Mada epitimija nekad može biti teška i shvatati se kao kazna, crkva je tumači kao "blagodatni lek" za onoga ko je odstupio od Boga kome i treba što pre da se vrati.
Epitimija je crkvena mera ili pokora koja se koristi u pravoslavnoj crkvi kao duhovna disciplina za one koji su počinili Božji greh ili neki drugi teži prekršaj. Cilj epitimije je duhovno pročišćenje, pokajanje i pomirenje sa Bogom. Epitimija obično uključuje različite oblike pokore, kao što su post, molitve, redovni odlazak na bogosluženja i drugi duhovni postupci, koji pomažu verniku da se očisti od greha.
Jedan od ključnih aspekata epitimije je da pričešće može biti deo ili čak uslov za završetak pokore. Međutim, u određenim slučajevima, pričešće može biti odloženo, pa i zabranjeno. To se dešava kada vernik nije ispunio uslove za duhovno očišćenje, odnosno ako nije iskreno pokajao ili nije izvršio epitimiju koju mu je crkva dodelila. U takvim situacijama, crkva može odlučiti da mu zabrani pričešće dok se potpuno ne pokaje.
Printscreen/Youtube/Pirot Plus Online
Mitropolit niški gospodin Arsenije
Pričešće je sveti sakrament koji podrazumeva primanje Hristovog tela i krvi kroz hleb i vino, i predstavlja pomirenje sa Bogom. Međutim, da bi vernik mogao da pristupi pričešću, mora biti u stanju duhovnog očistljenja. Zato je često neophodno da pre nego što primi pričešće, vernik prođe kroz proces pokajanja i ispovesti, a u slučaju ozbiljnih grehova, i kroz epitimiju.
Dakle, pričešće je deo procesa duhovnog isceljenja, ali ono može biti odloženo ili zabranjeno dok vernik ne izvrši epitimiju i pokaže iskreno pokajanje. Mada nekad može biti bolna i shvatati se kao kazna, crkva je tumači kao "blagodatni lek" za onoga ko je odstupio od Boga kome i treba što pre da se vrati.
I mada se u praksi često dešava da epitimiju daju sveštenici, sadašnji mitropolit Niški gospodin Arsenije jednom prilikom je objasnio da to može da uradi samo episkop.
- Sveštenik ne može sam kroz epitimiju da zabrani pričešće, On može samo sa blagoslovom episkopa da da verniku epitimiju za nepričešćivanje. Ako vernik ima neki prestup, nije spreman, ima sagrešnje neko, to sveštenici na ispovesti čuju ili jednostavno poznaju svoje vernike, daje se epitimija. Ali, za zabranu pričešća, što je kod nas česta praksa naročito u manastirima, da jeromonasi zabranjuju pričešće vernicima i po više meseci, bez znanja lokalnog episkopa, to se ne sme. To ne sme da radi nijedan jeromonah niti sveštenik - kaže otac Arsenije.
On kaže da se epitimija za nepričešćivanje daje isključivo uz blagoslov lokalnog episkopa.
- To mora da se uradi uz znanje episkopa, da se zna razlog zbog čega je neko odlučio od pričešća. Imali smo slučaj u manastiru Studenica, ne bih sad imenovao oca, ali on je 300 ljudi držao pod epitimijom. To je nedopustivo bez blagoslova episkopa - zaključio je otac Arsenije.
Sveti Teofan nas podseća da je priča o pričešću mnogo dublja od same obredne radnje. Ona je u suštini poziv na najtešnje opštenje sa Gospodom, na zajedništvo sa njim, koje je početak i kraj našeg duhovnog života. Pričešće nas podseća da je sam Gospod izvor života, i da je to zajedništvo sa njim ono što nas istinski ispunjava i vodi ka spasenju. Ovaj proces nije samo istorijski događaj, već traje kroz sve vekove i biće prisutan u večnosti, jer je ta večna hranidba neophodna za duhovni život svih verujućih.
Premda je bio veoma voljen u narodu, bio je željan usamljeničkog života, molitve i bogomislija. Zbog toga je za svoj dom odabrao groblje, od koga su svi bežali.
Crkva nas uči da je i patnja dobra za nas, da mi kroz nju sebe obezbeđuje spasenje i mesto u Carstvu nebeskom, ali da ona nikako ne sme prerasti u očajanje.
Od gematrije i mističnih tumačenja do svetih tekstova i običaja, brojevi u jevrejskoj tradiciji nisu samo oznake količine već nose duboku simboliku koja otkriva pogled judaizma na stvaranje, veru, čoveka i zajednicu.
Crkveno učenje podseća da vernici ne bi trebalo olako da pristupaju oltaru. Od naklona i odgovora „Amin“ do duhovne pripreme za primanje Svete evharistije, postoje pravila čije zanemarivanje može imati ozbiljan verski značaj.
Posle 15 godina postupka, Strazbur je utvrdio da je Turska prekršila prava klirika i osporio tumačenje Lozanskog sporazuma, što može uticati i na druge slučajeve u Istanbulu.
Kimberli Gilfojl, nekadašnja voditeljka i tužiteljka, primila je svetinju sa Atosa u gestu koji je u prvi plan stavio duhovnu simboliku, a ne protokol i funkciju.
Poslednji ispraćaj 12-godišnjeg sina protojereja Ostoje Kneževića i popadije Viktorije duboko potresa vernike i bližnje, ostavljajući porodicu u tišini, molitvi i najtežem iskušenju koje jedan dom može da doživi.
Porodica, sveštenstvo i verni narod oprostili su se od sina sveštenika Ostoje Kneževića, dok je mitropolit crnogorsko-primorski u besedi poručio da se bol nosi krstom Hristovim, a da se duša čistote sabira u večnom životu.
Na sahrani dvanaestogodišnjaka koji je tragično preminuo, mitropolit Dimitrije govorio o veri, večnom životu i susretu bez rastanka, dok su porodica i vernici u tišini slušali poruke utehe i nade.
Hram Vaskrsenja Hristovog u Priboju ispunio se molitvom i sabranošću, dok deca i odrasli pristupaju Svetoj tajni pričešća, a mitropolit podseća na snagu proštaja, međusobne podrške i Božanskih darova.
U besedi za utorak pete sedmice po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički, vladika Nikolaj, opisuje trenutak kada izgovor prestaje da pripada govorniku i počinje da se vraća kao posledica.
Probajte sitne barene tikvice po receptu iz „Pravoslavnog posnog kuvara“, pročitajte Molitvu pred početak svakog dobrog dela i duhovno se nadahnite uz pouku Svetog Teofana Zatvornika.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Svete mučenike Manuila, Savela i Ismaila po starom kalendaru, dok se po novom kalendaru obeležava Sabor Svetih dvanaest apostola (Pavlovdan). Katolička crkva obeležava spomendan Rimskih prvomučenika, dok muslimani i Jevreji nemaju univerzalno priznat veliki praznik.
Na mestu gde se čuva sećanje na Kosovsku bitku služen je pomen knezu Lazaru i kosovskim mučenicima, dok su završetak okupljanja obeležila privođenja posle intervencije Kosovske policije.
I zaista, svaki Srbin danas domaćin, i svaka majka Srpkinja danas na Kosovu je na putu svetoga kneza Lazara i majke Jugovića, istakao je mitropolit Joanikije.
Mozaična ikona Presvete Bogorodice Odigitrije, pred kojom je, prema predanju, poslednje trenutke proveo otac Svetog Save, prvi put je izneta iz riznice Manastira Hilandar i predstavljena javnosti u prestonom gradu Srbije.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Svete mučenike Manuila, Savela i Ismaila po starom kalendaru, dok se po novom kalendaru obeležava Sabor Svetih dvanaest apostola (Pavlovdan). Katolička crkva obeležava spomendan Rimskih prvomučenika, dok muslimani i Jevreji nemaju univerzalno priznat veliki praznik.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
