One igraju važnu ulogu u životu svakog muslimana.
Sedam najsvetijih mesta muslimanske religije. Džamije predstavljaju sveto mesto za muslimane, svaka od njih čuva tradicionalnu estetiku islamskog sveta. One igraju važnu ulogu u životu svakog muslimana.
Svake godine preko 2 miliona muslimana iz celog sveta putuje kako bi ispunili svoju svetu dužnost – hadž, koju moraju da obave bar jednom u životu svi odrasli muslimani koji su fizički i finansijski sposobni za to. Iako je putovanje u Meku, koji predstavlja najsvetiji grad za muslimane, obavezno, muslimani rado da posećuju i druge, isto tako svete znamenitosti.
Takođe se naziva i Sveta džamija ili Haram džamija, nalazi se u Meki u Saudijskoj Arabiji. U njoj se nalazi Kaba, najsvetije mesto islamskog sveta. Kao jedno od odredišta hadža, svake godine primi milione vernika. Najstariji delovi današnje strukture datiraju iz XVI veka.
Džamija ima pravougaono centralno dvorište okruženo pokrivenim prostorima za molitvu. Hodočasnici koriste dvorište za obavljanje ritualnog obilaska Kabe, poznatog kao tavaf. Kaba je ujedno i kibla, mesto prema kome se okreću muslimani tokom molitve.
U dvorištu se nalaze još dva sveta mesta: Abrahamova stanica, kamen koji islamska tradicija povezuje sa kuranskim izveštajem o obnovi Kabe od strane Abrahama i Ismaila, i bunar Zamzam tj. sveti izvor.
Istočno i severno od dvorišta nalaze se Al-Safa i Al-Marvah, dva mala brda između kojih hodočasnici hodaju sedam puta – tamo i nazad -tokom rituala poznatog kao sa’e. U XX veku džamiji je dograđen prolaz između dva brda.
Ovo je ujedno i najveća džamija na svetu, površine od 356.800m2.
Prorokova džamija u Medini
Uzor za kasniju islamsku arhitekturu. Dom Muhameda i njegove porodice bila je jednostavna građevina, napravljena od cigle, sa dvorištem u kom su se ljudi okupljali da slušaju njegove propovedi.
Muhamed je 624. godine odredio da se prilikom molitve vernici okreću prema Meki odnosno Kabi, pa je na zidu koji je okrenut ka tom gradu, sagradio je natkriveno sklonište poduprto stubovima od palminih stabala. Uz potporni zid dvorišta stajala je natkrivena galerija, prethodnica natkrivenih oratorijuma u kasnijim džamijama.
Minber, tj. propovedaonica je dodata 628. godine, tako da je Poslanik bio izdignut u odnosu na okupljene; pored molitve, Muhamed je sa minbera proglasio i novi zakon i rešavao sporove.
Arhitekte kasnijih džamija takođe su kombinovali političke, sudske i verske funkcije. Kalif Al-Valid I je 706. srušio prvobitne zgrade od cigala i napravio novu džamiju. Nova džamija, u kojoj se nalazi Muhamedov grob, jedno je od tri najsvetija mesta islama i jedna od najvećih džamija na svetu. Uvek je otvorena.
Džamija Al-Aksa, nalazi se u gradu Jerusalimu. Smatra se trećom najsvetijom džamijom na svetu posle Al-Harama i Al-Nabavi džamije. Istorija sugeriše da su pre nego što su Poslanik i muslimani dobili naređenje da se mole prema Kabi, molitve su bile usmeravane ka ovoj džamiji. zbog čega ona i danas ima posebno mesto kod muslimana.
Ova džamija je igrala veoma važnu ulogu u životu proroka Muhameda. Glavni razlog je bio taj što je bio dom mnogim prorocima pre nego što je Muhamed otišao tamo. Bio je centar propovedanja monoteizma. Značajan deo istorije je i noć putovanja ili noć Isra.
Džamija je izgrađena na veštačkoj platformi koju podupiru lukovi koji su izgrađeni da prevaziđu teške geografske uslove. Pravougaona džamija se prostire na 36 hektara i može da primi 5000 vernika. Ispod kupole se nalazi kapela ili muslimanska molitvena sala koja se nalazi u južnom delu mesdžida. Fasade džamije je ispunjene balustradama koje se sastoje od arkada i malih stubova.
Alijeva džamija u Iraku
Nalazi se u Nadžafu, u njoj se nalazi grobnica Ali ibn Abi Taliba, koji je bio Muhamedov rođak, a akasnije i zet. Šiti Alija smatraju svojim prvim imamom, a suniti četvrtim. Ovaj grob godišnje posete milioni vernika.
Abasidski kalif Harun el-Rašid sagradio je prvu građevinu nad grobnicom imama Alija 786. godine, koja je uključivala zelenu kupolu.
Kalif Al-Mutavakil poplavio je mesto 850. godine, ali je Abu’l-Hajdža, Hamdanidski vladar Mosula i Alepa, obnovio svetilište 923. godine, uključujući i veliku kupolu.
Nadžaf se smatra trećim najsvetijim islamskim gradom na svetu nakon Meke i Medine.
Ova džamija je svetilište u Jerusalimu koje je sagradio omajadski kalif Abd al-Malik ibn Marvan u kasnom VII veku nove ere. To je najstariji sačuvani islamski spomenik.
Struktura se nalazi na ravnom uzdignutom trgu poznatom muslimanima kao al-Haram al-Sharif – Plemenito svetilište, a Jevrejima kao Hramovna ili Hramska gora.
Prema muslimanima, stena iznad koje je izgrađena kupola je mesto sa kojeg je prorok Muhamed uznesen na nebo radi susreta sa Bogom (Miaraj). U blizini, na južnom kraju trga, nalazi se džamija Al-Aksa; Muslimani veruju da je Poslanik čudom prebačen tamo iz Meke u noći njegovog susreta (noć Isra). Termin “Al-Aksa džamija” se obično proširuje da označi ceo trg.
Velika džamija u Dženeu u Maliju građena je od cigala koje su napravljene od blata, i smatra se arhitektonskim dostignućem sudansko-sahelskog arhitektonskog stila. Nalazi se u plavnoj ravnici reke Bani u gradu Džene. Prva džamija je podignuta na ovom mestu u XIII veku. Sadašnja struktura izgrađena je 1907. godine. To je mesto svetske baštine i jedna od najpoznatijih znamenitosti u Africi.
Džamija Kuba se nalazi na periferiji Medine i smatra se svetim mestom za muslimane. Prvo kamenje na džamiji položio je lično prorok Muhamed čim je stigao iz Meke u Medinu. To je veoma važna džamija za muslimane jer se smatra da je ovde obavljena prva džuma, koju je predvodio Muhamed.
Odrasla je, kaže, u pravoslavnoj porodici, bila je krštena, svi praznici su obeležavani, ali naglašava da ih nikad nije osećala.
Građena je od kamena, s masivnim zidovima s malo otvora. Sa spoljne severozapadne strane postavljen je minaret, uska kula kupastog krova, sa kružnom terasom pri vrhu.
Muslimanske žene širom sveta nose različite vrste odeće – dok jedne hidžabom pokrivaju glavu, kosu i vrat, neke nose nikab od glave do pete sa otvorom za oči ili, pak, burku koja nema čak ni takav otvor, već samo jedva prozirnu mrežicu.
Zadovoljni pokazanim znanjem i odzivom, iz Škole Kurana najavljuju nastavak organizacije ovakvih događaja.
U danima posta, ali i kada post nije obavezan, halva od tahinija i meda pruža zdravu i bogatu alternativu industrijskim slatkišima – bez aditiva, bez veštačkih aroma, sa dubokom duhovnom porukom u svakom zalogaju.
Na Veliki četvrtak obeležavaju se četiri važna događaja - sveto pranje nogu učenicima, Tajna večera, čudesna molitva i izdaja sina Božijeg.
"Nije sluga veći od gospodara svog, niti je poslanik veći od onoga koji ga je poslao".
Jedan od najpotresnijih zapisa o Tajni Tela i Krvi Hristove i o ulozi Presvete Bogorodice u našem spasenju – reči ruskog svetitelja iz knjige Misli za svaki dan u godini podsećaju nas zašto je Veliki četvrtak jedan od stubova pravoslavnog života.
Preminuo je u dubokoj starosti uoči Velikog Četvrtka 883. godine.
U vreme strogog posta često ponestane ideja za ukusne obroke na vodi. Donosimo autentičan recept za paštetu od belog pasulja – kremastu, zasitnu i punu ukusa!
Uoči druge godišnjice od tragedije koja je odnela 57 života, otac Hristodulos Papaioanu kaže da je kroz ovaj neverojatan gubitak pronašao snagu da se nosi s patnjom.
Đakon Svetojovanjskog hrama objašnjava kako običaji uoči ova dva sveta dana često nisu u skladu sa suštinskim učenjima hrišćanske vere.
Ne morate se odricati bogatih ukusa ni tokom posta – kombinacija crvenog pasulja, prepečenih oraha i začina trpezu će učiniti bogatom vitaminima i vlaknima.
Nije Hristos vaskrsao da bismo mi farbali jaja, kaže otac Borislav.
Stih “Stolica stiha” je verovatno najpoznatiji stih u Kuranu. Taj stih tvrdi da ništa niti niko nije sličan Alahu.
Bajramsku sofru posetio je i novovaroški imam Ismet Bihorac, čestitajući praznik prisutnima.
Nakon cenzurisanja božićnih čestitki i dekoracija, još jedan veliki hrišćanski praznik postaje meta političke korektnosti – britanska škola otkazala proslavu praznika Vaskrsenja Hristovog, dok se širom Evrope beleže slični slučajevi potiskivanja hrišćanskih tradicija pod plaštom neutralnosti.
Bajramom, koji traje tri dana, muslimani širom svijeta obeležavaju kraj ramazana, meseca posta.
Volele su me i često sam s njima satima pričao. Najčešće sam bio u tetka Cucinom ateljeu, gde je ona slikala, govorio je Abdulah Numan.
Više od 20.000 okupljenih na Trgu Svetog Petra ostalo je zatečeno kada se, na kraju mise, među njima pojavio Sveti Otac. Delio je blagoslove, darivao decu slatkišima i uputio poruku nade.
Stih “Stolica stiha” je verovatno najpoznatiji stih u Kuranu. Taj stih tvrdi da ništa niti niko nije sličan Alahu.
Pesah je mnogo više od verskog praznika – on je temelj jevrejskog sećanja, duhovnosti i porodične tradicije. Otkrijte značenje simbola, običaja i poruka koje ovaj praznik nosi i danas, u vremenu kada sloboda dobija nova lica.
Navodi da je snaga molitve bila toliko jaka, a čudu je svedočila samo nekoliko meseci nakon usrdnog moljenja.
Nepoznati muškarac provalio je u crkvenu prodavnicu u Starom Mirijevu i odneo novac namenjen pomoći za decu sa Kosova i Metohije. Kamere su zabeležile njegov ulazak, a materijalna šteta je velika.
Jerej Srpske pravoslavne crkve Marko Jeftić za portal Religija.rs ističe da je važno da znamo gde je mesto svetim simbolima.
Monah Arsenije otkriva svoje stavove o bračnom životu i daje smernice kako da pronađete partnera po svojoj meri, s kojim možete zajedno i da ostarite.
Dok pravoslavni vernici čine ubedljivu većinu u Crnoj Gori, Eparhija budimljansko-nikšićka dobila je višestruko manje sredstava od verskih organizacija s daleko manjim brojem pripadnika i teritorijalnim obuhvatom.
Vaskrsenje Hristovo se slavi prve nedelje nakon punog meseca koji sledi posle prolećne ravnodnevnice. Ali stvar je složenija nego što izgleda.
Volele su me i često sam s njima satima pričao. Najčešće sam bio u tetka Cucinom ateljeu, gde je ona slikala, govorio je Abdulah Numan.
