O važnosti oproštaja govorili su mnogi oci, sveci, ali i psiholozi. Oprost je važan kako za nas same, tako i za osobu koja od nas traži oproštaj. Iako oporštaj može biti veliki psihički napor, blagodeti koje on donosi su mnogostruko veće.
O tome, kako oprostiti, je pričao protorejer Goran Kovačević. On je izneo niz pitanja, a potom ih sve obrazložio pristupajući im iz ugla duhovnika.
- Kako dati oproštaj, kada drugi ne traži oproštaj? Šta raditi u situacijama, kada imate ljude koji su vam dužnici, govorili su loše i prema vama bili neprimerni? Šta raditi sa onim negativnim mislima kroz koje ratujemo sa drugima i trujemo sebe misleći na te ljude?
Ovaj proces je ključan ne samo za izlečenje naših odnosa s drugima, već i za naše vlastito duhovno blagostanje.
- Kako se to gasi, jer to je šteta po našu dušu, koja može imati posledice po nas. Dakle mi moramo da odgovorimo na pitanje "kako oprostiti".
Nakon postavljenog pitanja čovek treba da ima na umu da on kao individua nije sposoban na tako nešto sam, već mu je u tom procesu potrebna Božija milost.
- Čovek sam po sebi nije sposoban da oprosti bez Božje pomoći, bez blagodeti koju on daje. Da smo mogli da oprostimo jedni drugima bez njegove prisutnosti, to bi se već dogodilo. Bog nam pomaže da oprostimo, ali samo kada se smirimo i otvorimo svoje srce. Tada ćemo osetiti njegovu blagodat, koja će nas osloboditi od gneva i mržnje, omogućujući nam da praštamo. Ovaj proces počinje sa jednostavnom željom da to hoćemo, a ključna je spoznaja da je oproštaj ono što Gospod od nas traži.
Protojerej navodi primer kako se smirenje postiže, napominjujući da je važno da pred Bogom ne pomišljamo na pretvaranje.
- Smirenje znači ne glumiti pred Bogom. Treba pred njim priznati kako stvari stoje. A to znači da smo svesni da Bog od nas želi da opraštamo: "Gospode ja znam da ti želiš da ja praštam, kao što ti meni praštaš mnogo više. Ja nisam u stanju da oprostim ljudima, pomozi mi da to naučim". To je iskrena želja, smirena želja u kojoj počinje smirenje
Kako kaže, treba pomenuti i starca koji je sa Svete gore došao da uči srpske monahe, on im je otkrio kako da od Boga izmole dar praštanja.
- Taj starac je govorio: "Ja bih voleo da umem jednog dana, Gospode, da prihvatim ljude kao što ti prihvatiš mene, ja bih voleo da jednog dana razumem i praštam ljudima kao što ti praštaš meni. Ja bih voleo da jednog dana ćutim o gresima drugih, kao što ti Gospode ćutiš o gresima mojim. Ja bih voleo da se jednog dana ponizim, kao što si se ti radi nas ponizio na krstu. Gospode ja bih voleo da jednog dana volim ljude, kao što ti voliš nas. Ja bih voleo da jednog dana volim tebe, kao što ti voliš sve nas".
Sveti Teofan nas upozorava da oni koji se smatraju pravednicima mogu lako skliznuti u osuđivanje, umesto da prepoznaju sopstvene slabosti. Pravi pravednik je onaj koji, svesno osećajući svoju grešnost, ne žudi za kaznom drugih, već se fokusira na vlastiti put ka pomirenju. U njegovoj poruci leži poziv na introspekciju: pre nego što sudimo drugima, trebalo bi da se osvrnemo na svoje grehe. Samo kada prepoznamo svoju potrebu za oproštajem, možemo zaista oprostiti drugima. Na taj način, oproštaj postaje ne samo dužnost, već i izraz ljubavi i razumevanja.
U vremenu kada duše verujućih traže istinu i duhovnu utehu, zatvaranje usta sveštenika može dovesti do ozbiljne duhovne patnje zajednice. Sveti Teofan poziva da se shvati ozbiljnost zadatka: ako sveštenici ne govore, vernici ostaju bez hrane za dušu. U tom smislu, propovedanje nije samo obaveza, već i odgovornost koja ih povezuje sa onima kojima služe. Njegova poruka je jasna: kada sveštenici ćute, vernici ostaju bez duhovne hrane, što dovodi do njihove patnje. Sveti Teofan poziva sveštenike da se oslobode bremena koje nosi istina koju ne dele, naglašavajući važnost aktivnog propovedanja.
Kad je počelo gonjenje hrišćana u vreme Dioklecijana, Paraskeva je bila izvedena na sud pred kneza te zemlje, a ono što mu je rekla i danas se prepričava među hrišćanima.
Ova molitva je poziv na smirenje i pokajanje, kroz koje se predajemo Bogu i tražimo oprost, milost i snagu da nastavimo svojim putem sa čistim srcem i dušom.
