Krst, lik Hrista, Bogorodice i manastir Ostrog – šta Crkva zaista misli o tetovažama sa hrišćanskim motivima i gde je granica između vere i sujete?
U srpskim zemljama, najčešći verski motiv koji se tetovira jeste krst – sveti znak Hristove žrtve i spasenja. Osim krsta, vernici često biraju i lik Gospoda Isusa Hrista, Presvete Bogorodice, kao i manastir Ostrog, simbole zaštite i duhovne utehe. Iako je ova praksa prisutna i ima svoje istorijske korene, postavlja se pitanje kako Crkva, koja je generalno protiv tetoviranja tela, gleda na trajne crteže hrišćanskih simbola i da li oni zaista odražavaju veru ili su često samo spoljašnji ukras.
Na ovu temu odgovara otac Miroslav:
- Tetoviranje hrišćanskih simbola bilo je poznato u prošlosti. Među Koptima (dohalkidonskim hrišćanima) još uvek se neguje običaj da se tetovira krst na ruci kao znak hrišćanskog raspoznavanja. Tetoviranje krsta samo po sebi nije greh ako se čini iz religioznih pobuda – da nas podseća na molitvu i svedočenje svoje vere.
Sveštenik dalje ističe da mnogo toga zavisi od pobuda sa kojima se neko odlučuje na tetoviranje verskih motiva:
- Ako se to čini zato što je trenutno popularno među mladima i ako osobe koje se tetoviraju „zaljubljeno“ gledaju na svoju tetovažu, to nema nikakve veze sa našom verom, već sa prikrivenom gordošću ogrnutom plaštom hrišćanskih simbola. To isto važi i za nošenje krsta oko vrata. Ako neko nabavi veliki zlatni krst i tome podoban zlatni lanac, pa onda otkopča malo više svoju košulju da bi se videli mišići koje krasi veliki krst, onda shvatamo da krst nema religiozni, već ukrasni karakter na takvom telu - ističe otac Miroslav, prenosi portal svetosavlje.rs.
- Za pobožnog i skromnog čoveka nije bitno šta nosi na telu, već Koga nosi u srcu i u svojim mislima! Takođe bih podvukao: odelo (tetovaža) ne čini čoveka, ali ukazuje kakav je čovek.
Ovaj odgovor jasno pokazuje da Crkva ne posmatra tetoviranje verskih simbola kao greh samo po sebi, ali naglašava da je suština vere u unutrašnjem duhovnom stanju, a ne u spoljašnjim znacima. Ako tetovaža postane sredstvo sujete ili ponosa, ona gubi svoj smisao i postaje više estetski ukras nego svedočanstvo vere. Stoga je važno da se čovek pre bilo kakve odluke zapita – da li time istinski svedoči Hrista ili samo ukrašava svoje telo simbolima koji ne nalaze odraz u njegovom životu i srcu.
Ovo sveto mesto, smešteno visoko među stenicima, predstavlja simbol duhovne otpornosti i bogate tradicije, pozivajući sve koji tragaju za duhovnim ispunjenjem da zarone u njegovu blagoslovenu atmosferu.
Praštanje je ključno za duhovno blagostanje, jer oslobađa dušu od gneva i mržnje, a donosi unutrašnju slobodu. Iako je proces oproštanja često psihički težak, bez Božje pomoći nije moguć.
Iako su apostoli godinama hodali uz Hrista, čak su i oni pogrešno razumeli Njegove reči dok ih nije ispravio. Jerej Georgij Maksimov govori o opasnosti neukog tumačenja Reči Božje i ističe da je neophodno slediti objašnjenja Svetih Otaca – danas dostupna svakome uz pomoć moderne tehnologije.
Iguman Manastira Ribnica upozorava da hrišćanske simbole ne treba koristiti kao modne detalje, već ih treba nositi s verom i u duhovnoj praksi, jer njihova prava funkcija nije estetska, već simbolizuje vezu sa Bogom.
Peta Božja zapovest jedinstvena je to tome što jedina sadrži i konkretno obećanje.
U svetinji kod Priboja mitropolit mileševski služio je Svetu zaupokojenu Liturgiju i monaško opelo, a potom besedio o tihom podvigu, smirenju i putu jedne sluškinje Božije koja je dane provodila daleko od zemaljske slave.
U besedi za utorak 12. sedmice po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički govori o snazi pokajanja i Božjoj milosti i otkriva kako se i najteži pad može preobraziti kada čovek prizna grehe i iskreno se okrene Bogu.
Probajte loptice od krompira po receptu iz „Pravoslavnog posnog kuvara“, pročitajte molitvu Presvetoj Bogorodici za utorak i duhovno se nadahnite poukom Svetog Ignjatija Brjančaninova.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Svetog mučenika Evsignija po starom, dok se po novom kalendaru obeležava Prepodobni Jovan Rilski. Katolička crkva obeležava spomendan Svete Jelene Križarice, dok muslimani i Jevreji nemaju univerzalno priznat veliki praznik.
Posle 15 godina postupka, Strazbur je utvrdio da je Turska prekršila prava klirika i osporio tumačenje Lozanskog sporazuma, što može uticati i na druge slučajeve u Istanbulu.
Kimberli Gilfojl, nekadašnja voditeljka i tužiteljka, primila je svetinju sa Atosa u gestu koji je u prvi plan stavio duhovnu simboliku, a ne protokol i funkciju.
Sa nežnom korom, žutom glazurom i bogatim filom od čokolade i oraha, ovaj provereni recept donosi ukus kolača koji je nekada krasio svečane trpeze.
Starešina Hrama Svete Trojice u Mudrakovcu upozorio vernike na pojačano misionarsko delovanje nepravoslavnih zajednica.
Na video-snimcima vidi se evakuacija monahinja, dok se u blizini svetinje vatrogasci bore sa vatrenom stihijom.
Većina ga je videla bezbroj puta na ikonama, kupolama i bogoslužbenim predmetima, ali retko ko zna kako je ovaj drevni simbol postao jedno od najvažnijih znamenja pravoslavlja.
Jedna od najdubljih pouka ruskog svetitelja otkriva da krst svakog čoveka nije samo simbol stradanja.
Razumevanje ovih simbola pomaže vernicima da bolje upoznaju život i podvig svetitelja.
U razgovoru o sve prisutnijem fenomenu Nebojša Lazić objašnjava zašto se vera lako pretvara u ritual, a ritual u rutinu.
Peta Božja zapovest jedinstvena je to tome što jedina sadrži i konkretno obećanje.
U besedi za utorak 12. sedmice po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički govori o snazi pokajanja i Božjoj milosti i otkriva kako se i najteži pad može preobraziti kada čovek prizna grehe i iskreno se okrene Bogu.
Probajte loptice od krompira po receptu iz „Pravoslavnog posnog kuvara“, pročitajte molitvu Presvetoj Bogorodici za utorak i duhovno se nadahnite poukom Svetog Ignjatija Brjančaninova.
Oštra pouka svetitelja otkriva zašto žaljenje zbog učinjenog samo po sebi nije dovoljno i šta čovek mora da promeni da bi pokajanje zaista imalo smisla.
Pevačica je tokom privatne posete manastiru Varlam provela tri sata, upoznala se sa monaškim životom i zatražila savet o duhovnim pitanjima od starešine ovog drevnog središta Pravoslavne crkve.
Kada su se Mihajlo i Ana izgubili u šumi, neobičan drveni krstić i zvuk crkvenog zvona poveli su ih putem na kojem su otkrili da pomoć ponekad stiže onda kada joj se najmanje nadamo.
Na video-snimcima vidi se evakuacija monahinja, dok se u blizini svetinje vatrogasci bore sa vatrenom stihijom.
Posle novih tvrdnji o navodnom izdvajanju Boke Kotorske iz sastava Mitropolije crnogorsko-primorske, poglavar Srpske pravoslavne crkve otvoreno je govorio o celoj priči i upozorio na posledice širenja neproverenih informacija među pravoslavnim vernicima.
Kremast, hladan i jednostavan za pripremu, ovaj recept donosi pravo osveženje kada temperature ne popuštaju.
Tobijas svedoči o mesecima straha i molitve, brojnim pregledima i trenutku kada je, neposredno pred porođaj, prvi put osetio neobičan mir.
Bog isto prima i prvog i poslednjeg, jednako daje i jednima i drugima, ako je naša namera čista, istakao je Đurđević.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
