Foto: SPC / Eparhija mileševskaMitropolitu Atanasiju su sasluživali iguman Petar, jeromonah Roman, jerej Nenad Tešić i protođakon Ivan Savić.
U manastiru Svetog Nikolaja, na praznik posvećen ovom velikom svecu, služena je arhijerejska liturgija. Mitropolit mileševski ukazao je na snagu svetitelja kao duhovnih utočišta, a tom prilikom dodeljena su i visoka crkvena priznanja najzaslužnijima za obnovu manastira.
Na dan kada pravoslavna Crkva proslavlja Svetog Nikolaja Mirlikijskog Čudotvorca, svetinja u Banji kod Priboja postala je mesto sabranja vernog naroda i svedočanstva duboke vere i tradicije. Svetu arhijerejsku liturgiju služio je mitropolit mileševski Atanasije, uz sasluženje sveštenstva i monaštva, dok su mnogobrojni vernici došli da odaju počast jednom od najvoljenijih svetitelja pravoslavnog sveta.
U svojoj nadahnutoj besedi, mitropolit Atanasije je istakao značaj svetitelja kao "oaza" u životnim pustinjama, pružajući duhovnu snagu i utehu:
- Bog nam daje oaze, u ovom pustinjskom životu. Jer, prolazimo kroz teška vremena i živi se na teškim prostorima. Bog nam zato daje oaze gde možemo da se oporavimo i da nastavimo život uspešno. A te oaze, to su svetitelji Božji, ovi praznici, njihove ličnosti. Svaki od svetih je oaza za nas, u doživljavanju života.
Govoreći o Svetom Nikolaju, mitropolit je naglasio njegovu vezu sa Bogočovekom Hristom:
- Sveti Nikolaj je čovek koji potpuno nalikuje na Bogočoveka, na Gospoda Hrista. Nije ni čudno što je Sveti Nikolaj bio takav bogataš duhovni. Jer, imao je od koga uzeti, na koga se ugledati, i time se obogatiti i osnažiti. Upravo Gospodom našim Hristom.
Nakon liturgije, osveštani su slavski darovi, a posebno je izražena zahvalnost onima koji su doprineli obnovi i uređenju manastira. Orden Belog Anđela Drugog reda uručen je Acu Nikačeviću i Hadži Zoranu Milosavljeviću, dok je Radovan Đurović dobio Arhipastirsku gramatu priznanja.
Mitropolitu Atanasiju su sasluživali iguman Petar, nastojatelj manastira, jeromonah Roman iz manastira Ostrog, jerej Nenad Tešić i protođakon Ivan Savić.
Foto: SPC / Eparhija mileševska
Mitropolitu Atanasiju su sasluživali iguman Petar, jeromonah Roman, jerej Nenad Tešić i protođakon Ivan Savić.
Praznik Svetog Nikolaja u manastiru u Banji kod Priboja nije bio samo proslava, već i podsećanje na duboku vezu između svetitelja i vernog naroda. Njegova duhovna poruka odzvanjala je poput blagotvorne reke, tiho napajajući duše okupljenih vernika, dok je manastir svetleo kao svetionik vere u ovim izazovnim vremenima.
Mitropolit Atanasije je svoju besedu zaključio pozivom da se svi ugledamo na svetitelje i pronađemo mir i snagu u njihovom primeru:
- Mi danas hrlimo lekarima, sigurno da oni mnogo uspevaju u svojim izumima, eksperimentima, ali to ne može da se poredi sa onim što je činio Gospod naš. Njemu nisu bili potrebni nikakvi eksperimenti. Njegovom rečju bolesni su postajali zdravi, nerazumni su postajali razumni. Na Njega se ugledao onaj koga danas proslavljamo, na Gospoda Hrista. Gde god se Sveti Nikolaj pojavi tu se javlja tišina, mir, spokojstvo, duhovna stabilnost i sigurnost, tu se čovek oseća pouzdano i čovečno, sposobnim da nastavi život kako treba.
U mileševskoj svetinji okupili su se arhijereji, vernici i ugledne državne ličnosti Srbije i Crne Gore, obeležavajući praznik posvećen Svetom kralju Vladislavu, kroz dirljive molitve i inspirativne besede arhijereja Srpske pravoslavne crkve.
Uz liturgiju koju je služio mitropolit Atanasije i prisustvo brojnih vernika, crkva u ovom selu pored Pljevalja zasijala je u čast Svetog velikomučenika Dimitrija. Posle bogosluženja i osveštavanja slavskih darova, hrišćanska radost nastavljena je uz trpezu ljubavi.
Arheološka istraživanja u porti jedne od najlepših svetinja Srbije, manastira Pustinja kod Prijepolja, otkrila su ostatke građevina iz XVI i XVII veka, kao i neverovatne artefakte koji osvetljavaju bogatu istoriju i duhovno nasleđe ovog svetog mesta.
U manastiru Rmanj, jednoj od najstarijih svetinja Episkopije bihaćko-petrovačke, sabrali su se vernici na molitvu, slavsku trpezu i nadahnjujuću besedu o životu velikog svetitelja.
Dok svet strepi pred katastrofama i neizvesnošću, ruski monah i duhovnik otkriva pouku koja pokazuje da vera i unutrašnja predanost mogu stvoriti nevidljivu zaštitu – događaj koji su vlasti pokušale da izbrišu iz istorije.
Vernici svih generacija dobijaju priliku da zakorače u novi život po Hristovoj milosti - sveštenici pozivaju zainteresovane da se prijave do Velikog petka i pripreme sve što je potrebno za Svetu tajnu
Dok jedni izvori tvrde da je povod bila koreografija sa likom Svetog Simeona, drugi ukazuju na niz disciplinskih prekršaja, a različita tumačenja dodatno podgrevaju sumnje u kriterijume evropske kuće fudbala.
Dok su meštani tugovali za preminulim komšijom, zvuk pucnjave prekinuo je molitvu i odneo život protojereju Sergeju Kljahinu, ostavljajući šest ranjenih i duboku tugu među vernicima.
Dvojica mitropolita, sveštenstvo i vernici iz više eparhija proslavili su slavu svetinje u kojoj vekovima zrači sila Imena Hristovog i isceljuju se ranjene duše.
U srcu drevne svetinje, uz svetu liturgiju i blagoslov mitropolita mileševskog, vernici su proslavili manastirsku slavu, prisetivši se puta ka spasenju i snage zajedništva u Hristu.
Vernici svih generacija dobijaju priliku da zakorače u novi život po Hristovoj milosti - sveštenici pozivaju zainteresovane da se prijave do Velikog petka i pripreme sve što je potrebno za Svetu tajnu
U rečima koje su odjeknule daleko izvan hrama Vaskrsenja Hristovog u Valjevu, episkop valjevski podseća da se istinska promena ne meri danima posta, već davanjem ljubavi i osloncem na Crkvu.
Izložba "Game changers2 uvodi decu u učenja stranog duhovnog sveta, dok Eparhija zvorničko-tuzlanska upozorava na opasnost od duhovne obmane i psiholoških posledica, pozivajući nastavnike da preispitaju ovakve odluke.
Godinama je dolazio i bez objašnjenja zastajao na istom mestu u hramu u Libertivilu, sve dok nije razumeo šta ga tamo uporno vraća i odlučio da promeni svoj život.
Predsednik Vrhovnog sabora Islamske zajednice Srbije otvara lične i duhovne teme – od značenja praznika, preko tišine posta i borbe sa sopstvenim egom, do sećanja na svoje odrastanje i poruka o snazi zajedništva među ljudima.
Od zajedničke molitve na musali do susreta za porodičnom trpezom, praznični dani donose posebnu kulturu ophođenja u kojoj svaka izgovorena čestitka nosi poruku poštovanja, vere i bliskosti među ljudima
Iza pomeranja kroz kalendar stoji precizan spoj crkvenih odluka, lunarnog ciklusa i razlika između kalendarskih sistema, zbog čega se datum svake godine iznova određuje prema strogim pravilima utvrđenim još u 4. veku.
Poglavar Rimokatoličke crkve poziva lidere da se vrate dijalogu, upozorava na stradanje nevinih i najavljuje lično učešće u Krsnom putu na Veliki petak kao simbol solidarnosti sa svima koji pate.
