Foto: SPC / Eparhija mileševskaMitropolitu Atanasiju su sasluživali iguman Petar, jeromonah Roman, jerej Nenad Tešić i protođakon Ivan Savić.
U manastiru Svetog Nikolaja, na praznik posvećen ovom velikom svecu, služena je arhijerejska liturgija. Mitropolit mileševski ukazao je na snagu svetitelja kao duhovnih utočišta, a tom prilikom dodeljena su i visoka crkvena priznanja najzaslužnijima za obnovu manastira.
Na dan kada pravoslavna Crkva proslavlja Svetog Nikolaja Mirlikijskog Čudotvorca, svetinja u Banji kod Priboja postala je mesto sabranja vernog naroda i svedočanstva duboke vere i tradicije. Svetu arhijerejsku liturgiju služio je mitropolit mileševski Atanasije, uz sasluženje sveštenstva i monaštva, dok su mnogobrojni vernici došli da odaju počast jednom od najvoljenijih svetitelja pravoslavnog sveta.
U svojoj nadahnutoj besedi, mitropolit Atanasije je istakao značaj svetitelja kao "oaza" u životnim pustinjama, pružajući duhovnu snagu i utehu:
- Bog nam daje oaze, u ovom pustinjskom životu. Jer, prolazimo kroz teška vremena i živi se na teškim prostorima. Bog nam zato daje oaze gde možemo da se oporavimo i da nastavimo život uspešno. A te oaze, to su svetitelji Božji, ovi praznici, njihove ličnosti. Svaki od svetih je oaza za nas, u doživljavanju života.
Govoreći o Svetom Nikolaju, mitropolit je naglasio njegovu vezu sa Bogočovekom Hristom:
- Sveti Nikolaj je čovek koji potpuno nalikuje na Bogočoveka, na Gospoda Hrista. Nije ni čudno što je Sveti Nikolaj bio takav bogataš duhovni. Jer, imao je od koga uzeti, na koga se ugledati, i time se obogatiti i osnažiti. Upravo Gospodom našim Hristom.
Nakon liturgije, osveštani su slavski darovi, a posebno je izražena zahvalnost onima koji su doprineli obnovi i uređenju manastira. Orden Belog Anđela Drugog reda uručen je Acu Nikačeviću i Hadži Zoranu Milosavljeviću, dok je Radovan Đurović dobio Arhipastirsku gramatu priznanja.
Mitropolitu Atanasiju su sasluživali iguman Petar, nastojatelj manastira, jeromonah Roman iz manastira Ostrog, jerej Nenad Tešić i protođakon Ivan Savić.
Foto: SPC / Eparhija mileševska
Mitropolitu Atanasiju su sasluživali iguman Petar, jeromonah Roman, jerej Nenad Tešić i protođakon Ivan Savić.
Praznik Svetog Nikolaja u manastiru u Banji kod Priboja nije bio samo proslava, već i podsećanje na duboku vezu između svetitelja i vernog naroda. Njegova duhovna poruka odzvanjala je poput blagotvorne reke, tiho napajajući duše okupljenih vernika, dok je manastir svetleo kao svetionik vere u ovim izazovnim vremenima.
Mitropolit Atanasije je svoju besedu zaključio pozivom da se svi ugledamo na svetitelje i pronađemo mir i snagu u njihovom primeru:
- Mi danas hrlimo lekarima, sigurno da oni mnogo uspevaju u svojim izumima, eksperimentima, ali to ne može da se poredi sa onim što je činio Gospod naš. Njemu nisu bili potrebni nikakvi eksperimenti. Njegovom rečju bolesni su postajali zdravi, nerazumni su postajali razumni. Na Njega se ugledao onaj koga danas proslavljamo, na Gospoda Hrista. Gde god se Sveti Nikolaj pojavi tu se javlja tišina, mir, spokojstvo, duhovna stabilnost i sigurnost, tu se čovek oseća pouzdano i čovečno, sposobnim da nastavi život kako treba.
U mileševskoj svetinji okupili su se arhijereji, vernici i ugledne državne ličnosti Srbije i Crne Gore, obeležavajući praznik posvećen Svetom kralju Vladislavu, kroz dirljive molitve i inspirativne besede arhijereja Srpske pravoslavne crkve.
Uz liturgiju koju je služio mitropolit Atanasije i prisustvo brojnih vernika, crkva u ovom selu pored Pljevalja zasijala je u čast Svetog velikomučenika Dimitrija. Posle bogosluženja i osveštavanja slavskih darova, hrišćanska radost nastavljena je uz trpezu ljubavi.
Arheološka istraživanja u porti jedne od najlepših svetinja Srbije, manastira Pustinja kod Prijepolja, otkrila su ostatke građevina iz XVI i XVII veka, kao i neverovatne artefakte koji osvetljavaju bogatu istoriju i duhovno nasleđe ovog svetog mesta.
U manastiru Rmanj, jednoj od najstarijih svetinja Episkopije bihaćko-petrovačke, sabrali su se vernici na molitvu, slavsku trpezu i nadahnjujuću besedu o životu velikog svetitelja.
U mladosti je bio vojnik, a pošto je bio veoma obrazovan i hrabar, veoma se dopao caru Dioklecijanu, koji ga je postavio za načalnika svoje dvorske garde.
Proterivanje otvara neprijatno pitanje dvostrukih aršina, selektivne tolerancije i toga kome je dozvoljeno da peva, a kome ne — čak i na praznik koji bi trebalo da nosi poruku mira i praštanja.
Jedinstvena kombinacija ječma, pasulja, povrća i dimljenog mesa vraća nas u kuhinje naših predaka, čuvajući duh starih domaćinstava i porodične molitve kroz generacije.
Selsko meso, staro jelo iz ruralnih krajeva, vraća se na trpeze kao simbol zajedništva, topline doma i prazničnih okupljanja — a tajna njegovog bogatog ukusa krije se u jednostavnim sastojcima i sporom, strpljivom krčkanju.
Pripremite ove nežne kolačiće po receptu koji se čuva generacijama i otkrijte kako svaki zalogaj može da probudi sećanja, poveže porodicu i upotpuni praznično slavlje.
Dvojica mitropolita, sveštenstvo i vernici iz više eparhija proslavili su slavu svetinje u kojoj vekovima zrači sila Imena Hristovog i isceljuju se ranjene duše.
U srcu drevne svetinje, uz svetu liturgiju i blagoslov mitropolita mileševskog, vernici su proslavili manastirsku slavu, prisetivši se puta ka spasenju i snage zajedništva u Hristu.
Beseda mitropolita šumadijskog u Ralji otvorila je pitanja bez lakih odgovora: gde počinje prava ljubav, zašto bez Boga nema istinskog odnosa među ljudima i kako se vera proverava tek onda kada naiđe na greh drugoga.
Episkop valjevski upozorio je da i blagoslovene životne stvari mogu postati prepreka ako potisnu Boga, te podsetio da se smisao rada, braka i svakodnevice otkriva tek kada su postavljeni u pravu hijerarhiju vrednosti.
Od prizrenske Bogoslovije do parohija niškog kraja, život sveštenika Srboljuba Kaplarevića bio je posvećen ljudima, a ne javnosti; njegov odlazak otvorio je sećanja na službu koja se merila poverenjem, a ne rečima.
U vreme kada je vera bila progonjena, a javno ispovedanje Hrista smatrano prestupom, dogodilo se čudo koje je stotine, pa i hiljade ljudi vratilo Bogu.
Džuman Al-Kavasmi prvi put javno govori o životu u okruženju gde je mržnja bila obaveza, o sumnjama koje su je razdirale i iskustvu koje ju je odvelo na put potpuno suprotan onome na koji je bila usmeravana.
Dok se pred doček 2026. godine figurice po istočnom kalendaru nude kao amajlije za sreću, njihovo biblijsko značenje otvara neprijatna, ali važna pitanja o granici između dekoracije, sujeverja i hrišćanske savesti.
