Porodica se na Badnje veče okuplja oko posne trpeze i u zajedništvu dočekuje dan Hristovog rođenja, negujući duh mira, ljubavi i praštanja.
Pravoslavni vernici koji Božić slave po julijanskom kalendaru danas obeležavaju Badnji dan, poslednji dan Božićnog posta, kojim se najavljuje proslava najradosnijeg hrišćanskog praznika – Božića, rođenja Isusa Hrista.
Badnji dan ima posebno mesto u pravoslavnoj tradiciji i pre svega je porodični praznik. Porodica se na Badnje veče okuplja oko posne trpeze i u zajedništvu dočekuje dan Hristovog rođenja, negujući duh mira, ljubavi i praštanja.
Naziv praznika potiče od badnjaka – hrastovog drveta koje se tradicionalno seče i pali na ovaj dan. Badnjak simbolizuje hrast koji su, prema predanju, pastiri doneli u vitlejemsku pećinu u kojoj je rođen Isus Hrist, a koji je njegov zemaljski otac Josif založio kako bi zagrejao hladno mesto. Varnice koje su tada poletele ka nebu, veruje se, najavile su poseban i veliki događaj.
Po običaju, pravoslavni vernici na Badnji dan odlaze u šumu po badnjak, koji se uveče pali na kućnom ognjištu ili ispred doma, kao simbol svetlosti i toplote koja okuplja i zbližava ukućane. Pod kuće se posipa slamom, čime se dočarava pećina u Vitlejemu u kojoj se, prema hrišćanskom predanju, rodio Isus Hrist.
U slamu se stavljaju sitni darovi, a deca ih traže po kući pijučući, što je običaj poznat kao pijukanje. Poseban običaj je i bacanje oraha u uglove doma, što simbolično predstavlja Božju vlast nad sve četiri strane sveta.
Na badnjoj trpezi tradicionalno se nalaze posna jela – pasulj prebranac, suve šljive, smokve i kajsije, sveže jabuke, med, orasi, bademi, turšija i posne pite. U pojedinim krajevima Srbije priprema se i badnjača, posebna pogača namenjena upravo ovoj večeri.
Pre večere, domaćin kadi kuću tamjanom, što simbolizuje zlato, tamjan i smirnu – darove koje su, prema Jevanđelju, mudraci sa Istoka doneli novorođenom Hristu.
Badnje veče je vreme bdenja – ne spava se, već se u miru i molitvi očekuje svečani trenutak Hristovog rođenja.
– Sama reč Badnji dan znači bdenje, nespavanje, budnost. Ovaj praznik nas podseća da u životu treba da budemo budni, naročito kada su u pitanju ovako važni događaji, kao što je praznik rođenja Hristovog – objasnio je svojevremeno vojni sveštenik Đorđe Stoisavljević.
Od seče u zoru do badnje večeri kraj ognjišta – saznajte šta simbolizuje badnjak i kako ovaj drevni običaj ujedinjuje porodice u Srbiji, regionu i dijaspori. Monahinje na snimku i pijuču dok se slama, koja je jedan od simbola Hristovog rođenja, rastura po podu. Marko Vasović iz sela Skakavci otkriva kako tri generacije njegove porodice, pod jednim krovom, kroz običaje, molitvu i ljubav pokazuju da Božić nije samo praznik, već i način života i poruka budućim generacijama. Obeležavanjem tri praznika 14. januara, koje narod obično naziva Mali Božić, završava se božićni ciklus, a započinje nova godina nade i blagoslova. Pravoslavni vernici se sećaju Obrezanja Gospodnjeg, slave Svetog Vasilija Velikog i mole za mir i ljubav u danima koji dolaze.
TANJUG/ DUSAN ANICIC/ nr
Duhovna riznica
13:21 | 05.01.2025
KAKO SE SEČE BADNJAK I UNOSI U DOM: Običaji koji povezuju generacije i slave dolazak božićne svetlosti i radosti
Praznici i sveci
22:13 | 07.01.2025
(VIDEO) VLADIKA UNOSI BADNJAK, MONAHINJE PIJUČU, A TU JE I SVETI JUSTIN ĆELIJSKI: Pogledajte kako se Božić čekao pre 50 godina u manastiru Ćelije!
Duhovna riznica
23:25 | 07.01.2025
ZNATE LI KAKO SU BOŽIĆ SLAVILI NAŠI PRECI? Porodica Vasović i danas neguje božićne običaje stare nekoliko vekova
Praznici i sveci
11:49 | 11.01.2025
KOJE OBIČAJE TREBA ISPOŠTOVATI U SUSRET MALOM BOŽIĆU: Oci crkve upozoravaju na jednu stvar koju nikako ne smemo činiti
Vaš komentar je uspešno snimljen i biće vidljiv nakon verifikacije administratora portala.
U besedi za sredu Strasne sedmice, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički osvetljava trenutke kada Hristos dolazi i menja život onih koji Ga traže.
Arhangel Gavrilo je jedan od sedmorice najuzvišenijih bestelesnih sila, serafima koji stoje najbliže Božjem prestolu.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Veliku sredu po starom i po novom kalendaru. Katolici obeležavaju spomendan Svetog Dionizija Korintskog, dok Jevreji obeležavaju dane Pashe, a muslimani nemaju univerzalno priznat veliki praznik.
Od neprekidnog pričanja i pohlepe do nedostatka vere - otac Dimitrije objasnio je kako molitva, disciplina i odlazak u crkvu mogu osloboditi dušu i doneti mir.
Kod kuće, dan se inače provodi u miru i molitvama.
Netaknuta priroda i isposnica Svetog Zosima nalaze se u jedinstvenoj celini koja sada dobija i dodatnu međunarodnu važnost.
Odluka gradske vlasti i Mitropolije otvorila je put ka izgradnji crkve posvećene Ostroškom Čudotvorcu, kao trajnom mestu sabiranja i nade u Podgorici.
Hleb blagoslova, molitve i tišine po receptu jednog od najstarijih kuvara na Atosu.
Dok su meštani tugovali za preminulim komšijom, zvuk pucnjave prekinuo je molitvu i odneo život protojereju Sergeju Kljahinu, ostavljajući šest ranjenih i duboku tugu među vernicima.
Recept iz "Srbskog kuvara" donosi miris cimeta, posne delicije i vekovnu tradiciju pravoslavnih kuhinja pravo na vaš sto.
Dok se vernici okupljaju radi molitve i zajedništva, policijska najava snimanja otvara pitanje da li se sabranje na crkveni praznik posmatra kao čin vere ili kao događaj koji zahteva stalni nadzor.
Arhangel Gavrilo je jedan od sedmorice najuzvišenijih bestelesnih sila, serafima koji stoje najbliže Božjem prestolu.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Veliku sredu po starom i po novom kalendaru. Katolici obeležavaju spomendan Svetog Dionizija Korintskog, dok Jevreji obeležavaju dane Pashe, a muslimani nemaju univerzalno priznat veliki praznik.
Kod kuće, dan se inače provodi u miru i molitvama.
Kako je susret Djeve Marije i arhangela Gavrila otkrio tajnu koja prevazilazi ljudski razum i označio početak ispunjenja davnog proročanstva o dolasku Spasitelja, uz događaje koji su zauvek oblikovali hrišćansku veru i predanje.
Nastojateljica Manastira Vratna govori kako lavanda, pčelinji vosak i prirodna eterična ulja iz ove svetinje pomažu vernicima da povrate ravnotežu tela i duha.
Od jutarnje liturgije do prazničnog okupljanja uz rukotvorine i manastirske proizvode, dan je protekao u znaku molitve, sećanja na čudesno izbavljenje i živog susreta ljudi koji svoju veru potvrđuju i kroz rad i darivanje.
Kolone vernika iz Golupca i Kučeva slile su se u manastir, gde je jutro počelo Liturgijom, a potom nastavljeno krsnim hodom i molitvom pred moštima svetitelja.
Godinama je dolazio i bez objašnjenja zastajao na istom mestu u hramu u Libertivilu, sve dok nije razumeo šta ga tamo uporno vraća i odlučio da promeni svoj život.
Grigorije S. Deboljski u svom delu "Dani bogosluženja (Knjiga o postu) Pravoslavne saborne istočne crkve" sažeo je tumačenja Svetih Otaca o Velikom postu i Strasnoj sedmici.
Savršen izbor za dane posta - mirisan i topao ručak koji okuplja porodicu oko stola
Kako je susret Djeve Marije i arhangela Gavrila otkrio tajnu koja prevazilazi ljudski razum i označio početak ispunjenja davnog proročanstva o dolasku Spasitelja, uz događaje koji su zauvek oblikovali hrišćansku veru i predanje.
