Mada epitimija nekad može biti teška i shvatati se kao kazna, crkva je tumači kao "blagodatni lek" za onoga ko je odstupio od Boga kome i treba što pre da se vrati.
Epitimija je crkvena mera ili pokora koja se koristi u pravoslavnoj crkvi kao duhovna disciplina za one koji su počinili Božji greh ili neki drugi teži prekršaj. Cilj epitimije je duhovno pročišćenje, pokajanje i pomirenje sa Bogom. Epitimija obično uključuje različite oblike pokore, kao što su post, molitve, redovni odlazak na bogosluženja i drugi duhovni postupci, koji pomažu verniku da se očisti od greha.
Jedan od ključnih aspekata epitimije je da pričešće može biti deo ili čak uslov za završetak pokore. Međutim, u određenim slučajevima, pričešće može biti odloženo, pa i zabranjeno. To se dešava kada vernik nije ispunio uslove za duhovno očišćenje, odnosno ako nije iskreno pokajao ili nije izvršio epitimiju koju mu je crkva dodelila. U takvim situacijama, crkva može odlučiti da mu zabrani pričešće dok se potpuno ne pokaje.
Printscreen/Youtube/Pirot Plus Online
Mitropolit niški gospodin Arsenije
Pričešće je sveti sakrament koji podrazumeva primanje Hristovog tela i krvi kroz hleb i vino, i predstavlja pomirenje sa Bogom. Međutim, da bi vernik mogao da pristupi pričešću, mora biti u stanju duhovnog očistljenja. Zato je često neophodno da pre nego što primi pričešće, vernik prođe kroz proces pokajanja i ispovesti, a u slučaju ozbiljnih grehova, i kroz epitimiju.
Dakle, pričešće je deo procesa duhovnog isceljenja, ali ono može biti odloženo ili zabranjeno dok vernik ne izvrši epitimiju i pokaže iskreno pokajanje. Mada nekad može biti bolna i shvatati se kao kazna, crkva je tumači kao "blagodatni lek" za onoga ko je odstupio od Boga kome i treba što pre da se vrati.
I mada se u praksi često dešava da epitimiju daju sveštenici, sadašnji mitropolit Niški gospodin Arsenije jednom prilikom je objasnio da to može da uradi samo episkop.
- Sveštenik ne može sam kroz epitimiju da zabrani pričešće, On može samo sa blagoslovom episkopa da da verniku epitimiju za nepričešćivanje. Ako vernik ima neki prestup, nije spreman, ima sagrešnje neko, to sveštenici na ispovesti čuju ili jednostavno poznaju svoje vernike, daje se epitimija. Ali, za zabranu pričešća, što je kod nas česta praksa naročito u manastirima, da jeromonasi zabranjuju pričešće vernicima i po više meseci, bez znanja lokalnog episkopa, to se ne sme. To ne sme da radi nijedan jeromonah niti sveštenik - kaže otac Arsenije.
On kaže da se epitimija za nepričešćivanje daje isključivo uz blagoslov lokalnog episkopa.
- To mora da se uradi uz znanje episkopa, da se zna razlog zbog čega je neko odlučio od pričešća. Imali smo slučaj u manastiru Studenica, ne bih sad imenovao oca, ali on je 300 ljudi držao pod epitimijom. To je nedopustivo bez blagoslova episkopa - zaključio je otac Arsenije.
Sveti Teofan nas podseća da je priča o pričešću mnogo dublja od same obredne radnje. Ona je u suštini poziv na najtešnje opštenje sa Gospodom, na zajedništvo sa njim, koje je početak i kraj našeg duhovnog života. Pričešće nas podseća da je sam Gospod izvor života, i da je to zajedništvo sa njim ono što nas istinski ispunjava i vodi ka spasenju. Ovaj proces nije samo istorijski događaj, već traje kroz sve vekove i biće prisutan u večnosti, jer je ta večna hranidba neophodna za duhovni život svih verujućih.
Premda je bio veoma voljen u narodu, bio je željan usamljeničkog života, molitve i bogomislija. Zbog toga je za svoj dom odabrao groblje, od koga su svi bežali.
Crkva nas uči da je i patnja dobra za nas, da mi kroz nju sebe obezbeđuje spasenje i mesto u Carstvu nebeskom, ali da ona nikako ne sme prerasti u očajanje.
Sam čin rađanja deteta nije samo biološki događaj, već duboko duhovni podvig, jer se kroz njega žena udostojava da postane saradnik Božiji u delu stvaranja.
Dok se pred doček 2026. godine figurice po istočnom kalendaru nude kao amajlije za sreću, njihovo biblijsko značenje otvara neprijatna, ali važna pitanja o granici između dekoracije, sujeverja i hrišćanske savesti.
Episkop valjevski upozorio je da i blagoslovene životne stvari mogu postati prepreka ako potisnu Boga, te podsetio da se smisao rada, braka i svakodnevice otkriva tek kada su postavljeni u pravu hijerarhiju vrednosti.
U besedi za 30. utorak po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički govori o veri koja ne skreće pred opasnošću i o čoveku koji ne vodi narod snagom, već potpunim oslanjanjem na Boga.
Jedinstvena kombinacija ječma, pasulja, povrća i dimljenog mesa vraća nas u kuhinje naših predaka, čuvajući duh starih domaćinstava i porodične molitve kroz generacije.
Selsko meso, staro jelo iz ruralnih krajeva, vraća se na trpeze kao simbol zajedništva, topline doma i prazničnih okupljanja — a tajna njegovog bogatog ukusa krije se u jednostavnim sastojcima i sporom, strpljivom krčkanju.
Pripremite ove nežne kolačiće po receptu koji se čuva generacijama i otkrijte kako svaki zalogaj može da probudi sećanja, poveže porodicu i upotpuni praznično slavlje.
Hram Vaskrsenja Hristovog u Priboju ispunio se molitvom i sabranošću, dok deca i odrasli pristupaju Svetoj tajni pričešća, a mitropolit podseća na snagu proštaja, međusobne podrške i Božanskih darova.
Sam čin rađanja deteta nije samo biološki događaj, već duboko duhovni podvig, jer se kroz njega žena udostojava da postane saradnik Božiji u delu stvaranja.
Dok se pred doček 2026. godine figurice po istočnom kalendaru nude kao amajlije za sreću, njihovo biblijsko značenje otvara neprijatna, ali važna pitanja o granici između dekoracije, sujeverja i hrišćanske savesti.
U besedi za 30. utorak po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički govori o veri koja ne skreće pred opasnošću i o čoveku koji ne vodi narod snagom, već potpunim oslanjanjem na Boga.
U vreme kada je vera bila progonjena, a javno ispovedanje Hrista smatrano prestupom, dogodilo se čudo koje je stotine, pa i hiljade ljudi vratilo Bogu.
Džuman Al-Kavasmi prvi put javno govori o životu u okruženju gde je mržnja bila obaveza, o sumnjama koje su je razdirale i iskustvu koje ju je odvelo na put potpuno suprotan onome na koji je bila usmeravana.
Pravoslavni vernici danas slave Svetog proroka Danila po starom kalendaru, dok se po novom proslavlja Sveta mučenica Anisija Solunska. Katolici i muslimani ovaj dan provode u redovnim molitvama, dok Jevreji obeležavaju Asarah B’Tevet, dan strogog posta, žalosti i pokajanja.
Poruka iz sure El-Asr, izdvojena za 30. decembar u knjizi „Kuran – 365 odabranih ajeta za svakodnevno čitanje“, podseća kako vera, dobra dela, istina i strpljenje mogu promeniti tok naših izbora.
Od prizrenske Bogoslovije do parohija niškog kraja, život sveštenika Srboljuba Kaplarevića bio je posvećen ljudima, a ne javnosti; njegov odlazak otvorio je sećanja na službu koja se merila poverenjem, a ne rečima.
