Mada epitimija nekad može biti teška i shvatati se kao kazna, crkva je tumači kao "blagodatni lek" za onoga ko je odstupio od Boga kome i treba što pre da se vrati.
Epitimija je crkvena mera ili pokora koja se koristi u pravoslavnoj crkvi kao duhovna disciplina za one koji su počinili Božji greh ili neki drugi teži prekršaj. Cilj epitimije je duhovno pročišćenje, pokajanje i pomirenje sa Bogom. Epitimija obično uključuje različite oblike pokore, kao što su post, molitve, redovni odlazak na bogosluženja i drugi duhovni postupci, koji pomažu verniku da se očisti od greha.
Jedan od ključnih aspekata epitimije je da pričešće može biti deo ili čak uslov za završetak pokore. Međutim, u određenim slučajevima, pričešće može biti odloženo, pa i zabranjeno. To se dešava kada vernik nije ispunio uslove za duhovno očišćenje, odnosno ako nije iskreno pokajao ili nije izvršio epitimiju koju mu je crkva dodelila. U takvim situacijama, crkva može odlučiti da mu zabrani pričešće dok se potpuno ne pokaje.
Printscreen/Youtube/Pirot Plus Online
Mitropolit niški gospodin Arsenije
Pričešće je sveti sakrament koji podrazumeva primanje Hristovog tela i krvi kroz hleb i vino, i predstavlja pomirenje sa Bogom. Međutim, da bi vernik mogao da pristupi pričešću, mora biti u stanju duhovnog očistljenja. Zato je često neophodno da pre nego što primi pričešće, vernik prođe kroz proces pokajanja i ispovesti, a u slučaju ozbiljnih grehova, i kroz epitimiju.
Dakle, pričešće je deo procesa duhovnog isceljenja, ali ono može biti odloženo ili zabranjeno dok vernik ne izvrši epitimiju i pokaže iskreno pokajanje. Mada nekad može biti bolna i shvatati se kao kazna, crkva je tumači kao "blagodatni lek" za onoga ko je odstupio od Boga kome i treba što pre da se vrati.
I mada se u praksi često dešava da epitimiju daju sveštenici, sadašnji mitropolit Niški gospodin Arsenije jednom prilikom je objasnio da to može da uradi samo episkop.
- Sveštenik ne može sam kroz epitimiju da zabrani pričešće, On može samo sa blagoslovom episkopa da da verniku epitimiju za nepričešćivanje. Ako vernik ima neki prestup, nije spreman, ima sagrešnje neko, to sveštenici na ispovesti čuju ili jednostavno poznaju svoje vernike, daje se epitimija. Ali, za zabranu pričešća, što je kod nas česta praksa naročito u manastirima, da jeromonasi zabranjuju pričešće vernicima i po više meseci, bez znanja lokalnog episkopa, to se ne sme. To ne sme da radi nijedan jeromonah niti sveštenik - kaže otac Arsenije.
On kaže da se epitimija za nepričešćivanje daje isključivo uz blagoslov lokalnog episkopa.
- To mora da se uradi uz znanje episkopa, da se zna razlog zbog čega je neko odlučio od pričešća. Imali smo slučaj u manastiru Studenica, ne bih sad imenovao oca, ali on je 300 ljudi držao pod epitimijom. To je nedopustivo bez blagoslova episkopa - zaključio je otac Arsenije.
Sveti Teofan nas podseća da je priča o pričešću mnogo dublja od same obredne radnje. Ona je u suštini poziv na najtešnje opštenje sa Gospodom, na zajedništvo sa njim, koje je početak i kraj našeg duhovnog života. Pričešće nas podseća da je sam Gospod izvor života, i da je to zajedništvo sa njim ono što nas istinski ispunjava i vodi ka spasenju. Ovaj proces nije samo istorijski događaj, već traje kroz sve vekove i biće prisutan u večnosti, jer je ta večna hranidba neophodna za duhovni život svih verujućih.
Premda je bio veoma voljen u narodu, bio je željan usamljeničkog života, molitve i bogomislija. Zbog toga je za svoj dom odabrao groblje, od koga su svi bežali.
Crkva nas uči da je i patnja dobra za nas, da mi kroz nju sebe obezbeđuje spasenje i mesto u Carstvu nebeskom, ali da ona nikako ne sme prerasti u očajanje.
Podnaslov: U celosti prenosimo rukom pisano svedočanstvo Borjanke Vraneš, rođene Savić, o Božijem daru koji je dva veka pratio njenu porodicu – od Stare Hercegovine i Istočne Bosne, kroz gubitke i stradanja, sve do Tumana, gde i danas donosi veru i utehu.
Verni narod se sabrao u Hramu Svete prepodobne Paraskeve, dok je mitropolit mileševski Atanasije pozivao vernike da u kriznim vremenima jačaju u veri i predaju Gospodu svoje misli i dela.
Sigurno ste mnogo puta čuli kako neko od vaših poznanika za nekog kaže „ma to je metuzalem“, misleći na stariju osobu, ali sigurno niste imali podatak zašto se baš taj termin koristi i – ko ili šta je bio „metuzalem“?
Na praznik Prenosa moštiju Svetog prvomučenika Stefana, poglavar Srpske pravoslavne crkve pred vernicima u Slancima pozvao na smirenje, jedinstvo i ljubav prema bližnjima i neprijateljima.
U vreme mrsnih dana, kada se mirisi mlečnih jela i toplog hleba šire konacima, monahinje pripremaju salatu od sremuša — lekovitog zelenog dara prirode, koji u ovom receptu postaje hranljiv i lagan obrok, pogodan za doručak ili večeru.
U kuhinjama pravoslavnih domaćica, ova čorba se pripremala s ljubavlju – za praznike, slave i nedeljne porodične ručkove. Sada je pravo vreme da je ponovo otkrijete i spremite po originalnom receptu iz tradicije srpske kuhinje.
Otkrijte kako pivo pretvara ovo jednostavno jelo u ukusnu salatu sa istorijom dugom vekovima, zapisanu još 1855. u "Srbskom kuvaru" jeromonaha Jerotija iz Krušedola.
Ne bi trebalo mališanima čitati akatiste, tim više, prisiljavati ih, nego pročitajte dve – tri kratke molitve iz molitvoslova pred sveto pričešće, i isto toliko blagodarnih molitava posle svetog pričešća posle dolaska kući iz crkve, objasnio je otac Mihail.
Prepodobni Nikodim Svetogorac nas uči šta se dešava sa dušom i telom nakon pričešća, ali ukazuje i na situacije u kojima se može pričestiti i onaj kome je izrečena epitimija privremene odvojenosti od ove svete tajne.
Podnaslov: U celosti prenosimo rukom pisano svedočanstvo Borjanke Vraneš, rođene Savić, o Božijem daru koji je dva veka pratio njenu porodicu – od Stare Hercegovine i Istočne Bosne, kroz gubitke i stradanja, sve do Tumana, gde i danas donosi veru i utehu.
Sigurno ste mnogo puta čuli kako neko od vaših poznanika za nekog kaže „ma to je metuzalem“, misleći na stariju osobu, ali sigurno niste imali podatak zašto se baš taj termin koristi i – ko ili šta je bio „metuzalem“?
Sigurno ste mnogo puta čuli kako neko od vaših poznanika za nekog kaže „ma to je metuzalem“, misleći na stariju osobu, ali sigurno niste imali podatak zašto se baš taj termin koristi i – ko ili šta je bio „metuzalem“?
Dok je plamen uništavao okolinu crkve u Patrasu, hram i mošti svetitelja iz 20. veka ostali su neoštećeni – meštani tvrde da je u pitanju čudotvorna intervencija Svetog Gervazija.
Poziv na zajedničku molitvu muslimana u centru grada izazvao je burne reakcije i zabrinutost vlasti zbog mogućeg narušavanja verskog mira u jednom od najosetljivijih područja Hercegovine.
