Crkva nas uči da je i patnja dobra za nas, da mi kroz nju sebe obezbeđuje spasenje i mesto u Carstvu nebeskom, ali da ona nikako ne sme prerasti u očajanje.
Mada se smrt u hrišćanstvu tretira kao sastavni deo života i samo kao prelazak iz ovozemljaskog života u onaj nebeski, upokojenje bliskih osoba spada u najstresnije događaje i izaziva tugu velikih razmera.
Sa druge strane, crkva nas uči da je i patnja dobra za nas, da mi kroz nju sebe obezbeđuje spasenje i mesto u Carstvu nebeskom, a da ugodnost vodi u propast. Bez muke, prema hrišćanstvu, ne možemo da steknemo nikakvo dobro. Ma koliko da imamo nevolja, ma koliko da trpimo i da stradamo, i ma koliko da patimo ništa se od svega toga ne može uporediti sa stradnjem Isusa Hrista i dobrima koje nam je Bog pripremio.
Printscreen/Youtube/СВЕТОСАВСКА БАШТА
Otac Đorđe Milojković
Otac Đorđe Milojković kaže da je tuga normalna posle smrti bliske osobe, ali da ona nikako ne sme da preraste u očajanje. Hrišćanstvo, naime, očaj tretira kao huljenje na Duha Svetoga.
- I kad tugujemo moramo da imamo neku meru. Sveti apostol Pavle kaže da smemo da tugujemo i žalimo, ali ne smemo da očajavamo. Tuga ne sme da se pretoči u očajanje i da nas to zaustavi u životu. Svako od nas je dobio neko svoje vreme, to vreme koje mi delimo sa drugima trebalo bi dok smo zajedno kvalitno da delimo... Tada treba razmišljati o svojim bližnjima, šta i koliko možemo jedni drugima da pomognemo - kaže otac Đorđe Milojković i dodaje:
- Onda ćemo i onoga trenutka kada vidimo da je naša končina blizu ili končina našeg bližnjeg, mnogo laganije i lakše da dočekamo taj trenutak, jer smo izvršili volju Božju i ono što je Gospod od nas očekivao.
Sveti Teofan ukazuje i na to da istinski hrišćanin, koji se drži straha Božijeg, ne nameće svoje stavove drugima, već ih izdvaja kroz smirenost i ljubav prema bližnjem. Takav čovek ne žudi za sukobima, već pažljivo i smireno živi, pokazujući svojim postupcima da nije sudija drugih, već miran vodič u svom ličnom životu i životu porodice. Pokušaj da se postane "samozvani učitelj“ vodi ka suprotnom - do izazivanja nesporazuma i prepoznavanja u tom postupku arogancije, koja ne doprinosi duhovnom napretku. Prava hrišćanska revnost, bez obzira na okolnosti, mora biti utemeljena u smirenju i blagorazumnosti.
Kao što u našim crkvama više ne postoje vratari, koji bi u hram propuštali samo pravoslavne, tako i u katoličku crkvu mogu ulaziti i pravoslavni, pa čak i za vreme mise. Međutim, razlika je između prisustvovanja misi i zajedničkog moljenja , govorio je otac Dušan.
Župnik Željko Lovrić i njegovi stihovi "Ispovest sa asfalta" izazvali su snažne reakcije, otvarajući bolno pitanje autentične vere, greha i susreta s Hristom tamo gde se On najmanje očekuje.
Vikarni episkop Stefan služio liturgiju, dok je jerej Miroslav Vasić u besedi podsetio da vera znači prepoznati Hrista u svakom gladnom, bolesnom i usamljenom, i živeti ljubav svakodnevno.
Dok su meštani tugovali za preminulim komšijom, zvuk pucnjave prekinuo je molitvu i odneo život protojereju Sergeju Kljahinu, ostavljajući šest ranjenih i duboku tugu među vernicima.
U besedi za Mesopusnu nedelju, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički razotkriva zabludu samoupravljanja i pokazuje zašto život bez oslonca na Duha Svetog neminovno skreće u pogrešnom pravcu.
Sretenje većina prepoznaje po datumu, a retko po njegovoj suštini: susret koji je u tišini jerusalimskog hrama promenio način na koji hrišćanstvo razume Boga, čoveka i spasenje.
U besedi za Mesopusnu nedelju, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički razotkriva zabludu samoupravljanja i pokazuje zašto život bez oslonca na Duha Svetog neminovno skreće u pogrešnom pravcu.
