Na praznik posvećen Majci Presvete Bogorodice, ali i na Detinjce, bio je mesto okupljanja vernika iz svih krajeva. Uz liturgiju, darove i reči mitropolita Atanasija, proslava u manastiru Svetog Arhangela Gavrila u Kumanici je donela poruke nade, zajedništva i obnove kroz veru.
Na dan kada Srpska pravoslavna crkva slavi praznik Začeća Svete Ane, majke Presvete Bogorodice, i praznik posvećen svojoj deci – Detinjce, u Manastiru Svetog Arhangela Gavrila u Kumanici, kod Brodareva, održana je sveta arhijerejska liturgija. Liturgiju je služio mitropolit mileševski Atanasije, uz sasluženje nastojatelja manastira arhimandrita Nikolaja, protojereja Igora Erića i protođakona Ivana Savića.
Manastir Svetog Arhangela Gavrila u Kumanici, smešten na granici između Srbije i Crne Gore, vekovima je simbol vere i nade za pravoslavne vernike. Osnovan u srednjem veku, ovaj svetionik pravoslavlja dugo je bio skriven od pogleda zbog nepristupačnog terena, ali je opstao kao mesto molitve i duhovnog mira.
Obnova manastira započeta je krajem 20. veka, a danas privlači hodočasnike iz čitavog sveta. Posebno se ističe verovanje u isceliteljsku moć moštiju Svetog Grigorija Kumaničkog, koje se čuvaju u ovom manastiru.
Foto: Eparhija mileševska
Vernici na liturgiji u hramu manastira Kumanica
Vernici iz raznih krajeva Eparhije mileševske, ali i gosti koji su se zatekli u ovom kraju, sa dubokom pobožnošću prisustvovali su ovom duhovnom sabranju, koje je, osim liturgijskog dela, bilo ispunjeno radošću i zahvalnošću prema Gospodu. U svojoj nadahnutoj besedi, mitropolit Atanasije je govorio o dubokoj simbolici praznika:
- Gospod naš je stvorio ljudski rod da bude plodotvoran, da rađa, da bude delotvoran. I upravo nam pokazuje takav primer u Pravednim Bogoroditeljima Joakimu i Ani, koji u početku svog života behu telesno neplodotvorni, ali su se pokazali najplodotvornijima, pokazujući nam time u čemu se sastoji taj dar plodotvornosti dat od Boga - istakao je mitropolit, naglašavajući važnost duhovnog i telesnog plodotvorenja kroz život u veri i vrlini.
Foto: Eparhija mileševska
Sveta tajna pričešća
Nakon zaamvone molitve, osveštani su slavski darovi koje je pripremila porodica Janković iz Bijelog Polja. Takođe, deca prisutna na liturgiji primila su prigodne paketiće koje je podelio mitropolit Atanasije, čime je obeležen i praznik Detinjci.
Foto: Eparhija mileševska
Darovi za najmlađe vernike
U manastirskoj trpezariji, domaćini slave i prijatelji manastira priredili su trpezu ljubavi, gde je mitropolit još jednom podsetio na značaj rađanja, vaspitavanja i obrazovanja dece kao osnove za očuvanje vere i naroda.
Proslava praznika u Kumanici još jednom je pokazala snagu zajedništva i vere, dok su reči mitropolita Atanasija odjekivale kao podsetnik na duhovno i telesno plodotvorenje koje vodi ka spasenju i obnovi.
Uz liturgiju koju je služio mitropolit Atanasije i prisustvo brojnih vernika, crkva u ovom selu pored Pljevalja zasijala je u čast Svetog velikomučenika Dimitrija. Posle bogosluženja i osveštavanja slavskih darova, hrišćanska radost nastavljena je uz trpezu ljubavi.
Mitropolit Atanasije sa predstavnicima opštine Pljevlja razgovarao je o projektima koji unapređuju život vernog naroda u Pljevljima i okolnim krajevima, najavljujući kulturne manifestacije koje ujedinjuju tradiciju, umetnost i zajedništvo u ovoj plemenitoj sredini.
Arheološka istraživanja u porti jedne od najlepših svetinja Srbije, manastira Pustinja kod Prijepolja, otkrila su ostatke građevina iz XVI i XVII veka, kao i neverovatne artefakte koji osvetljavaju bogatu istoriju i duhovno nasleđe ovog svetog mesta.
U manastiru Svetog Nikolaja, na praznik posvećen ovom velikom svecu, služena je arhijerejska liturgija. Mitropolit mileševski ukazao je na snagu svetitelja kao duhovnih utočišta, a tom prilikom dodeljena su i visoka crkvena priznanja najzaslužnijima za obnovu manastira.
Godinu dana posle masakra koji je potresao Crnu Goru, liturgija i molitveno sećanje u drevnoj svetinji postali su mesto sabranja bola, vere i opomene da se zlo ne prećutkuje.
U besedi za 30. petak po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički nas vodi u čas kada David ostaje sam pred istinom o sebi, pokazujući da se čovek ne slama zbog pada, već zbog pokušaja da ga opravda.
Pravoslavni vernici danas slave Svetog Ignjatija Bogonosca po starom kalendaru, dok se po novom liturgijski obeležava Sveta Teodota. Katolici proslavljaju Svetog Bazilija Velikog i Svetog Grgura Nazijanskog, a Jevreji i muslimani ovaj dan provode u redovnim molitvama.
Selsko meso, staro jelo iz ruralnih krajeva, vraća se na trpeze kao simbol zajedništva, topline doma i prazničnih okupljanja — a tajna njegovog bogatog ukusa krije se u jednostavnim sastojcima i sporom, strpljivom krčkanju.
Pripremite ove nežne kolačiće po receptu koji se čuva generacijama i otkrijte kako svaki zalogaj može da probudi sećanja, poveže porodicu i upotpuni praznično slavlje.
Pišinger je jednostavna, ali raskošna poslastica koja vekovima krasi slavske trpeze — savršena za sve koji vole spoj hrskavih oblandi i čokolade, uz miris doma i prazničnu toplinu.
Godinu dana posle masakra koji je potresao Crnu Goru, liturgija i molitveno sećanje u drevnoj svetinji postali su mesto sabranja bola, vere i opomene da se zlo ne prećutkuje.
Poglavar SPC u svom obraćanju istakao primer mirenja braće nad moštima Svetog Simeona i podsetio da kroz duhovno nasleđe našeg prosvetitelja narod može pronaći put u složenim civilizacijskim i istorijskim iskušenjima.
Bez povišenog tona i bez kalkulacije, sveštenik Vladislav Vučanović u jednoj kratkoj poruci otvara pitanje zašto se lakše okupljamo oko trpeza i vatrometa nego oko suštine vere, posta i lične odgovornosti.
Dok su satovi odbrojavali prve minute 2026, crkva Vondelkerk u Amsterdamu nestajala je u plamenu, ostavljajući grad bez svetinje i Evropu bez još jednog svedoka hrišćanske prošlosti.
U vreme kada je vera bila progonjena, a javno ispovedanje Hrista smatrano prestupom, dogodilo se čudo koje je stotine, pa i hiljade ljudi vratilo Bogu.
Od Adama do proroka Danila, kroz rodoslov, oganj peći i tiho iščekivanje Mesije otkriva se kako je nada sačuvana u vremenima kada je ljudski život malo vredeo, a vera se prenosila kao upaljena sveća kroz mrak.
Svetitelji podsećaju da početak godine nije pitanje slavlja, već trenutak u kojem se preispituju savest, navike i odnos prema Bogu — jer od toga zavisi kakav će trag ostaviti dani koji dolaze.
