Svetogorski starac objašnjava šta se događa u čoveku kada se smiri, zadobije blagodat Božiju i prestane da dozvoljava brigama da mu zavladaju dušom.
Čovek može imati mnogo razloga za brigu, ali nevolja postaje još teža kada joj se pridruže strah, nemir i stalno vraćanje na ono što ga muči. Tada problem više nije samo ono što se dogodilo, već i teret koji čovek nosi u sebi. Jedan od mogućih odgovora na takvo stanje daje starac Siluan Atonski, koji govori o smirenju kao putu ka miru duše.
- Ti kažeš: "Ima mnogo jada". Ali ja ću ti reći: „Smiri se i videćeš da će se tvoje nevolje pretvoriti u spokoj, tako da ćeš se sam začuditi i reći ćeš: Kako sam se ranije tako mučio i tugovao? Ali sada se raduješ zato što si se smirio i došla je blagodat Božija; sada makar prebivao u samoći i u siromaštvu, radost te neće ostaviti zato što ti je u duši mir o kojem je Gospod rekao: Mir vam Svoj dajem. Tako svakoj smirenoj duši Gospod daje mir - govorio je starac Siluan Atonski.
Starac Siluan ne govori da će nevolje nestati čim se čovek smiri. Njegova pouka govori o promeni koja se događa u samoj duši. Okolnosti mogu ostati iste, a čovek ipak može pronaći mir koji ne zavisi od toga da li je svaki problem već rešen. U pravoslavnom iskustvu, taj mir nije ravnodušnost prema životnim teškoćama niti bekstvo od stvarnosti. To je poverenje u Boga koje čoveku pomaže da ne dozvoli nevolji da zavlada njegovim srcem.
Nekada se ne promeni ono što nam se događa. Promeni se način na koji to nosimo. A upravo tu, prema pouci starca Siluana, počinje mir.
Druga Poslanica Svetog apostola Pavla Korinćanima, začalo 173 (3,4-11)
4. A takvo pouzdanje imamo u Boga kroz Hrista, 5. ne da smo sposobni sami od sebe što pomisliti, nego je naša sposobnost od Boga, 6. koji nas i učini sposobnim da budemo služitelji Novog Zaveta, ne slova nego Duha: jer slovo ubija, a Duh oživljuje. 7. Ako li služba smrti izrezana na kamenu slovima beše u slavi, tako da i sinovi Izrailjevi ne mogoše gledati u lice Mojsejevo od slave lica njegova koja prolazi, 8. kako li neće služba Duha biti mnogo više u slavi? 9. Jer kad je služba osude slava, mnogo većma izobiluje u slavi služba pravednosti. 10. Jer se i ne proslavi ono što je proslavljeno tom prilikom zbog ove prevelike slave. 11. Jer kad je slavno ono što prestaje, mnogo će više biti u slavi ovo što ostaje.
Jevanđelje po Mateju, začalo 96. (23,29-39)
29. Teško vama književnici i fariseji, licemeri, što zidate grobove prorocima i krasite spomenike pravednika, 30. i govorite: „Da smo mi bili u vreme otaca svojih, ne bismo s njima pristali u krv proroka." 31. Time sami svedočite za sebe da ste sinovi onih koji su pobili proroke. 32. Ispunite i vi meru otaca vaših. 33. Zmije, porodi aspidini, kako ćete pobeći od osude za pakao? 34. Zato, evo, ja ću vam poslati proroke i mudrace i književnike; i vi ćete jedne pobiti i raspeti, a druge šibati po sinagogama svojim i goniti od grada do grada;
35. da dođe na vas sva krv pravedna što je prolivena na zemlji od krvi Avelja pravednoga do krvi Zaharije sina Varahijina, kojega ubiste između hrama i žrtvenika. 36. Zaista vam kažem da će sve ovo doći na rod ovaj. 37. Jerusalime, Jerusalime, koji ubijaš proroke i zasipaš kamenjem poslane tebi, koliko puta htedoh da saberem čeda tvoja, kao što kokoš skuplja piliće svoje pod krila, i ne htedoste! 38. Eto će vam se ostaviti kuća vaša pusta. 39. Jer vam kažem: „Nećete me od sada videti dok ne rečete: „Blagosloven koji dolazi u ime Gospodnje."
Grčki duhovnik ostavio je snažnu pouku o važnosti tihovanja, molitve i pažljivog izbora društva, upozoravajući da čovek treba da čuva svoju dušu od svega što ga udaljava od Boga i unutrašnjeg mira.
Pouka ruskog svetitelja govori o načinu na koji čovek može da se suoči sa strahovima, iskušenjima i mislima koje mu oduzimaju spokoj
Jedna njegova pouka govori o opasnosti koja se ne prepoznaje po krstu, molitvi i izgovorenim rečima, već po onome što čovek čini kada ga niko ne posmatra.
Veliki duhovnik našeg vremena upozoravao je da problem ne mora biti u bahatosti i otvorenoj oholosti, već u uverenju da smo dovoljno dobri, zbog čega prestajemo da preispitujemo sopstvene postupke i slabosti.
Bukovače, sremuš, orasi i povrće stvaraju pun ukus bez mesa, po receptu prilagođenom danima kada crkveni tipik propisuje post.
Presveta Bogorodica mu se, prema predanju, javila i utešila ga, a nakon stradanja njegovo telo ostalo je nepovređeno u vatri.
Ispod poda svetinje u Jerusalimu pronađeni su ostaci drevnog kamenoloma, uklesani grobovi i tragovi vrta, a svetogorski starac podseća na dublji smisao svetog znamenja koje je kroz vekove ostalo središte hrišćanske vere.
U prazničnoj besedi vladika Ilarion govorio o Krstu kao putokazu koji vraća Hristu, dok je poglavar Srpske pravoslavne crkve pozvao na dobro, vrlinu, žrtvu, darivanje i jedinstvo među ljudima.
Pouka svetogorskog starca govori o monahu koji je pokušao da se skloni pred napadima demona, ali i o onome što se od vernika traži u trenutku kada ga savladaju strah, nemir i osećaj nemoći.
Sa nežnom korom, žutom glazurom i bogatim filom od čokolade i oraha, ovaj provereni recept donosi ukus kolača koji je nekada krasio svečane trpeze.
Bog vidi i ono što mi ne možemo.
Na video-snimcima vidi se evakuacija monahinja, dok se u blizini svetinje vatrogasci bore sa vatrenom stihijom.
Dom ima dubok duhovni značaj, jer se u njemu uči ljubavi, praštanju, strpljenju i požrtvovanosti.
Jedan od najpoštovanijih svetitelja novijeg doba ostavio je duboku pouku o blagorodnosti kao najvišem obliku unutrašnje lepote duše.
Reči optinskog starca govore o smirenju, samoprekoru i oproštaju, ali i o tome kako da čovek spreči da povreda preraste u gnev i osudu.
Otac Andrej podseća da duhovna trezvenost počinje tek kada čovek prestane da ulepšava sliku o sebi i svoje slabosti poveri Božjoj pomoći.
Jedan od najvećih ruskih duhovnika upozoravao je da čovek lako može da postane zarobljenik sopstvenih briga, pretpostavki i neprestanog preispitivanja, a izlaz je video u jednostavnom životu sa Bogom.
Veliki svetogorski duhovnik podseća da pravi nemir ne dolazi samo spolja, već iz naših misli i odnosa prema drugima, a put ka miru vodi kroz smirenje i ljubav.
Ispod poda svetinje u Jerusalimu pronađeni su ostaci drevnog kamenoloma, uklesani grobovi i tragovi vrta, a svetogorski starac podseća na dublji smisao svetog znamenja koje je kroz vekove ostalo središte hrišćanske vere.
Pouka svetogorskog starca govori o monahu koji je pokušao da se skloni pred napadima demona, ali i o onome što se od vernika traži u trenutku kada ga savladaju strah, nemir i osećaj nemoći.
U središtu je jerarh koji uzdiže Krst, ali pažnju privlače i dve carske ličnosti i dvojica đakona. Stručni izvori objašnjavaju šta predstavljaju i kako je nastala ova upečatljiva kompozicija.
Sveštenik Jevgenije Murzin objašnjava zbog čega su radost spasenja i sećanje na Hristovo stradanje neraskidivo povezani.
U Pećkoj patrijaršiji raste crni dud star oko 750 godina koji čuva narodna kazivanja o opstanku i obnovi srpskog naroda na Kosmetu.
Crkva Pokrova Presvete Bogorodice podignuta je na mestu za koje predanje kaže da je kneginja Milica na njemu podigla oltar u spomen na kosovske junake, a sada je dobila dar koji treba da traje generacijama.
Mila i Anja kreću sa majkom i bakom do stare crkve, ali kada iz šume začuju neobično zvonce, njihovo putovanje pretvara se u uzbudljivu avanturu koja će ih odvesti do svetog izvora i otkriti dragocenu porodičnu uspomenu.
Bog ih je, prema predanju, obdario i darom čudotvorstva, pa su kod njih dolazili brojni bolesnici tražeći isceljenje.
Sveštenik Jevgenije Murzin objašnjava zbog čega su radost spasenja i sećanje na Hristovo stradanje neraskidivo povezani.
: U besedi za nedelju 17. sedmice po Duhovima Sveti Nikolaj Ohridski i Žički objašnjava šta takvo jedinstvo zaista znači i kako se čovek po blagodati Božjoj približava Gospodu kroz ljubav, poslušnost, dobrotu i žrtvu.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Vozdviženje časnog Krsta, Krstovdan, po starom kalendaru, dok se po novom obeležavaju Sveti mučenik Kalistrat i 49 mučenika sa njim. Katolička crkva obeležava Svetog Vinka Paulskog, dok Jevreji danas praznuju drugi dan Sukota, a muslimani nemaju neki veliki praznik.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
