Dok mnogi klonu pod teretom sopstvenih slabosti, poznati duhovnik sa Svete Gore upozorava da čoveka ne uništavaju samo padovi, već i trenutak kada odustane od borbe za promenu.
Dok je zagledan u svoje padove, čovek lako može da previdi sve ono dobro što je Bog već posejao u njegovom životu. Upravo iz takvog pogleda na sebe rađaju se obeshrabrenost, malodušnost i osećaj da je svaki trud uzaludan. Jednu snažnu pouku o tome kako da se čovek izbori sa takvim mislima ostavio je starac Emilijan Simonopetrit, jedan od najpoznatijih savremenih pravoslavnih duhovnika.
- Dobro, imaš strasti, ali imaš i vrline. Imaš neverje, ali imaš i veru. Imaš nemoralne padove, ali imaš i ono što je dobro i moralno u tebi. Zašto i to ne uzmeš u obzir? Samo jedno pazi: nemoj biti lenj i nemoj se plašiti da preuzmeš odgovornost za svoj život. Ne sedi i ne govori: "Imam ovu strast, imam onu strast, kakav sam ja hrišćanin? Ništa ne činim u svom životu." Tako čovek pada u uninije, živci mu se kidaju i više nije sposoban ni za šta. Ubrzo napušta svoju borbu i tada postaje izdajnik sopstvenog podviga. Zato, kada ti dođe pomisao na tvoje strasti, seti se da imaš i vrline. I najveći zločinac, ako pogleda svoj život, otkriće da mu je Bog dao mnogo dobrih darova. Dakle, ne guše nas samo naše strasti, naši gresi, naše neverje, naša gordost i satana, već nas guši i ubija i izdaja sopstvene volje, ono zaustavljanje koje sami sebi postavljamo - govorio je starac Emilijan Simonopetrit.
U ovoj pouci svetogorski starac Emilijan podseća da čoveka ne uništavaju samo njegove slabosti i padovi, već i odustajanje od borbe. Dok god prepoznaje vrline i darove koje mu je Bog dao, pred njim postoji mogućnost da ustane, nastavi put pokajanja i krene ka preobražaju.
Poslanica Svetog apostola Pavla Rimljanima, začalo 106 (11,13-24)
13. Jer govorim vama neznabošcima; pošto sam ja apostol neznabožaca, hvalim služenje svoje, 14. ne bih li kako podstakao na revnost svoj rod i spasao neke od njih. 15. Jer ako je odbacivanje njihovo pomirenje svetu, šta bi bilo primanje - ako ne oživljenje iz mrtvih? 16. Ako je kvasac svet, to je i testo; i ako je koren svet, to su i grane. 17. Ako li se neke grane odlomiše. i ti, koji si divlja maslina, pricepio si se na njih i postao zajedničar korena i sokova maslinovih.
18. Ne preuznosi se nad granama; ako se pak uznosiš, ne nosiš ti koren nego koren tebe. 19. Reći ćeš, dakle: „Odlomiše se grane, da se ja pricepim.” 20. Dobro! Neverovanjem se odlomiše, a ti verom stojiš. Ne ponosi se, nego se boj. 21. Jer kad Bog prirodne grane ne poštede, neće možda ni tebe poštedeti. 22. Vidi, dakle, dobrotu i strogost Božiju: na onima što otpadoše strogost, a na tebi dobrotu, ako ostaneš u dobroti; inače ćeš i ti biti odsečen.
PROČITAJTE JOŠ: ČULI STE DA VAS NEKO OGOVARA? Prepodobni Varsanufije Optinski savetuje da uradite nešto što malo ko očekuje
23. A i oni, ako ne ostanu u neverovanju, biće pricepljeni, jer je Bog moćan da ih opet pricepi. 24. Jer kad si ti odsečen od masline, po prirodi divlje, i pricepio se, ne po prirodi, na pitomu maslinu, koliko će se pre, ovi koji su po prirodi, pricepiti na svoju maslinu?
Jevanđelje po Mateju, začalo 43. (11,27-30)
27. Sve je meni predao Otac moj, i niko ne zna Sina do Otac; niti Oca ko zna do Sin, i ako Sin hoće kome otkriti. 28. Hodite k meni svi koji ste umorni i natovareni i ja ću vas odmoriti. 29. Uzmite jaram moj na sebe i naučite se od mene; jer sam ja krotak i smiren srcem, i naći ćete pokoj dušama svojim. 30. Jer jaram je moj blag, i breme je moje lako.
Pouka ruskog svetitelja pokazuje da se promena ne dešava naglo, već u trenutku kada čovek prestane da opravdava slabost i počne da joj se suprotstavlja malim, ali doslednim unutrašnjim otporom.
Iguman raletinački podseća da se borba za veru ne vodi spoljašnjim sredstvima, već u čovekovoj unutrašnjosti, gde se odlučuje šta ostaje, a šta se gasi u tami zaborava.
Pouka protojereja Valerijana Krečetova otkriva kako se duhovni život ne urušava naglo, već kroz male prekide koji deluju bezazleno, ali vremenom menjaju sve, i zašto je povratak moguć samo kroz upornost bez odlaganja.
Reči svetogorskog starca nude neočekivan odgovor na jedno od najtežih pitanja vere i života: zašto patnja uopšte postoji i šta se u njoj može otkriti.
Budi deo Religija.rs zajednice.
Hrišćanin je pozvan da svoju savest oblikuje prema Jevanđelju, čak i onda kada ga to udaljava od stavova i načina života koji preovlađuju u njegovom okruženju.
Ne treba očajavati ako na Zadušnice ne možete da odete u crkvu i na grobove svojih najmilijih.
Važno je znati da sveštenik ne bi trebalo da uslovljava molitvu određenom sumom novca.
Čovek ne može uvek da utiče na postupke drugih ljudi, da spreči neprijatnosti ili promeni ono što mu život donosi, ali može da se trudi da ne dozvoli da ga svaka reč, svađa ili prolazna teškoća udalji od spokojstva.
Čovek često zaboravlja da nije dovoljno samo govoriti o dobru, već da se ono mora pokazati u odnosu prema drugima, naročito onda kada je teško ostati čovek.
Bog vidi i ono što mi ne možemo.
Dom ima dubok duhovni značaj, jer se u njemu uči ljubavi, praštanju, strpljenju i požrtvovanosti.
U pravoslavnoj tradiciji sveća je povezana sa Hristovim rečima: "Ja sam svetlost svetu; ko ide za mnom neće hoditi po tami, nego će imati svetlost života."
Odgovor sveštenika otvara i važnije pitanje: kako da uspomena na preminule bude podsticaj za molitvu, a ne predmet sujeverja.
Peticija je predata crnogorskim državnim zvaničnicima, dok istorijski navodi i pismo mitropolita Amfilohija svedoče o starom hramu Svete Trojice i litijskoj tradiciji koja je vekovima okupljala vernike na vrhu Rumije.
Sveti Dimitrije rođen je u Solunu, u uglednoj i pobožnoj porodici.
Hrišćanin je pozvan da svoju savest oblikuje prema Jevanđelju, čak i onda kada ga to udaljava od stavova i načina života koji preovlađuju u njegovom okruženju.
Ne treba očajavati ako na Zadušnice ne možete da odete u crkvu i na grobove svojih najmilijih.
Markijan je bio čtec, a Martirije ipođakon, dok su obojica obavljala i dužnost notara, odnosno sekretara patrijarha.
Važno je znati da sveštenik ne bi trebalo da uslovljava molitvu određenom sumom novca.
Ja dobro znam da nema boljeg mesta, možda zvuči paradoksalno, od bolnice da bi čovek razumeo koliko smo upućeni jedni na druge, koliko smo potrebni jedni drugima, istakao je patrijarh.
Sa nežnom korom, žutom glazurom i bogatim filom od čokolade i oraha, ovaj provereni recept donosi ukus kolača koji je nekada krasio svečane trpeze.
Bog vidi i ono što mi ne možemo.
Dom ima dubok duhovni značaj, jer se u njemu uči ljubavi, praštanju, strpljenju i požrtvovanosti.
Na video-snimcima vidi se evakuacija monahinja, dok se u blizini svetinje vatrogasci bore sa vatrenom stihijom.
Otkrijte kako se priprema raskošna torta od beze kora, oraha i čokolade koja je obeležila generacije i svečane trenutke u našim domovima.
U pravoslavnoj tradiciji sveća je povezana sa Hristovim rečima: "Ja sam svetlost svetu; ko ide za mnom neće hoditi po tami, nego će imati svetlost života."
U besedi za subotu 19. sedmice po Duhovima veliki srpski svetitelj objašnjava zašto se put ka Gospodu ne prelazi ohološću i uzdizanjem sebe, već ljubavlju, smirenjem i spremnošću da tvorimo volju Božju.
Kada neko više ne želi da bude deo našeg života, insistiranje i pokušaj da ga zadržimo može samo produbiti bol.
Savet ruskog svetitelja posebno dobija na težini onda kada molitve ne donose odgovor koji očekujemo, a pred čovekom ostane samo da sačuva poverenje u Boga i zahvalnost čak i usred iskušenja.
U besedi za subotu 16. sedmice po Duhovima Sveti Nikolaj Ohridski i Žički objašnjava šta znači kada telo preuzme primat nad duhom i zašto je preporod moguć sve do poslednjeg trenutka života.
Hrišćanin je pozvan da svoju savest oblikuje prema Jevanđelju, čak i onda kada ga to udaljava od stavova i načina života koji preovlađuju u njegovom okruženju.
Ne treba očajavati ako na Zadušnice ne možete da odete u crkvu i na grobove svojih najmilijih.
Važno je znati da sveštenik ne bi trebalo da uslovljava molitvu određenom sumom novca.
Čovek ne može uvek da utiče na postupke drugih ljudi, da spreči neprijatnosti ili promeni ono što mu život donosi, ali može da se trudi da ne dozvoli da ga svaka reč, svađa ili prolazna teškoća udalji od spokojstva.
Čovek ne može uvek da utiče na postupke drugih ljudi, da spreči neprijatnosti ili promeni ono što mu život donosi, ali može da se trudi da ne dozvoli da ga svaka reč, svađa ili prolazna teškoća udalji od spokojstva.
Obeležavanje Zadušnica trebalo bi da počne odlaskom u crkvu, gde se služi Sveta liturgija i pominju imena preminulih.
Njegovo stradanje dogodilo se u vreme kada su hrišćani bili izloženi strašnim progonima, a pred bezbožnim carem i njegovim zahtevima ostao je nepokolebljiv do poslednjeg trenutka života.
Vest o njegovom upokojenju objavila je Parohija Svete Trojice u Roterdamu.
Među datumima koje pravoslavni vernici treba da zapamte nalaze se i neke od najpoznatijih srpskih slava, a kraj meseca donosi početak Božićnog posta, zbog čega će poslednja novembarska slavska trpeza biti posna.
Svako žrtvoprinošenje je pagansko i nema uporišta u Svetoj nam Crkvi, istakao je otac Milan.
Odnos prema majci i ocu zauzima posebno mesto u hrišćanskom učenju, a jedna od deset Božjih zapovesti upravo nalaže: "Poštuj oca svojega i mater svoju".
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
Google News