Prvi dan meseca muharema donosi priliku vernicima za molitvu, razmišljanje i duhovnu obnovu, uz poruke o strpljenju, žrtvi i poverenju u Boga koje ovaj značajan datum nosi kroz generacije.
Muslimani danas, 16. juna 2026. godine, obeležavaju početak nove hidžretske godine 1448. Prvi dan meseca muharema označava početak islamske lunarne godine i podseća vernike na jedan od najvažnijih događaja u istoriji islama, Hidžru, odnosno preseljenje poslanika Muhameda iz Meke u Medinu.
Početak hidžretske godine nije vreme velikih proslava, već dan koji muslimani provode u molitvi, sećanju i razmišljanju o porukama koje nosi Hidžra. Vernici ovaj dan koriste kao priliku da preispitaju svoja dela, učvrste svoju veru i podsete se vrednosti koje se povezuju sa ovim događajem, kao što su istrajnost, žrtva i poverenje u Boga.
Hidžra se dogodila 622. godine, kada je poslanik Muhamed sa svojim sledbenicima napustio Meku i preselio se u Medinu. Ovaj događaj predstavlja prekretnicu u istoriji islama, jer je tada muslimanska zajednica dobila mogućnost da slobodno razvija svoj verski, društveni i zajednički život.
Za muslimane Hidžra nije samo istorijski događaj koji govori o preseljenju iz jednog grada u drugi. Ona predstavlja simbol promene, istrajnosti i spremnosti čoveka da zbog vere podnese teškoće i započne novi put. Sećanje na Hidžru podseća vernike da svaki pravi preobražaj počinje unutrašnjom odlukom i spremnošću da se istraje u dobru.
Islamski kalendar, poznat kao hidžretski kalendar, zasniva se na kretanju Meseca. Godina ima dvanaest meseci i traje približno 354 ili 355 dana, zbog čega se islamski praznici svake godine pomeraju u odnosu na datume gregorijanskog kalendara.
Za početak islamskog računanja vremena nije uzeto rođenje poslanika Muhameda, već Hidžra. Odluku da se upravo ovaj događaj uzme kao početak kalendara doneo je drugi islamski halifa Omer ibn el-Hattab. Tako je 622. godina postala prva godina islamske ere.
Izbor Hidžre za početak kalendara imao je duboko značenje. Ona je označila trenutak kada je muslimanska zajednica izašla iz perioda progona i nesigurnosti i započela novu etapu svog razvoja u Medini.
Mesec muharrem, kojim počinje nova hidžretska godina, zauzima posebno mesto u islamskoj tradiciji. On je jedan od četiri sveta meseca u islamu, a njegovo ime nosi značenje nečega što je sveto i čemu se ukazuje posebno poštovanje.
Tokom muharrema muslimani posebno obraćaju pažnju na molitvu, dobra dela i negovanje mira. Ovaj mesec ih podseća na važnost duhovne discipline i odgovornosti prema Bogu i drugim ljudima.
Poseban značaj ima deseti dan muharrema, poznat kao Ašura. Taj dan ima važno mesto u islamskoj tradiciji i povezuje se sa različitim događajima iz verske istorije. Mnogi muslimani ga obeležavaju postom, molitvom i sećanjem na poruke vere, strpljenja i istrajnosti.
Ašura će u 1448. hidžretskoj godini biti obeležena krajem juna 2026. godine, a tačan datum može se razlikovati u zavisnosti od načina na koji pojedine islamske zajednice određuju početak meseca.
Početak nove hidžretske godine za muslimane predstavlja priliku da zastanu i razmisle o svom životu, postupcima i odnosu prema Bogu i ljudima.
Hidžra podseća vernike da se prava promena ne odnosi samo na spoljne okolnosti, već pre svega na čovekovu unutrašnju odluku da bude bolji, istrajniji i bliži veri.
Sećanje na put poslanika Muhameda iz Meke u Medinu i danas nosi poruku nade i ohrabrenja. Ono govori o snazi vere, strpljenju u teškoćama i mogućnosti novog početka.
Muslimani širom sveta danas obeležavaju početak 1448. hidžretske godine molitvom, učenjem i željama za mirom, zdravljem, slogom i Božjom milošću. Za vernike ovaj dan nije samo promena datuma, već podsetnik na vrednosti koje treba čuvati tokom cele godine.
Svaki pojam predstavlja jednu osobinu, od milosti do apsolutne moći, stvarajući jedinstven sistem razumevanja Boga u islamskoj tradiciji.
Najveće muslimansko hodočašće ove godine odvija se uz ratne tenzije, upozorenja zapadnih vlada i pojačane bezbednosne mere u Saudijskoj Arabiji.
Dok sukobi i nestabilnost i dalje potresaju region, milioni vernika pristižu u Meku, gde je večeras zvanično počeo hadž i gde se odvija jedno od najvećih okupljanja na planeti.
Jedan od najvažnijih praznika u islamu donosi dane molitve, darivanja i porodičnog okupljanja, a posebnu pažnju privlače tradicionalne čestitke i običaji koji se vekovima prenose među muslimanima.
Pozivajući se na svedočanstvo apostola Petra, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički u besedi za subotu 9. sedmice po Duhovima otkriva zašto se duhovna briga svetih ne završava zemaljskim životom.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Prepodobnu Makrinu po starom kalendaru, dok se po novom kalendaru obeležavaju Sveti sveštenomučenici Makaveji. Katolička crkva obeležava spomendan Svetog Alfonsa Marije de Liguorija, dok muslimani i Jevreji nemaju univerzalno priznat veliki praznik.
Jedna od pouka velikog pravoslavnog duhovnika otkriva zašto čovek često vodi najteže borbe sa sopstvenim mislima, a ne sa onim što se zaista dogodilo.
Prepodobna Makrina bila je najstarija sestra velikih crkvenih otaca – Svetog Vasilija Velikog i Svetog Grigorija Niskog.
Najvažnije promene odnose se na sastav zakonodavnog tela, upravljanje državom i organizaciju pravosuđa.
Posle 15 godina postupka, Strazbur je utvrdio da je Turska prekršila prava klirika i osporio tumačenje Lozanskog sporazuma, što može uticati i na druge slučajeve u Istanbulu.
Kimberli Gilfojl, nekadašnja voditeljka i tužiteljka, primila je svetinju sa Atosa u gestu koji je u prvi plan stavio duhovnu simboliku, a ne protokol i funkciju.
Poslednji ispraćaj 12-godišnjeg sina protojereja Ostoje Kneževića i popadije Viktorije duboko potresa vernike i bližnje, ostavljajući porodicu u tišini, molitvi i najtežem iskušenju koje jedan dom može da doživi.
Porodica, sveštenstvo i verni narod oprostili su se od sina sveštenika Ostoje Kneževića, dok je mitropolit crnogorsko-primorski u besedi poručio da se bol nosi krstom Hristovim, a da se duša čistote sabira u večnom životu.
Na sahrani dvanaestogodišnjaka koji je tragično preminuo, mitropolit Dimitrije govorio o veri, večnom životu i susretu bez rastanka, dok su porodica i vernici u tišini slušali poruke utehe i nade.
Ispisivanje ustaških simbola na muslimanskom mezarju u Livnu osudili su Međureligijsko veće BiH i Muftijstvo mostarsko, dok policija traga za počiniocima i istražuje okolnosti incidenta.
U islamskoj tradiciji Isus Hristos poznat je kao Isa, alejhi selam, jedan od najvećih Božijih poslanika, a Kuran govori o njegovom čudesnom rođenju, majci Merjemi i posebnoj ulozi koju će imati pred kraj vremena.
Kratka rečenica kojom muslimani počinju mnoge svakodnevne aktivnosti nosi duboko duhovno značenje i podseća vernike na Božju milost, pomoć i blagoslov.
Islam se temelji na verovanje u anđele, od kojih su mnogi zajednički sa judaizmom i hrišćanstvom.
Najvažnije promene odnose se na sastav zakonodavnog tela, upravljanje državom i organizaciju pravosuđa.
Više od jednog veka zaboravljen letak iz manastirske apoteke opisuje napitak od koke i kole, čiji sastav podseća na recept iz kojeg je kasnije nastala Koka-kola, otvarajući veliku istorijsku misteriju.
Posle opsežne potrage uhapšen muškarac koji se sumnjiči da je zapalio oltar kod crkve Svetog Jakova i ispisao uvredljive poruke na Gospinom kipu; policija nastavlja istragu kako bi utvrdila motiv napada.
Nepoznati počinioci ispisali uvredljive poruke na verskim obeležjima i izazvali požar kod crkve Svetog Jakova, dok iz poznatog marijanskog svetilišta poručuju da neće biti osvete.
Mnogi koji prolaze kroz Himaru zastaju da se pomole, zapale sveću i odaju poštovanje svetitelju čiji je život bio posvećen služenju Bogu i narodu.
Na mestu gde je Stefan Uroš IV Dušan Nemanjić prvobitno sahranjen, nakon manastirske slave služen je parastos prvom srpskom caru.
U porti manastira, nakon svete arhijerejske liturgije episkopa Teodosija, održan je program posvećen srpskoj kulturi i tradiciji, a umetnici su pesmom podsetili na duhovno nasleđe Kosova i Metohije.
Episkopa raško-prizrenskog Teodosija u drevnoj zadužbini cara Dušana dočekali su iguman Mihailo sa bratstvom i vernim narodom, nakon čega je počela sveta arhijerejska liturgija.
U vremenu kada se brak često posmatra kroz prolazna osećanja ili spoljašnje okolnosti, pravoslavna vera podseća da je njegova snaga u zavetu koji se daje pred Bogom.
Patrijarh Pavle posebno je naglašavao da čovek može podneti i najveća iskušenja kada zna njihov smisao.
Monahinja Atanasija Rašić zapisala je pripremu ovog neobičnog jela od pšenice koje vekovima prati duh jednostavnosti i posta.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
