Zle misli, ako se neguju, postaju navike, a navike se pretvaraju u način života.
U pravoslavnom hrišćanskom predanju zavist i zloba posmatraju se, pre svega, kao unutrašnja stanja srca koja udaljavaju čoveka od Boga i bližnjih.
One se ne razumeju samo kao prolazne emocije već kao duhovne bolesti koje, ukoliko se ne prepoznaju i ne leče, mogu da obuhvate čitavo biće čoveka. Sveti oci uče da zavist rađa nemir, neprestano upoređivanje sa drugima tihu, ali postojanu mržnju, koja razara unutrašnji mir i gasi radost života.
Pravoslavna teologija zavist povezuje sa gordošću i odsustvom zahvalnosti. Čovek koji se raduje dobru drugoga, po učenju Crkve, pokazuje da je u njemu prisutna vera da Bog brine o svakome na jedinstven način.
Nasuprot tome, zavidan čovek teško prihvata tuđu radost, jer u njoj vidi sopstveni poraz, iako objektivnog gubitka nema. Takvo stanje rađa unutrašnju napetost i stalno nezadovoljstvo, koje se često preliva u reči, postupke i odnose prema drugima.
U Svetom pismu i u životima svetih, zavist se često pominje kao uzrok razdora među ljudima, ali i kao prepreka istinskoj ljubavi. Pravoslavno shvatanje čoveka polazi od toga da su misli, reči i dela nerazdvojno povezani. Zle misli, ako se neguju, postaju navike, a navike se pretvaraju u način života. Zbog toga se u duhovnom životu posebna pažnja posvećuje čuvanju srca jer se u njemu, prema rečima svetih otaca, odlučuje da li će čovek postati izvor mira ili nemira za svoju okolinu.
Sa druge strane, pravoslavlje ističe dobrotu, smirenje i ljubav kao plodove duhovne borbe i Božje blagodati. Čovek koji se trudi da živi po Jevanđelju pozvan je da u svakom drugom vidi ikonu Božju, bez obzira na njegove slabosti. Takav pogled rađa saosećanje, praštanje i spremnost da se podeli radost, umesto da se ona osporava ili umanjuje. U tom smislu, unutrašnje stanje čoveka postaje vidljivo u njegovom prisustvu: neki unose težinu i nemir, dok drugi donose utehu i spokoj.
O ovoj razlici između zavidnog i dobronamernog srca jednostavno i snažno govori starac Pajsije Svetogorac, čije su reči duboko ukorenjene u pravoslavnom iskustvu i duhovnoj praksi:
- Zli i zavidni ljudi, gde god da se nalaze, sa sobom donose zlo, zlobu i sopstvenu unutrašnju paklenu muku i teže da nanesu patnju drugima, baš kao što to čine demoni. A ljudi ispunjeni dobrotom i ljubavlju su poput anđela, koji donose radost i utehu drugima, gde god da se nalaze.
Srce, u pravoslavnom shvatanju, nije samo sedište emocija, već središte cele ličnosti.
Dom, koji bi trebalo da bude mesto sigurnosti i mira, za mnoge u današnje vreme postaje prostor stalnog straha, napetosti i neizvesnosti.
Čovek koji zavidi ne raduje se ni sopstvenim darovima, jer mu pogled stalno luta ka onome što drugi imaju.
Crkva pijanstvo nedvosmisleno osuđuje, svrstavajući ga među grehe koji pomračuju um i udaljavaju čoveka od Boga.
Apostol ljubavi otkrio je koja je Gospodnja zapovest toliko važna da se njenim doslednim ispunjavanjem može razumeti i sama suština hrišćanskog života.
Poznat po izuzetnoj duhovnoj snazi i istrajnosti, ovaj svetitelj ostao je upamćen i po borbi protiv jeresi, naročito origenizma.
Istoričarka umetnosti otkriva potresna svedočenja o tragovima benzina, zakašneloj reakciji medija i pritiscima na monaštvo nakon požara u kojem su nestali dragoceni manastirski letopisi.
Sedamnaest godina nakon preljube, žena se iz straha od muževljevog odlaska zaklela u zdravlje dece da ga nije prevarila, a sada strahuje da bi zbog laži mogli da ispaštaju i pita jereja Viktora Nikišova kako da poništi zakletvu.
Profesor islamske veronauke objašnjava zašto ljudi traže pomoć kroz rukju i upozorava na lažne iscelitelje koji zarađuju na tuđoj muci i šire strah od sihira.
Sa nežnom korom, žutom glazurom i bogatim filom od čokolade i oraha, ovaj provereni recept donosi ukus kolača koji je nekada krasio svečane trpeze.
Bog vidi i ono što mi ne možemo.
Na video-snimcima vidi se evakuacija monahinja, dok se u blizini svetinje vatrogasci bore sa vatrenom stihijom.
Dom ima dubok duhovni značaj, jer se u njemu uči ljubavi, praštanju, strpljenju i požrtvovanosti.
Jedan od najpoštovanijih svetitelja novijeg doba ostavio je duboku pouku o blagorodnosti kao najvišem obliku unutrašnje lepote duše.
U društvu, u kojem je Isus živeo, udarac nije uvek bio samo fizički čin, objašnjava otac Bane.
Jedan od najvećih crkvenih učitelja objasnio je kako se ova unutrašnja slabost ne zadržava samo na čoveku koji je nosi, već se širi i na njegove odnose.
Svetitelj je podsećao da se odnos prema drugima ne može odvojiti od unutrašnjeg stanja čoveka.
Hrišćanin je pozvan da svojim ponašanjem svedoči Hristovu ljubav, čak i onda kada je suočen s nerazumevanjem ili neprijateljstvom.
Apostol ljubavi otkrio je koja je Gospodnja zapovest toliko važna da se njenim doslednim ispunjavanjem može razumeti i sama suština hrišćanskog života.
Istoričarka umetnosti otkriva potresna svedočenja o tragovima benzina, zakašneloj reakciji medija i pritiscima na monaštvo nakon požara u kojem su nestali dragoceni manastirski letopisi.
Sedamnaest godina nakon preljube, žena se iz straha od muževljevog odlaska zaklela u zdravlje dece da ga nije prevarila, a sada strahuje da bi zbog laži mogli da ispaštaju i pita jereja Viktora Nikišova kako da poništi zakletvu.
Pred Bogom ne moramo da prikrivamo svoje slabosti niti da tražimo savršene reči kojima bismo opisali ono što osećamo.
Dok jedni prvi put dolaze na Gazimestan, drugi mu se vraćaju godinama, a prizor stotina Srba koji u tišini i molitvi odaju počast knezu Lazaru i kosovskim junacima svedoči da sećanje na stradale ne bledi.
Na Belom kamenu iznad metohijske ravnice čuva se priča o srednjovekovnom čudu, starim rukopisima koji su stigli do Sankt Peterburga, ikonama iz različitih epoha i monahinjama koje danas čuvaju ovu svetinju.
Posle razaranja 2004. godine, u Prizren su se vratili učenici, nastava i crkveno pojanje, a obnovljeni kompleks danas ponovo služi svojoj prvobitnoj nameni.
U Pećkoj patrijaršiji raste crni dud star oko 750 godina koji čuva narodna kazivanja o opstanku i obnovi srpskog naroda na Kosmetu.
U Kizboriju kod Melburna osvećen je hram koji su srpski vernici podigli 1994. godine.
Od jaja, griza i jogurta pravi se izdašna poslastica koja se preliva slatkim sirupom od limuna, a ovaj recept mogu da pripreme i oni koji nemaju mnogo iskustva u kuhinji.
Prikaz Hrista sa prekrštenim stopalima, ističe, prikovanim za svako stopalo jednim ekserom, prvi put se pojavio na Zapadu kao inovacija u drugoj polovini 13. veka.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
