Prvi dan meseca muharema donosi priliku vernicima za molitvu, razmišljanje i duhovnu obnovu, uz poruke o strpljenju, žrtvi i poverenju u Boga koje ovaj značajan datum nosi kroz generacije.
Muslimani danas, 16. juna 2026. godine, obeležavaju početak nove hidžretske godine 1448. Prvi dan meseca muharema označava početak islamske lunarne godine i podseća vernike na jedan od najvažnijih događaja u istoriji islama, Hidžru, odnosno preseljenje poslanika Muhameda iz Meke u Medinu.
Početak hidžretske godine nije vreme velikih proslava, već dan koji muslimani provode u molitvi, sećanju i razmišljanju o porukama koje nosi Hidžra. Vernici ovaj dan koriste kao priliku da preispitaju svoja dela, učvrste svoju veru i podsete se vrednosti koje se povezuju sa ovim događajem, kao što su istrajnost, žrtva i poverenje u Boga.
Hidžra se dogodila 622. godine, kada je poslanik Muhamed sa svojim sledbenicima napustio Meku i preselio se u Medinu. Ovaj događaj predstavlja prekretnicu u istoriji islama, jer je tada muslimanska zajednica dobila mogućnost da slobodno razvija svoj verski, društveni i zajednički život.
Za muslimane Hidžra nije samo istorijski događaj koji govori o preseljenju iz jednog grada u drugi. Ona predstavlja simbol promene, istrajnosti i spremnosti čoveka da zbog vere podnese teškoće i započne novi put. Sećanje na Hidžru podseća vernike da svaki pravi preobražaj počinje unutrašnjom odlukom i spremnošću da se istraje u dobru.
Islamski kalendar, poznat kao hidžretski kalendar, zasniva se na kretanju Meseca. Godina ima dvanaest meseci i traje približno 354 ili 355 dana, zbog čega se islamski praznici svake godine pomeraju u odnosu na datume gregorijanskog kalendara.
Za početak islamskog računanja vremena nije uzeto rođenje poslanika Muhameda, već Hidžra. Odluku da se upravo ovaj događaj uzme kao početak kalendara doneo je drugi islamski halifa Omer ibn el-Hattab. Tako je 622. godina postala prva godina islamske ere.
Izbor Hidžre za početak kalendara imao je duboko značenje. Ona je označila trenutak kada je muslimanska zajednica izašla iz perioda progona i nesigurnosti i započela novu etapu svog razvoja u Medini.
Mesec muharrem, kojim počinje nova hidžretska godina, zauzima posebno mesto u islamskoj tradiciji. On je jedan od četiri sveta meseca u islamu, a njegovo ime nosi značenje nečega što je sveto i čemu se ukazuje posebno poštovanje.
Tokom muharrema muslimani posebno obraćaju pažnju na molitvu, dobra dela i negovanje mira. Ovaj mesec ih podseća na važnost duhovne discipline i odgovornosti prema Bogu i drugim ljudima.
Poseban značaj ima deseti dan muharrema, poznat kao Ašura. Taj dan ima važno mesto u islamskoj tradiciji i povezuje se sa različitim događajima iz verske istorije. Mnogi muslimani ga obeležavaju postom, molitvom i sećanjem na poruke vere, strpljenja i istrajnosti.
Ašura će u 1448. hidžretskoj godini biti obeležena krajem juna 2026. godine, a tačan datum može se razlikovati u zavisnosti od načina na koji pojedine islamske zajednice određuju početak meseca.
Početak nove hidžretske godine za muslimane predstavlja priliku da zastanu i razmisle o svom životu, postupcima i odnosu prema Bogu i ljudima.
Hidžra podseća vernike da se prava promena ne odnosi samo na spoljne okolnosti, već pre svega na čovekovu unutrašnju odluku da bude bolji, istrajniji i bliži veri.
Sećanje na put poslanika Muhameda iz Meke u Medinu i danas nosi poruku nade i ohrabrenja. Ono govori o snazi vere, strpljenju u teškoćama i mogućnosti novog početka.
Muslimani širom sveta danas obeležavaju početak 1448. hidžretske godine molitvom, učenjem i željama za mirom, zdravljem, slogom i Božjom milošću. Za vernike ovaj dan nije samo promena datuma, već podsetnik na vrednosti koje treba čuvati tokom cele godine.
Svaki pojam predstavlja jednu osobinu, od milosti do apsolutne moći, stvarajući jedinstven sistem razumevanja Boga u islamskoj tradiciji.
Najveće muslimansko hodočašće ove godine odvija se uz ratne tenzije, upozorenja zapadnih vlada i pojačane bezbednosne mere u Saudijskoj Arabiji.
Dok sukobi i nestabilnost i dalje potresaju region, milioni vernika pristižu u Meku, gde je večeras zvanično počeo hadž i gde se odvija jedno od najvećih okupljanja na planeti.
Jedan od najvažnijih praznika u islamu donosi dane molitve, darivanja i porodičnog okupljanja, a posebnu pažnju privlače tradicionalne čestitke i običaji koji se vekovima prenose među muslimanima.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Svete mironosice Martu i Mariju po starom i Svete mučenike Manuila, Savela i Ismaila po novom kalendaru. Katolička crkva obeležava spomen Svete Emilije de Vijal, dok muslimani i Jevreji nemaju univerzalno priznat veliki praznik.
Obe su u miru skončale, ali se ne zna gde.
Jedna navika koju mnogi smatraju bezazlenom može da donese svađe, udaljavanje i unutrašnji nemir, a svetogorski starac pokazuje kako se kroz tišinu i pažljivo birane reči čuva duhovna snaga.
Grčki pevač bio je gost u Patrijaršijskom dvoru, a razgovor nije ostao samo na muzici i predstojećem koncertu. Dotakli su se vere, umetnosti i vrednosti koje povezuju bratske narode.
Pedesetdvogodišnjak je priveden nakon prijava građana, a pojedini mediji navode da je reč o mitropolitu naukratskom iz Aleksandrijske patrijaršije.
Posle 15 godina postupka, Strazbur je utvrdio da je Turska prekršila prava klirika i osporio tumačenje Lozanskog sporazuma, što može uticati i na druge slučajeve u Istanbulu.
Kimberli Gilfojl, nekadašnja voditeljka i tužiteljka, primila je svetinju sa Atosa u gestu koji je u prvi plan stavio duhovnu simboliku, a ne protokol i funkciju.
Poslednji ispraćaj 12-godišnjeg sina protojereja Ostoje Kneževića i popadije Viktorije duboko potresa vernike i bližnje, ostavljajući porodicu u tišini, molitvi i najtežem iskušenju koje jedan dom može da doživi.
Porodica, sveštenstvo i verni narod oprostili su se od sina sveštenika Ostoje Kneževića, dok je mitropolit crnogorsko-primorski u besedi poručio da se bol nosi krstom Hristovim, a da se duša čistote sabira u večnom životu.
Na sahrani dvanaestogodišnjaka koji je tragično preminuo, mitropolit Dimitrije govorio o veri, večnom životu i susretu bez rastanka, dok su porodica i vernici u tišini slušali poruke utehe i nade.
Obnovljena, svojevrsni je kulturni centar Prizrena koji u rekonstruisanom i adaptiranom atrijumu okuplja malobrojne Srbe iz Prizrena i mnoge raseljene Prizrence na dan slave grada, kao i mnoge hodočasnike carskog Prizrena.
Obnovljena, svojevrsni je kulturni centar Prizrena koji u rekonstruisanom i adaptiranom atrijumu okuplja malobrojne Srbe iz Prizrena i mnoge raseljene Prizrence na dan slave grada, kao i mnoge hodočasnike carskog Prizrena.
Crkva je odlučila da instalira avatar sa veštačkom inteligencijom, pri čemu je nakon diskusije izabrana figura Isusa kao najbolje rešenje.
Nakon godina duhovnog traganja i formacije, zaređen je za sveštenika Katoličke crkve u Zagrebu, u slavlju koje je okupilo Crkvu sa pet kontinenata i snažnoj poruci o pozivu koji menja život iz temelja.
Misa u crkvi San Karlo al Lacareto održana je povodom praznika Presvetog Srca Isusovog, ali je pažnju javnosti privukla zbog duginih boja, spornog natpisa na majici učesnika i rasprava o promenama u delu Crkve u Italiji.
Nakon godina duhovnog traganja i formacije, zaređen je za sveštenika Katoličke crkve u Zagrebu, u slavlju koje je okupilo Crkvu sa pet kontinenata i snažnoj poruci o pozivu koji menja život iz temelja.
Iako se razlikuju po obredima, istoriji i teološkim učenjima, hrišćanstvo, islam i judaizam dele vrednosti koje vekovima oblikuju živote miliona ljudi: mir, milosrđe, porodicu, praštanje i brigu za bližnjeg.
Sveti Otac tokom posete Španiji poručio da Crkva mora da čuje žrtve, prizna odgovornost i obezbedi obeštećenje, uz jačanje mera zaštite i prevencije zloupotreba.
Raketa američkog PVO sistema "patriot" pogodila je kompleks Kijevsko-pečerske lavre, tvrdi Ministarstvo odbrane Rusije.
Pravoslavni vernici čvrsto veruju da mošti svetaca u Kijevsko-pečerskoj lavri imaju snažno isceljujuće dejstvo.
U crkvi Uspenja Presvete Bogorodice jubilej je proslavljen kroz liturgiju, zvuke hilandarskih pojaca i sabranje koje je pokazalo duboku vezu ovog prostora sa svetogorskim nasleđem i živim predanjem Crkve.
Arhimandrit Jefrem poručio je da prisustvo Časnog Pojasa nije slučajno, govorio je o „milion poklonika“, zavetu kneza Lazara i duhovnoj vezi koja ostaje i posle odlaska svetinje u Vatoped.
Neobičan specijalitet iz starih monaških rukopisa pokazuje da su manastirske kuhinje nekada bile mesta u kojima su nastajali iznenađujuće zanimljivi ukusi.
Kađenje nije samo drevni crkveni običaj već dubok simbol molitve, blagodati i prisustva Božjeg, čiji koreni sežu do starozavetnih vremena.
Misa u crkvi San Karlo al Lacareto održana je povodom praznika Presvetog Srca Isusovog, ali je pažnju javnosti privukla zbog duginih boja, spornog natpisa na majici učesnika i rasprava o promenama u delu Crkve u Italiji.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
