KOLIKO DŽAMIJA IMA U BEOGRADU? Svi znamo za jednu u centru grada, ali retko ko za njenu neverovatnu priču

Bajrakli džamija, glavni islamski kulturni centar u Beogradu, jednoprostorna je građevina s kupolom i minaretom, sagrađena oko 1522. godine.

Prvobitno se zvala Čohadži-džamija, po zadužbinaru, trgovcu čohom, Hadži-Aliji. Nakon obnove 1741. godine neko vreme zvala se Husein-begova, a krajem 18. veka nazvana je Bajrakli džamija, po barjaku koji se na njoj isticao kao znak za jednovremeni početak molitve u svim džamijama.

Arhitektura džamije pripada tipu jednoprostorne kubične građevine kvadratne osnove, s osmostranom kupolom koju nose istočnjački potkupolni lukovi i niše – trompe, sa skromnom dekoracijom konzola i minaretom.

Građena je od kamena, s masivnim zidovima s malo otvora. Sa spoljne severozapadne strane postavljen je minaret, uska kula kupastog krova, sa kružnom terasom pri vrhu.

Wikimedia/Mickey Mystique

 

Naspram ulaza, u unutrašnjosti džamije nalazi se najsvetiji prostor – mihrab, plitka niša s raskošnim ukrasom svoda, postavljena u pravcu svetog grada Meke ka jugoistoku. Desno od mihraba nalazi se mimbar, uzdignuta drvena propovedaonica, a nad ulazom je drvena galerija – mahfil.

Unutrašnja dekoracija džamije je skromna, sa stilizovanim floralnim i geometrizovanim motivima i kaligrafskim natpisima stihova iz Kurana po zidovima.

Zbog starine, retkosti, očuvanosti izvorne namene, kao i reprezentativnosti verske arhitekture i islamske kulture, džamija je 1946. stavljena pod zaštitu države kao spomenik kulture, a 1979. proglašena za kulturno dobro od velikog značaja.

"Postoji potreba za monumentalnom centralnom džamijom u Beogradu"

U Beogradu, pored pomenute Bajrakli džamije, trenutno postoji još 17 objekata koji su takođe džamije po svojoj unitrašnjoj arhitekturi, a koje je Islamska zajednica, odnosno sami vernici svojim prilozima, gradila ili adaptirala postojeće stambene objekte koje je otkupila.

- Sve ove džamije, iako bez minareta i specifične spoljašnje arhitehture, vrše svoju glavnu funkciju – imaju svoje stalne imame, verske službenike, koji u ovim objektima sa vernicima svakodnevno obavljaju pet dnevnih službi (namaza) kao i saborne molitve petkom (džuma namaz) te praznične povodom Bajrama i meseca ramazana. Takođe se u njima održavaju časovi verske pouke i dr. - objašnjavaju iz Rijaseta Islamske zajednice Srbije (IZS)

Ovi objekti se, kako ističu, nalaze u opštinama gde se prema broju vernika, ukazala najveća potreba.

• U Zemunu postoje tri (Vojni put, Zemun polje i Batajnica)
• Na Novom Beogradu tri (Ledine, Bežanijska kosa, i Staro sajmište)
• Na Paliluli četiri (Borča, Kotež, Reva i Karaburma)
• Na Čukarici dve (Sremčica i Makiš)
• Na Voždovcu dve
• U Surčinu jedna
• Na Zvezdari jedna
• U Mladenovcu jedna

Wikimedia/Mickey Mystique

 

Islamska zajednica Srbije naglašava da postoji potreba za gradnjom jedne monumentalnije centralne džamije u glavnom gradu sa pratećim objektima kulturnog centra.

- Međutim do današnjeg dana nikada se nije pronašla adekvatna lokacija koja bi se Islamskoj zajednici ponudila za otkup. Nažalost, po našim saznanjima, tako nešto nije planirano ni urbanističkim planovima iako je bilo nekoliko neslavnih pokušaja - kažu u Rijasetu IZS.

 

Ostavite komentar

Пошаљи коментар

Vaš komentar je uspešno snimljen i biće vidljiv nakon verifikacije administratora portala.

0 Komentara