Njihova imena vezuju se za početke širenja Hristove vere i apostolsku službu.
Srpska pravoslavna crkva 10. avgusta proslavlja Svete apostole i đakone Prohora, Nikanora, Timona i Parmena, četvoricu od sedam đakona koje su izabrali sveti apostoli u prvim danima hrišćanske Crkve.
Njihova imena vezuju se za početke širenja Hristove vere i apostolsku službu, a u crkvenom kalendaru zajedno se praznuju 10. avgusta.
Pored Prohora, Nikanora, Timona i Parmena, među sedmoricom đakona bili su i Sveti prvomučenik i arhiđakon Stefan, Sveti apostol i đakon Filip i Nikolaj. Sveti Stefan se posebno proslavlja 27. decembra, dok se Sveti Filip praznuje 11. oktobra. Nikolaj nije uvršten među svetitelje zbog jeresi kojoj je pripadao.
Četvorica svetih đakona čiji se praznik obeležava 10. avgusta nemaju zasebne dane praznovanja, već se njihovo sećanje čuva zajednički na ovaj dan.
Sveti Prohor bio je rukopoložen od apostola Petra za episkopa Nikomidijskog. Jedno vreme služio je uz Svetog Jovana Jevanđelista, a prema crkvenom predanju nalazio se i na ostrvu Patmosu, gde je zapisivao otkrovenja koja je čuo od Svetog Jovana.
Po završetku služenja sa Svetim Jovanom, Prohor se vratio u Nikomidiju, gde je nastavio propovedanje Hristove vere. Uložio je veliki trud u obraćanje naroda i širenje hrišćanstva, a svoj život završio je mučeničkom smrću u Antiohiji, gde su ga ubili nevernici.
Sveti Nikanor takođe je stradao zbog vere u Hrista. Prema crkvenom predanju, postradao je u Jerusalimu istog dana kada i Sveti prvomučenik Stefan. U progonima koji su usledili stradalo je, prema predanju, još oko 2.000 hrišćana.
Sveti Timon bio je episkop u Arabiji. I on je zbog propovedanja Hristove vere pretrpeo stradanje i svoj život završio kao mučenik, raspet na krstu.
Sveti Parmen, četvrti među ovom grupom svetih đakona, umro je pred očima apostola. Apostoli su oplakali njegovu smrt, a potom ga sahranili.
Njihov praznik podseća na prve dane Crkve i na službu sedmorice đakona, koji su bili izabrani da pomažu apostolima u služenju hrišćanskoj zajednici. Njihovo propovedanje i stradanje ostali su zapisani u crkvenom predanju kao svedočanstvo o širenju hrišćanske vere u prvim vekovima.
Na ovaj dan vernici se obraćaju svetim apostolima i đakonima Prohoru, Nikanoru, Timonu i Parmenu molitvom iz njihovog tropara:
"Apostoli sveti, molite Milostivoga Boga, da oproštaj grehova podari dušama našim."
Oni su svojim podvigom posvedočili da je vera u Hrista vrednija od svakog prolaznog života.
Iako su joj roditelji dali ime Hristina, nisu ni slutili da će ono postati znamenje njenog budućeg života i potpune odanosti Hristu.
Sveta Ana je majka Presvete Bogorodice.
Posle smrti roditelja donela je odluku koja je obeležila čitav njen život - razdelila je celokupno porodično imanje siromašnima, odrekla se zemaljskog bogatstva i zamonašila se.
Sveti Vavila je bio arhijerej Antiohije, koji je u vreme cara Numerijana stradao jer nije hteo da se odrekne Hrista.
Pitanje kako čovek može da prepozna dejstvo Svetog Duha u sebi upravo je povezano sa njegovim unutrašnjim stanjem, odnosom prema Bogu, sopstvenoj savesti i ljudima oko sebe.
Opasnost ove strasti leži u tome što ona direktno skrnavi ljudsko telo koje je, prema rečima svetog apostola Pavla, hram Duha svetoga.
Protojerej Andrej Jefanov objašnjava zašto monaški postrig nije obična životna odluka i upozorava šta bi značilo napustiti put koji je čovek dobrovoljno izabrao.
Jedna vernica upitala je oca Viktora Nišikova može li dobrota da opravda ružne reči, a njegov odgovor otvara ozbiljno pitanje o grehu, pokajanju i tome šta se zaista nalazi u čovekovom srcu.
Sa nežnom korom, žutom glazurom i bogatim filom od čokolade i oraha, ovaj provereni recept donosi ukus kolača koji je nekada krasio svečane trpeze.
Bog vidi i ono što mi ne možemo.
Na video-snimcima vidi se evakuacija monahinja, dok se u blizini svetinje vatrogasci bore sa vatrenom stihijom.
Dom ima dubok duhovni značaj, jer se u njemu uči ljubavi, praštanju, strpljenju i požrtvovanosti.
Jedan od najpoštovanijih svetitelja novijeg doba ostavio je duboku pouku o blagorodnosti kao najvišem obliku unutrašnje lepote duše.
Sveti Vavila je bio arhijerej Antiohije, koji je u vreme cara Numerijana stradao jer nije hteo da se odrekne Hrista.
Njegov život ostao je upamćen po hrabrosti kojom je bodrio svoju pastvu da istraje u veri i to u vreme najžešćih progona hrišćana.
Nad njegovim svetih moštiju, prema predanju, dogodila su se mnoga iscelenja bolesnih.
Odlikovao se i darom proroštva, a za života je počinio mnoga čudesa i isceljenja.
Sveti Vavila je bio arhijerej Antiohije, koji je u vreme cara Numerijana stradao jer nije hteo da se odrekne Hrista.
Njegov život ostao je upamćen po hrabrosti kojom je bodrio svoju pastvu da istraje u veri i to u vreme najžešćih progona hrišćana.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Svetog sveštenomučenika Antima po starom, dok se po novom kalendaru obeležava Sveta velikomučenica Efimija. Katolička crkva obeležava Svete Kornelija, papu, i Kiprijana, episkopa i mučenika, dok Jevreji danas obeležavaju peti dan meseca tišrija, a muslimani nastavljaju mesec rebiul-ahir.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Svetog mučenika Mamanta po starom kalendaru, dok se po novom kalendaru obeležava Sveti velikomučenik Nikita Got. Katolička crkva obeležava spomendan Gospe Žalosne, dok Jevreji danas obeležavaju četvrti dan meseca tišrija, a muslimani nastavljaju mesec rebiul-ahir.
Sveti Vavila je bio arhijerej Antiohije, koji je u vreme cara Numerijana stradao jer nije hteo da se odrekne Hrista.
Opasnost ove strasti leži u tome što ona direktno skrnavi ljudsko telo koje je, prema rečima svetog apostola Pavla, hram Duha svetoga.
Njegov život ostao je upamćen po hrabrosti kojom je bodrio svoju pastvu da istraje u veri i to u vreme najžešćih progona hrišćana.
Vernik kroz pričešće prima telo i krv Hristovu, ali takvom susretu treba da prethode molitva, pokajanje, praštanje i nastojanje da se srce očisti od greha.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Svetog sveštenomučenika Antima po starom, dok se po novom kalendaru obeležava Sveta velikomučenica Efimija. Katolička crkva obeležava Svete Kornelija, papu, i Kiprijana, episkopa i mučenika, dok Jevreji danas obeležavaju peti dan meseca tišrija, a muslimani nastavljaju mesec rebiul-ahir.
Jedna jevanđelska priča ruši uverenje da možemo znati ko je izgubljen, a ko će se promeniti, jer ono što danas vidimo kod nekoga ne mora biti njegova poslednja stranica.
Glasovi iz crkava širom sveta sve su glasniji: Patrijarh Porfirije i jerarsi upozoravaju na atmosferu u kojoj je tragedija postala moguća.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
