogojavljensko vodoosvećenje, simbol duhovnog očišćenja i obnove, nakon čega su osveštani slavski darovi i prelomljen slavski kolač. Ovaj čin zajednički su pripremili članovi Odbora za postavljanje Časnog Krsta na brdu Titerovac kod manastira Mileševe, koji su ove godine poneli čast kumstva manastirske slave.
Foto: Epargija mileševska
Vladika Atanasije, arhimandrit Nektarije, nastojatelja manastira Davidovice i iguman Petar iz manastira Svetog Nikolaja
Mitropolit Atanasije se u svojoj pastirskoj besedi obratio prisutnima, osvetljavajući suštinu Bogojavljenja kao trenutka kada je Sin Božiji postao i sin čovečiji, ostvarujući zajednicu između ljudi i Oca Nebeskoga:
- Naše spasenje, taj put, počinje sa Božićem, sa rođenjem Hristovim, ali se dalje razvija kroz ove praznike u kojima danas učestvujemo. To je jedan događaj koji se dalje razvija u našem iskustvu, doživljavanju, jer treba da proniknemo što dublje u stvarnost toga događaja. Gospod traži da se svesno uključimo u tu novu stvarnost koju je On otvorio, tu Zajednicu Boga i ljudi. A to se čini kroz ono što nam je nagovestio, propovedao, čemu je i prizivao, Sveti Jovan Krstitelj.
Foto: Epargija mileševska
Vladika Atanasije osveštao je bogojavljensku vodu
Naglasio je i značaj pokajanja kao načina ponovnog rađanja u novoj stvarnosti, oslobođenja od robovanja grehu i propadljivosti:
- Bili smo robovi svojih slabosti, robovi tuđih slabosti, robovi greha i propadljivosti. Potrebno je otpočeti drugačiji način života, u toj zajednici sa Bogom, a to se postiže kroz pokajanje. Pokajanje je za nas rođenje za ovu novu stvarnost. Najbitnije je da znamo kuda smo pošli, ka Carstvu Nebeskom. I da svoj život ka tome osposobljavamo i uređujemo. Kao život spasenja.
Foto: Epargija mileševska
Vladika Atanasije osveštao je slavske darove
Blagosiljajući prisutne, mitropolit je pozdravio saborni narod pozdravom današnjeg praznika: "Bog se javi!", dok se iz duša sabranih prolomio gromoglasni odgovor: "Vaistinu se javi!"
Foto: Epargija mileševska
Vladika Atanasije i arhimandrit Nektarije
Nakon liturgije, u manastirskoj trpezariji priređena je trpeza ljubavi, u kojoj su svi prisutni uz posluženje, bogougodne razgovore, gusle i narodne pesme nastavili proslavu Bogojavljenja. Ovaj trenutak duhovne i bratske ljubavi zaokružio je prazničnu radost, još jednom potvrđujući da su nemanjićke svetinje, poput manastira Davidovice, ne samo istorijski biseri, već i žive liturgijske zajednice, koje vekovima svetle svetlošću Hristovom, sabirajući vernike u ljubavi, veri i nadi.
U manastiru Svetog Nikolaja, na praznik posvećen ovom velikom svecu, služena je arhijerejska liturgija. Mitropolit mileševski ukazao je na snagu svetitelja kao duhovnih utočišta, a tom prilikom dodeljena su i visoka crkvena priznanja najzaslužnijima za obnovu manastira.
Na praznik posvećen Majci Presvete Bogorodice, ali i na Detinjce, bio je mesto okupljanja vernika iz svih krajeva. Uz liturgiju, darove i reči mitropolita Atanasija, proslava u manastiru Svetog Arhangela Gavrila u Kumanici je donela poruke nade, zajedništva i obnove kroz veru.
U uzvišenom činu vere i hrišćanske ljubavi, Milić Dučić i Dragan Dučić iz sela Karoševina darovali su deo svog predačkog imanja manastiru Pustinji, time nastavljajući vekovnu tradiciju podrške naroda Srpskoj pravoslavnoj crkvi.
U Sabornom hramu Svetog Vasilija Ostroškog, brojni vernici okupili su se na arhijerejskoj liturgiji. Mitropolit mileševski poslao je snažne poruke o ljubavi prema bližnjima, razumevanju i zajedništvu u duhu Božića.
U sredu sedme sedmice po Vaskrsu čitamo važnu pouku jednog od najdubljih duhovnih učitelja pravoslavlja — o tamnoj noći duše, dolasku Gospoda i prepoznavanju Hrista u sopstvenom stradanju
Na praznik Svetih cara Konstantina i carice Jelene, patrijarh srpski služio je liturgiju u Beogradu i u nadahnutoj besedi poručio da prava sloboda ne znači činiti šta god poželimo, već biti oslobođen od đavola, smrti i greha kroz zajednicu sa Hristom.
U potresnom susretu s poznanicom koja se nakon razvoda preobrazila u osobu punu bola i očajanja, arhimandrit nudi snažan duhovni savet: molitva, ispovest i život sa Hristom nisu kraj, već novi početak.
Iz Patre dolazi svedočenje o sedmogodišnjoj devojčici sa agresivnim oblikom leukemije. Veče pred zakazanu hemoterapiju, njena majka se u suzama molila Svetom Paisiju.
U vreme mrsnih dana, kada se mirisi mlečnih jela i toplog hleba šire konacima, monahinje pripremaju salatu od sremuša — lekovitog zelenog dara prirode, koji u ovom receptu postaje hranljiv i lagan obrok, pogodan za doručak ili večeru.
U vreme strogog posta često ponestane ideja za ukusne obroke na vodi. Donosimo autentičan recept za paštetu od belog pasulja – kremastu, zasitnu i punu ukusa!
Ne morate se odricati bogatih ukusa ni tokom posta – kombinacija crvenog pasulja, prepečenih oraha i začina trpezu će učiniti bogatom vitaminima i vlaknima.
Na dan kada Prijepolje slavi slavu Sabornog hrama, praznik Ostroškog Čudotvorca pretvorio se u dirljiv prikaz vere, zajedništva i nade – od liturgije i rukopoloženja, preko litije, pa sve do večeri ispunjene guslama, pesmom i trpezom ljubavi.
Tokom posete manastiru iz 13. veka, ministar kulture Nikola Selaković razgovarao je s mitropolitom Atanasijem i lokalnim rukovodstvom o rekonstrukciji Sabornog hrama i budućim zajedničkim projektima države i Eparhije mileševske.
U jednoj od najvećih srpskih svetinja, počela je obnova sabornog hrama Vaznesenja Gospodnjeg. Uz molitvu i najiskusnije majstore sa Kosova i Metohije, ova svetinja iz doba Nemanjića dobiće novi krov i zablistati kao nekada.
Na praznik Vaskrsenja Hristovog, među svetlim zidovima manastira Mileševa, nastao je prizor koji je postao duhovni simbol praznika: susret i kuckanje vaskršnjim jajima mitropolita Atanasija i umirovljenog vladike Filareta, sadašnjeg i bivšeg pastira Eparhije mileševske.
Na praznik Svetih cara Konstantina i carice Jelene, patrijarh srpski služio je liturgiju u Beogradu i u nadahnutoj besedi poručio da prava sloboda ne znači činiti šta god poželimo, već biti oslobođen od đavola, smrti i greha kroz zajednicu sa Hristom.
Arhimandrit Metodije prvi put u istoriji posetio je Mitropoliju dabrobosansku, donevši blagoslov sa Svete gore, a njegov dolazak dočekan je sa dubokim poštovanjem, molitvenim sabranjem i dodelom najvišeg crkvenog priznanja.
Na praznik Vaznesenja Gospodnjeg, u prisustvu vernika i predstavnika vlasti, soveštani su temelji hrama Hrista Spasitelja koji će, kako je poručeno, svedočiti veru, ljubav i identitet srpskog naroda u ovom delu Republike Srpske.
U jedinstvenoj liturgijskoj svečanosti, popred presvlačenja moštiju Svetog Zosima Tumanskog, patrijarh srpski u nadahnutoj besedi poručio da bez vere nema ni znanja, ni zajednice, ni života – jer vera otvara vrata čudima i večnosti.
Iz Patre dolazi svedočenje o sedmogodišnjoj devojčici sa agresivnim oblikom leukemije. Veče pred zakazanu hemoterapiju, njena majka se u suzama molila Svetom Paisiju.
U neposrednoj blizini čuvenog zamka i Malkoč-begove džamije, ova crkva čuva arhitektonske vrednosti i istorijska sećanja, i svedoči o duhovnoj snazi i istrajnosti srpske zajednice koja vekovima neguje veru i identitet u mađarskoj Baranji.
U neposrednoj blizini čuvenog zamka i Malkoč-begove džamije, ova crkva čuva arhitektonske vrednosti i istorijska sećanja, i svedoči o duhovnoj snazi i istrajnosti srpske zajednice koja vekovima neguje veru i identitet u mađarskoj Baranji.
Više od dve decenije nakon upokojenja oca Gavrila (Antonijeviča), njegove reči – o krvavom mesecu nad Kosovom, Beogradu bez blagoslova i sudbini pravoslavlja – i dalje bude snažne emocije, tumačenja i poziv na pokajanje.
