Na praznik posvećen Majci Presvete Bogorodice, ali i na Detinjce, bio je mesto okupljanja vernika iz svih krajeva. Uz liturgiju, darove i reči mitropolita Atanasija, proslava u manastiru Svetog Arhangela Gavrila u Kumanici je donela poruke nade, zajedništva i obnove kroz veru.
Na dan kada Srpska pravoslavna crkva slavi praznik Začeća Svete Ane, majke Presvete Bogorodice, i praznik posvećen svojoj deci – Detinjce, u Manastiru Svetog Arhangela Gavrila u Kumanici, kod Brodareva, održana je sveta arhijerejska liturgija. Liturgiju je služio mitropolit mileševski Atanasije, uz sasluženje nastojatelja manastira arhimandrita Nikolaja, protojereja Igora Erića i protođakona Ivana Savića.
Manastir Svetog Arhangela Gavrila u Kumanici, smešten na granici između Srbije i Crne Gore, vekovima je simbol vere i nade za pravoslavne vernike. Osnovan u srednjem veku, ovaj svetionik pravoslavlja dugo je bio skriven od pogleda zbog nepristupačnog terena, ali je opstao kao mesto molitve i duhovnog mira.
Obnova manastira započeta je krajem 20. veka, a danas privlači hodočasnike iz čitavog sveta. Posebno se ističe verovanje u isceliteljsku moć moštiju Svetog Grigorija Kumaničkog, koje se čuvaju u ovom manastiru.
Foto: Eparhija mileševska
Vernici na liturgiji u hramu manastira Kumanica
Vernici iz raznih krajeva Eparhije mileševske, ali i gosti koji su se zatekli u ovom kraju, sa dubokom pobožnošću prisustvovali su ovom duhovnom sabranju, koje je, osim liturgijskog dela, bilo ispunjeno radošću i zahvalnošću prema Gospodu. U svojoj nadahnutoj besedi, mitropolit Atanasije je govorio o dubokoj simbolici praznika:
- Gospod naš je stvorio ljudski rod da bude plodotvoran, da rađa, da bude delotvoran. I upravo nam pokazuje takav primer u Pravednim Bogoroditeljima Joakimu i Ani, koji u početku svog života behu telesno neplodotvorni, ali su se pokazali najplodotvornijima, pokazujući nam time u čemu se sastoji taj dar plodotvornosti dat od Boga - istakao je mitropolit, naglašavajući važnost duhovnog i telesnog plodotvorenja kroz život u veri i vrlini.
Foto: Eparhija mileševska
Sveta tajna pričešća
Nakon zaamvone molitve, osveštani su slavski darovi koje je pripremila porodica Janković iz Bijelog Polja. Takođe, deca prisutna na liturgiji primila su prigodne paketiće koje je podelio mitropolit Atanasije, čime je obeležen i praznik Detinjci.
Foto: Eparhija mileševska
Darovi za najmlađe vernike
U manastirskoj trpezariji, domaćini slave i prijatelji manastira priredili su trpezu ljubavi, gde je mitropolit još jednom podsetio na značaj rađanja, vaspitavanja i obrazovanja dece kao osnove za očuvanje vere i naroda.
Proslava praznika u Kumanici još jednom je pokazala snagu zajedništva i vere, dok su reči mitropolita Atanasija odjekivale kao podsetnik na duhovno i telesno plodotvorenje koje vodi ka spasenju i obnovi.
Uz liturgiju koju je služio mitropolit Atanasije i prisustvo brojnih vernika, crkva u ovom selu pored Pljevalja zasijala je u čast Svetog velikomučenika Dimitrija. Posle bogosluženja i osveštavanja slavskih darova, hrišćanska radost nastavljena je uz trpezu ljubavi.
Mitropolit Atanasije sa predstavnicima opštine Pljevlja razgovarao je o projektima koji unapređuju život vernog naroda u Pljevljima i okolnim krajevima, najavljujući kulturne manifestacije koje ujedinjuju tradiciju, umetnost i zajedništvo u ovoj plemenitoj sredini.
Arheološka istraživanja u porti jedne od najlepših svetinja Srbije, manastira Pustinja kod Prijepolja, otkrila su ostatke građevina iz XVI i XVII veka, kao i neverovatne artefakte koji osvetljavaju bogatu istoriju i duhovno nasleđe ovog svetog mesta.
U manastiru Svetog Nikolaja, na praznik posvećen ovom velikom svecu, služena je arhijerejska liturgija. Mitropolit mileševski ukazao je na snagu svetitelja kao duhovnih utočišta, a tom prilikom dodeljena su i visoka crkvena priznanja najzaslužnijima za obnovu manastira.
O snazi kratke molitve je pričao iguman Rafailo, sa namerom da skrene pažnju na njenu snagu i to koliko je njena primena jednostavna, a učinkovitost efektna.
U svetogorskim manastirima, gde se vekovima neguje umetnost pripreme posnih jela, jednostavni sastojci postaju specijaliteti bogati ukusima i duhovnim značenjem. Otkrijte recept za jelo koje Svetogorci nazivaju „sfungato“ – monaški specijalitet pripreman s pažnjom, uz poseban dodatak koji mu daje osvežavajuću aromu.
Mnogi olako zaboravljaju na pakao i žive prepušteni slučaju, a Sveti Teofan Zatvornik u knjizi „Misli za svaki dan u godini“ jasno upozorava koliko je takav stav poguban za dušu.
U vreme strogog posta često ponestane ideja za ukusne obroke na vodi. Donosimo autentičan recept za paštetu od belog pasulja – kremastu, zasitnu i punu ukusa!
Uoči druge godišnjice od tragedije koja je odnela 57 života, otac Hristodulos Papaioanu kaže da je kroz ovaj neverojatan gubitak pronašao snagu da se nosi s patnjom.
Ne morate se odricati bogatih ukusa ni tokom posta – kombinacija crvenog pasulja, prepečenih oraha i začina trpezu će učiniti bogatom vitaminima i vlaknima.
Bivši državni tužilac Arizone i novoimenovani ambasador SAD u Srbiji primio je blagoslov episkopa losanđeleskog i zapadnoameričkog pred početak diplomatske misije - emotivan susret u Finiksu ispunjen duhovnim i narodnim jedinstvom.
Poseta lavri Svetog Save Osvećenog u Judejskoj pustinji svedočanstvo je žive duhovne veze Srpske pravoslavne crkve sa svetim mestima Hristovog života, stradanja i vaskrsenja.
Na mestu gde je, prema predanju, izraslo stablo od kojeg je načinjen Hristov Krst, srpski patrijarh uzneo je molitve za verni narod, podsećajući na neprolaznu snagu vere i blagoslovenu vezu sa svetinjama Jerusalima.
Protojerej stavrofor Branko Tapušković kaže da je ovaj krst u 13. podgoričku parohiju stigao zahvaljujući ljubavi i dobroti episkopa pakračko-slavonskog Jovana.
Primećujući teške okolnosti u kojima ljudi odrastaju, kao i ekonomsku krizu, mati Serafima dodaje da je svaki novi dan i mala uspešna borba dokaz postojanja heroja današnjice.
Svetinja podignuta na mestu stradanja, postaje simbol molitve i sabornosti – mitropolit kruševački osveštao poslednji krst, a prve liturgije uskoro će odjeknuti sa Bagdale.
Na mestu gde je, prema predanju, izraslo stablo od kojeg je načinjen Hristov Krst, srpski patrijarh uzneo je molitve za verni narod, podsećajući na neprolaznu snagu vere i blagoslovenu vezu sa svetinjama Jerusalima.
Iako mnogi veruju da crveni konac štiti od zlih sila, ruski naučnik tvrdi da nas duboka duhovna dimenzija ovog okultnog simbola može odvesti na pogrešan put.
