Dok mnogi klonu pod teretom sopstvenih slabosti, poznati duhovnik sa Svete Gore upozorava da čoveka ne uništavaju samo padovi, već i trenutak kada odustane od borbe za promenu.
Dok je zagledan u svoje padove, čovek lako može da previdi sve ono dobro što je Bog već posejao u njegovom životu. Upravo iz takvog pogleda na sebe rađaju se obeshrabrenost, malodušnost i osećaj da je svaki trud uzaludan. Jednu snažnu pouku o tome kako da se čovek izbori sa takvim mislima ostavio je starac Emilijan Simonopetrit, jedan od najpoznatijih savremenih pravoslavnih duhovnika.
- Dobro, imaš strasti, ali imaš i vrline. Imaš neverje, ali imaš i veru. Imaš nemoralne padove, ali imaš i ono što je dobro i moralno u tebi. Zašto i to ne uzmeš u obzir? Samo jedno pazi: nemoj biti lenj i nemoj se plašiti da preuzmeš odgovornost za svoj život. Ne sedi i ne govori: "Imam ovu strast, imam onu strast, kakav sam ja hrišćanin? Ništa ne činim u svom životu." Tako čovek pada u uninije, živci mu se kidaju i više nije sposoban ni za šta. Ubrzo napušta svoju borbu i tada postaje izdajnik sopstvenog podviga. Zato, kada ti dođe pomisao na tvoje strasti, seti se da imaš i vrline. I najveći zločinac, ako pogleda svoj život, otkriće da mu je Bog dao mnogo dobrih darova. Dakle, ne guše nas samo naše strasti, naši gresi, naše neverje, naša gordost i satana, već nas guši i ubija i izdaja sopstvene volje, ono zaustavljanje koje sami sebi postavljamo - govorio je starac Emilijan Simonopetrit.
U ovoj pouci svetogorski starac Emilijan podseća da čoveka ne uništavaju samo njegove slabosti i padovi, već i odustajanje od borbe. Dok god prepoznaje vrline i darove koje mu je Bog dao, pred njim postoji mogućnost da ustane, nastavi put pokajanja i krene ka preobražaju.
Čitanje Jevanđelja za četvrtak 4. sedmice po Duhovima
SviatlanaLaza/Shutterstock
Jevanđelje
Poslanica Svetog apostola Pavla Rimljanima, začalo 106 (11,13-24)
13. Jer govorim vama neznabošcima; pošto sam ja apostol neznabožaca, hvalim služenje svoje, 14. ne bih li kako podstakao na revnost svoj rod i spasao neke od njih. 15. Jer ako je odbacivanje njihovo pomirenje svetu, šta bi bilo primanje - ako ne oživljenje iz mrtvih? 16. Ako je kvasac svet, to je i testo; i ako je koren svet, to su i grane. 17. Ako li se neke grane odlomiše. i ti, koji si divlja maslina, pricepio si se na njih i postao zajedničar korena i sokova maslinovih.
18. Ne preuznosi se nad granama; ako se pak uznosiš, ne nosiš ti koren nego koren tebe. 19. Reći ćeš, dakle: „Odlomiše se grane, da se ja pricepim.” 20. Dobro! Neverovanjem se odlomiše, a ti verom stojiš. Ne ponosi se, nego se boj. 21. Jer kad Bog prirodne grane ne poštede, neće možda ni tebe poštedeti. 22. Vidi, dakle, dobrotu i strogost Božiju: na onima što otpadoše strogost, a na tebi dobrotu, ako ostaneš u dobroti; inače ćeš i ti biti odsečen.
23. A i oni, ako ne ostanu u neverovanju, biće pricepljeni, jer je Bog moćan da ih opet pricepi. 24. Jer kad si ti odsečen od masline, po prirodi divlje, i pricepio se, ne po prirodi, na pitomu maslinu, koliko će se pre, ovi koji su po prirodi, pricepiti na svoju maslinu?
Jevanđelje po Mateju, začalo 43. (11,27-30)
27. Sve je meni predao Otac moj, i niko ne zna Sina do Otac; niti Oca ko zna do Sin, i ako Sin hoće kome otkriti. 28. Hodite k meni svi koji ste umorni i natovareni i ja ću vas odmoriti. 29. Uzmite jaram moj na sebe i naučite se od mene; jer sam ja krotak i smiren srcem, i naći ćete pokoj dušama svojim. 30. Jer jaram je moj blag, i breme je moje lako.
Pouka ruskog svetitelja pokazuje da se promena ne dešava naglo, već u trenutku kada čovek prestane da opravdava slabost i počne da joj se suprotstavlja malim, ali doslednim unutrašnjim otporom.
Iguman raletinački podseća da se borba za veru ne vodi spoljašnjim sredstvima, već u čovekovoj unutrašnjosti, gde se odlučuje šta ostaje, a šta se gasi u tami zaborava.
Pouka protojereja Valerijana Krečetova otkriva kako se duhovni život ne urušava naglo, već kroz male prekide koji deluju bezazleno, ali vremenom menjaju sve, i zašto je povratak moguć samo kroz upornost bez odlaganja.
Dok mnogi klonu pod teretom sopstvenih slabosti, poznati duhovnik sa Svete Gore upozorava da čoveka ne uništavaju samo padovi, već i trenutak kada odustane od borbe za promenu.
Spor oko zida na kojem se nekada nalazio lik blaženopočivšeg poglavara SPC ponovo je otvorio pitanja o pravu na očuvanje verskog i nacionalnog identiteta.
Posle 15 godina postupka, Strazbur je utvrdio da je Turska prekršila prava klirika i osporio tumačenje Lozanskog sporazuma, što može uticati i na druge slučajeve u Istanbulu.
Kimberli Gilfojl, nekadašnja voditeljka i tužiteljka, primila je svetinju sa Atosa u gestu koji je u prvi plan stavio duhovnu simboliku, a ne protokol i funkciju.
Poslednji ispraćaj 12-godišnjeg sina protojereja Ostoje Kneževića i popadije Viktorije duboko potresa vernike i bližnje, ostavljajući porodicu u tišini, molitvi i najtežem iskušenju koje jedan dom može da doživi.
Porodica, sveštenstvo i verni narod oprostili su se od sina sveštenika Ostoje Kneževića, dok je mitropolit crnogorsko-primorski u besedi poručio da se bol nosi krstom Hristovim, a da se duša čistote sabira u večnom životu.
Na sahrani dvanaestogodišnjaka koji je tragično preminuo, mitropolit Dimitrije govorio o veri, večnom životu i susretu bez rastanka, dok su porodica i vernici u tišini slušali poruke utehe i nade.
U vremenu unutrašnjeg pritiska i nevidljivih lomova, pravoslavno učenje otkriva dve potpuno suprotne duhovne sile koje deluju gotovo isto, ali vode u različitim pravcima.
Dok savremeni način života podstiče popuštanje strastima i udaljava čoveka od sebe samog, duhovnik ukazuje na ispovest, smirenje i budnost nad mislima kao ključne korake bez kojih nema istinske unutrašnje pobede.
Spor oko zida na kojem se nekada nalazio lik blaženopočivšeg poglavara SPC ponovo je otvorio pitanja o pravu na očuvanje verskog i nacionalnog identiteta.
Mozaična ikona Presvete Bogorodice Odigitrije, pred kojom je, prema predanju, poslednje trenutke proveo otac Svetog Save, prvi put je izneta iz riznice Manastira Hilandar i predstavljena javnosti u prestonom gradu Srbije.
Kada je mali Vukan odlučio da pomogne čoveku kome je pomoć bila potrebna, nije ni slutio da će njegovo delo pokrenuti stari zvonik i promeniti srca svih ljudi oko njega.
Dok savremeni čovek sve više vremena provodi u trci za novcem i uspehom, pravoslavno učenje podseća da posao nema smisla ako nije usmeren na pošteno izdržavanje porodice i pomoć onima kojima je to potrebno.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
