Do svetinje vodi uska staza, poznata kao probojnica, koja je duga 1,5 kilometara i strma, ali nije previše naporna.
Nedaleko od sela Gornji Matejevac, smešten između brda Beli vrh i Debeli Del, nalazi se manastir Svetog Jovana Krstitelja. Do njega vodi uska staza, poznata kao probojnica, koja je duga 1,5 kilometara i strma, ali nije previše naporna. Iako fizički izazovan, put ne vodi samo do manastira, već sprovodi i kroz istoriju i tradiciju, koja je ovaj svetionik duhovnosti učinila posebnim.
Manastir Svetog Jovana Krstitelja postao je jedno od najvažnijih pravoslavnih svetilišta, naročito nakon čudesa koja su se desila pred NATO bombardovanje 1999. godine. Najpoznatije čudo vezuje se za ikonu Svetog Jovana Krstitelja koja je, neposredno pred početak bombardovanja, "proplakala".
Iste godine, ispod Krsta donesenog iz Jerusalima 1995. godine, kandilo se pomeralo gore-dole. Ovaj neobičan događaj protumačen je kao znak da će opasnost sići sa neba, dok su suze sa ikone Svetog Jovana Krstitelja bile "viđene" kao plač za narodom Srbije.
Prema narodnom predanju, na mestu današnjeg manastira se još u antičkom periodu nalazilo pagansko i hrišćansko svetilište. Prvi manastir je, prema nekim izvorima, podignut u vreme cara Konstantina Velikog, dok se tačan datum izgradnje manastira ne zna. Smatra se da je manastir podignut u 11. veku.
Turski popisi iz 1489, 1516. i 1564. godine spominju ovaj manastir, iako je u popisu iz 1564. bio već opusteo. Prema predaji, tokom turskog ropstva, u manastiru je bilo dvanaest monaha, koji su se bavili pčelarstvom, prepisivanjem bogoslužbenih knjiga i narodnim prosvetiteljstvom.
Manastirska crkva je obnavljana više puta tokom svoje istorije. U 16. veku dograđena je priprata i crkva je tada dobila novi živopis. Ipak, od tih fresaka sačuvana je samo predstava Hrista u grobu. Kasnije, 1835. godine, mitropolit Kalinik obnovio je hram, a 1869. godine manastir je ponovo živopisan. Ova obnova bila je jedna od najvećih u njegovoj istoriji.
U 19. veku manastir je bio više puta uništavan. Tokom Milojeve i Srndakove bune 1841. godine, manastir je razoren kao znak odmazde jer su se tu sastajali ustanici predvođeni popom Ignjatom. Obnova je završena 1869. godine, kada je manastir dobio i novi duborezni ikonostas sa 46 ikona.
Takođe, prema jednoj narodnom predanju, vojvoda Stevan Sinđelić se sa svojim ratnicima pričestio u manastiru pre nego što je poginuo na Čegru. Ovaj događaj ostao je upamćen kao deo istorije manastira, koji je i tada bio duhovno utočište.
Nakon oslobođenja Južnih krajeva 1878. godine, kralj Milan Obrenović je darovao manastiru konak i zvono, izliveno u Vršcu. Iako je manastir tokom 20. veka bio uglavnom pust, u periodu nakon Oktobarske revolucije ruske monahinje su otvorile školu za slepu decu, što je ostalo upamćeno kao značajan doprinos manastira društvenoj zajednici.
Devedesetih godina prošlog veka, manastir je ponovo oživeo. Danas je to muški manastir, koji je 1997. godine proglašen spomenikom kulture zbog svog kulturnog i istorijskog značaja.
Svi oni bili su mladići, vojnici rimskog cara Likinija i svi su tvrdo verovali u Isusa Hrista. Pravoslavlje ukazuje na to da prava sreća i mir nisu povezani sa spoljnim bogatstvom, već sa unutrašnjim duhovnim mirom. Učio je o lekarstvu i lečio bolesnike, kako prirodnim lekovima, tako, ako ne i više, i molitvom na koju se navikao još od detinjstva. Gresi koji su se ponavljali, mogu se samo navesti, a mogu se opisati i situacije koje su dovele do greha, priča sveštenik.
Wikimedia/Dekanski
Praznici i sveci
00:01 | 22.03.2025
DANAS JE VELIKI PRAZNIK I CRNO SLOVO: Obeležavamo Svetih četrdeset mučenika u Sevastiji
Praznici i sveci
14:00 | 22.03.2025
KAD IMATE SVE, A OPET STE ZABRINUTI I NESREĆNI, ZNAJTE DA VAM OVO FALI! Pažljivo pročitajte mudrust oca Pajsija!
Praznici i sveci
00:01 | 23.03.2025
OSTAO BEZ MAJKE KAO BEBA, ODRASTAO SAM U PRIRODI I TEŠKOJ USAMLJENOSTI: Danas je Sveti mučenik Kodrat i drugi s njim
Duhovna riznica
11:35 | 23.03.2025
KAD JE NAJBOLJE DOĆI NA ISPOVEST I KOJIM REDOM SE ISPOVEDAJU GREHOVI: Sveštenik otkriva šta i kako nešto treba reći na ispovedi, posebno na prvoj
Vaš komentar je uspešno snimljen i biće vidljiv nakon verifikacije administratora portala.
Postavka skulptura Milorada Miće Stajčića izazvala buru zbog skrnavljenja vere i zloupotrebe reči najvoljenijeg srpskog patrijarha.
U grčkom selu Xyniada, zakopana ispod starog hrasta, otkrivena je čudotvorna ikona Majke Božije. Njena priča počinje viđenjem deteta, a nastavlja se kroz isceljenja.
Mitropoliti Nikanor i Lukijan služili su liturgiju pred prisustvom princa Nikolaja, dok patrijarh Porfirije poručuje da Bazjaš svedoči o vekovnoj veri i svetosavskim korenima Srba u Rumuniji.
Novi igumen manastira Svete Katarine na Sinaju, arhimandrit Simeon, javno se izvinjava vernicima i obećava jedinstvo, duhovnu obnovu i vernost vekovnoj pravoslavnoj tradiciji.
Jerej Srpske pravoslavne crkve ističe da se krsna slava ne obeležava radi običaja, već radi očuvanja vere i kontinuiteta.
U kuhinjama pravoslavnih domaćica, ova čorba se pripremala s ljubavlju – za praznike, slave i nedeljne porodične ručkove. Sada je pravo vreme da je ponovo otkrijete i spremite po originalnom receptu iz tradicije srpske kuhinje.
Otkrijte kako pivo pretvara ovo jednostavno jelo u ukusnu salatu sa istorijom dugom vekovima, zapisanu još 1855. u "Srbskom kuvaru" jeromonaha Jerotija iz Krušedola.
Od pažljivo prženog luka do mirisa ljute paprika - otkrijte tajnu starinskog monaškog ribljeg paprikaša koji spaja duh pravoslavnog života i prazničnih trpeza.
Skromne namirnice, otmen ukus – manastirski zapis iz 1855. godine vraća na trpezu zalogaj koji je nekada krasilo srpsko dvorsko posluženje.
Starinski specijalitet bez mesa osvojiće vas na prvi zalogaj, a možete ga jesti i u danima belog mrsа.
Novi igumen manastira Svete Katarine na Sinaju, arhimandrit Simeon, javno se izvinjava vernicima i obećava jedinstvo, duhovnu obnovu i vernost vekovnoj pravoslavnoj tradiciji.
Nesvakidašnji freskopis Vladimira Skerlića, koji je spojio pravoslavnu tradiciju sa motivima afričkog podneblja, izazvao je talas komentara i oduševljenja među vernicima i na društvenim mrežama.
Sveti Jovan Šangajski je upravo sa ikonom Svetog Nauma obilazio bolnice i molio se za bolesne.
U hramu Svetog Spasa u Šibeniku svečano su otkrivene mošti episkopa Nikodima Milaša, velikog teologa i svetitelja Srpske Pravoslavne Crkve.
U grčkom selu Xyniada, zakopana ispod starog hrasta, otkrivena je čudotvorna ikona Majke Božije. Njena priča počinje viđenjem deteta, a nastavlja se kroz isceljenja.
Mitropoliti Nikanor i Lukijan služili su liturgiju pred prisustvom princa Nikolaja, dok patrijarh Porfirije poručuje da Bazjaš svedoči o vekovnoj veri i svetosavskim korenima Srba u Rumuniji.
Novi igumen manastira Svete Katarine na Sinaju, arhimandrit Simeon, javno se izvinjava vernicima i obećava jedinstvo, duhovnu obnovu i vernost vekovnoj pravoslavnoj tradiciji.
Jerej Srpske pravoslavne crkve ističe da se krsna slava ne obeležava radi običaja, već radi očuvanja vere i kontinuiteta.
Od posta i molitve do čuda i Vaskrsenja, broj 40 u pravoslavlju ima duboku simboliku koja se provlači kroz istoriju spasenja i duhovne prakse Crkve.
Otkrijte kako život i mučeništvo svetih sestara i njihove hrabre majke i danas pomažu vernicima da pronađu unutrašnji mir, snagu i utehu pred Bogom.
Današnja beseda Svetog Nikolaja Ohridskog i Žičkog objašnjava dubinu Hristovih reči i vodi čitaoca do srca božanske tajne koja nadilazi ljudsko poimanje.
