Građena je od kamena, s masivnim zidovima s malo otvora. Sa spoljne severozapadne strane postavljen je minaret, uska kula kupastog krova, sa kružnom terasom pri vrhu.
Bajrakli džamija, glavni islamski kulturni centar u Beogradu, jednoprostorna je građevina s kupolom i minaretom, sagrađena oko 1522. godine.
Prvobitno se zvala Čohadži-džamija, po zadužbinaru, trgovcu čohom, Hadži-Aliji. Nakon obnove 1741. godine neko vreme zvala se Husein-begova, a krajem 18. veka nazvana je Bajrakli džamija, po barjaku koji se na njoj isticao kao znak za jednovremeni početak molitve u svim džamijama.
Arhitektura džamije pripada tipu jednoprostorne kubične građevine kvadratne osnove, s osmostranom kupolom koju nose istočnjački potkupolni lukovi i niše – trompe, sa skromnom dekoracijom konzola i minaretom.
Građena je od kamena, s masivnim zidovima s malo otvora. Sa spoljne severozapadne strane postavljen je minaret, uska kula kupastog krova, sa kružnom terasom pri vrhu.
Naspram ulaza, u unutrašnjosti džamije nalazi se najsvetiji prostor – mihrab, plitka niša s raskošnim ukrasom svoda, postavljena u pravcu svetog grada Meke ka jugoistoku. Desno od mihraba nalazi se mimbar, uzdignuta drvena propovedaonica, a nad ulazom je drvena galerija – mahfil.
Nalazi se u Gospodar Jevremovoj ulici broj 11 na Dorćolu, u blizini raskršća sa ulicom Kralja Petra, u ambijentu nekadašnje turske trgovačke i zanatlijske četvrti – Zejreka.
U blizini je Jevrejskog istorijskog muzeja, Pozorišnog muzeja, Galerije freska i brojnih lokala u Ulici Strahinjića bana.
Knez Mihailo Obrenović naložio je 1868. godine ministru prosvete i crkvenih dela da izabere jednu od postojećih džamija i osposobi je za obavljanje muslimanskih verskih obreda.
Kao najcelishodnija, izabrana je Bajrakli džamija koja je obnovljena, uz dvorišni objekat u kom je živeo hodža.
Unutrašnja dekoracija džamije je skromna, sa stilizovanim floralnim i geometrizovanim motivima i kaligrafskim natpisima stihova iz Kurana po zidovima.
Zbog starine, retkosti, očuvanosti izvorne namene, kao i reprezentativnosti verske arhitekture i islamske kulture, džamija je 1946. stavljena pod zaštitu države kao spomenik kulture, a 1979. proglašena za kulturno dobro od velikog značaja.
U Beogradu, pored pomenute Bajrakli džamije, trenutno postoji još 17 objekata koji su takođe džamije po svojoj unitrašnjoj arhitekturi, a koje je Islamska zajednica, odnosno sami vernici svojim prilozima, gradila ili adaptirala postojeće stambene objekte koje je otkupila.
- Sve ove džamije, iako bez minareta i specifične spoljašnje arhitehture, vrše svoju glavnu funkciju – imaju svoje stalne imame, verske službenike, koji u ovim objektima sa vernicima svakodnevno obavljaju pet dnevnih službi (namaza) kao i saborne molitve petkom (džuma namaz) te praznične povodom Bajrama i meseca ramazana. Takođe se u njima održavaju časovi verske pouke i dr. - objašnjavaju iz Rijaseta Islamske zajednice Srbije (IZS)
Ovi objekti se, kako ističu, nalaze u opštinama gde se prema broju vernika, ukazala najveća potreba.
Islamska zajednica Srbije naglašava da postoji potreba za gradnjom jedne monumentalnije centralne džamije u glavnom gradu sa pratećim objektima kulturnog centra.
- Međutim do današnjeg dana nikada se nije pronašla adekvatna lokacija koja bi se Islamskoj zajednici ponudila za otkup. Nažalost, po našim saznanjima, tako nešto nije planirano ni urbanističkim planovima iako je bilo nekoliko neslavnih pokušaja - kažu u Rijasetu IZS.
Mudrost ove knjige može se primeniti u cilju stvaranja boljeg života, bez obzira na verska uverenja.
Videdo na kojem poslanica vladajuće partije Ajlin Keskin ljubi ruku predsedniku dok prima pomoć za dete, izazvao je podele u javnosti i otvorio debatu o granicama poštovanja, islamskom učenju, tradiciji i političkoj lojalnosti u savremenom društvu.
Reper Amir Tatalu, poznat po provokativnim pesmama i tetovažama, proglašen je krivim za blasfemiju. Nakon izručenja iz Turske, našao se pred revolucionarnim sudom koji mu je najpre odredio zatvorsku kaznu, a sada i najstrožu presudu.
O zabrani koja je uvedena 2016. godine još se vodi rasprava, a neki pobožni roditelji pokušavaju da odbrane ustavno pravo njihove dece da se obrazuju.
Monasi ili "crno duhovenstvo" polažu zavet, a otac Petar objašnjava moraju li to da urade i beli monasi i monahinje.
U senci maslina i mirisu tamjana nastaje osvežavajuća poslastica koju monasi pripremaju s molitvom – otac Nikodim otkriva kako da ovu svetogorsku blagodat unesete i u svoj dom.
Sabranim arhijerejima i vernom narodu besedom posle čitanja svetog Jevanđelja obratio se mitropolit braničevski Ignatije.
Ako se poseta održi, to će biti prilika za novog poglavara Rimokatoličke crkve da se sastane sa patrijarhom Vartolomejem, poglavarom Istočne pravoslavne crkve, navodi agencija.
Pokretni praznik Prepolovljenje Pedesetnice molitveno proslavlja trenutak u kojem se ujedinjuju Vaskrsenje i Silazak Duha Svetoga na apostole, podsećajući nas na istinsku duhovnu žeđ i neizmernu snagu Božije blagodati.
U vreme strogog posta često ponestane ideja za ukusne obroke na vodi. Donosimo autentičan recept za paštetu od belog pasulja – kremastu, zasitnu i punu ukusa!
Uoči druge godišnjice od tragedije koja je odnela 57 života, otac Hristodulos Papaioanu kaže da je kroz ovaj neverojatan gubitak pronašao snagu da se nosi s patnjom.
Nije Hristos vaskrsao da bismo mi farbali jaja, kaže otac Borislav.
Ne morate se odricati bogatih ukusa ni tokom posta – kombinacija crvenog pasulja, prepečenih oraha i začina trpezu će učiniti bogatom vitaminima i vlaknima.
Uvođenje obaveznog ličnog broja u Grčkoj izazvalo je burnu reakciju monaške zajednice sa Atosa, koja upozorava da bi digitalno povezivanje podataka svakog građanina moglo ugroziti versku slobodu i privatnost.
Kroz ovaj proces dete uči kako da postane odgovorna, saosećajna i kompetentna osoba koja može pozitivno doprineti svojoj zajednici i živeti ispunjen život.
U pravoslavni manastir na najvećem ostrvu Mramornog mora svake godine dolazi više od 250.000 ljudi islamske veroispovesti, posebno na Đurđevdan, ostavljajući molitve i želje pred ikonom sveca za kojeg kažu da ne gleda ko je ko — već kako mu se srce moli.
Imena se oslanjaju na persijski, staro-hebrejski i turski jezik.
Mahmud je uvek znao ko je i šta je, svoje srpsko poreklo od pre 500 godina i imao je želju da se vrati u pravoslavlje.
Ako se poseta održi, to će biti prilika za novog poglavara Rimokatoličke crkve da se sastane sa patrijarhom Vartolomejem, poglavarom Istočne pravoslavne crkve, navodi agencija.
Nemet je to rekao na konferenciji za novinare, nakon povratka iz Vatikana gde je u konklavi, kao prvi kardinal elektor u istoriji Katoličke crkve u Srbiji, učestvovao u izboru 267. poglavara Rimokatoličke crkve.
Za današnju Ameriku, gde se vlada sve više naginje tradicionalnim vrednostima (setimo se posete katoličkog potpredsednika SAD Dž. D. Vensa Vatikanu uoči smrti pape Franje ili svakodnevnih brifinga koje Trampova sekretarka za štampu Kerolajn Livit počinje molitvom), ovo pitanje je ključno. I tu je američka levica već napravila nesrećan gaf.
Liturgiju je predvodio pomoćni zagrebački biskup Ivan Šaško. U svojoj propovedi, biskup je poručio da „mislima obuhvatamo sve one prema kojima je pokazana neljudskost“.
U svojoj priči naglašava to kako su ateisti uskraćeni jedne dimenzije, koja je spasonosna.
Predstojatelj Svetog arhijerejskog sabora je patrijarh srpski Porfirije.
Njegovi citati se svakodnevno i neprestano traže na različitim mestima - od članaka na internetu preko starih časopisa...
Prenošenje pojasa uz svečanu litijsku i počasnu pratnju svedoči o dubokoj duhovnoj vezi pravoslavlja sa Presvetom Bogorodicom i Svetom gorom.
Svetac čiji praznik danas obeležava Srpska pravoslavna crkva, bio je svedok Božje reči u vremenu kada je istina bolela više od mača; njegova hrabrost, suze i vizije postali su večni znak da poslušnost Bogu nikada nije bez značenja, čak i kada vodi u progonstvo i smrt.
Nemet je to rekao na konferenciji za novinare, nakon povratka iz Vatikana gde je u konklavi, kao prvi kardinal elektor u istoriji Katoličke crkve u Srbiji, učestvovao u izboru 267. poglavara Rimokatoličke crkve.
U krugu bolnice u Krasnodaru nalazi se hram u kojem se događaju čuda. Sveštenik Vjačeslav Klimenko svedoči o majci koja je molitvom sačuvala život svom detetu, a na ikoni Bogorodice ostavila zlatne minđuše kao večni trag zahvalnosti.
