schutterstock/printskrin youtube/ Новости Татарстан 24
Jerej Aleksandar Ermoljin objašnjava kako molitva i vera mogu ublažiti posledice duhovnih nepravdi i doneti mir.
U životu svakog vernika mogu se javiti trenuci kada se suočimo sa nepravdom, zlom ili negativnim uticajem drugih ljudi. Neki veruju da su to prokletstva koja nas prate, naročito kada dolaze od ljudi koje smo nekada voleli. Kako se postaviti u takvim trenucima, kada uzrok tog „prokletstva“ nije odmah otklonjiv? Da li postoji način da se smirimo i pronađemo izlaz dok ne dođemo do mogućnosti da se pomirimo sa situacijom?
Jedna vernica podelila je svoju dilemu sa sveštenikom Aleksandrom Ermolinom iz Ruske pravoslavne crkve, postavljajući mu pitanje na koje je odgovor postao svetionik nade i mudrosti za sve one koji se nađu u sličnim okolnostima. Na pitanje da li postoji izlaz iz situacije kada nije moguće otkloniti uzrok prokletstva, sveštenik je sa puno pažnje i ljubavi odgovorio, oslanjajući se na temelje pravoslavne vere.
printskrin youtube/ Новости Татарстан 24
Jerej Aleksanar Ermeljin
Vernica je ukazala na čest odgovor sveštenika, koji se obično svodi na savete o verovanju u Boga, molitvi i učestvovanju u Svetim tajnama, kao i o tome da prokletstva nemaju moć ako im ne verujemo. Ipak, ona se našla u situaciji u kojoj prokletstvo ima stvarne posledice na njen život, naročito kada dolazi od bliskih ljudi, i nije bilo moguće ispraviti grešku ili zamoliti za oproštaj u tom trenutku.
- Prokletstva zaista mogu imati stvaran uticaj na život, naročito kada dolaze od voljenih osoba“, izjavila je ona. „Iako znam da treba da verujem, ne mogu da se oslobodim osećaja da ta negativna energija upravlja mojim životom, i ne znam kako da se pomirim sa situacijom dok ne budem u mogućnosti da zatražim oproštaj.
printskrin youtube/ Новости Татарстан 24
Jerej Aleksanar Ermeljin
Otac Aleksandar je na ovo pitanje odgovorio sa puno razumevanja i duhovnom snagom koja nosi duboku mudrost pravoslavne tradicije.
- To što vi nazivate standardnim odgovorom sveštenika zapravo je pozicija Pravoslavne crkve. Štaviše, upravo je to napisano u Svetom pismu. Gospod je rekao: ‘Uzećete zmije, i ako šta smrtno popijete, neće vam škoditi’ (Mk 16:18) - podsetio je otac Aleksandar na citat iz Jevanđelja po Marku, koji nam ukazuje da, čak i ako se suočimo sa zlom, Božija zaštita i blagodat nisu odvojeni od nas, ukoliko ostanemo verni.
Otac Aleksandar je zatim ukazao na duboku teološku istinu – da postoji Božije dopuštenje, koje omogućava da nam se desi nešto loše, kao način ispitivanja naše vere. Na primer, pravedni Jovan, u Svetom Pismu, gubi sve: porodicu, bogatstvo, zdravlje, ali ostaje veran Bogu, što ga na kraju čini jačim. Sveštenik nas podseća da nismo jedini koji prolazimo kroz teškoće, i da su te teškoće često prilika da se naša vera ojača.
DIMITAR DILKOFF / AFP / Profimedia
Otac Aleksandar poručuje: "Molite se za te ljude i za vaše pomirenje"
Za vernicu koja nije imala mogućnost da traži oproštaj ili ispravi situaciju, otac Aleksandar ističe da je najvažnija molitva i zajedništvo u veri.
- Crkva nije samo zgrada hrama, već zajedništvo svih verujućih. Mi možemo da se molimo jedni za druge. Molitva za pomirenje i za druge ljude je mnogo važnija i delotvornija od bilo kojih naših izvinjenja. Iako možda nismo u mogućnosti da trenutno ispravimo greške, molitva je ta koja ima moć da ublaži i razjasni naše duhovne borbe.
Svi smo, u određenim trenucima, podložni uticajima drugih, ali ono što nas čini snažnima je naša sposobnost da se ne predajemo, da verujemo u Božiju moć i da se molimo za one koji nas povređuju. Kroz molitvu, pomirenje, i duboko poverenje u Božiju volju, možemo pronaći mir i snagu da izdržimo, čak i kada je otklanjanje uzroka prokletstva van naše kontrole.
I na kraju, sveštenik Aleksandar poručuje:
- Molite se za te ljude i za vaše pomirenje. Želim vam pomoć Božiju!
Ove reči nose u sebi snagu vere i nade, podsećajući nas da kroz molitvu možemo pronaći izlaz i smirenje, čak i kada se čini da je situacija izvan naše moći.
Kada se u jednoj porodici sudare pravoslavna vera, naučna medicina i narodni običaji, često nastaju nesporazumi. Protojerej Andrej Efanov objašnjava kako prepoznati istinsku duhovnu pomoć i razlikovati je od sujeverja i zašto je važno osloniti se na Crkvu i molitvu.
Taj svet je nekakav svet iz mašte, samo što se sve odvija prema napisanom scenariju. Čovek postaje sličan narkomanu koji se udaljava od sebe samog, od ljudi koji ga okružuju i od svojih briga i teškoća, ističe arhimandrit Rafail Karelin.
Duboki uzdasi ka Gospodu, koje je zapisao Sveti Tihon Zadonski, patrijarh moskovski, ostaju večno utočište za one koji traže milost, utehu i snagu da koračaju stazom vere.
U strahu od nove državne podele i potrage za sigurnim osloncem, deo stanovnika dalmatinskog ostrva prešao je u pravoslavnu veru, što je pokrenulo niz reakcija, sukoba i dugotrajan proces koji će se završiti tek posle Drugog svetskog rata.
Patrijarh Porfirije i Vladimir Kokanović razgovarali su o konkretnim oblicima saradnje Crkve i državne uprave, podršci eparhijama u dijaspori i očuvanju crkvenih i kulturnih dobara koja povezuju srpski narod u regionu i svetu.
Desert iz hercegovačkog kraja nastaje spajanjem voćnog namaza, brašna i vode, zatim se kratko peče i preliva toplim šećernim sirupom, čime dobija prepoznatljivu tamnu aromu.
U besedi za sredu 3. sedmicu po Vaskrsu, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički pokazuje kako čovek, i pored znanja o posledicama greha, često ostaje nepromenjen i zarobljen u obrascima koje i sam prepoznaje kao pogrešne.
Dok su meštani tugovali za preminulim komšijom, zvuk pucnjave prekinuo je molitvu i odneo život protojereju Sergeju Kljahinu, ostavljajući šest ranjenih i duboku tugu među vernicima.
Bez miksera, bez čekanja i bez raskoši, ovaj recept čuva duh porodičnih okupljanja i dana kada crkveni kalendar dopušta da se radost podeli i kroz desert koji nije postan.
Obnovljena, svojevrsni je kulturni centar Prizrena koji u rekonstruisanom i adaptiranom atrijumu okuplja malobrojne Srbe iz Prizrena i mnoge raseljene Prizrence na dan slave grada, kao i mnoge hodočasnike carskog Prizrena.
Obnovljena, svojevrsni je kulturni centar Prizrena koji u rekonstruisanom i adaptiranom atrijumu okuplja malobrojne Srbe iz Prizrena i mnoge raseljene Prizrence na dan slave grada, kao i mnoge hodočasnike carskog Prizrena.
U strahu od nove državne podele i potrage za sigurnim osloncem, deo stanovnika dalmatinskog ostrva prešao je u pravoslavnu veru, što je pokrenulo niz reakcija, sukoba i dugotrajan proces koji će se završiti tek posle Drugog svetskog rata.
U besedi za sredu 3. sedmicu po Vaskrsu, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički pokazuje kako čovek, i pored znanja o posledicama greha, često ostaje nepromenjen i zarobljen u obrascima koje i sam prepoznaje kao pogrešne.
Učenje jednog od najvećih svetitelja pravoslavlja usmerava pažnju na to da se upravo kroz različitosti gradi punoća ljudskih odnosa i razumevanja među ljudima.
Eparhija zagrebačko-ljubljanska ne ostavlja prostor za relativizaciju – traži odgovornost, upozorava na posledice i ukazuje da je pogođeno nešto mnogo dublje od same svetinje
Dobrun kod Višegrada krije priču o monasima, carevima, razaranjima i obnovama koje prkose vremenu, mesto gde se slojevi istorije ne čitaju, nego osećaju pod nogama i u tišini zidova.
U razgovoru koji nadilazi uobičajene novinarske priče, otac Dimitrije govori o smislu praznovanja, o radosti koja ne prolazi i o tome zašto se Vaskrs ne objašnjava, već prepoznaje u životu, odnosima i svakodnevnim susretima vernika.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Svete mučenice Agapiju, Hioniju i Irinu po starom i Svete apostole Jasona i Sosipatra po novom kalendaru. Katolici obeležavaju spomendan Svete Katarine Sijenske, dok Jevreji i muslimani nemaju univerzalno priznat veliki praznik.
Učenje jednog od najvećih svetitelja pravoslavlja usmerava pažnju na to da se upravo kroz različitosti gradi punoća ljudskih odnosa i razumevanja među ljudima.
Mark Linč kritikovao je američku spoljnopolitičku pasivnost, najavljujući zakonodavne i ekonomske mere prema Turskoj dok ne dođe do promene statusa Aja Sofije.
