Pred veliki praznik mnogi vernici se pitaju kako da se pravilno pripreme za odlazak u hram i šta je potrebno znati pre nego što pristupe jednoj od najvećih svetinja pravoslavne vere.
Praznik Svetih prvovrhovnih apostola Petra i Pavla - Petrovdan, jedan je od velikih praznika u pravoslavnom kalendaru, a vernici koji žele da pristupe Svetom pričešću potrebno je da se za ovu Svetu tajnu pripreme molitveno i duhovno.
• ispovediti se tokom večernjeg bogosluženja 11. jula ili pre, odnosno tokom Svete liturgije 12. jula;
• uzeti blagoslov od sveštenika za Sveto pričešće. Vreme ispovesti najbolje je proveriti na sajtu svog parohijskog hrama ili direktno u hramu;
• pročitati kanone pred Sveto pričešće tokom dana ili uveče 11. jula;
• pročitati pravilo pred Sveto pričešće ujutru 12. jula, a deo pravila može se pročitati i uveče prethodnog dana;
• ispoštovati pripremni, evharistijski post pred Sveto pričešće, ne jesti i ne piti ništa od ponoći do pristupanja svetoj tajni.
Petrovski post predstavlja vreme duhovne pripreme pred praznik Svetih apostola Petra i Pavla. Ukoliko neko iz određenih razloga nije držao ovaj post, uz blagoslov sveštenika može se pripremiti kroz trodnevni post. Vernici koji zbog zdravstvenog stanja nisu u mogućnosti da se pridržavaju posta u hrani treba da se posavetuju sa svojim duhovnikom ili parohijskim sveštenikom.
Pored pripremnog posta, potrebno je ispoštovati i evharistijski post, koji podrazumeva uzdržanje od hrane i pića od ponoći do trenutka Svetog pričešća. Ukoliko postoje zdravstvene okolnosti koje to ne dozvoljavaju, i o tome je potrebno razgovarati sa sveštenikom tokom ispovesti.
Ukoliko vernik želi da se pričesti i narednog dana, na praznik Sabora slavnih i svehvalnih Svetih dvanaest apostola, potrebno je da tokom ispovesti zatraži blagoslov od sveštenika i posavetuje se o načinu daljeg posta i molitvene pripreme. U pojedinim slučajevima sveštenik može blagosloviti i drugačije molitveno pravilo.
1. Zdravstveno stanje nekim vernicima ne dozvoljava potpuno pridržavanje posta u hrani. Ukoliko već nisu razgovarali sa sveštenikom, dobro je da to učine kako bi se za Sveto pričešće pripremili u skladu sa svojim mogućnostima.
2. Vernici kojima zdravstveno stanje ne dozvoljava da stoje tokom bogosluženja mogu sedeti. Preporučuje se da ustanu u trenutku kada se otvore Carske dveri.
3. Ako na bogosluženje dolazite sa malim ili nemirnim detetom, možete izaći sa njim u pripratu hrama ili nakratko van hrama, kako bi se dete umirilo, a zatim se vratiti na službu.
4. Oni koji prvi put dolaze u hram ili prisustvuju bogosluženju ne treba da osećaju nelagodu. Ukoliko im tokom službe nešto nije jasno, mogu se obratiti zaposlenima u hramu ili vernicima koji im mogu pomoći savetom.
Na pomazanje tokom večernjeg bogosluženja može se pristupiti bez posebne pripreme.
Na ispovest tokom večernjeg ili jutarnjeg bogosluženja može se pristupiti sa čistim srcem i iskrenom željom za pokajanjem. Vernik treba da se ispoveda svojim rečima, bez potrebe za upotrebom posebne crkvene terminologije.
Za Sveto pričešće na jutarnjoj liturgiji potrebno je pripremiti se prema navedenim pravilima i uz blagoslov sveštenika.
Na ovaj praznik Crkva podseća vernike da dan Svetih prvovrhovnih apostola Petra i Pavla treba da bude prilika da u molitvi i zajedništvu sa Crkvom proslavimo ove velike Hristove učenike i ugledamo se na njihovu veru, ljubav i predanost Gospodu.
Sveto pričešće nije nagrada za besprekorne, nego lek i sila za one koji se bore, istakao je otac Dejan. Prema rečima moskovskog mitropolita iz 19. veka, čovek pred putirom ne stoji kao pred simbolom, već pred ognjem koji preobražava greh, leči unutrašnje rane i otvara perspektivu večnog života. Dok jedni u njemu vide teret i još jednu obavezu posle Velikog posta, drugi u ovom periodu prepoznaju priliku da preispitaju navike, ojačaju volju i pronađu unutrašnju ravnotežu kroz jednostavne, ali snažne duhovne korake. Čovek ne bi smeo da bude ostavljen bez duhovne pomoći u poslednjim trenucima života.
Foto: Eparhija mileševska
Praktične preporuke za vernike
Najčešće dileme vernog naroda
Duhovna riznica
20:53 | 31.05.2026
DA LI TREBA POSTITI PRED PRIČEST IAKO JE MRSNI DAN PO KALENDARU? Sveštenik o čestom pitanju vernika
Duhovna riznica
15:00 | 31.05.2026
OVO JE VATRA KOJA SAGOREVA I PRŽI KOREN I GRANE SVAKOG GREHA: Sveti Inokentije je govorio da u njoj počinje ono što čovek ne vidi odmah
Duhovna riznica
11:25 | 08.06.2026
PET RAZLOGA ZBOG KOJIH BI SVAKI VERNIK TREBALO DA POSTI PETROVSKI POST: Objašnjenje oca Jevgenija mnoge je iznenadilo
Duhovna riznica
17:00 | 06.07.2026
UMIRUĆIM LJUDIMA NIKAD SE NE SMEJU USKRATITI OVE DVE STVARI! Time se bližnjima olakšava prolazak kroz mitarstva i ulazak u Carstvo nebesko - OZBILJNO UPOZORENJE SVEŠTENIKA!
Vaš komentar je uspešno snimljen i biće vidljiv nakon verifikacije administratora portala.
Slatki kupus, pirinač, paradajz i luk dovoljni su za zasitno jelo koje se lako prilagođava pravilima posta, bilo da se priprema na vodi.
Savet svetitelja posebno je zahtevan za čoveka koji je doživeo nepravdu, jer traži da se pred Bogom pomoli upravo za onoga ko mu je naneo bol.
Praznik rođenja poslanika Muhameda obeležava se uz mevludske spjevove, salavate, ilahije i kaside, a ovogodišnja okupljanja dolaze nakon dogovora o obnovi jedinstva Islamske zajednice posle gotovo dve decenije podele.
Otac Varsanufije je stradao u blizini Svetog Nikolajevskog hrama, dok su inok Grigorije i izbeglica Andrej Kirijenko sa teškim povredama prevezeni u bolnicu.
Na visokom prestolu ukazao mu se Gospod, dok su šestokrilni serafimi objavljivali Njegovu svetost, a vladika Nikolaj objašnjava šta je čoveku zaista dato da vidi.
Posle 15 godina postupka, Strazbur je utvrdio da je Turska prekršila prava klirika i osporio tumačenje Lozanskog sporazuma, što može uticati i na druge slučajeve u Istanbulu.
Sa nežnom korom, žutom glazurom i bogatim filom od čokolade i oraha, ovaj provereni recept donosi ukus kolača koji je nekada krasio svečane trpeze.
Starešina Hrama Svete Trojice u Mudrakovcu upozorio vernike na pojačano misionarsko delovanje nepravoslavnih zajednica.
Na video-snimcima vidi se evakuacija monahinja, dok se u blizini svetinje vatrogasci bore sa vatrenom stihijom.
U jednoj kratkoj misli blaženopočivšeg patrijarha srpskog sadržano je merilo koje odvaja ravnodušnost od istinske ljudskosti.
Ovom danu se ne pristupa samo kao običnom prazniku, već kao danu molitve, Svete liturgije i duhovne radosti.
Otac Dušan mu je odgovorio da je tačno da je učinio greh, ali da nije trebalo sam sebi da određuje epitimiju.
Jedan od najpoštovanijih praznika Pravoslavne crkve otkriva priču o dvojici Hristovih apostola čije je propovedanje promenilo svet, ali i o narodnim običajima koji su se sačuvali do danas uz molitvu, liturgiju i sećanje na sveto predanje.
Ovaj veliki hrišćanski praznik posvećen je dvojici najznačajnijih Hristovih učenika, prvih propovednika Jevanđelja i revnitelja vere, koji su svoj život položili za Hrista i stradali istog dana.
Savet svetitelja posebno je zahtevan za čoveka koji je doživeo nepravdu, jer traži da se pred Bogom pomoli upravo za onoga ko mu je naneo bol.
Otac Varsanufije je stradao u blizini Svetog Nikolajevskog hrama, dok su inok Grigorije i izbeglica Andrej Kirijenko sa teškim povredama prevezeni u bolnicu.
Na visokom prestolu ukazao mu se Gospod, dok su šestokrilni serafimi objavljivali Njegovu svetost, a vladika Nikolaj objašnjava šta je čoveku zaista dato da vidi.
Probajte boraniju po receptu iz knjige "Ko posti, dušu gosti" monahinje Atanasije Rašić, pročitajte Drugu pokajnu molitvu Majci Božjoj i duhovno se nadahnite poukom Svetog Luke Krimskog.
Jedna neobična avantura naučila je Milicu da se ne plaši sujeverja, već da veruje Bogu i čini dobro.
Dok je trpeo stradanje, zahvaljivao je Bogu i ukoravao cara zbog njegovog neznaboštva.
Ono što ovu crkvu čini posebnom jeste veličanstveni drveni ikonostas iz 18. veka.
Bog nikad ljude ne ostavlje same, pogotovo u teškim iskušenjima.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Svete mučenike Fotija i Anikitu po starom, dok se po novom kalendaru obeležava Prenos moštiju Svetog apostola Vartolomeja. Katolička crkva obeležava spomendan Svetog Ljudevita, dok muslimani obeležavaju Mevlud, a Jevreji nemaju univerzalno priznat praznik.
Svetitelj je upozoravao da preterano hvaljenje dece podstiče egoizam, a roditeljima savetovao da ih odmalena uče zahvalnosti, odgovornosti i smirenju.
Pred carem Dioklecijanom nisu se odrekli vere, a posle tri godine provedene u tamnici bačeni su u užarenu peć zajedno sa drugim hrišćanima.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
