Na božićnoj trpezi, česnica ima istu ulogu kao slavski kolač na krsnoj slavi.
Česnica je obavezni deo trpeze za Božić. Ona se ne doživljava samo kao hleb, već kao simbol vere, zdravlja i porodične sreće. Prema tradiciji, priprema se na sam dan Božića, u ranim jutarnjim satima, nakon povratka sa liturgije. U testo se stavlja novčić, koji može biti zlatni, srebrni ili običan, a njegova svrha je da donese sreću onome ko ga pronađe.
Na vrh česnice se postavlja grančica badnjaka, kao znak povezanosti sa božićnim običajima.
Česnicu možete napraviti od pola kiograma mekog brašna, pola paklice svežeg kvasca rastopljenog u mlakoj vodi, jedne kašike jestivog ulja, malo soli i malo vode za sipanje u testo.
Ako želite bez kvasca, onda koristite oštro brašno. Sve se dobro umesi s mlakom vodom kao i svaki hleb ili slavski kolač.
Novčić se utisne u testo i testo ostavi da naraste. Kada dobro naraste, stavljamo u vruću rernu.
Sastav česnice se razlikuje u zavisnosti od kraja i načina života porodice. Tako se u nju mogu dodavati razna zrna i plodovi koji imaju posebno značenje. Dren simbolizuje snagu i dobro zdravlje, kukuruz se vezuje za napredak domaćinstva i blagostanje, dok pasulj i pšenica predstavljaju brigu za stoku i živinu, kao i želju da budu zdravi i plodni tokom cele godine. Na taj način, česnica postaje nosilac želja za napredak cele porodice.
Na božićnoj trpezi, česnica ima istu ulogu kao slavski kolač. Kada se porodica okupi, domaćin obavlja molitveni deo obreda – pali sveću, kadi kuću i prisutne, a zatim se čitaju molitve i peva božićna pesma. Ukoliko neko zna peva božićni tropar, a ako ne, čita se "Oče naš" naglas.
Nakon toga sledi lomljenje česnice, koja se deli na jednake delove, u skladu sa brojem ukućana.
Taj čin prati čestitanje Božića i zajednički obrok, čime se naglašavaju sloga, mir i radost praznika.
Da li se česnica pravi sa kvascem ili bez kvasca, kao što je to običaj u nekim krajevima Srbije gde je zovu i "beskvasni hleb", odgovorio je otac Dejan Krstić jednoj vernici.
- Što se tiče česnice, najčešće je nazivaju "božićna česnica" i pravi se od običnog testa. Prvi put čujem da se zove beskvasni hleb, ali to zaista potvrđuje ono što narod kaže: koliko sela, toliko običaja. Svako mesto ima svoje male razlike u pripremi i imenovanju česnice - odgovorio je on.
Sveštenik Branislav Kedžić objašnjava da je pravo značenje novčića u česnici simbol pomoći.
Na platou ispred Hrama Svetog Save, vernici su uživali u tradicionalnom lomljenju česnice od 250 kilograma brašna, a Unija pekara Srbije podelila je 4.000 krstića i više od 3.000 paketića.
Marko Vasović iz sela Skakavci otkriva kako tri generacije njegove porodice, pod jednim krovom, kroz običaje, molitvu i ljubav pokazuju da Božić nije samo praznik, već i način života i poruka budućim generacijama.
Prema narodnom verovanju, osoba koja ga pronađe imaće sreće i novca tokom godine, a mnogi koji ga uzvuku, nose ga u novčaniku cele godine. Međutim, Crkva gleda na ovu tradiciju iz dublje perspektive
Prvi put je kročio u selo svojih predaka i služio u hramu u kojem je njegov deda pre stradanja propovedao veru Hristovu, a emotivno svedočenje sveštenika iz Milvokija ganulo je vernike u Drvaru i Trubaru.
Oni su postavili temelje slovenske književnosti, kulture i pismenosti.
Neki običaji datiraju još iz vremena kada je naš narod bio mnogobožački, pa tako i ovaj.
U pravoslavnom učenju stradanje nikada nije besmisleno.
Posle 134 dana snimanja u Italiji i objave prvih fotografija, reditelj pomera premijere nastavka „Stradanje Hristovo“ i otkriva projekat koji naziva životnim delom, nastalim između molitve na Svetoj Gori i velikog filmskog seta u Evropi.
Kimberli Gilfojl, nekadašnja voditeljka i tužiteljka, primila je svetinju sa Atosa u gestu koji je u prvi plan stavio duhovnu simboliku, a ne protokol i funkciju.
Netaknuta priroda i isposnica Svetog Zosima nalaze se u jedinstvenoj celini koja sada dobija i dodatnu međunarodnu važnost.
Poslednji ispraćaj 12-godišnjeg sina protojereja Ostoje Kneževića i popadije Viktorije duboko potresa vernike i bližnje, ostavljajući porodicu u tišini, molitvi i najtežem iskušenju koje jedan dom može da doživi.
Mi, naglašava otac Ljubo, ne služimo bogu vatre!
Porodica, sveštenstvo i verni narod oprostili su se od sina sveštenika Ostoje Kneževića, dok je mitropolit crnogorsko-primorski u besedi poručio da se bol nosi krstom Hristovim, a da se duša čistote sabira u večnom životu.
Prvi put je kročio u selo svojih predaka i služio u hramu u kojem je njegov deda pre stradanja propovedao veru Hristovu, a emotivno svedočenje sveštenika iz Milvokija ganulo je vernike u Drvaru i Trubaru.
Neki običaji datiraju još iz vremena kada je naš narod bio mnogobožački, pa tako i ovaj.
U pravoslavnom učenju stradanje nikada nije besmisleno.
Posle 134 dana snimanja u Italiji i objave prvih fotografija, reditelj pomera premijere nastavka „Stradanje Hristovo“ i otkriva projekat koji naziva životnim delom, nastalim između molitve na Svetoj Gori i velikog filmskog seta u Evropi.
Od Vaznesenjske crkve do Hrama Svetog Save slivala se nepregledna reka vernog naroda, dok je jedna od najvećih svetinja pravoslavlja prvi put posle više vekova proneta ulicama prestonice.
Čudotvorni pojas svečano je dočekan u porti Vaznesenjske crkve u Beogradu, uz najviše crkvene počasti i more vernika koje je ispunilo centar prestonice.
Rukopisi, ikone i predmeti iz Hilandara, ali i potpuno nova postavka u srcu prestonice, donose drugačiji pogled na jednu od najvažnijih ličnosti srpske istorije - Svetog Savu.
Svečani početak Sabora označen je nakon liturgije tradicionalnim "prizivom Duha Svetog" u kripti Hrama Svetog Save.
Bez skupih namirnica i komplikovanih koraka, ovaj recept iz domaće kuhinje daje sočan rezultat koji se pamti i koji se, gotovo bez izuzetka, pojede do poslednje kocke već prvog dana.
Uoči praznika Svetih Ćirila i Metodija, u hramu na Vračaru bogosluženje pred jednom od najvećih čudotvornih svetinja, koja se retko iznosi sa Svete gore.
U besedi za subotu 6. sedmice po Vaskrsu, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički pokazuje kako svet često odbacuje one koji upozoravaju, opominju i pozivaju na duhovnu promenu, ali i zašto upravo takvi ostavljaju najdublji trag kroz vreme.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
