Hidžab se, pored pokrivanja glave, ogleda i u ponašanju, moralu i vrednostima, pa je otvoren za tumačenje.
Muslimanke koje nose maramu često imaju osećaj da predstavljaju čitavu svoju veru već na prvi pogled.
Ovaj osećaj može biti i blagoslov i teret - s jedne strane ponos, a s druge radoznalost, izdvajanje i čak rasizam.
U težim slučajevima žene su izložene mržnji i otvorenoj diskriminaciji.
Kako i dalje postoje mnoge zablude o muslimanskim pokrivalima za glavu, donosimo odgovore na najčešća pitanja, zasnovane na mišljenjima muslimanki iz različitih kultura.
Najjednostavnije, hidžab je marama kojom žena pokriva kosu i vrat, ali ima i dublje značenje.
Hidžab je izraz skromnosti i, prema islamskom pravu, obavezan je od puberteta.
U Kuranu se muškarcima savetuje da obore pogled pred ženama, a ženama da nose pristojnu odeću, koja pokriva telo, uključujući i kosu.
Profesorka Keskin naglašava da hidžab znači i pažljiv odnos muškaraca i žena, zasnovan na moralnim vrednostima.
Hidžab je najčešće marama, a stilovi nošenja zavise od mode i kulturne tradicije.
Postoje i drugi oblici:
Pokrivanje kose smatra se obaveznim, dok pokrivanje lica većina učenjaka vidi kao dodatni izraz skromnosti. U nekim školama islama poput onih koje sprovodi talibanski režim prekrivanje lica je obavezno, ali na to snažno utiču kultura i običaj.
U većini slučajeva - da. Novinarka Šazma Gafur kaže:
- Nikada nisam bila primorana da nosim hidžab. To je deo mog identiteta i ličnog puta.
Odluka je lična, ali muslimanska autorka Amal Avad ističe da sloboda izbora nije svuda jednaka:
- U mnogim zemljama žene nemaju mogućnost da same odluče.
Mnoge žene osećaju upravo to.
- Prvi put kada sam ga stavila, osetila sam slobodu i kontrolu nad tim kako me ljudi doživljavaju - kaže Šazma.
- Više nisam bila posmatrana kao "objekat"; osećala sam poštovanje.
Sve zavisi od pristupa.
Većina žena rado odgovara na pitanja, ali klišei i stereotipi mogu da budu uvredljivi.
- Svako leto u Australiji dobijamo isto pitanje - da li nam je vruće ispod marame - kaže Šazma.
- To pretpostavlja da ne umemo da mislimo o sopstvenoj udobnosti.
Hidžab nije obavezan uvek i svuda.
Prema islamskom zakonu, žena treba da pokrije kosu samo u prisustvu muškaraca koji joj nisu bliski srodnici.
Među ženama ili u svom domu može biti bez marame, mada neke i tada biraju da ostanu pokrivene.
Iako se hidžab smatra preporukom islama, Kuran kaže: "Nema prisile u veri."
Neke žene svoju skromnost iskazuju drugačije, a njihova odanost veri time nije manja.
Obaveza pet dnevnih molitvi ustanovljena je nakon događaja Noćnog putovanja i Uzašašća.
Anđeli u islamu imaju ključnu ulogu - ne samo kao izvršioci Božije volje, već i kao podsetnici na duhovni svet, odgovornost i život posle smrti.
Engleski kralj je izjavio da je posvećenost jednog velikog centra za islamske studije "međunarodnoj saradnji" danas "važnija nego ikada u savremenom svetu".
Mađarski premijer ističe da će budućnost dece u Evropi odrediti pitanje koje je staro 1.400 godina i pita zašto evropski narodi dopuštaju masovno doseljavanje iz islamskog sveta dok hrišćani ginu na ratištima Ukrajine.
Čovek opterećen sopstvenim padovima i pogrešnim izborima često oseća nemoć da se vrati na pravi put.
U strahu od nove državne podele i potrage za sigurnim osloncem, deo stanovnika dalmatinskog ostrva prešao je u pravoslavnu veru, što je pokrenulo niz reakcija, sukoba i dugotrajan proces koji će se završiti tek posle Drugog svetskog rata.
Patrijarh Porfirije i Vladimir Kokanović razgovarali su o konkretnim oblicima saradnje Crkve i državne uprave, podršci eparhijama u dijaspori i očuvanju crkvenih i kulturnih dobara koja povezuju srpski narod u regionu i svetu.
Desert iz hercegovačkog kraja nastaje spajanjem voćnog namaza, brašna i vode, zatim se kratko peče i preliva toplim šećernim sirupom, čime dobija prepoznatljivu tamnu aromu.
U besedi za sredu 3. sedmicu po Vaskrsu, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički pokazuje kako čovek, i pored znanja o posledicama greha, često ostaje nepromenjen i zarobljen u obrascima koje i sam prepoznaje kao pogrešne.
Netaknuta priroda i isposnica Svetog Zosima nalaze se u jedinstvenoj celini koja sada dobija i dodatnu međunarodnu važnost.
Odluka gradske vlasti i Mitropolije otvorila je put ka izgradnji crkve posvećene Ostroškom Čudotvorcu, kao trajnom mestu sabiranja i nade u Podgorici.
Dok su meštani tugovali za preminulim komšijom, zvuk pucnjave prekinuo je molitvu i odneo život protojereju Sergeju Kljahinu, ostavljajući šest ranjenih i duboku tugu među vernicima.
Mi, naglašava otac Ljubo, ne služimo bogu vatre!
Bez miksera, bez čekanja i bez raskoši, ovaj recept čuva duh porodičnih okupljanja i dana kada crkveni kalendar dopušta da se radost podeli i kroz desert koji nije postan.
Muslimanske žene širom sveta nose različite vrste odeće – dok jedne hidžabom pokrivaju glavu, kosu i vrat, neke nose nikab od glave do pete sa otvorom za oči ili, pak, burku koja nema čak ni takav otvor, već samo jedva prozirnu mrežicu.
Iako većina jevrejskih autoriteta smatra da je pirsing ušiju prihvatljiv, pitanje postaje znatno složenije kada su u pitanju drugi delovi tela.
Povodom 40 godina od nuklearne katastrofe, poglavar Katoličke crkve povezao ekološku krizu, sukobe i tehnološku moć u poruku koja otvara pitanje savremene etike odlučivanja i granica globalne vlasti.
Dok vernici obeležavaju njen dan molitvama i procesijama, istorijski izvori otkrivaju složen životni put, ali i neslaganja o poreklu, identitetu i načinu na koji je vekovima predstavljana u različitim sredinama.
Poglavar Katoličke crkve ponovio stav o blagoslovima istopolnih parova, osvrnuo se na nemačke inicijative i upozorio da bi dalje zaoštravanje rasprave moglo produbiti podele unutar Crkve.
Eparhija zagrebačko-ljubljanska ne ostavlja prostor za relativizaciju – traži odgovornost, upozorava na posledice i ukazuje da je pogođeno nešto mnogo dublje od same svetinje
Dobrun kod Višegrada krije priču o monasima, carevima, razaranjima i obnovama koje prkose vremenu, mesto gde se slojevi istorije ne čitaju, nego osećaju pod nogama i u tišini zidova.
Mitropolit dabrobosanski govori o odlasku mladih, tišini koja postaje opasna, zloupotrebi vlasti i prizorima iz Jerusalima koji bude nelagodu.
U razgovoru koji nadilazi uobičajene novinarske priče, otac Dimitrije govori o smislu praznovanja, o radosti koja ne prolazi i o tome zašto se Vaskrs ne objašnjava, već prepoznaje u životu, odnosima i svakodnevnim susretima vernika.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Svete mučenice Agapiju, Hioniju i Irinu po starom i Svete apostole Jasona i Sosipatra po novom kalendaru. Katolici obeležavaju spomendan Svete Katarine Sijenske, dok Jevreji i muslimani nemaju univerzalno priznat veliki praznik.
Učenje jednog od najvećih svetitelja pravoslavlja usmerava pažnju na to da se upravo kroz različitosti gradi punoća ljudskih odnosa i razumevanja među ljudima.
Mark Linč kritikovao je američku spoljnopolitičku pasivnost, najavljujući zakonodavne i ekonomske mere prema Turskoj dok ne dođe do promene statusa Aja Sofije.
