Hidžab se, pored pokrivanja glave, ogleda i u ponašanju, moralu i vrednostima, pa je otvoren za tumačenje.
Muslimanke koje nose maramu često imaju osećaj da predstavljaju čitavu svoju veru već na prvi pogled.
Ovaj osećaj može biti i blagoslov i teret - s jedne strane ponos, a s druge radoznalost, izdvajanje i čak rasizam.
U težim slučajevima žene su izložene mržnji i otvorenoj diskriminaciji.
Kako i dalje postoje mnoge zablude o muslimanskim pokrivalima za glavu, donosimo odgovore na najčešća pitanja, zasnovane na mišljenjima muslimanki iz različitih kultura.
Najjednostavnije, hidžab je marama kojom žena pokriva kosu i vrat, ali ima i dublje značenje.
Hidžab je izraz skromnosti i, prema islamskom pravu, obavezan je od puberteta.
U Kuranu se muškarcima savetuje da obore pogled pred ženama, a ženama da nose pristojnu odeću, koja pokriva telo, uključujući i kosu.
Profesorka Keskin naglašava da hidžab znači i pažljiv odnos muškaraca i žena, zasnovan na moralnim vrednostima.
Hidžab je najčešće marama, a stilovi nošenja zavise od mode i kulturne tradicije.
Postoje i drugi oblici:
Pokrivanje kose smatra se obaveznim, dok pokrivanje lica većina učenjaka vidi kao dodatni izraz skromnosti. U nekim školama islama poput onih koje sprovodi talibanski režim prekrivanje lica je obavezno, ali na to snažno utiču kultura i običaj.
U većini slučajeva - da. Novinarka Šazma Gafur kaže:
- Nikada nisam bila primorana da nosim hidžab. To je deo mog identiteta i ličnog puta.
Odluka je lična, ali muslimanska autorka Amal Avad ističe da sloboda izbora nije svuda jednaka:
- U mnogim zemljama žene nemaju mogućnost da same odluče.
Mnoge žene osećaju upravo to.
- Prvi put kada sam ga stavila, osetila sam slobodu i kontrolu nad tim kako me ljudi doživljavaju - kaže Šazma.
- Više nisam bila posmatrana kao "objekat"; osećala sam poštovanje.
Sve zavisi od pristupa.
Većina žena rado odgovara na pitanja, ali klišei i stereotipi mogu da budu uvredljivi.
- Svako leto u Australiji dobijamo isto pitanje - da li nam je vruće ispod marame - kaže Šazma.
- To pretpostavlja da ne umemo da mislimo o sopstvenoj udobnosti.
Hidžab nije obavezan uvek i svuda.
Prema islamskom zakonu, žena treba da pokrije kosu samo u prisustvu muškaraca koji joj nisu bliski srodnici.
Među ženama ili u svom domu može biti bez marame, mada neke i tada biraju da ostanu pokrivene.
Iako se hidžab smatra preporukom islama, Kuran kaže: "Nema prisile u veri."
Neke žene svoju skromnost iskazuju drugačije, a njihova odanost veri time nije manja.
Obaveza pet dnevnih molitvi ustanovljena je nakon događaja Noćnog putovanja i Uzašašća.
Anđeli u islamu imaju ključnu ulogu - ne samo kao izvršioci Božije volje, već i kao podsetnici na duhovni svet, odgovornost i život posle smrti.
Engleski kralj je izjavio da je posvećenost jednog velikog centra za islamske studije "međunarodnoj saradnji" danas "važnija nego ikada u savremenom svetu".
Mađarski premijer ističe da će budućnost dece u Evropi odrediti pitanje koje je staro 1.400 godina i pita zašto evropski narodi dopuštaju masovno doseljavanje iz islamskog sveta dok hrišćani ginu na ratištima Ukrajine.
Sura Et-Talak i ajeti 65:2-3 otkrivaju kako očuvati dostojanstvo, postupati ispravno i poveriti se Božijoj providnosti
Svetogorski starac objašnjava kako pronaći neuništivu radost usred greha, strasti i tuđe zlobe i doseći duhovni mir.
Posle hapšenja usvojenog sina, arhijerej Ukrajinske pravoslavne crkve javno govori o ličnoj tragediji, stotinama štićenika i granici ljudske izdržljivosti.
Kongresmenka Anna Paulina Luna optužuje ukrajinsku vlast za ograničavanje verskih prava i upozorava da američka finansijska podrška praktično učestvuje u progonu hrišćana, izazivajući odjek među konzervativcima i međunarodnim posmatračima.
Zagrebačka nadbiskupija upozorava na ranu seksualizaciju i uvođenje ideoloških elemenata u obrazovanje, ističući da roditelji moraju ostati uključeni u odgoj svoje dece.
Jednostavan i brz recept za kolač koji u dom donosi miris domaće kuhinje i radost zajedništva u posne dane.
Jedinstvena kombinacija ječma, pasulja, povrća i dimljenog mesa vraća nas u kuhinje naših predaka, čuvajući duh starih domaćinstava i porodične molitve kroz generacije.
Nekada nezaobilazna na prazničnim trpezama, ova poslastica se pravila sa strpljenjem i ljubavlju — donosimo autentičan recept koji će vaš dom ispuniti toplinom i mirisom svečanosti.
Otkrijte kako su naši preci pravili majonez bez aditiva i pojačivača ukusa, prema receptu monaha iz Manastira Krušedol.
Ovi brzi kolači sa keksom, pistaćima i brusnicama donose raskošni slatki užitak za slavsku trpezu, spremni za posluženje za manje od sat vremena.
Muslimanske žene širom sveta nose različite vrste odeće – dok jedne hidžabom pokrivaju glavu, kosu i vrat, neke nose nikab od glave do pete sa otvorom za oči ili, pak, burku koja nema čak ni takav otvor, već samo jedva prozirnu mrežicu.
Sura Et-Talak i ajeti 65:2-3 otkrivaju kako očuvati dostojanstvo, postupati ispravno i poveriti se Božijoj providnosti
Zagrebačka nadbiskupija upozorava na ranu seksualizaciju i uvođenje ideoloških elemenata u obrazovanje, ističući da roditelji moraju ostati uključeni u odgoj svoje dece.
U Vili Barberini, daleko od kamera, Sveti Otac i ratni predsednik Ukrajine vodili su razgovor čije poruke prevazilaze diplomatiju i zadiru u samu savest savremenog čoveka.
Ajeti iz sure Et-Tegabun upozoravaju da imetak i porodica nisu samo dar, već i odgovornost pred Bogom, te da se prava vrednost čoveka meri spremnošću na darežljivost, strahopoštovanje i poverenje u Božiju pravdu.
Iguman Arsenije kroz poređenje sa svetiteljem iz Amerike upozorava da se duhovno stanje ne skriva - ono se oseti i onda kada mnogi misle da ga niko ne primećuje.
Skoro tri decenije ovaj zanatlija iz Ježevice izrađuje voštanice po manastirskom predanju, učeći nas da se prava sveća ne stvara mašinom, već strpljenjem, iskustvom i verom koja se ne gasi ni kada plamen dogori.
Na manastirskom imanju, nakon požara i decenija bez uzgoja, bratstvo uz pomoć svetogorskih monaha i molitvu igumana Metodija obnavlja poljoprivrednu tradiciju, dajući novi život ekonomiji i duhovnom životu manastira.
U manastiru Mrkonjići, samo nekoliko metara od ulaza u hram, stoji košćela stara više od četiri veka - mesto gde se susreću vera, predanje i čudo prirode.
Crkva naglašava da se vaspitanje ne svodi samo na savete, zabrane i pravila – ono je mnogo više način života koji roditelji svakodnevno pokazuju sopstvenim primerom.
U nekim srpskim domovima se 9. decembra slavi Sveti Alimpije Stolpnik, ali stariji etnografski zapisi i hibridni nazivi poput „Sveti Đorđe Alimpije“ otkrivaju fascinantan spoj istorije, narodnog pamćenja i crkvenih običaja.
U besedi za 27. utorak po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički otkriva kako različiti darovi i zvanja povezuju vernike u savršenu harmoniju i svetost.
