Hidžab se, pored pokrivanja glave, ogleda i u ponašanju, moralu i vrednostima, pa je otvoren za tumačenje.
Muslimanke koje nose maramu često imaju osećaj da predstavljaju čitavu svoju veru već na prvi pogled.
Ovaj osećaj može biti i blagoslov i teret - s jedne strane ponos, a s druge radoznalost, izdvajanje i čak rasizam.
U težim slučajevima žene su izložene mržnji i otvorenoj diskriminaciji.
Kako i dalje postoje mnoge zablude o muslimanskim pokrivalima za glavu, donosimo odgovore na najčešća pitanja, zasnovane na mišljenjima muslimanki iz različitih kultura.
Najjednostavnije, hidžab je marama kojom žena pokriva kosu i vrat, ali ima i dublje značenje.
Hidžab je izraz skromnosti i, prema islamskom pravu, obavezan je od puberteta.
U Kuranu se muškarcima savetuje da obore pogled pred ženama, a ženama da nose pristojnu odeću, koja pokriva telo, uključujući i kosu.
Profesorka Keskin naglašava da hidžab znači i pažljiv odnos muškaraca i žena, zasnovan na moralnim vrednostima.
Hidžab je najčešće marama, a stilovi nošenja zavise od mode i kulturne tradicije.
Postoje i drugi oblici:
Pokrivanje kose smatra se obaveznim, dok pokrivanje lica većina učenjaka vidi kao dodatni izraz skromnosti. U nekim školama islama poput onih koje sprovodi talibanski režim prekrivanje lica je obavezno, ali na to snažno utiču kultura i običaj.
U većini slučajeva - da. Novinarka Šazma Gafur kaže:
- Nikada nisam bila primorana da nosim hidžab. To je deo mog identiteta i ličnog puta.
Odluka je lična, ali muslimanska autorka Amal Avad ističe da sloboda izbora nije svuda jednaka:
- U mnogim zemljama žene nemaju mogućnost da same odluče.
Mnoge žene osećaju upravo to.
- Prvi put kada sam ga stavila, osetila sam slobodu i kontrolu nad tim kako me ljudi doživljavaju - kaže Šazma.
- Više nisam bila posmatrana kao "objekat"; osećala sam poštovanje.
Sve zavisi od pristupa.
Većina žena rado odgovara na pitanja, ali klišei i stereotipi mogu da budu uvredljivi.
- Svako leto u Australiji dobijamo isto pitanje - da li nam je vruće ispod marame - kaže Šazma.
- To pretpostavlja da ne umemo da mislimo o sopstvenoj udobnosti.
Hidžab nije obavezan uvek i svuda.
Prema islamskom zakonu, žena treba da pokrije kosu samo u prisustvu muškaraca koji joj nisu bliski srodnici.
Među ženama ili u svom domu može biti bez marame, mada neke i tada biraju da ostanu pokrivene.
Iako se hidžab smatra preporukom islama, Kuran kaže: "Nema prisile u veri."
Neke žene svoju skromnost iskazuju drugačije, a njihova odanost veri time nije manja.
Obaveza pet dnevnih molitvi ustanovljena je nakon događaja Noćnog putovanja i Uzašašća.
Anđeli u islamu imaju ključnu ulogu - ne samo kao izvršioci Božije volje, već i kao podsetnici na duhovni svet, odgovornost i život posle smrti.
Engleski kralj je izjavio da je posvećenost jednog velikog centra za islamske studije "međunarodnoj saradnji" danas "važnija nego ikada u savremenom svetu".
Mađarski premijer ističe da će budućnost dece u Evropi odrediti pitanje koje je staro 1.400 godina i pita zašto evropski narodi dopuštaju masovno doseljavanje iz islamskog sveta dok hrišćani ginu na ratištima Ukrajine.
Iguman manastira Moštanica otkriva tragičnu priču o monahu koji je zbog ljubavi napustio Hrista, izgubio mir i postao simbol duhovne borbe između čoveka i iskušenja koje razara dušu.
Crkveno venčanje ima poseban značaj: ne zbog tradicije, običaja ili forme, već zbog toga što se tada priziva blagodat Duha svetoga na mladence - da ih vodi, čuva i osnaži u svim životnim izazovima.
Kada su jevrejske starešine saznale za vaskrsenje Hristovo, počeli su da potplaćuje vojnike da pronose lažnu vest da Hristos nije vaskrsao, ali Longin na to nije želeo da pristine.
U porti Crkve Svetog Dimitrija sada stoji bronzana skulptura mitropolita Amfilohija — visoka 2,3 metra, sa krstom i episkopskom patericom u rukama. Delo vajara Zorana Ivanovića.
U manastiru posvećenom Prepodobnoj mati Paraskevi, liturgiju je služio episkop Nikon, nekadašnji sabrat ove svetinje, a praznična radost nastavljena je u duhu zajedništva i blagodarnosti.
U kuhinjama pravoslavnih domaćica, ova čorba se pripremala s ljubavlju – za praznike, slave i nedeljne porodične ručkove. Sada je pravo vreme da je ponovo otkrijete i spremite po originalnom receptu iz tradicije srpske kuhinje.
Jednostavan i brz recept za kolač koji u dom donosi miris domaće kuhinje i radost zajedništva u posne dane.
Od pažljivo prženog luka do mirisa ljute paprika - otkrijte tajnu starinskog monaškog ribljeg paprikaša koji spaja duh pravoslavnog života i prazničnih trpeza.
Skromne namirnice, otmen ukus – manastirski zapis iz 1855. godine vraća na trpezu zalogaj koji je nekada krasilo srpsko dvorsko posluženje.
Jedinstvena kombinacija ječma, pasulja, povrća i dimljenog mesa vraća nas u kuhinje naših predaka, čuvajući duh starih domaćinstava i porodične molitve kroz generacije.
Muslimanske žene širom sveta nose različite vrste odeće – dok jedne hidžabom pokrivaju glavu, kosu i vrat, neke nose nikab od glave do pete sa otvorom za oči ili, pak, burku koja nema čak ni takav otvor, već samo jedva prozirnu mrežicu.
Ajet 42:15 sura Eš-Šura nas uči kako istrajati u veri, poštovati različitosti i ostati smiren čak i pod pritiskom okoline.
Poslednjih vekova ljudi su tražili odgovore koji mogu razbiti podele, učvrstiti veru i doneti istinsku duhovnu snagu. Saznajte šta vekovima inspiriše islamske vernike i kako ovu poruku možete primeniti u svom svakodnevnom životu.
Na samo nekoliko kilometara od centra grada uzdiže se impozantna crkva Svetog Antuna Padovanskog, čiji je toranj nagnut gotovo pola metra od ose.
Ajeti 42:11-12 govore o velikim talasima, iskušenjima i Božijoj milosti otkriva kako slobodna volja i vera oblikuju naš život i pružaju smernice kroz najteže izazove.
Na blagoslovenom mestu gde se spajaju Dunav i Sava, patrijarh srpski služio je liturgiju i predvodio litiju do kapele Svete Petke, pozvavši vernike da se saberu u veri i Hristovu reč postave kao temelj života.
Od molitava za zdravlje i porodičnu sreću do isceljenja koja se prepričavaju generacijama — žene širom Srbije svedoče kako im je Sveta Petka vratila snagu, veru i mir u srcu.
Ova svetiteljka, koju Srbi naročito poštuju, smatra se zaštitnicom žena, bolesnih i siromašnih, ali i čuvarkom doma i porodice.
Uz svetlost sveća i miris tamjana, verni narod se okuplja da prinese darove, osvešta slavske kolače i pokloni se moštima najpoštovanije svetiteljke u srpskom narodu.
Dok milioni širom sveta tragaju za životom izvan Zemlje, jerej Ruske pravoslavne crkve objašnjava da "vanzemaljska vera" nije nauka – već nova duhovna zamka savremenog čoveka.
Slojevi piletine, jaja i šargarepe premazani majonezom čine ovu tortu savršenim predjelom za krsnu slavu, uz kreativni dekor po želji domaćice.
U besedi o pravednicima čije telo postaje svedočanstvo neba, Sveti Nikolaj Ohridski I Žički otkriva tajnu Božje sile - da ni pepeo ne može sakriti ono što je Gospod odabrao da vaskrsne.
