Na božićnoj trpezi, česnica ima istu ulogu kao slavski kolač na krsnoj slavi.
Česnica je obavezni deo trpeze za Božić. Ona se ne doživljava samo kao hleb, već kao simbol vere, zdravlja i porodične sreće. Prema tradiciji, priprema se na sam dan Božića, u ranim jutarnjim satima, nakon povratka sa liturgije. U testo se stavlja novčić, koji može biti zlatni, srebrni ili običan, a njegova svrha je da donese sreću onome ko ga pronađe.
Na vrh česnice se postavlja grančica badnjaka, kao znak povezanosti sa božićnim običajima.
Česnicu možete napraviti od pola kiograma mekog brašna, pola paklice svežeg kvasca rastopljenog u mlakoj vodi, jedne kašike jestivog ulja, malo soli i malo vode za sipanje u testo.
Ako želite bez kvasca, onda koristite oštro brašno. Sve se dobro umesi s mlakom vodom kao i svaki hleb ili slavski kolač.
Novčić se utisne u testo i testo ostavi da naraste. Kada dobro naraste, stavljamo u vruću rernu.
Sastav česnice se razlikuje u zavisnosti od kraja i načina života porodice. Tako se u nju mogu dodavati razna zrna i plodovi koji imaju posebno značenje. Dren simbolizuje snagu i dobro zdravlje, kukuruz se vezuje za napredak domaćinstva i blagostanje, dok pasulj i pšenica predstavljaju brigu za stoku i živinu, kao i želju da budu zdravi i plodni tokom cele godine. Na taj način, česnica postaje nosilac želja za napredak cele porodice.
Na božićnoj trpezi, česnica ima istu ulogu kao slavski kolač. Kada se porodica okupi, domaćin obavlja molitveni deo obreda – pali sveću, kadi kuću i prisutne, a zatim se čitaju molitve i peva božićna pesma. Ukoliko neko zna peva božićni tropar, a ako ne, čita se "Oče naš" naglas.
Nakon toga sledi lomljenje česnice, koja se deli na jednake delove, u skladu sa brojem ukućana.
Taj čin prati čestitanje Božića i zajednički obrok, čime se naglašavaju sloga, mir i radost praznika.
Da li se česnica pravi sa kvascem ili bez kvasca, kao što je to običaj u nekim krajevima Srbije gde je zovu i "beskvasni hleb", odgovorio je otac Dejan Krstić jednoj vernici.
- Što se tiče česnice, najčešće je nazivaju "božićna česnica" i pravi se od običnog testa. Prvi put čujem da se zove beskvasni hleb, ali to zaista potvrđuje ono što narod kaže: koliko sela, toliko običaja. Svako mesto ima svoje male razlike u pripremi i imenovanju česnice - odgovorio je on.
Sveštenik Branislav Kedžić objašnjava da je pravo značenje novčića u česnici simbol pomoći.
Na platou ispred Hrama Svetog Save, vernici su uživali u tradicionalnom lomljenju česnice od 250 kilograma brašna, a Unija pekara Srbije podelila je 4.000 krstića i više od 3.000 paketića.
Marko Vasović iz sela Skakavci otkriva kako tri generacije njegove porodice, pod jednim krovom, kroz običaje, molitvu i ljubav pokazuju da Božić nije samo praznik, već i način života i poruka budućim generacijama.
Prema narodnom verovanju, osoba koja ga pronađe imaće sreće i novca tokom godine, a mnogi koji ga uzvuku, nose ga u novčaniku cele godine. Međutim, Crkva gleda na ovu tradiciju iz dublje perspektive
Arhangel Gavrilo je jedan od sedmorice najuzvišenijih bestelesnih sila, serafima koji stoje najbliže Božjem prestolu.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Veliku sredu po starom i po novom kalendaru. Katolici obeležavaju spomendan Svetog Dionizija Korintskog, dok Jevreji obeležavaju dane Pashe, a muslimani nemaju univerzalno priznat veliki praznik.
Od neprekidnog pričanja i pohlepe do nedostatka vere - otac Dimitrije objasnio je kako molitva, disciplina i odlazak u crkvu mogu osloboditi dušu i doneti mir.
Kod kuće, dan se inače provodi u miru i molitvama.
Serija vandalskih napada ispred Hrama Svetog Simeona Mirotočivog otvara pitanja o bezbednosti crkvene imovine i odgovornosti nadležnih organa.
Netaknuta priroda i isposnica Svetog Zosima nalaze se u jedinstvenoj celini koja sada dobija i dodatnu međunarodnu važnost.
Odluka gradske vlasti i Mitropolije otvorila je put ka izgradnji crkve posvećene Ostroškom Čudotvorcu, kao trajnom mestu sabiranja i nade u Podgorici.
Hleb blagoslova, molitve i tišine po receptu jednog od najstarijih kuvara na Atosu.
Dok su meštani tugovali za preminulim komšijom, zvuk pucnjave prekinuo je molitvu i odneo život protojereju Sergeju Kljahinu, ostavljajući šest ranjenih i duboku tugu među vernicima.
Recept iz "Srbskog kuvara" donosi miris cimeta, posne delicije i vekovnu tradiciju pravoslavnih kuhinja pravo na vaš sto.
Od neprekidnog pričanja i pohlepe do nedostatka vere - otac Dimitrije objasnio je kako molitva, disciplina i odlazak u crkvu mogu osloboditi dušu i doneti mir.
Od Svetog Jovana Zlatousta do vladike Nikolaja Velimirovića, glasovi svetih opominju da starina nije merilo istine, između krsne slave i sujeverja otkriva se tanka linija koju savremeni čovek često previđa.
Krstić na grudima čuva srce - ne samo simbolično već i duhovno, podsećajući čoveka da svoje misli, reči i dela uskladi s verom koju ispoveda.
Grigorije S. Deboljski u svom delu "Dani bogosluženja (Knjiga o postu) Pravoslavne saborne istočne crkve" sažeo je tumačenja Svetih Otaca o Velikom postu i Strasnoj sedmici.
Nastojateljica Manastira Vratna govori kako lavanda, pčelinji vosak i prirodna eterična ulja iz ove svetinje pomažu vernicima da povrate ravnotežu tela i duha.
Od jutarnje liturgije do prazničnog okupljanja uz rukotvorine i manastirske proizvode, dan je protekao u znaku molitve, sećanja na čudesno izbavljenje i živog susreta ljudi koji svoju veru potvrđuju i kroz rad i darivanje.
Kolone vernika iz Golupca i Kučeva slile su se u manastir, gde je jutro počelo Liturgijom, a potom nastavljeno krsnim hodom i molitvom pred moštima svetitelja.
Godinama je dolazio i bez objašnjenja zastajao na istom mestu u hramu u Libertivilu, sve dok nije razumeo šta ga tamo uporno vraća i odlučio da promeni svoj život.
Grigorije S. Deboljski u svom delu "Dani bogosluženja (Knjiga o postu) Pravoslavne saborne istočne crkve" sažeo je tumačenja Svetih Otaca o Velikom postu i Strasnoj sedmici.
Savršen izbor za dane posta - mirisan i topao ručak koji okuplja porodicu oko stola
Kako je susret Djeve Marije i arhangela Gavrila otkrio tajnu koja prevazilazi ljudski razum i označio početak ispunjenja davnog proročanstva o dolasku Spasitelja, uz događaje koji su zauvek oblikovali hrišćansku veru i predanje.
