Ove reči, zapisane pred kraj Evanđelja po Mateju, neretko su korišćene od strane neverujućih kao argument protiv temeljnog crkvenog učenja da je Bog uvek uz čoveka, posebno u trenucima najveće patnje i stradanja.
Jedna od izjava, koja kroz istoriju hrišćanstva izaziva najviše kontroverzi, jeste rečenica koju je Isus Hristos izgovorio na krstu: "Bože, Bože moj, zašto si me ostavio!“ (Matej 27,46).
Ove reči, zapisane pred kraj Evanđelja po Mateju, neretko su korišćene od strane neverujućih kao argument protiv temeljnog crkvenog učenja da je Bog uvek uz čoveka, posebno u trenucima najveće patnje i stradanja.
Istovremeno, te reči zbunjuju i mnoge vernike koji nemaju dovoljno duhovno i bogoslovsko obrazovanje, ostavljajući utisak da je čak i sam Hristos posumnjao ili osetio napuštenost od Boga Oca kad mu je bilo najteže.
Međutim, rečenica koju Gospod izgovara na krstu nije izraz lične sumnje, niti duhovne pometnje. To su reči preuzete direktno iz Psaltira, tačnije iz 21. psalma po jevrejskom brojanju, a u pravoslavnom prevodu kao psalam 22.
U jevrejskoj i ranoj hrišćanskoj tradiciji, psalmi su se često pominjali i prepoznavali po prvim rečima. Time što Hristos na krstu izgovara početak ovog psalma, on upućuje prisutne – i sve nas – na čitav njegov sadržaj.
- Bože, Bože moj, (čuj me;) zašto si me ostavio?[1] daleko su od spasenja moga reči padova (=krikova) mojih.
- Bože moj, vičem u danu i ne čuješ; i u noći, i nema (odgovora) na agoniju moju.
- A Ti u svetinji obitavaš, Hvalo Izrailjeva.
- U Tebe se uzdaše oci naši; uzdaše se, i izbavio si ih;
- Tebi vapiše i biše spaseni, na Tebe se uzdaše i ne postideše se.
- A ja sam crv a ne čovek, podsmeh ljudima i rug narodu.
- Svi koji me videše rugaše mi se, govorahu ustima, klimahu glavama:
- Uzdao se u Gospoda, neka ga izbavi! Neka se spase, ako ga hoće!
- Jer Ti si Koji me izvadi iz utrobe, nada moja od (vremena) dojki majke moje.
- Tebi sam privržen od materice, iz utrobe majke moje Ti si Bog moj.
- Nemoj odstupiti od mene, jer je nevolja blizu, a nema pomoćnika.
- Opkoliše me junci mnogi, bikovi debeli okružiše me;
- otvoriše na me usta svoja, kao lav koji grabi i riče.
- Kao voda razlih se, i rasuše se sve kosti moje; posta srce moje kao vosak topljen u utrobi mojoj.
- Sasuši se kao opeka snaga moja, i jezik moj prilepi se za grlo moje, i u prah smrtni nizveo si me.
- Jer me okružiše psi mnogi, zbor lukavih opkoliše me; probodoše ruke moje i noge.
- Izbrojaše sve kosti moje, a oni me pogledaše i prezreše me.
- Razdeliše odeću moju među sobom i za haljinu moju bacahu kocku.
- A Ti, Gospode, ne udalji pomoć Tvoju od mene, pohitaj da me zaštitiš.
- Izbavi od mača dušu moju i iz ruke pseće jedinicu moju.
- Spasi me iz usta lavljih i od rogova nosoroga smernost moju.
- Kazivaću Ime Tvoje braći mojoj, usred crkve hvaliću Te.
- Koji se bojite Gospoda, hvalite Ga; sve seme Jakovljevo proslavite Ga; neka Ga se boji sve seme Izrailjevo.
- Jer ne ponizi niti odbaci moljenje ubogog, niti okrenu lice Svoje od mene; i kada zavikah k Njemu, usliša me.
- O Tebi je pohvala moja, u crkvi velikoj (ispovedaću Ti se); zavete moje ispuniću pred onima koji Ga se boje.
- Ješće ubogi i nasitiće se, i hvaliće Gospoda oni koji Ga traže; živa će biti srca njihova u vek veka.
- Opomenuće se i obratiće se Gospodu svi krajevi zemaljski i pokloniće se pred Njim svi rodovi naroda.
- Jer je Gospodnje Carstvo, i On će vladati (svim) narodima.
- Jedoše i pokloniše se svi moćnici zemaljski, pred Njim će se pokloniti svi koji silaze u zemlju, a duša će moja Njemu živeti.
- I seme moje služiće Njemu i javiće se Gospodu naraštaj dolazeći.
- I objaviće pravdu Njegovu, narodu koji će se roditi, ono što učini Gospod.
Psalam 22. je proročki tekst koji opisuje stradanje pravednika, njegovo poniženje, muke, ali i njegovu pobedu i uzdizanje. U ovom psalmu nalaze se stihovi koji u potpunosti odgovaraju događajima Hristovog stradanja, uključujući reči: "Probodoše ruke moje i noge moje... Delili su haljine moje među sobom i za odelo moje bacali kocku.“
Hristos, raspet na krstu, time ne izražava očaj, već ispunjava Pismo. Njegove reči nisu izraz sumnje i napuštenosti od Boga, već deo božanskog plana spasenja i jasno svedočenje da se ono što je prorokovano vekovima ranije sada u potpunosti ostvaruje.
Na to je ukazivao i Sveti Grigorije Bogoslov tumačeći psalam 22 koji se, kako je govorio, isključivo odnosi na Hrista.
- "Bože, Bože moj, zašto si me ostavio?“ (Ps. 22:1) Nije On ostavljen od strane Oca ili od strane svoga ličnog Božanstva koje se (kako neki misle) uplašilo stradanja i sakrilo se od stradajućeg (ko je njega prisilio da se rodi na zemlji ili da uzađe na krst?); no (kako ja već rekoh), On u svojoj ličnosti oličava nas. Mi smo ranije bili ostavljeni i prezreni, a sada smo prihvaćeni i spaseni stradanjima Nestradalnoga. Na isti način On sebi usvaja i našu nerazumnost, i našu grehovnost, kao što nastavak Psalma svedoči; treba znati da se 22. Psalam direktno odnosi na Hrista.
Kroz reči "Bože, Bože moj, zašto si me ostavio", Hristos je, prema tumačenju katehete Branislava Ilića, ostavio u amenet vernicima da se i u trenucima najveće patnje obraćaju Bogu.
- Prema slobodnijem tumačenju možemo reći da Gospodin Isus Hrist sve nas uči da se u najtežim životnim trenucima trebamo okretati Psaltiru, te da u psalmima pronalazimo molitvene reči utehe. Čitanje Psaltira je istinsko veličanje Boga, kako se prema drevnoj tradiciji ova knjiga od drevnih vremena naziva Knjiga Pohvale.
Wikipedia
Vaš komentar je uspešno snimljen i biće vidljiv nakon verifikacije administratora portala.
Beseda Svetog Nikolaja Ohridskog i Žičkog za 31. Subotu po Duhovima otkriva kako majčinski savet Presvete Bogorodice iz Kane postaje kompas za život i merilo prave vere.
Pravoslavni vernici danas slave Svetih 20.000 mučenika nikomidijskih po novom kalendaru, Svetog Grigorija Niskoge po starom. Katolici proslavljaju spomendane pape Agatona i pape Grgura X, dok muslimani i Jevreji nemaju poseban veliki verski praznik.
Poruka iz sure El-Bekare, izdvojena za 10. januar, ne obećava lakše dane, već uči kako se kroz teške prolazi uspravno.
Reči starca otkrivaju zašto jedno jedino ime na spisku može imati veću težinu od hleba, odeće i svake druge pomoći.
Srpska pravoslavna crkva 10. januara molitveno se seća hiljada vernika - muškaraca, žena, devojaka i dece, koji nisu odustali od Hrista i ostavili večni trag hrabrosti i vere.
Hleb blagoslova, molitve i tišine po receptu jednog od najstarijih kuvara na Atosu.
Ovi brzi kolači sa keksom, pistaćima i brusnicama donose raskošni slatki užitak za slavsku trpezu, spremni za posluženje za manje od sat vremena.
Selsko meso, staro jelo iz ruralnih krajeva, vraća se na trpeze kao simbol zajedništva, topline doma i prazničnih okupljanja — a tajna njegovog bogatog ukusa krije se u jednostavnim sastojcima i sporom, strpljivom krčkanju.
Pripremite ove nežne kolačiće po receptu koji se čuva generacijama i otkrijte kako svaki zalogaj može da probudi sećanja, poveže porodicu i upotpuni praznično slavlje.
Pišinger je jednostavna, ali raskošna poslastica koja vekovima krasi slavske trpeze — savršena za sve koji vole spoj hrskavih oblandi i čokolade, uz miris doma i prazničnu toplinu.
Krst, lik Hrista, Bogorodice i manastir Ostrog – šta Crkva zaista misli o tetovažama sa hrišćanskim motivima i gde je granica između vere i sujete?
Iguman Manastira Ribnica upozorava da hrišćanske simbole ne treba koristiti kao modne detalje, već ih treba nositi s verom i u duhovnoj praksi, jer njihova prava funkcija nije estetska, već simbolizuje vezu sa Bogom.
Crkva Svetog Jovana u Bremenu, izgrađena u 14. veku kao deo franjevačke opatije, danas je rimokatolička bogomolja. Tokom svoje istorije služila je različitim funkcijama, uključujući bolničku crkvu, a nakon obnove 1823. ponovo je posvećena kao katolička.
Beseda Svetog Nikolaja Ohridskog i Žičkog za 31. Subotu po Duhovima otkriva kako majčinski savet Presvete Bogorodice iz Kane postaje kompas za život i merilo prave vere.
Reči starca otkrivaju zašto jedno jedino ime na spisku može imati veću težinu od hleba, odeće i svake druge pomoći.
Teolog i veroučitelj Aleksandar Đurđević objašnjava dublji smisao dana u kojima Crkva vernicima daruje predah od uzdržanja.
Predanje otkriva kako slučajno skretanje broda i molitva Device Marije stvoriše mesto gde Majka Božja bdi nad monasima i tišinom hiljadugodišnjeg duhovnog sveta.
Poglavar Srpske pravoslavne crkve poslao snažnu božićnu poruku o miru, srcu koje treba da se promeni i veri koja ne počinje od spoljašnje veličine, već iznutra.
Crkva Hristovog Rođenja jedna je najstarijih sačuvanih hrišćanskih crkava na svetu, podignuta u 4. veku, u vreme cara Konstantina.
Broj zlatnika simbolizuje godine Isusa Hrista, a vernici veruju da pronalazak dukata donosi blagoslov i napredak za narednu godinu.
Sabrani verni narod donosili su ikone i sveće, i strpljivo čekali trenutak kada će se oglasiti „Mir Božji, Hristos se rodi!“
U Sabornoj crkvi Hrista Spasitelja danas se oseća snaga vere i tradicije, dok predstojatelj Srpske pravoslavne crkve podseća da vera živi u srcima ljudi i povezuje narod u teškim vremenima.
U parohiji u Teksasu, uoči Božića, dogodio se niz ličnih preokreta koji govori više o vremenu u kome živimo nego mnoge velike vesti.
Kim, zaprška i hrskavi hleb u jednostavnom receptu jeromonaha Jeroteja Draganovića iz Krušedola stvaraju obrok koji greje, osvežava i hrani dušu.
