Foto: SPC / Eparhija mileševskaMitropolitu Atanasiju su sasluživali iguman Petar, jeromonah Roman, jerej Nenad Tešić i protođakon Ivan Savić.
U manastiru Svetog Nikolaja, na praznik posvećen ovom velikom svecu, služena je arhijerejska liturgija. Mitropolit mileševski ukazao je na snagu svetitelja kao duhovnih utočišta, a tom prilikom dodeljena su i visoka crkvena priznanja najzaslužnijima za obnovu manastira.
Na dan kada pravoslavna Crkva proslavlja Svetog Nikolaja Mirlikijskog Čudotvorca, svetinja u Banji kod Priboja postala je mesto sabranja vernog naroda i svedočanstva duboke vere i tradicije. Svetu arhijerejsku liturgiju služio je mitropolit mileševski Atanasije, uz sasluženje sveštenstva i monaštva, dok su mnogobrojni vernici došli da odaju počast jednom od najvoljenijih svetitelja pravoslavnog sveta.
U svojoj nadahnutoj besedi, mitropolit Atanasije je istakao značaj svetitelja kao "oaza" u životnim pustinjama, pružajući duhovnu snagu i utehu:
- Bog nam daje oaze, u ovom pustinjskom životu. Jer, prolazimo kroz teška vremena i živi se na teškim prostorima. Bog nam zato daje oaze gde možemo da se oporavimo i da nastavimo život uspešno. A te oaze, to su svetitelji Božji, ovi praznici, njihove ličnosti. Svaki od svetih je oaza za nas, u doživljavanju života.
Govoreći o Svetom Nikolaju, mitropolit je naglasio njegovu vezu sa Bogočovekom Hristom:
- Sveti Nikolaj je čovek koji potpuno nalikuje na Bogočoveka, na Gospoda Hrista. Nije ni čudno što je Sveti Nikolaj bio takav bogataš duhovni. Jer, imao je od koga uzeti, na koga se ugledati, i time se obogatiti i osnažiti. Upravo Gospodom našim Hristom.
Nakon liturgije, osveštani su slavski darovi, a posebno je izražena zahvalnost onima koji su doprineli obnovi i uređenju manastira. Orden Belog Anđela Drugog reda uručen je Acu Nikačeviću i Hadži Zoranu Milosavljeviću, dok je Radovan Đurović dobio Arhipastirsku gramatu priznanja.
Mitropolitu Atanasiju su sasluživali iguman Petar, nastojatelj manastira, jeromonah Roman iz manastira Ostrog, jerej Nenad Tešić i protođakon Ivan Savić.
Foto: SPC / Eparhija mileševska
Mitropolitu Atanasiju su sasluživali iguman Petar, jeromonah Roman, jerej Nenad Tešić i protođakon Ivan Savić.
Praznik Svetog Nikolaja u manastiru u Banji kod Priboja nije bio samo proslava, već i podsećanje na duboku vezu između svetitelja i vernog naroda. Njegova duhovna poruka odzvanjala je poput blagotvorne reke, tiho napajajući duše okupljenih vernika, dok je manastir svetleo kao svetionik vere u ovim izazovnim vremenima.
Mitropolit Atanasije je svoju besedu zaključio pozivom da se svi ugledamo na svetitelje i pronađemo mir i snagu u njihovom primeru:
- Mi danas hrlimo lekarima, sigurno da oni mnogo uspevaju u svojim izumima, eksperimentima, ali to ne može da se poredi sa onim što je činio Gospod naš. Njemu nisu bili potrebni nikakvi eksperimenti. Njegovom rečju bolesni su postajali zdravi, nerazumni su postajali razumni. Na Njega se ugledao onaj koga danas proslavljamo, na Gospoda Hrista. Gde god se Sveti Nikolaj pojavi tu se javlja tišina, mir, spokojstvo, duhovna stabilnost i sigurnost, tu se čovek oseća pouzdano i čovečno, sposobnim da nastavi život kako treba.
U mileševskoj svetinji okupili su se arhijereji, vernici i ugledne državne ličnosti Srbije i Crne Gore, obeležavajući praznik posvećen Svetom kralju Vladislavu, kroz dirljive molitve i inspirativne besede arhijereja Srpske pravoslavne crkve.
Uz liturgiju koju je služio mitropolit Atanasije i prisustvo brojnih vernika, crkva u ovom selu pored Pljevalja zasijala je u čast Svetog velikomučenika Dimitrija. Posle bogosluženja i osveštavanja slavskih darova, hrišćanska radost nastavljena je uz trpezu ljubavi.
Arheološka istraživanja u porti jedne od najlepših svetinja Srbije, manastira Pustinja kod Prijepolja, otkrila su ostatke građevina iz XVI i XVII veka, kao i neverovatne artefakte koji osvetljavaju bogatu istoriju i duhovno nasleđe ovog svetog mesta.
U manastiru Rmanj, jednoj od najstarijih svetinja Episkopije bihaćko-petrovačke, sabrali su se vernici na molitvu, slavsku trpezu i nadahnjujuću besedu o životu velikog svetitelja.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Svetu mučenicu Pelagiju Tarsijsku po starom i Svetog apostola Andronika po novom kalendaru. Katolici obeležavaju spomendan Svetog Paskala Bajlonskog, dok Jevreji i muslimani nemaju univerzalno priznat veliki praznik.
Jedna rečenica izgovorena u besu može godinama da ostavi trag, a čuveni ruski duhovnik otkriva zbog čega mnogi izgube spokoj upravo onda kada pomisle da su pobedili u raspravi.
Tokom incidenta u bazilici u Jablonneu čula su se dva pucnja, nakon čega je ukradena i oštećena relikvija Svete Zdislave, dok policija istražuje motive i okolnosti skrnavljenja.
Zašto Spasovdan i Trojice svake godine „šetaju“ kroz kalendar, dok su Božić i Bogojavljenje zauvek vezani za isti datum? Odgovor leži u pravilima Crkve i računanju datuma Vaskrsa.
Kimberli Gilfojl, nekadašnja voditeljka i tužiteljka, primila je svetinju sa Atosa u gestu koji je u prvi plan stavio duhovnu simboliku, a ne protokol i funkciju.
Poslednji ispraćaj 12-godišnjeg sina protojereja Ostoje Kneževića i popadije Viktorije duboko potresa vernike i bližnje, ostavljajući porodicu u tišini, molitvi i najtežem iskušenju koje jedan dom može da doživi.
Dok su meštani tugovali za preminulim komšijom, zvuk pucnjave prekinuo je molitvu i odneo život protojereju Sergeju Kljahinu, ostavljajući šest ranjenih i duboku tugu među vernicima.
Dvojica mitropolita, sveštenstvo i vernici iz više eparhija proslavili su slavu svetinje u kojoj vekovima zrači sila Imena Hristovog i isceljuju se ranjene duše.
U srcu drevne svetinje, uz svetu liturgiju i blagoslov mitropolita mileševskog, vernici su proslavili manastirsku slavu, prisetivši se puta ka spasenju i snage zajedništva u Hristu.
U Crkvi Svetog Đorđa pod Goricom služeno je opelo monahinji Hristini (Rabrenović), koju su vernici pamtili po požrtvovanosti, molitvi i decenijama služenja bez želje za priznanjima.
Sud u Podgorici dosudio je odštetu arhimandritu Hrizostomu Nešiću nakon što je na kontroverznom portalu bio označen kao „špijun“, zajedno sa više monaha i sveštenika SPC.
Monahinja Hristina decenijama je, bez buke i želje za priznanjem, služila Crkvi i ljudima, a oni koji su je poznavali pamte je kao simbol krotosti, požrtvovanja i tihe vere koja je menjala živote oko nje.
U Galeriji SANU otvorena je velika izložba povodom 850 godina od rođenja Rastka Nemanjića, a patrijarh Porfirije, Nikola Selaković, Lina Mendoni i Zoran Knežević govorili su o veri, identitetu, kulturi i očuvanju nacionalnog nasleđa.
Rukopisi, ikone i predmeti iz Hilandara, ali i potpuno nova postavka u srcu prestonice, donose drugačiji pogled na jednu od najvažnijih ličnosti srpske istorije - Svetog Savu.
Ova svetinja postala je novo veliko hodočasničko središte Hercegovine, gde se prepliću istorija, vera i narodna predanja o pronalasku moštiju majke Ostroškog Čudotvorca.
Kod Trebinja se nalazi Tvrdoš, jedna od najstarijih pravoslavnih svetinja na Balkanu, mesto koje su obnavljali mitropolit Amfilohije i vladika Atanasije, vraćajući mu nekadašnji značaj.
U Crkvi Svetog Đorđa pod Goricom služeno je opelo monahinji Hristini (Rabrenović), koju su vernici pamtili po požrtvovanosti, molitvi i decenijama služenja bez želje za priznanjima.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
