Mada epitimija nekad može biti teška i shvatati se kao kazna, crkva je tumači kao "blagodatni lek" za onoga ko je odstupio od Boga kome i treba što pre da se vrati.
Epitimija je crkvena mera ili pokora koja se koristi u pravoslavnoj crkvi kao duhovna disciplina za one koji su počinili Božji greh ili neki drugi teži prekršaj. Cilj epitimije je duhovno pročišćenje, pokajanje i pomirenje sa Bogom. Epitimija obično uključuje različite oblike pokore, kao što su post, molitve, redovni odlazak na bogosluženja i drugi duhovni postupci, koji pomažu verniku da se očisti od greha.
Jedan od ključnih aspekata epitimije je da pričešće može biti deo ili čak uslov za završetak pokore. Međutim, u određenim slučajevima, pričešće može biti odloženo, pa i zabranjeno. To se dešava kada vernik nije ispunio uslove za duhovno očišćenje, odnosno ako nije iskreno pokajao ili nije izvršio epitimiju koju mu je crkva dodelila. U takvim situacijama, crkva može odlučiti da mu zabrani pričešće dok se potpuno ne pokaje.
Printscreen/Youtube/Pirot Plus Online
Mitropolit niški gospodin Arsenije
Pričešće je sveti sakrament koji podrazumeva primanje Hristovog tela i krvi kroz hleb i vino, i predstavlja pomirenje sa Bogom. Međutim, da bi vernik mogao da pristupi pričešću, mora biti u stanju duhovnog očistljenja. Zato je često neophodno da pre nego što primi pričešće, vernik prođe kroz proces pokajanja i ispovesti, a u slučaju ozbiljnih grehova, i kroz epitimiju.
Dakle, pričešće je deo procesa duhovnog isceljenja, ali ono može biti odloženo ili zabranjeno dok vernik ne izvrši epitimiju i pokaže iskreno pokajanje. Mada nekad može biti bolna i shvatati se kao kazna, crkva je tumači kao "blagodatni lek" za onoga ko je odstupio od Boga kome i treba što pre da se vrati.
I mada se u praksi često dešava da epitimiju daju sveštenici, sadašnji mitropolit Niški gospodin Arsenije jednom prilikom je objasnio da to može da uradi samo episkop.
- Sveštenik ne može sam kroz epitimiju da zabrani pričešće, On može samo sa blagoslovom episkopa da da verniku epitimiju za nepričešćivanje. Ako vernik ima neki prestup, nije spreman, ima sagrešnje neko, to sveštenici na ispovesti čuju ili jednostavno poznaju svoje vernike, daje se epitimija. Ali, za zabranu pričešća, što je kod nas česta praksa naročito u manastirima, da jeromonasi zabranjuju pričešće vernicima i po više meseci, bez znanja lokalnog episkopa, to se ne sme. To ne sme da radi nijedan jeromonah niti sveštenik - kaže otac Arsenije.
On kaže da se epitimija za nepričešćivanje daje isključivo uz blagoslov lokalnog episkopa.
- To mora da se uradi uz znanje episkopa, da se zna razlog zbog čega je neko odlučio od pričešća. Imali smo slučaj u manastiru Studenica, ne bih sad imenovao oca, ali on je 300 ljudi držao pod epitimijom. To je nedopustivo bez blagoslova episkopa - zaključio je otac Arsenije.
Sveti Teofan nas podseća da je priča o pričešću mnogo dublja od same obredne radnje. Ona je u suštini poziv na najtešnje opštenje sa Gospodom, na zajedništvo sa njim, koje je početak i kraj našeg duhovnog života. Pričešće nas podseća da je sam Gospod izvor života, i da je to zajedništvo sa njim ono što nas istinski ispunjava i vodi ka spasenju. Ovaj proces nije samo istorijski događaj, već traje kroz sve vekove i biće prisutan u večnosti, jer je ta večna hranidba neophodna za duhovni život svih verujućih.
Premda je bio veoma voljen u narodu, bio je željan usamljeničkog života, molitve i bogomislija. Zbog toga je za svoj dom odabrao groblje, od koga su svi bežali.
Crkva nas uči da je i patnja dobra za nas, da mi kroz nju sebe obezbeđuje spasenje i mesto u Carstvu nebeskom, ali da ona nikako ne sme prerasti u očajanje.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Svetog mučenika Trifuna po starom i Svetog Avksentija po novom kalendaru. Katolici proslavljaju Svetog Valentina, dok u judaizmu i islamu danas nema velikog verskog praznika
Otkrijte kako se priprema autentično koljivo iz ćelije Presvete Bogorodice Axion Esti, sa sastojcima koji simbolizuju Vaskrsenje, Carstvo nebesko i večni život.
Sveštenik Predrag Šćepanović otkriva kako Zadušnice nisu samo običaj, već trenutak u kojem ljubav prema upokojenima i vera dobijaju oblik kroz molitvu, svetlost sveće i simboliku koljiva.
Dok su meštani tugovali za preminulim komšijom, zvuk pucnjave prekinuo je molitvu i odneo život protojereju Sergeju Kljahinu, ostavljajući šest ranjenih i duboku tugu među vernicima.
Hram Vaskrsenja Hristovog u Priboju ispunio se molitvom i sabranošću, dok deca i odrasli pristupaju Svetoj tajni pričešća, a mitropolit podseća na snagu proštaja, međusobne podrške i Božanskih darova.
Sveštenik Predrag Šćepanović otkriva kako Zadušnice nisu samo običaj, već trenutak u kojem ljubav prema upokojenima i vera dobijaju oblik kroz molitvu, svetlost sveće i simboliku koljiva.
Gotovo da nema vernika koji, ulazeći u crkvu, najpre ne priđe mestu za sveće – bilo da se moli za zdravlje svojih bližnjih ili za pokoj duša upokojenih.
Nakon liturgije koju je služio mitropolit šumadijski Jovan, sveštenici iz tri namesništva i profesori Pravoslavnog bogoslovskog fakulteta otvorili su razgovor o izazovima crkvenog života koji se ne vide sa ambona.
