Hidžab se, pored pokrivanja glave, ogleda i u ponašanju, moralu i vrednostima, pa je otvoren za tumačenje.
Muslimanke koje nose maramu često imaju osećaj da predstavljaju čitavu svoju veru već na prvi pogled.
Ovaj osećaj može biti i blagoslov i teret - s jedne strane ponos, a s druge radoznalost, izdvajanje i čak rasizam.
U težim slučajevima žene su izložene mržnji i otvorenoj diskriminaciji.
Kako i dalje postoje mnoge zablude o muslimanskim pokrivalima za glavu, donosimo odgovore na najčešća pitanja, zasnovane na mišljenjima muslimanki iz različitih kultura.
Najjednostavnije, hidžab je marama kojom žena pokriva kosu i vrat, ali ima i dublje značenje.
Hidžab je izraz skromnosti i, prema islamskom pravu, obavezan je od puberteta.
U Kuranu se muškarcima savetuje da obore pogled pred ženama, a ženama da nose pristojnu odeću, koja pokriva telo, uključujući i kosu.
Profesorka Keskin naglašava da hidžab znači i pažljiv odnos muškaraca i žena, zasnovan na moralnim vrednostima.
Hidžab je najčešće marama, a stilovi nošenja zavise od mode i kulturne tradicije.
Postoje i drugi oblici:
Pokrivanje kose smatra se obaveznim, dok pokrivanje lica većina učenjaka vidi kao dodatni izraz skromnosti. U nekim školama islama poput onih koje sprovodi talibanski režim prekrivanje lica je obavezno, ali na to snažno utiču kultura i običaj.
U većini slučajeva - da. Novinarka Šazma Gafur kaže:
- Nikada nisam bila primorana da nosim hidžab. To je deo mog identiteta i ličnog puta.
Odluka je lična, ali muslimanska autorka Amal Avad ističe da sloboda izbora nije svuda jednaka:
- U mnogim zemljama žene nemaju mogućnost da same odluče.
Mnoge žene osećaju upravo to.
- Prvi put kada sam ga stavila, osetila sam slobodu i kontrolu nad tim kako me ljudi doživljavaju - kaže Šazma.
- Više nisam bila posmatrana kao "objekat"; osećala sam poštovanje.
Sve zavisi od pristupa.
Većina žena rado odgovara na pitanja, ali klišei i stereotipi mogu da budu uvredljivi.
- Svako leto u Australiji dobijamo isto pitanje - da li nam je vruće ispod marame - kaže Šazma.
- To pretpostavlja da ne umemo da mislimo o sopstvenoj udobnosti.
Hidžab nije obavezan uvek i svuda.
Prema islamskom zakonu, žena treba da pokrije kosu samo u prisustvu muškaraca koji joj nisu bliski srodnici.
Među ženama ili u svom domu može biti bez marame, mada neke i tada biraju da ostanu pokrivene.
Iako se hidžab smatra preporukom islama, Kuran kaže: "Nema prisile u veri."
Neke žene svoju skromnost iskazuju drugačije, a njihova odanost veri time nije manja.
Obaveza pet dnevnih molitvi ustanovljena je nakon događaja Noćnog putovanja i Uzašašća.
Anđeli u islamu imaju ključnu ulogu - ne samo kao izvršioci Božije volje, već i kao podsetnici na duhovni svet, odgovornost i život posle smrti.
Engleski kralj je izjavio da je posvećenost jednog velikog centra za islamske studije "međunarodnoj saradnji" danas "važnija nego ikada u savremenom svetu".
Mađarski premijer ističe da će budućnost dece u Evropi odrediti pitanje koje je staro 1.400 godina i pita zašto evropski narodi dopuštaju masovno doseljavanje iz islamskog sveta dok hrišćani ginu na ratištima Ukrajine.
U nazaretskoj sinagogi Hristos je objavio da se pred okupljenima ispunilo ono što je vekovima ranije prorekao Isaija, a vladika Nikolaj objašnjava značaj tih reči za Hristovu misiju i Božju milost.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Polaganje pojasa Presvete Bogorodice po starom kalendaru, dok se po novom kalendaru obeležava Sveti mučenik Kornilije, satnik. Katolička crkva obeležava spomendan Svetog Jovana Zlatoustog, dok Jevreji danas slave drugi dan Roš Hašane, a muslimani nemaju veliki praznik.
Ponekad izgovaramo svete reči dok nam misli lutaju na sve strane, a veliki svetitelj našeg vremena ostavio je jednostavan savet kako da se čovek sabere i sa ljubavlju obrati Hristu.
Nakon uspenja Presvete Bogorodice, njen pojas pripao je Svetom apostolu Tomi.
Mitropolit mileševski Atanasije poželeo učenicima da budu radost svojim roditeljima, zavičaju, Srbiji i Srpskoj crkvi, a nakon molitve deca su primila blagoslov i prigodne poklone
Sa nežnom korom, žutom glazurom i bogatim filom od čokolade i oraha, ovaj provereni recept donosi ukus kolača koji je nekada krasio svečane trpeze.
Bog vidi i ono što mi ne možemo.
Na video-snimcima vidi se evakuacija monahinja, dok se u blizini svetinje vatrogasci bore sa vatrenom stihijom.
Dom ima dubok duhovni značaj, jer se u njemu uči ljubavi, praštanju, strpljenju i požrtvovanosti.
Jedan od najpoštovanijih svetitelja novijeg doba ostavio je duboku pouku o blagorodnosti kao najvišem obliku unutrašnje lepote duše.
Muslimanske žene širom sveta nose različite vrste odeće – dok jedne hidžabom pokrivaju glavu, kosu i vrat, neke nose nikab od glave do pete sa otvorom za oči ili, pak, burku koja nema čak ni takav otvor, već samo jedva prozirnu mrežicu.
Praznik počinje u petak, 11. septembra, a završava se u nedelju, 13. septembra. Tokom tih dana vernici se sećaju stvaranja, preispituju svoje postupke, izgovaraju posebne molitve i kroz drevne običaje simbolično ostavljaju grehe iza sebe.
Imam iz Bujanovca, koji gotovo tri decenije predvodi romsku muslimansku zajednicu, biće zadužen za vernike u Srbiji i dijaspori.
Četvorogodišnja saradnja sa čuvenim londonskim klubom Fabric izazvala je oštre kritike, dok iz hrama poručuju da žele da privuku novu publiku i istorijski prostor približe onima koji ga inače ne posećuju.
Iz dva verska objekta prijavljene krađe novca, dok se za počiniocem krađe u Uroševcu još traga.
Duša poseduje svojevrsni duhovni mehanizam upravljanja telom, a kao primer za to je fantomski bol, tvrdi otac Danil.
Sveti oci nisu slučajno uzdržanje od hrane, kao i od alkohola, smatrali važnim delom duhovne borbe.
U srpskom narodu ovaj dan poznat je i kao jesenji Sveti Jovan i Jovan Glavosek.
Poverenje u Boga jedno je od najvažnijih uporišta u trenucima kada se ne vidi izlaz.
Đaci osnovnih i srednjih škola sa svojim veroučiteljima okupiće se u zavetnom hramu na molitvi za mudrost, istrajnost i napredak u učenju.
Duhovi zla u ljudski um unose misli koje podstiču strah, očajanje, mržnju, zavist, gordost i beznađe.
Krompir, brašno i jaja dovoljni su za osnovu ovog starinskog specijaliteta, koji se kuva poput knedli, a zatim oblaže prženim prezlama ili začinjava alevom paprikom.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
