Svetogorski starac objašnjava šta se događa u čoveku kada se smiri, zadobije blagodat Božiju i prestane da dozvoljava brigama da mu zavladaju dušom.
Čovek može imati mnogo razloga za brigu, ali nevolja postaje još teža kada joj se pridruže strah, nemir i stalno vraćanje na ono što ga muči. Tada problem više nije samo ono što se dogodilo, već i teret koji čovek nosi u sebi. Jedan od mogućih odgovora na takvo stanje daje starac Siluan Atonski, koji govori o smirenju kao putu ka miru duše.
- Ti kažeš: "Ima mnogo jada". Ali ja ću ti reći: „Smiri se i videćeš da će se tvoje nevolje pretvoriti u spokoj, tako da ćeš se sam začuditi i reći ćeš: Kako sam se ranije tako mučio i tugovao? Ali sada se raduješ zato što si se smirio i došla je blagodat Božija; sada makar prebivao u samoći i u siromaštvu, radost te neće ostaviti zato što ti je u duši mir o kojem je Gospod rekao: Mir vam Svoj dajem. Tako svakoj smirenoj duši Gospod daje mir - govorio je starac Siluan Atonski.
Starac Siluan ne govori da će nevolje nestati čim se čovek smiri. Njegova pouka govori o promeni koja se događa u samoj duši. Okolnosti mogu ostati iste, a čovek ipak može pronaći mir koji ne zavisi od toga da li je svaki problem već rešen. U pravoslavnom iskustvu, taj mir nije ravnodušnost prema životnim teškoćama niti bekstvo od stvarnosti. To je poverenje u Boga koje čoveku pomaže da ne dozvoli nevolji da zavlada njegovim srcem.
Nekada se ne promeni ono što nam se događa. Promeni se način na koji to nosimo. A upravo tu, prema pouci starca Siluana, počinje mir.
Druga Poslanica Svetog apostola Pavla Korinćanima, začalo 173 (3,4-11)
4. A takvo pouzdanje imamo u Boga kroz Hrista, 5. ne da smo sposobni sami od sebe što pomisliti, nego je naša sposobnost od Boga, 6. koji nas i učini sposobnim da budemo služitelji Novog Zaveta, ne slova nego Duha: jer slovo ubija, a Duh oživljuje. 7. Ako li služba smrti izrezana na kamenu slovima beše u slavi, tako da i sinovi Izrailjevi ne mogoše gledati u lice Mojsejevo od slave lica njegova koja prolazi, 8. kako li neće služba Duha biti mnogo više u slavi? 9. Jer kad je služba osude slava, mnogo većma izobiluje u slavi služba pravednosti. 10. Jer se i ne proslavi ono što je proslavljeno tom prilikom zbog ove prevelike slave. 11. Jer kad je slavno ono što prestaje, mnogo će više biti u slavi ovo što ostaje.
Jevanđelje po Mateju, začalo 96. (23,29-39)
29. Teško vama književnici i fariseji, licemeri, što zidate grobove prorocima i krasite spomenike pravednika, 30. i govorite: „Da smo mi bili u vreme otaca svojih, ne bismo s njima pristali u krv proroka." 31. Time sami svedočite za sebe da ste sinovi onih koji su pobili proroke. 32. Ispunite i vi meru otaca vaših. 33. Zmije, porodi aspidini, kako ćete pobeći od osude za pakao? 34. Zato, evo, ja ću vam poslati proroke i mudrace i književnike; i vi ćete jedne pobiti i raspeti, a druge šibati po sinagogama svojim i goniti od grada do grada;
35. da dođe na vas sva krv pravedna što je prolivena na zemlji od krvi Avelja pravednoga do krvi Zaharije sina Varahijina, kojega ubiste između hrama i žrtvenika. 36. Zaista vam kažem da će sve ovo doći na rod ovaj. 37. Jerusalime, Jerusalime, koji ubijaš proroke i zasipaš kamenjem poslane tebi, koliko puta htedoh da saberem čeda tvoja, kao što kokoš skuplja piliće svoje pod krila, i ne htedoste! 38. Eto će vam se ostaviti kuća vaša pusta. 39. Jer vam kažem: „Nećete me od sada videti dok ne rečete: „Blagosloven koji dolazi u ime Gospodnje."
Grčki duhovnik ostavio je snažnu pouku o važnosti tihovanja, molitve i pažljivog izbora društva, upozoravajući da čovek treba da čuva svoju dušu od svega što ga udaljava od Boga i unutrašnjeg mira.
Pouka ruskog svetitelja govori o načinu na koji čovek može da se suoči sa strahovima, iskušenjima i mislima koje mu oduzimaju spokoj
Jedna njegova pouka govori o opasnosti koja se ne prepoznaje po krstu, molitvi i izgovorenim rečima, već po onome što čovek čini kada ga niko ne posmatra.
Veliki duhovnik našeg vremena upozoravao je da problem ne mora biti u bahatosti i otvorenoj oholosti, već u uverenju da smo dovoljno dobri, zbog čega prestajemo da preispitujemo sopstvene postupke i slabosti.
Svetogorski starac objašnjava šta se događa u čoveku kada se smiri, zadobije blagodat Božiju i prestane da dozvoljava brigama da mu zavladaju dušom.
Porodica Maraš prošlog leta došla je u manastir sa željom da dobije dete, a nekoliko nedelja kasnije Milena je saznala da je trudna. Dečaku su dali ime po Svetom Jakovu Tumanskom, a danas su ga doveli da primi Svetu tajnu krštenja.
Ova starinska poslastica sa šljivama i bademima nosi ime Mihajla Pupina, kome je, prema predanju, upravo ona bila omiljena.
Njihov život bio je ispunjen propovedanjem, služenjem Crkvi, stradanjem i podnošenjem različitih iskušenja.
Peticija je predata crnogorskim državnim zvaničnicima, dok istorijski navodi i pismo mitropolita Amfilohija svedoče o starom hramu Svete Trojice i litijskoj tradiciji koja je vekovima okupljala vernike na vrhu Rumije.
Posle 15 godina postupka, Strazbur je utvrdio da je Turska prekršila prava klirika i osporio tumačenje Lozanskog sporazuma, što može uticati i na druge slučajeve u Istanbulu.
Kimberli Gilfojl, nekadašnja voditeljka i tužiteljka, primila je svetinju sa Atosa u gestu koji je u prvi plan stavio duhovnu simboliku, a ne protokol i funkciju.
Sa nežnom korom, žutom glazurom i bogatim filom od čokolade i oraha, ovaj provereni recept donosi ukus kolača koji je nekada krasio svečane trpeze.
Starešina Hrama Svete Trojice u Mudrakovcu upozorio vernike na pojačano misionarsko delovanje nepravoslavnih zajednica.
Crkveni Tipik određuje i dane kada se opelo ne služi.
Veliki svetogorski duhovnik podseća da pravi nemir ne dolazi samo spolja, već iz naših misli i odnosa prema drugima, a put ka miru vodi kroz smirenje i ljubav.
Veliki ruski svetitelj podseća da uzrok nemira često ne dolazi iz sveta koji nas okružuje, već iz sopstvenog srca, i ostavlja pouku o putu ka unutrašnjoj tišini i duhovnoj snazi.
Veliki duhovnik našeg vremena objasnio je zašto ne treba ostajati zarobljen u teškim mislima i otkrio jednostavne korake koji čoveka mogu vratiti molitvi, miru i unutrašnjoj radosti.
Pouka svetogorskog starca otkriva šta čovek treba da učini kada mu se učini da je izgubio pravac i da su mu se svi planovi raspali, i zašto upravo tada počinje najvažniji preokret.
Porodica Maraš prošlog leta došla je u manastir sa željom da dobije dete, a nekoliko nedelja kasnije Milena je saznala da je trudna. Dečaku su dali ime po Svetom Jakovu Tumanskom, a danas su ga doveli da primi Svetu tajnu krštenja.
Peticija je predata crnogorskim državnim zvaničnicima, dok istorijski navodi i pismo mitropolita Amfilohija svedoče o starom hramu Svete Trojice i litijskoj tradiciji koja je vekovima okupljala vernike na vrhu Rumije.
Posle smrti patrijarha Adrijana car je zabranio izbor njegovog naslednika i stavio Crkvu pod državnu kontrolu, dok su njegove reforme i promene verskih običaja deo sveštenstva i naroda videli kao potvrdu najstrašnijih proročanstava.
Posebno težak može biti osećaj da je čovek izgubio i ono poslednje na šta se oslanjao.
Porodica Maraš prošlog leta došla je u manastir sa željom da dobije dete, a nekoliko nedelja kasnije Milena je saznala da je trudna. Dečaku su dali ime po Svetom Jakovu Tumanskom, a danas su ga doveli da primi Svetu tajnu krštenja.
Kada Pavle i Lenka pronađu neobičnu kutiju sa krstom i krenu za tragovima koje je ostavila njihova tetka Snežana, otkriće da se najveće blago ne krije u kutiji, već u srcu čoveka.
Šestorica osumnjičenih uhapšena su zbog incidenta u manastiru Svetog Jakova, dok hrišćanski predstavnici upozoravaju na sve učestalije nasilje nad vernicima i svetinjama u Jerusalimu.
Posebnu umetničku vrednost predstavlja ikonostas od orahovog drveta, izrađen 1833. godine.
U razgovoru sa Džoni Ernst i predstavnicima Ambasade SAD u Prištini otvorena su najosetljivija pitanja položaja Crkve i vernog naroda, od zaštite Visokih Dečana i uloge KFOR-a do pritisaka, hapšenja i sve dubljeg nepoverenja.
Crkva upozorila da incident nije slučajan i zatražila hitnu reakciju nadležnih, ali vernike pozvala da ostanu mirni, dostojanstveni i nepokolebljivi u veri: "Nećemo na mržnju odgovarati mržnjom".
U besedi za utorak 11. sedmice po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički govori o vremenu koje je čoveku još ostavljeno za pokajanje, upozoravajući da će nastupiti dan koji neće biti prilika za promenu, već za konačni sud.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
