U srcu drevne svetinje, uz svetu liturgiju i blagoslov mitropolita mileševskog, vernici su proslavili manastirsku slavu, prisetivši se puta ka spasenju i snage zajedništva u Hristu.
Pod svodom nebeskim, u radosti bogojavljenskog jutra, drevni nemanjićki manastir Davidovica blistao je u molitvenom zanosu, dok su se molitve sabranog naroda uznosile ka Gospodu. Radost praznika prožimala je svaki kamen ove svetinje, svaku molitvu vernika, koji su došli da proslave krštenje Gospoda i obeleže manastirsku slavu.
Na ovaj sveti dan, svetu arhijerejsku liturgiju služio je mitropolit mileševski Atanasije, uz sasluženje arhimandrita Nektarija, nastojatelja manastira Davidovice, igumana Petra iz manastira Svetog Nikolaja u Pribojskoj Banji i protođakona Ivana Savića.
Foto: Epargija mileševska
Liturgija u hramu manastira Davidovica
Svetlost ovog velikog praznika obasjala je sabrani verni narod, okupljen u molitvenom jedinstvu, dok se u vazduhu osećala duboka duhovna radost. Nakon zaamvone molitve, obavljeno je veliko Bogojavljensko vodoosvećenje, simbol duhovnog očišćenja i obnove, nakon čega su osveštani slavski darovi i prelomljen slavski kolač. Ovaj čin zajednički su pripremili članovi Odbora za postavljanje Časnog Krsta na brdu Titerovac kod manastira Mileševe, koji su ove godine poneli čast kumstva manastirske slave.
Foto: Epargija mileševska
Vladika Atanasije, arhimandrit Nektarije, nastojatelja manastira Davidovice i iguman Petar iz manastira Svetog Nikolaja
Mitropolit Atanasije se u svojoj pastirskoj besedi obratio prisutnima, osvetljavajući suštinu Bogojavljenja kao trenutka kada je Sin Božiji postao i sin čovečiji, ostvarujući zajednicu između ljudi i Oca Nebeskoga:
- Naše spasenje, taj put, počinje sa Božićem, sa rođenjem Hristovim, ali se dalje razvija kroz ove praznike u kojima danas učestvujemo. To je jedan događaj koji se dalje razvija u našem iskustvu, doživljavanju, jer treba da proniknemo što dublje u stvarnost toga događaja. Gospod traži da se svesno uključimo u tu novu stvarnost koju je On otvorio, tu Zajednicu Boga i ljudi. A to se čini kroz ono što nam je nagovestio, propovedao, čemu je i prizivao, Sveti Jovan Krstitelj.
Foto: Epargija mileševska
Vladika Atanasije osveštao je bogojavljensku vodu
Naglasio je i značaj pokajanja kao načina ponovnog rađanja u novoj stvarnosti, oslobođenja od robovanja grehu i propadljivosti:
- Bili smo robovi svojih slabosti, robovi tuđih slabosti, robovi greha i propadljivosti. Potrebno je otpočeti drugačiji način života, u toj zajednici sa Bogom, a to se postiže kroz pokajanje. Pokajanje je za nas rođenje za ovu novu stvarnost. Najbitnije je da znamo kuda smo pošli, ka Carstvu Nebeskom. I da svoj život ka tome osposobljavamo i uređujemo. Kao život spasenja.
Foto: Epargija mileševska
Vladika Atanasije osveštao je slavske darove
Blagosiljajući prisutne, mitropolit je pozdravio saborni narod pozdravom današnjeg praznika: "Bog se javi!", dok se iz duša sabranih prolomio gromoglasni odgovor: "Vaistinu se javi!"
Foto: Epargija mileševska
Vladika Atanasije i arhimandrit Nektarije
Nakon liturgije, u manastirskoj trpezariji priređena je trpeza ljubavi, u kojoj su svi prisutni uz posluženje, bogougodne razgovore, gusle i narodne pesme nastavili proslavu Bogojavljenja. Ovaj trenutak duhovne i bratske ljubavi zaokružio je prazničnu radost, još jednom potvrđujući da su nemanjićke svetinje, poput manastira Davidovice, ne samo istorijski biseri, već i žive liturgijske zajednice, koje vekovima svetle svetlošću Hristovom, sabirajući vernike u ljubavi, veri i nadi.
U manastiru Svetog Nikolaja, na praznik posvećen ovom velikom svecu, služena je arhijerejska liturgija. Mitropolit mileševski ukazao je na snagu svetitelja kao duhovnih utočišta, a tom prilikom dodeljena su i visoka crkvena priznanja najzaslužnijima za obnovu manastira.
Na praznik posvećen Majci Presvete Bogorodice, ali i na Detinjce, bio je mesto okupljanja vernika iz svih krajeva. Uz liturgiju, darove i reči mitropolita Atanasija, proslava u manastiru Svetog Arhangela Gavrila u Kumanici je donela poruke nade, zajedništva i obnove kroz veru.
U uzvišenom činu vere i hrišćanske ljubavi, Milić Dučić i Dragan Dučić iz sela Karoševina darovali su deo svog predačkog imanja manastiru Pustinji, time nastavljajući vekovnu tradiciju podrške naroda Srpskoj pravoslavnoj crkvi.
U Sabornom hramu Svetog Vasilija Ostroškog, brojni vernici okupili su se na arhijerejskoj liturgiji. Mitropolit mileševski poslao je snažne poruke o ljubavi prema bližnjima, razumevanju i zajedništvu u duhu Božića.
Iako sveštenička služba pripada muškarcima, žene u praksi nose veliki deo života parohije – od pojanja i čitanja bogoslužbenih tekstova do brige o bogosluženju i rada sa vernicima.
Od Marije Magdalene do gotovo zaboravljenih imena – otkrivamo ko su bile žene koje su ponele miro, šta su zatekle na mestu Hristovog pogrebenja i zbog čega se njihova uloga i danas tumači na različite načine.
Beseda Svetog Nikolaja Ohridskog i Žičkog za Nedelju 2. sedmice po Vaskrsu vodi kroz susrete koji ne ostavljaju prostor za ravnodušnost, već rađaju reč koja ostaje zauvek ista.
Dok su meštani tugovali za preminulim komšijom, zvuk pucnjave prekinuo je molitvu i odneo život protojereju Sergeju Kljahinu, ostavljajući šest ranjenih i duboku tugu među vernicima.
Dok dnevni list „Srpski telegraf“ slavi deset godina rada, portal Religija.rs se priprema za drugu godišnjicu, nastavljajući dijalog o veri, identitetu i društvu sa novim idejama i sadržajem.
Mitropolit mileševski služio prvu liturgiju pređeosvećenih darova u ovom Velikom postu - vernicima preneo poruku o ljubavi, zajedništvu i unutrašnjoj discipline.
Tokom liturgije u hramu Svete Trojice, mitropolit mileševski je poručio vernicima da je radost povratka u Božji dom veća od svakog prestupa i da nas Hristovo vaskrsenje vodi kroz životne izazove.
U hramu u Bresnici, pred mnoštvom vernika, otvorena su pitanja koja se retko izgovaraju naglas – šta u čoveku zaista živi, šta odumire i po čemu će ga, na kraju, Bog prepoznati
Bogosluženje mitropolit crnogorsko-primorskog u Baru još jednom je potvrdilo snagu zajedničke molitve, značaj pokloništva i trajno mesto ovog svetitelja u životu pravoslavnih vernika
U prisustvu predstavnika Srbije i Ambasade Rusije, kao i arhijereja Srpske pravoslavne crkve, svečanost u Novom Sadu prerastao je diplomatski protokol i dobio snažnu duhovnu i simboličku dimenziju kroz poruke o veri i jedinstvu.
U Starom Generalštabu obeležen Dan Vojske Srbije uz poruke o državnosti, tradiciji i nasleđu Drugog srpskog ustanka, uz prisustvo državnih i verskih i velikodostojnika.
Eparhija zagrebačko-ljubljanska ne ostavlja prostor za relativizaciju – traži odgovornost, upozorava na posledice i ukazuje da je pogođeno nešto mnogo dublje od same svetinje
Dobrun kod Višegrada krije priču o monasima, carevima, razaranjima i obnovama koje prkose vremenu, mesto gde se slojevi istorije ne čitaju, nego osećaju pod nogama i u tišini zidova.
U razgovoru koji nadilazi uobičajene novinarske priče, otac Dimitrije govori o smislu praznovanja, o radosti koja ne prolazi i o tome zašto se Vaskrs ne objašnjava, već prepoznaje u životu, odnosima i svakodnevnim susretima vernika.
Upozorenje velikog srpskog duhovnika 20. veka razotkriva uzrok koji mnogi izbegavaju da priznaju i pokazuje zašto se izlaz ne traži oko nas, već u ličnoj promeni.
Odlazak bugarskog arhijereja iz hrama Svetog Đorđa u Carigradu, nakon odluke o učešću predstavnika drugih crkava u službi, razotkrio je napetosti koje su se već danima gomilale iza svečanog poretka vaskršnje službe.
Poglavar Katoličke crkve ponovio stav o blagoslovima istopolnih parova, osvrnuo se na nemačke inicijative i upozorio da bi dalje zaoštravanje rasprave moglo produbiti podele unutar Crkve.
