Porodica se na Badnje veče okuplja oko posne trpeze i u zajedništvu dočekuje dan Hristovog rođenja, negujući duh mira, ljubavi i praštanja.
Pravoslavni vernici koji Božić slave po julijanskom kalendaru danas obeležavaju Badnji dan, poslednji dan Božićnog posta, kojim se najavljuje proslava najradosnijeg hrišćanskog praznika – Božića, rođenja Isusa Hrista.
Badnji dan ima posebno mesto u pravoslavnoj tradiciji i pre svega je porodični praznik. Porodica se na Badnje veče okuplja oko posne trpeze i u zajedništvu dočekuje dan Hristovog rođenja, negujući duh mira, ljubavi i praštanja.
Naziv praznika potiče od badnjaka – hrastovog drveta koje se tradicionalno seče i pali na ovaj dan. Badnjak simbolizuje hrast koji su, prema predanju, pastiri doneli u vitlejemsku pećinu u kojoj je rođen Isus Hrist, a koji je njegov zemaljski otac Josif založio kako bi zagrejao hladno mesto. Varnice koje su tada poletele ka nebu, veruje se, najavile su poseban i veliki događaj.
Po običaju, pravoslavni vernici na Badnji dan odlaze u šumu po badnjak, koji se uveče pali na kućnom ognjištu ili ispred doma, kao simbol svetlosti i toplote koja okuplja i zbližava ukućane. Pod kuće se posipa slamom, čime se dočarava pećina u Vitlejemu u kojoj se, prema hrišćanskom predanju, rodio Isus Hrist.
U slamu se stavljaju sitni darovi, a deca ih traže po kući pijučući, što je običaj poznat kao pijukanje. Poseban običaj je i bacanje oraha u uglove doma, što simbolično predstavlja Božju vlast nad sve četiri strane sveta.
Na badnjoj trpezi tradicionalno se nalaze posna jela – pasulj prebranac, suve šljive, smokve i kajsije, sveže jabuke, med, orasi, bademi, turšija i posne pite. U pojedinim krajevima Srbije priprema se i badnjača, posebna pogača namenjena upravo ovoj večeri.
Pre večere, domaćin kadi kuću tamjanom, što simbolizuje zlato, tamjan i smirnu – darove koje su, prema Jevanđelju, mudraci sa Istoka doneli novorođenom Hristu.
Badnje veče je vreme bdenja – ne spava se, već se u miru i molitvi očekuje svečani trenutak Hristovog rođenja.
– Sama reč Badnji dan znači bdenje, nespavanje, budnost. Ovaj praznik nas podseća da u životu treba da budemo budni, naročito kada su u pitanju ovako važni događaji, kao što je praznik rođenja Hristovog – objasnio je svojevremeno vojni sveštenik Đorđe Stoisavljević.
Od seče u zoru do badnje večeri kraj ognjišta – saznajte šta simbolizuje badnjak i kako ovaj drevni običaj ujedinjuje porodice u Srbiji, regionu i dijaspori. Monahinje na snimku i pijuču dok se slama, koja je jedan od simbola Hristovog rođenja, rastura po podu. Marko Vasović iz sela Skakavci otkriva kako tri generacije njegove porodice, pod jednim krovom, kroz običaje, molitvu i ljubav pokazuju da Božić nije samo praznik, već i način života i poruka budućim generacijama. Obeležavanjem tri praznika 14. januara, koje narod obično naziva Mali Božić, završava se božićni ciklus, a započinje nova godina nade i blagoslova. Pravoslavni vernici se sećaju Obrezanja Gospodnjeg, slave Svetog Vasilija Velikog i mole za mir i ljubav u danima koji dolaze.
TANJUG/ DUSAN ANICIC/ nr
Duhovna riznica
13:21 | 05.01.2025
KAKO SE SEČE BADNJAK I UNOSI U DOM: Običaji koji povezuju generacije i slave dolazak božićne svetlosti i radosti
Praznici i sveci
22:13 | 07.01.2025
(VIDEO) VLADIKA UNOSI BADNJAK, MONAHINJE PIJUČU, A TU JE I SVETI JUSTIN ĆELIJSKI: Pogledajte kako se Božić čekao pre 50 godina u manastiru Ćelije!
Duhovna riznica
23:25 | 07.01.2025
ZNATE LI KAKO SU BOŽIĆ SLAVILI NAŠI PRECI? Porodica Vasović i danas neguje božićne običaje stare nekoliko vekova
Praznici i sveci
11:49 | 11.01.2025
KOJE OBIČAJE TREBA ISPOŠTOVATI U SUSRET MALOM BOŽIĆU: Oci crkve upozoravaju na jednu stvar koju nikako ne smemo činiti
Vaš komentar je uspešno snimljen i biće vidljiv nakon verifikacije administratora portala.
U besedi za sredu 6. sedmice po Duhovima Sveti Nikolaj Ohridski i Žički govori o najvećoj razlici između prolaznog života i večnosti, otkrivajući zašto samo srce sjedinjeno sa Hristom može postati deo večne građevine Božjeg Carstva.
Probajte plavi patlidžan po receptu monahinje Atanasije Rašić, pročitajte Molitvu Presvetoj Bogorodici za sredu i duhovno se nadahnite poukom Svetog Nikolaja Ohridskog i Žičkog.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Svetu velikomučenicu Fevroniju po starom i Svetog velikomučenika Prokopija po novom kalendaru. Katolička crkva obeležava spomendan Svetih Priscile i Akvila, dok muslimani i Jevreji nemaju univerzalno priznat veliki praznik.
Sveštenik upozorava da čovek u trci za udobnošću može zaboraviti duhovne vrednosti, podsećajući na značaj molitve, jednostavnosti i uzdržanja.
Ne želeći da stupi u brak sa smrtnim čovekom, Fevronija je svoj život posvetila Hristu i zamonašila se u ženskom manastiru u Asiriji, kojim je upravljala njena tetka Vriena.
Posle 15 godina postupka, Strazbur je utvrdio da je Turska prekršila prava klirika i osporio tumačenje Lozanskog sporazuma, što može uticati i na druge slučajeve u Istanbulu.
Kimberli Gilfojl, nekadašnja voditeljka i tužiteljka, primila je svetinju sa Atosa u gestu koji je u prvi plan stavio duhovnu simboliku, a ne protokol i funkciju.
Poslednji ispraćaj 12-godišnjeg sina protojereja Ostoje Kneževića i popadije Viktorije duboko potresa vernike i bližnje, ostavljajući porodicu u tišini, molitvi i najtežem iskušenju koje jedan dom može da doživi.
Porodica, sveštenstvo i verni narod oprostili su se od sina sveštenika Ostoje Kneževića, dok je mitropolit crnogorsko-primorski u besedi poručio da se bol nosi krstom Hristovim, a da se duša čistote sabira u večnom životu.
Na sahrani dvanaestogodišnjaka koji je tragično preminuo, mitropolit Dimitrije govorio o veri, večnom životu i susretu bez rastanka, dok su porodica i vernici u tišini slušali poruke utehe i nade.
Dok se vernici okupljaju radi molitve i zajedništva, policijska najava snimanja otvara pitanje da li se sabranje na crkveni praznik posmatra kao čin vere ili kao događaj koji zahteva stalni nadzor.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Svetu velikomučenicu Fevroniju po starom i Svetog velikomučenika Prokopija po novom kalendaru. Katolička crkva obeležava spomendan Svetih Priscile i Akvila, dok muslimani i Jevreji nemaju univerzalno priznat veliki praznik.
Ne želeći da stupi u brak sa smrtnim čovekom, Fevronija je svoj život posvetila Hristu i zamonašila se u ženskom manastiru u Asiriji, kojim je upravljala njena tetka Vriena.
Na praznik Rođenja Svetog Jovana Krstitelja vernici pletu venčiće od ivanjskog cveća. Saznajte šta oni simbolizuju u pravoslavnoj tradiciji i zašto ih Crkva smatra lepim izrazom narodne pobožnosti.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Rođenje Svetog Jovana Krstitelja po starom i praznik Prepodobnog Tome Maleina po novom kalendaru. Katolička crkva obeležava spomendan Blaženog pape Benedikta XI, dok muslimani i Jevreji nemaju univerzalno priznat veliki praznik.
Na praznik Rođenja Svetog Jovana Krstitelja vernici pletu venčiće od ivanjskog cveća. Saznajte šta oni simbolizuju u pravoslavnoj tradiciji i zašto ih Crkva smatra lepim izrazom narodne pobožnosti.
Iverska ikona na severu Rusije neprekidno mirotoči već četvrt veka, ali je to ostalo skriveno sve do upokojenja monahinje koja je čuvala ovu tajnu.
Jedanaestogodišnji dečak i njegova sestra pronašli su na staroj hartiji poruku koja otkriva da najveća vrednost svakog talenta nije u aplauzu, već u dobru koje njime činimo drugima.
Pripovetka o prazniku koji nas uči da se prava vera vidi kroz ljubav, dobrotu i dela učinjena za druge
Ovaj hram danas je pod zaštitom države i uživa status kulturnog dobra.
Crkva podseća na molitvu koja se ne čita iz navike, već iz iskrene potrebe da se čovek vrati sebi, veri i pokajanju.
Jednostavan recept nadahnut pravoslavnom tradicijom donosi spoj ribe, mirisa limuna i hrskavih badema, a pokazuje da i skromne namirnice mogu postati pravo praznično uživanje.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
