Svetogorski starac objašnjava šta se događa u čoveku kada se smiri, zadobije blagodat Božiju i prestane da dozvoljava brigama da mu zavladaju dušom.
Čovek može imati mnogo razloga za brigu, ali nevolja postaje još teža kada joj se pridruže strah, nemir i stalno vraćanje na ono što ga muči. Tada problem više nije samo ono što se dogodilo, već i teret koji čovek nosi u sebi. Jedan od mogućih odgovora na takvo stanje daje starac Siluan Atonski, koji govori o smirenju kao putu ka miru duše.
- Ti kažeš: "Ima mnogo jada". Ali ja ću ti reći: „Smiri se i videćeš da će se tvoje nevolje pretvoriti u spokoj, tako da ćeš se sam začuditi i reći ćeš: Kako sam se ranije tako mučio i tugovao? Ali sada se raduješ zato što si se smirio i došla je blagodat Božija; sada makar prebivao u samoći i u siromaštvu, radost te neće ostaviti zato što ti je u duši mir o kojem je Gospod rekao: Mir vam Svoj dajem. Tako svakoj smirenoj duši Gospod daje mir - govorio je starac Siluan Atonski.
Starac Siluan ne govori da će nevolje nestati čim se čovek smiri. Njegova pouka govori o promeni koja se događa u samoj duši. Okolnosti mogu ostati iste, a čovek ipak može pronaći mir koji ne zavisi od toga da li je svaki problem već rešen. U pravoslavnom iskustvu, taj mir nije ravnodušnost prema životnim teškoćama niti bekstvo od stvarnosti. To je poverenje u Boga koje čoveku pomaže da ne dozvoli nevolji da zavlada njegovim srcem.
Nekada se ne promeni ono što nam se događa. Promeni se način na koji to nosimo. A upravo tu, prema pouci starca Siluana, počinje mir.
Druga Poslanica Svetog apostola Pavla Korinćanima, začalo 173 (3,4-11)
4. A takvo pouzdanje imamo u Boga kroz Hrista, 5. ne da smo sposobni sami od sebe što pomisliti, nego je naša sposobnost od Boga, 6. koji nas i učini sposobnim da budemo služitelji Novog Zaveta, ne slova nego Duha: jer slovo ubija, a Duh oživljuje. 7. Ako li služba smrti izrezana na kamenu slovima beše u slavi, tako da i sinovi Izrailjevi ne mogoše gledati u lice Mojsejevo od slave lica njegova koja prolazi, 8. kako li neće služba Duha biti mnogo više u slavi? 9. Jer kad je služba osude slava, mnogo većma izobiluje u slavi služba pravednosti. 10. Jer se i ne proslavi ono što je proslavljeno tom prilikom zbog ove prevelike slave. 11. Jer kad je slavno ono što prestaje, mnogo će više biti u slavi ovo što ostaje.
Jevanđelje po Mateju, začalo 96. (23,29-39)
29. Teško vama književnici i fariseji, licemeri, što zidate grobove prorocima i krasite spomenike pravednika, 30. i govorite: „Da smo mi bili u vreme otaca svojih, ne bismo s njima pristali u krv proroka." 31. Time sami svedočite za sebe da ste sinovi onih koji su pobili proroke. 32. Ispunite i vi meru otaca vaših. 33. Zmije, porodi aspidini, kako ćete pobeći od osude za pakao? 34. Zato, evo, ja ću vam poslati proroke i mudrace i književnike; i vi ćete jedne pobiti i raspeti, a druge šibati po sinagogama svojim i goniti od grada do grada;
35. da dođe na vas sva krv pravedna što je prolivena na zemlji od krvi Avelja pravednoga do krvi Zaharije sina Varahijina, kojega ubiste između hrama i žrtvenika. 36. Zaista vam kažem da će sve ovo doći na rod ovaj. 37. Jerusalime, Jerusalime, koji ubijaš proroke i zasipaš kamenjem poslane tebi, koliko puta htedoh da saberem čeda tvoja, kao što kokoš skuplja piliće svoje pod krila, i ne htedoste! 38. Eto će vam se ostaviti kuća vaša pusta. 39. Jer vam kažem: „Nećete me od sada videti dok ne rečete: „Blagosloven koji dolazi u ime Gospodnje."
Grčki duhovnik ostavio je snažnu pouku o važnosti tihovanja, molitve i pažljivog izbora društva, upozoravajući da čovek treba da čuva svoju dušu od svega što ga udaljava od Boga i unutrašnjeg mira.
Pouka ruskog svetitelja govori o načinu na koji čovek može da se suoči sa strahovima, iskušenjima i mislima koje mu oduzimaju spokoj
Jedna njegova pouka govori o opasnosti koja se ne prepoznaje po krstu, molitvi i izgovorenim rečima, već po onome što čovek čini kada ga niko ne posmatra.
Veliki duhovnik našeg vremena upozoravao je da problem ne mora biti u bahatosti i otvorenoj oholosti, već u uverenju da smo dovoljno dobri, zbog čega prestajemo da preispitujemo sopstvene postupke i slabosti.
Sveti Vavila je bio arhijerej Antiohije, koji je u vreme cara Numerijana stradao jer nije hteo da se odrekne Hrista.
Pitanje kako čovek može da prepozna dejstvo Svetog Duha u sebi upravo je povezano sa njegovim unutrašnjim stanjem, odnosom prema Bogu, sopstvenoj savesti i ljudima oko sebe.
Opasnost ove strasti leži u tome što ona direktno skrnavi ljudsko telo koje je, prema rečima svetog apostola Pavla, hram Duha svetoga.
Protojerej Andrej Jefanov objašnjava zašto monaški postrig nije obična životna odluka i upozorava šta bi značilo napustiti put koji je čovek dobrovoljno izabrao.
Jedna vernica upitala je oca Viktora Nišikova može li dobrota da opravda ružne reči, a njegov odgovor otvara ozbiljno pitanje o grehu, pokajanju i tome šta se zaista nalazi u čovekovom srcu.
Sa nežnom korom, žutom glazurom i bogatim filom od čokolade i oraha, ovaj provereni recept donosi ukus kolača koji je nekada krasio svečane trpeze.
Bog vidi i ono što mi ne možemo.
Na video-snimcima vidi se evakuacija monahinja, dok se u blizini svetinje vatrogasci bore sa vatrenom stihijom.
Dom ima dubok duhovni značaj, jer se u njemu uči ljubavi, praštanju, strpljenju i požrtvovanosti.
Jedan od najpoštovanijih svetitelja novijeg doba ostavio je duboku pouku o blagorodnosti kao najvišem obliku unutrašnje lepote duše.
Otac Andrej podseća da duhovna trezvenost počinje tek kada čovek prestane da ulepšava sliku o sebi i svoje slabosti poveri Božjoj pomoći.
Jedan od najvećih ruskih duhovnika upozoravao je da čovek lako može da postane zarobljenik sopstvenih briga, pretpostavki i neprestanog preispitivanja, a izlaz je video u jednostavnom životu sa Bogom.
Veliki svetogorski duhovnik podseća da pravi nemir ne dolazi samo spolja, već iz naših misli i odnosa prema drugima, a put ka miru vodi kroz smirenje i ljubav.
Veliki ruski svetitelj podseća da uzrok nemira često ne dolazi iz sveta koji nas okružuje, već iz sopstvenog srca, i ostavlja pouku o putu ka unutrašnjoj tišini i duhovnoj snazi.
Pitanje kako čovek može da prepozna dejstvo Svetog Duha u sebi upravo je povezano sa njegovim unutrašnjim stanjem, odnosom prema Bogu, sopstvenoj savesti i ljudima oko sebe.
Opasnost ove strasti leži u tome što ona direktno skrnavi ljudsko telo koje je, prema rečima svetog apostola Pavla, hram Duha svetoga.
Protojerej Andrej Jefanov objašnjava zašto monaški postrig nije obična životna odluka i upozorava šta bi značilo napustiti put koji je čovek dobrovoljno izabrao.
U besedi za sredu 16. sedmice po Duhovima Sveti Nikolaj Ohridski i Žički podseća da Božji dar traži spremno srce, čist um i otvorena čula.
Sveti Vavila je bio arhijerej Antiohije, koji je u vreme cara Numerijana stradao jer nije hteo da se odrekne Hrista.
Opasnost ove strasti leži u tome što ona direktno skrnavi ljudsko telo koje je, prema rečima svetog apostola Pavla, hram Duha svetoga.
Njegov život ostao je upamćen po hrabrosti kojom je bodrio svoju pastvu da istraje u veri i to u vreme najžešćih progona hrišćana.
Vernik kroz pričešće prima telo i krv Hristovu, ali takvom susretu treba da prethode molitva, pokajanje, praštanje i nastojanje da se srce očisti od greha.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Svetog sveštenomučenika Antima po starom, dok se po novom kalendaru obeležava Sveta velikomučenica Efimija. Katolička crkva obeležava Svete Kornelija, papu, i Kiprijana, episkopa i mučenika, dok Jevreji danas obeležavaju peti dan meseca tišrija, a muslimani nastavljaju mesec rebiul-ahir.
Jedna jevanđelska priča ruši uverenje da možemo znati ko je izgubljen, a ko će se promeniti, jer ono što danas vidimo kod nekoga ne mora biti njegova poslednja stranica.
Glasovi iz crkava širom sveta sve su glasniji: Patrijarh Porfirije i jerarsi upozoravaju na atmosferu u kojoj je tragedija postala moguća.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
