Iranski sud osudio je muzičku umetnicu Parastu Ahmadi nakon koncerta na kojem je nastupala bez hidžaba.
Iranska pevačica Parastu Ahmadi osuđena je na 74 udarca bičem, a sud joj je izrekao i dvogodišnju zabranu nastupanja i napuštanja zemlje. Presuda je doneta nakon što je proglašena krivom zbog koncerta održanog 2024. godine, na kojem je nastupila bez hidžaba, preneli su iranski mediji.
PROČITAJTE JOŠ: DA LI MUSLIMANKA SME DA SKINE HIDŽAB AKO TO ODLUČI: Zašto žena u islamu pokriva glavu, evo da li je po Kuranu to obavezno
Sud u provinciji Kom doneo je odluku posle zatvorenog suđenja, tokom kojeg se postupak vodio i protiv osam članova njenog benda i produkcijskog tima. Slučaj je pokrenuo snimak njenog nastupa koji je privukao veliku pažnju na internetu. Na njemu se vidi kako pevačica nastupa otkrivene kose, čime je, prema iranskim zakonima, prekršila obavezu nošenja hidžaba.
Organizacije za zaštitu ljudskih prava i kritičari ograničenja koja se odnose na žene u Iranu osudili su ovu kaznu. Oni smatraju da ona pokazuje da vlasti i dalje strogo primenjuju verske i društvene propise. Presuda je doneta u periodu kada se u Iranu nastavljaju rasprave o pravima žena i ličnim slobodama, posebno nakon višegodišnjih protesta izazvanih primenom zakona o obaveznom nošenju hidžaba.
Parastu Ahmadi privukla je pažnju svetske javnosti nakon što su snimci njenog nastupa počeli masovno da se dele na društvenim mrežama. Ubrzo nakon objavljivanja videa, pevačica i nekoliko njenih saradnika bili su kratko privedeni. Prema odluci suda, ona se sada suočava sa telesnom kaznom, ali i sa zabranama koje ograničavaju njen dalji umetnički rad.
Ovaj slučaj ponovo je pokrenuo pitanja o budućem smeru društvenih politika u Iranu, kao i o položaju umetnika, naročito žena, pod sadašnjim državnim rukovodstvom.
Najveće muslimansko hodočašće ove godine odvija se uz ratne tenzije, upozorenja zapadnih vlada i pojačane bezbednosne mere u Saudijskoj Arabiji.
Jedan od najvažnijih praznika u islamu donosi dane molitve, darivanja i porodičnog okupljanja, a posebnu pažnju privlače tradicionalne čestitke i običaji koji se vekovima prenose među muslimanima.
Prvi dan meseca muharema donosi priliku vernicima za molitvu, razmišljanje i duhovnu obnovu, uz poruke o strpljenju, žrtvi i poverenju u Boga koje ovaj značajan datum nosi kroz generacije.
Islamski društveni centar Ilinoisa želi da kupi zatvoreni katolički hram iz 1906. godine u Čikagu i pretvori ga u školu, što je izazvalo rasprave zbog istorijskog značaja objekta.
Iranski sud osudio je muzičku umetnicu Parastu Ahmadi nakon koncerta na kojem je nastupala bez hidžaba.
Prema učenju Crkve, post bez molitve, smirenja i dobrih dela ostaje nepotpun.
O njegovom životu saznalo se zahvaljujući monahu Pafnutiju, koji ga je pred kraj zemaljskog života pronašao u pustinjskoj samoći.
Spor oko zida na kojem se nekada nalazio lik blaženopočivšeg poglavara SPC ponovo je otvorio pitanja o pravu na očuvanje verskog i nacionalnog identiteta.
Crkva upozorava da tuga ne sme da preraste u beznađe i očaj, jer za hrišćanina smrt nema poslednju reč.
Posle 15 godina postupka, Strazbur je utvrdio da je Turska prekršila prava klirika i osporio tumačenje Lozanskog sporazuma, što može uticati i na druge slučajeve u Istanbulu.
Kimberli Gilfojl, nekadašnja voditeljka i tužiteljka, primila je svetinju sa Atosa u gestu koji je u prvi plan stavio duhovnu simboliku, a ne protokol i funkciju.
Poslednji ispraćaj 12-godišnjeg sina protojereja Ostoje Kneževića i popadije Viktorije duboko potresa vernike i bližnje, ostavljajući porodicu u tišini, molitvi i najtežem iskušenju koje jedan dom može da doživi.
Porodica, sveštenstvo i verni narod oprostili su se od sina sveštenika Ostoje Kneževića, dok je mitropolit crnogorsko-primorski u besedi poručio da se bol nosi krstom Hristovim, a da se duša čistote sabira u večnom životu.
Na sahrani dvanaestogodišnjaka koji je tragično preminuo, mitropolit Dimitrije govorio o veri, večnom životu i susretu bez rastanka, dok su porodica i vernici u tišini slušali poruke utehe i nade.
Hidžab se, pored pokrivanja glave, ogleda i u ponašanju, moralu i vrednostima, pa je otvoren za tumačenje.
Sa samo deset godina, bez znanja roditelja, krenula je na karate, a treninge je plaćala novcem koji je štedela od užine.
Muslimanske žene širom sveta nose različite vrste odeće – dok jedne hidžabom pokrivaju glavu, kosu i vrat, neke nose nikab od glave do pete sa otvorom za oči ili, pak, burku koja nema čak ni takav otvor, već samo jedva prozirnu mrežicu.
O zabrani koja je uvedena 2016. godine još se vodi rasprava, a neki pobožni roditelji pokušavaju da odbrane ustavno pravo njihove dece da se obrazuju.
Islamski društveni centar Ilinoisa želi da kupi zatvoreni katolički hram iz 1906. godine u Čikagu i pretvori ga u školu, što je izazvalo rasprave zbog istorijskog značaja objekta.
Misa u crkvi San Karlo al Lacareto održana je povodom praznika Presvetog Srca Isusovog, ali je pažnju javnosti privukla zbog duginih boja, spornog natpisa na majici učesnika i rasprava o promenama u delu Crkve u Italiji.
Prvi dan meseca muharema donosi priliku vernicima za molitvu, razmišljanje i duhovnu obnovu, uz poruke o strpljenju, žrtvi i poverenju u Boga koje ovaj značajan datum nosi kroz generacije.
Nakon godina duhovnog traganja i formacije, zaređen je za sveštenika Katoličke crkve u Zagrebu, u slavlju koje je okupilo Crkvu sa pet kontinenata i snažnoj poruci o pozivu koji menja život iz temelja.
Mozaična ikona Presvete Bogorodice Odigitrije, pred kojom je, prema predanju, poslednje trenutke proveo otac Svetog Save, prvi put je izneta iz riznice Manastira Hilandar i predstavljena javnosti u prestonom gradu Srbije.
Kada je mali Vukan odlučio da pomogne čoveku kome je pomoć bila potrebna, nije ni slutio da će njegovo delo pokrenuti stari zvonik i promeniti srca svih ljudi oko njega.
Raketa američkog PVO sistema "patriot" pogodila je kompleks Kijevsko-pečerske lavre, tvrdi Ministarstvo odbrane Rusije.
Pravoslavni vernici čvrsto veruju da mošti svetaca u Kijevsko-pečerskoj lavri imaju snažno isceljujuće dejstvo.
Pravoslavlje tvrdi da stalno prizivanje imena Isusovog postepeno omekšava srce, donosi mir i pomaže da se u drugome vidi čovek, a ne neprijatelj.
Beležnica jeromonaha Ilariona Đurice sačuvala je jednostavan recept koji pokazuje kako od nekoliko darova prirode može nastati prava poslastica.
Dok savremeni čovek sve više vremena provodi u trci za novcem i uspehom, pravoslavno učenje podseća da posao nema smisla ako nije usmeren na pošteno izdržavanje porodice i pomoć onima kojima je to potrebno.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
