Hidžab se, pored pokrivanja glave, ogleda i u ponašanju, moralu i vrednostima, pa je otvoren za tumačenje.
Muslimanke koje nose maramu često imaju osećaj da predstavljaju čitavu svoju veru već na prvi pogled.
Ovaj osećaj može biti i blagoslov i teret - s jedne strane ponos, a s druge radoznalost, izdvajanje i čak rasizam.
U težim slučajevima žene su izložene mržnji i otvorenoj diskriminaciji.
Kako i dalje postoje mnoge zablude o muslimanskim pokrivalima za glavu, donosimo odgovore na najčešća pitanja, zasnovane na mišljenjima muslimanki iz različitih kultura.
Najjednostavnije, hidžab je marama kojom žena pokriva kosu i vrat, ali ima i dublje značenje.
Hidžab je izraz skromnosti i, prema islamskom pravu, obavezan je od puberteta.
U Kuranu se muškarcima savetuje da obore pogled pred ženama, a ženama da nose pristojnu odeću, koja pokriva telo, uključujući i kosu.
Profesorka Keskin naglašava da hidžab znači i pažljiv odnos muškaraca i žena, zasnovan na moralnim vrednostima.
Hidžab je najčešće marama, a stilovi nošenja zavise od mode i kulturne tradicije.
Postoje i drugi oblici:
Pokrivanje kose smatra se obaveznim, dok pokrivanje lica većina učenjaka vidi kao dodatni izraz skromnosti. U nekim školama islama poput onih koje sprovodi talibanski režim prekrivanje lica je obavezno, ali na to snažno utiču kultura i običaj.
U većini slučajeva - da. Novinarka Šazma Gafur kaže:
- Nikada nisam bila primorana da nosim hidžab. To je deo mog identiteta i ličnog puta.
Odluka je lična, ali muslimanska autorka Amal Avad ističe da sloboda izbora nije svuda jednaka:
- U mnogim zemljama žene nemaju mogućnost da same odluče.
Mnoge žene osećaju upravo to.
- Prvi put kada sam ga stavila, osetila sam slobodu i kontrolu nad tim kako me ljudi doživljavaju - kaže Šazma.
- Više nisam bila posmatrana kao "objekat"; osećala sam poštovanje.
Sve zavisi od pristupa.
Većina žena rado odgovara na pitanja, ali klišei i stereotipi mogu da budu uvredljivi.
- Svako leto u Australiji dobijamo isto pitanje - da li nam je vruće ispod marame - kaže Šazma.
- To pretpostavlja da ne umemo da mislimo o sopstvenoj udobnosti.
Hidžab nije obavezan uvek i svuda.
Prema islamskom zakonu, žena treba da pokrije kosu samo u prisustvu muškaraca koji joj nisu bliski srodnici.
Među ženama ili u svom domu može biti bez marame, mada neke i tada biraju da ostanu pokrivene.
Iako se hidžab smatra preporukom islama, Kuran kaže: "Nema prisile u veri."
Neke žene svoju skromnost iskazuju drugačije, a njihova odanost veri time nije manja.
Obaveza pet dnevnih molitvi ustanovljena je nakon događaja Noćnog putovanja i Uzašašća.
Anđeli u islamu imaju ključnu ulogu - ne samo kao izvršioci Božije volje, već i kao podsetnici na duhovni svet, odgovornost i život posle smrti.
Engleski kralj je izjavio da je posvećenost jednog velikog centra za islamske studije "međunarodnoj saradnji" danas "važnija nego ikada u savremenom svetu".
Mađarski premijer ističe da će budućnost dece u Evropi odrediti pitanje koje je staro 1.400 godina i pita zašto evropski narodi dopuštaju masovno doseljavanje iz islamskog sveta dok hrišćani ginu na ratištima Ukrajine.
Govoreći o prvom arhiepiskopu srpskom kao mirotvorcu i duhovnom orijentiru, poglavar SPC podsetio je da se mir ne stvara dekretima, već u čoveku, i da se vera ne čuva u rečima, nego u životu.
Praznik Svetog Save obeležava se širom Srbije i regiona kao dan duhovnosti, obrazovanja i sabornosti.
Vladika zvorničko-tuzlanski Fotije primio je ktitore Živan i Johana Đurić, čiji gest potvrđuje da vera i ljubav stvaraju svetinje koje traju kroz generacije.
Sveti Sava nije bio samo crkveni poglavar i diplomata, već i učitelj koji je kroz pouke, zapise i besede nastojao da oblikuje čoveka iznutra.
Delo Svetog Save prevazilazi vreme u kojem je živeo, zbog čega se i danas smatra jednim od najvećih učitelja i duhovnih putokaza.
Hleb blagoslova, molitve i tišine po receptu jednog od najstarijih kuvara na Atosu.
Ovi brzi kolači sa keksom, pistaćima i brusnicama donose raskošni slatki užitak za slavsku trpezu, spremni za posluženje za manje od sat vremena.
Pripremite ove nežne kolačiće po receptu koji se čuva generacijama i otkrijte kako svaki zalogaj može da probudi sećanja, poveže porodicu i upotpuni praznično slavlje.
Recept iz "Srbskog kuvara" donosi miris cimeta, posne delicije i vekovnu tradiciju pravoslavnih kuhinja pravo na vaš sto.
Ako želite da na slavsku trpezu donesete novo jelo koje spaja jednostavnost i bogat ukus, ova brza salata biće vaš najbolji saveznik – oduševiće i najzahtevnije goste.
Muslimanske žene širom sveta nose različite vrste odeće – dok jedne hidžabom pokrivaju glavu, kosu i vrat, neke nose nikab od glave do pete sa otvorom za oči ili, pak, burku koja nema čak ni takav otvor, već samo jedva prozirnu mrežicu.
Od prvih pokreta u utrobi do svakodnevnih odluka – ajeti iz sure Āli Imran (3:5 6) otkrivaju koliko je život pažljivo oblikovan, podsećajući nas da ništa na nebu ni na Zemlji nije skriveno od Alahovog znanja i moći.
Stihovi 2:284-285 iz Kurana otkrivaju kako svaka misao, delo i osećanje oblikuju našu svakodnevnicu i podsećaju na odgovornost pred Božijom prisutnošću.
Francuski predsednik još uvek nije dobio audijenciju kod pape Lava XIV, a prema izveštajima, razlog nije administrativni propust, već svesna odluka Svetog Oca.
Predsednik SAD Donald Tramp uputio je poglavaru Rimokatoličke crkve poziv da se pridruži „Savetu za mir“, telu koje bi trebalo da oblikuje posleratni poredak u kriznim područjima sveta.
Episkop istočnoamerički uzneo je snažnu molitvu za zaštitu nerođene dece, a prisutni, od članova Kongresa do vernika, priznaju da su njegove reči ostavile snažan trag.
Zavetni hram na Vračaru večeras je centar molitve i svetlosti, gde se kroz ikone, sveće i melodije proživljava Hristov prvi susret sa Zakonom, duhovno obrezanje srca i početak nove godine po julijanskom kalendaru – događaji koji ne ostavljaju nikog ravnodušnim.
Poglavar Srpske pravoslavne crkve poslao snažnu božićnu poruku o miru, srcu koje treba da se promeni i veri koja ne počinje od spoljašnje veličine, već iznutra.
Crkva Hristovog Rođenja jedna je najstarijih sačuvanih hrišćanskih crkava na svetu, podignuta u 4. veku, u vreme cara Konstantina.
U besedi za utorak sedmice mitara i fariseja otkriva se skriveno Carstvo Božje, gde prolazna moć ovih zemaljskih vladara ne znači ništa, a pravednici uživaju večnu slavu.
Pravoslavni vernici danas slave Svetog Savu po starom kalendaru i Prenos moštiju Svetog Jovana Zlatousta po novom. Katolici obeležavaju spomendan Svete Anđele Meriči, dok muslimani i Jevreji nemaju veliki verski praznik.
Na praznik prvog srpskog arhiepiskopa, vernici imaju priliku da kroz molitvu koju je napisao vladika Nikolaj Velimirović pronađu unutrašnji mir, snagu, zajedništvo i dobiju blagoslov.
