I dalje misleći da je u pitanju sveti zadatak, trgovci iz Barija su na silu oteli mošti i krenuli put Italije.
Sveti Nikola koji se danas proslavlja u mnogim srpskim porodicama, bio je episkop Mire u Likiji i vekovima je jedan od najpoštovanijih hrišćanskih svetitelja. Umro je u 4. veku, oko 343. godine, i sahranjen je u svom gradu, na prostoru današnje južne Turske.
Njegov grob ubrzo je postao mesto velikog hodočašća, jer se verovalo da mošti čine čuda i da iz njih izvire blagoslovno miro.
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Sve do 11. veka mošti su mirno počivale u Miri, ali političke prilike u regionu naglo su se promenile. Vizantijska vlast slabila je pod pritiskom Seldžučkih Turaka, a grad i crkve bile su sve podložnije uništenju ili skrnavljenju. Hrišćanski svet počeo je strahovati za sudbinu svetiteljevih moštiju.
Papa Urban II 1087. napomenuo je trgovcima iz Venecije i Barija da bi bilo dobro da se mošti ovog svetitelja prenesu u Italiju.
Zapravo je papa sve to učinio pod okriljem brige za svetiteljeve mošti, te je u razgovoru sa trgovcima napomenuo da je u pitanju tajni zadatak i da bi oni tako stekli i božiju i papinu milost.
Ne shvatajući šta čine, trgovci iz oba grada su krenuli put Male Azije, misleći i jedni i drugi da je taj zadatak poveren samo njima. Trgovci iz Barija su prvi stigli do Mire.
Budući da je u crkvi Svetog Nikole u Miri, u kojoj su počivale svetiteljeve mošti u to vreme bilo samo dva monaha, to im posao baš i nije bio naročito težak. Mada postoje zapisi o tome da su oni najprije ponudili novac za otkup svečevih moštiju, što su monasi naravno odbili.
I dalje misleći da je u pitanju sveti zadatak, trgovci iz Barija su na silu oteli mošti i krenuli put Italije. Iako je narod Mire krenuo za njima, čim je shvatio da su ukrali vrlo značajnu relikviju, trgovci iz Barija su uspeli da se ukrcaju na brod.
Smatra se da su još tokom 12. veka srpski vladari darovali ovu značajnu svetinju, iako je 1319. godine zabeležen prvi pisani trag o tome.
Tada je srpski kralj Milutin darivao oltar za kapelu, u kojoj su čuvane svetiteljeve mošti, koji je bio izrađen od srebra. Nažalost, u drugoj polovini 17. veka je tadašnji vladar jednostavno dao da se oltar pretopi, kako bi otplatio dug vojnicima. Kasnije je izrađen oltar po uzoru na prvobitni i restauriran je polovinom prošloga veka.
U znak zahvalnosti Svetom Nikoli, za koga je verovao da mu je povratio vid, srpski kralj Stefan Dečanski darovao je ikonu, na kojoj se osim sveca vide i srpski kralj i njegova supruga, ali i Isus i Marija.
I car Dušan u svoje vreme izdao je naredbu da je obaveza grada Dubrovnika da deo poreza umesto tadašnjoj carevini mora da ustupi Bazilici Svetog Nikole u Bariju. Dokaz o tome je i sačuvani pergament iz 1346. godine na kome je zlatni pečat cara Dušana.
Ali ih je u putu zadesila velika oluja, negde u blizini teritorije današnje Grčke. Kažu da su se mnogi od njih uplašili i pomišljali da se vrate u Miru i vrate mošti svetitelja. Ipak, to se nije dogodilo, jer se oluja smirila ubrzo nakon što su otkriveni delovi svetih moštiju kod nekolicine trgovaca i mornara, koji su želeli da ih ukradu.
Dok zapadni hroničari ovaj čin vide kao "spašavanje" svetinje, u istočnom hrišćanskom svetu često se smatra neovlašćenom krađom.
Bilo kako bilo, mošti su dopremljene u Bari 9. maja 1087. godine i dočekane su uz veliko slavlje. Grad je odmah odlučio da sagradi monumentalnu baziliku posvećenu svetom Nikoli, koja je ubrzo postala jedno od najznačajnijih hodočasničkih središta u Evropi. Papa Urban II zvanično je priznao prenos moštiju 1089. godine, a u narednim decenijama Bazilika Svetog Nikole u Bariju postala je remek‑delo arhitekture i simbol duhovne i političke važnosti grada.
Zašto baš mornari? Jer Bari je živeo od mora, a Nikola je bio zaštitnik pomoraca. Njihovo poznavanje istočnog Mediterana, plovidbe i trgovine omogućilo im je da stignu do Mire i sprovedu prenos moštiju. U srednjovekovnom svetu, posedovanje relikvije velikog sveca značilo je ne samo duhovnu zaštitu, već i prestiž i privlačenje hodočasnika, što je bilo od velikog ekonomskog i političkog značaja.
Do danas, mošti svetog Nikole ostaju u Bazilici u Bariju, a grad svake godine 9/22. maja slavi dan Prenosa moštiju svetog Nikole.
Iako deo ostataka svetitelja kasnije je dospeo i u druge gradove, Bari je ostao glavno hodočasničko središte, mesto gde se vera, istorija i pomorska tradicija prepliću u jednoj od najpoznatijih hrišćanskih priča.
U vreme kada je vera bila progonjena, a javno ispovedanje Hrista smatrano prestupom, dogodilo se čudo koje je stotine, pa i hiljade ljudi vratilo Bogu.
Od tajnog darivanja siromaha i tamničkih godina do morskih oluja i prenosa moštiju u Bari – život ovog svetitelja ispisan je delima koja su nadživela vekove i oblikovala duhovni identitet hišćanskog naroda.
Sveti Nikola je u narodnoj svesti ostao zapamćen kao svetac koji pomaže siromašnima i štiti slabije, što je dodatno učvrstilo njegov položaj.
Svetom Nikoli se mole oni koji su u nevolji, bolesni, siromašni, putnici, kao i svi koji traže pravdu, zaštitu i utehu.
Služeći Svetu arhijerejsku liturgiju u niškom Sabornom hramu, poglavar Srpske pravoslavne crkve besedio je o Svetom Nikolaju kao merilu pravoslavnog života i o veri koja ne ostaje u rečima, već se pretače u odnos prema drugome.
Kao episkop Amvrosije je utvrdio pravoslavnu veru, potisnuo jeretike, ukrasio crkve, napisao mnoge poučne knjige...
I dalje misleći da je u pitanju sveti zadatak, trgovci iz Barija su na silu oteli mošti i krenuli put Italije.
Slava se nasleđuje sa oca na sinove i ostaje ista bez obzira na broj potomaka.
Gnev se u svetootačkom učenju smatra jednom od najrazornijih strasti, jer pomračuje um, uznemirava srce i razbija mir duše.
Jednostavan i brz recept za kolač koji u dom donosi miris domaće kuhinje i radost zajedništva u posne dane.
Jedinstvena kombinacija ječma, pasulja, povrća i dimljenog mesa vraća nas u kuhinje naših predaka, čuvajući duh starih domaćinstava i porodične molitve kroz generacije.
Nekada nezaobilazna na prazničnim trpezama, ova poslastica se pravila sa strpljenjem i ljubavlju — donosimo autentičan recept koji će vaš dom ispuniti toplinom i mirisom svečanosti.
Ovi brzi kolači sa keksom, pistaćima i brusnicama donose raskošni slatki užitak za slavsku trpezu, spremni za posluženje za manje od sat vremena.
Selsko meso, staro jelo iz ruralnih krajeva, vraća se na trpeze kao simbol zajedništva, topline doma i prazničnih okupljanja — a tajna njegovog bogatog ukusa krije se u jednostavnim sastojcima i sporom, strpljivom krčkanju.
Slava se nasleđuje sa oca na sinove i ostaje ista bez obzira na broj potomaka.
I dok se mahom priča o obavezama domaćina kako slava ne bi izgubila svoj smisao, malo se priča kako bi gosti trebalo da se ponašaju kad na nju dođu.
Kao episkop Amvrosije je utvrdio pravoslavnu veru, potisnuo jeretike, ukrasio crkve, napisao mnoge poučne knjige...
Slava se nasleđuje sa oca na sinove i ostaje ista bez obzira na broj potomaka.
I dok se mahom priča o obavezama domaćina kako slava ne bi izgubila svoj smisao, malo se priča kako bi gosti trebalo da se ponašaju kad na nju dođu.
Najčešća krsna slava u srpskim zemljama nosi dublju poruku od porodičnog okupljanja: zašto je liturgija središte praznika, kako Crkva gleda na dan upokojenja svetih i gde je granica između običaja i vere.
U vreme kada je vera bila progonjena, a javno ispovedanje Hrista smatrano prestupom, dogodilo se čudo koje je stotine, pa i hiljade ljudi vratilo Bogu.
Džuman Al-Kavasmi prvi put javno govori o životu u okruženju gde je mržnja bila obaveza, o sumnjama koje su je razdirale i iskustvu koje ju je odvelo na put potpuno suprotan onome na koji je bila usmeravana.
Freska „Dobar pastir“ iz 3. veka prikazuje mladog Isusa, simbol božanske zaštite i ranog hrišćanskog života u Anadoliji.
Sveti Nikolaj Žički nas uči da osmeh, bez zlobe, može biti odgovor na podsmeh. Jer neznanju priliči podsmeh, a znanju osmeh.
Oslić sa belim lukom, peršunom i začinima ostaje sočan i narednog dana – jelo koje postaje još punijeg ukusa, otkrivajući tihe mudrosti monaškog života.
I dok se mahom priča o obavezama domaćina kako slava ne bi izgubila svoj smisao, malo se priča kako bi gosti trebalo da se ponašaju kad na nju dođu.
U besedi za 28. petak po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički pokazuje da greh donosi razdor i pomračenje, dok je sve stvoreno od Boga u svojoj prirodi čisto i dobro.
