Spoj krompira, sardine i paradajza, zapečen do savršene hrskavosti, krije ukus koji budi nostalgiju i mami na još – a priprema je toliko jednostavna da ćete je praviti tokom cele godine.
U danima posta, kada je dozvoljena riba i kada kada želimo da dušu nahranimo molitvom, a telo jednostavnom i zdravom hranom, posna trpeza postaje izraz ljubavi i domaćinskog duha. Upravo takva je i ova posna musaka – skromna po sastojcima, a bogata ukusom, mirisom i toplinom doma. Spoj krompira i sardine, uz blagu kiselkastu notu paradajza, priziva uspomene na mirne porodične večeri i starinske recepte naših baka, nastale iz posta i blagosti, koji su ostali zapamćeni zbog svog neodoljivog ukusa.
500 g krompira
2 konzerve sardina
prezle
4 kašike pirea od paradajza ili kečapa
posni margarin
so
Priprema ove posne musake prava je mala molitva u pokretu. Krompir operite i skuvajte u ljusci. Ocedite, oljuštite i isecite na kolutove. Potom podelite krompir na dva jednaka dela i prvi deo pažljivo slažite u posudu podmazanu margarinom i posutu prezlama, kao da gradite temelje za obrok koji će nahraniti i telo i dušu. Polovinu sardina ravnomerno rasporedite preko krompira, pa pospite paradajz pireom koji donosi nežnu slast i toplinu, podsećajući nas na plodove zemlje koje je Gospod darovao.
U drugu polovinu krompira dodajte preostale sardine, promešajte i prespite preko prvog sloja. Sve završite pažljivim slojem margarina i prezli, koje će tokom pečenja postati zlatno hrskave, podsećajući nas da je post vreme kada se i najjednostavnije stvari, uz pažnju i ljubav, pretvaraju u pravu gozbu.
U danima posta kada je dozvoljena riba, ovaj jednostavan, a raskošan manastirski recept donosi savršenu ravnotežu ukusa i duhovnog mira — lagano, osvežavajuće i blagotvorno za telo i srce.
Pripremljeno po uputstvima svetogorca iz skita Milopotamos, ovo jelo nije samo obrok – to je put ka tišini, blagosti i blagodati trpeze.
Jednostavno, a bogato jelo od ribe i krompira u domaćem paradajz-sosu, po receptu koji monasi ne menjaju vekovima, a koji sada možete pripremiti i u svom domu.
Saznajte kako su monasi manastira Krušedol spremali ovo posno jelo zabeleženo još 1855. godine i zašto ga i danas smatraju hranom koja donosi blagoslov i mir u svakom domu.
Otkrijte kako monasi pripremaju sardine plaki – jednostavno jelo iz rerne sa paradajz sosom, koje daje snagu za dug dan molitve i rada, a donosi mir svakome ko ga jede sa zahvalnošću.
Sušeni vrganji običnom pire-krompiru daju punoću ukusa i miris šume – idealno rešenje za brz, zdrav i zasitan obrok u danima posta.
Meštani Samaila i gosti iz okolnih gradova ispunili portu crkve Svetog Pantelejmona, uživajući u liturgiji, lomljenju slavskog kolača i programu koji su uveličali najmlađi folkloraši.
Smatra se da danas na severu Srbije deluje oko 120 sekti.
Kako je dodao, svako ko dođe i odluči se da poseti Gračanicu, sigurno se neće pokajati i, siguran je, neće otići isti.
Ikona je u pravoslavlju svetinja - ona nije obična slika, već prozor ka večnosti, kroz koji se vernici obraćaju Bogu, Presvetoj Bogorodici i svetiteljima.
Učeći da strah ne dolazi od Boga, već od čovekovog odvajanja od njega, vera poziva na povratak unutrašnjem miru kroz molitvu, pokajanje, smirenje i poverenje u Božiju promisao.
U vreme mrsnih dana, kada se mirisi mlečnih jela i toplog hleba šire konacima, monahinje pripremaju salatu od sremuša — lekovitog zelenog dara prirode, koji u ovom receptu postaje hranljiv i lagan obrok, pogodan za doručak ili večeru.
Protojerej Lambros iz Larise ispratio je još jedno dete na onaj svet. Njegova ćerka ubijena je nožem, a osumnjičeni je njen dvadesetjednogodišnji sin.
U kuhinjama pravoslavnih domaćica, ova čorba se pripremala s ljubavlju – za praznike, slave i nedeljne porodične ručkove. Sada je pravo vreme da je ponovo otkrijete i spremite po originalnom receptu iz tradicije srpske kuhinje.
Otkrijte kako pivo pretvara ovo jednostavno jelo u ukusnu salatu sa istorijom dugom vekovima, zapisanu još 1855. u "Srbskom kuvaru" jeromonaha Jerotija iz Krušedola.
Starinski specijalitet bez mesa osvojiće vas na prvi zalogaj, a možete ga jesti i u danima belog mrsа.
Ovo drevno jelo u srpskim domovima i manastirima pripremalo se u danima najstrožeg posta, a danas osvaja sve koji tragaju za laganim i okrepljujućim obrokom.
Iako je ovaj ponedeljak u Petrovskom postu dan na vodi, zbog Ivanjdana je dozvoljena riba, a ovo jelo od morskih plodova i ribe učiniće vaš praznični sto posebnim i mirisnim kao u manastirima Svete gore.
U danima posta, ali i kada post nije obavezan, halva od tahinija i meda pruža zdravu i bogatu alternativu industrijskim slatkišima – bez aditiva, bez veštačkih aroma, sa dubokom duhovnom porukom u svakom zalogaju.
U danima posta kada je riba dozvoljena, trpeza može da zasija jednostavnošću - uz kuvanu ribu s mladim povrćem i mirođijom, po receptu iz manastirske kuhinje koji spaja ukus i smirenje.
Ovaj hleb je Jezekilj jeo tokom svog dvogodišnjeg boravka u pustinji, kada mu je Bog naredio da posti 390 dana.
Kosovski pilav sa jagnjetinom nije samo jelo — to je tihi svedok porodičnih slava, prazničnih trpeza i ukusa koji se pamti kroz generacije.
Ovo jednostavno i mirisno jelo nosi toplinu doma, mudrost pravoslavne trpeze i blagi ukus posta – vodič korak po korak do savršenog posnog obroka.
Smederevska kapama od jagnjetine i zelja nije samo gastronomska retkost, već i simbol stare srpske gostoljubivosti, vere i porodičnog zajedništva.
Smatra se da danas na severu Srbije deluje oko 120 sekti.
Kako je dodao, svako ko dođe i odluči se da poseti Gračanicu, sigurno se neće pokajati i, siguran je, neće otići isti.
Pripadnici lokalnog ogranka partije Voks pozdravili su ovu odluku, navodeći da Španija jeste i uvek će biti zemlja hrišćana.
Gust dim prekrio je ostrvo, monahinje su evakuisane, a vatrogasci i meštani rame uz rame brane svetinju od nadirućih plamenova.
Posle naloga vlasti za uklanjanje, meštani Zaostra preneli su spomenik u portu crkve Svete Petke, što je izazvalo incidente, dolazak policije i hitno saslušanje paroha, otvarajući pitanje odnosa države prema istorijskom pamćenju i ulozi Crkve u očuvanju identiteta.
Ovaj hleb je Jezekilj jeo tokom svog dvogodišnjeg boravka u pustinji, kada mu je Bog naredio da posti 390 dana.
U vremenu kada mnogi osporavaju Božju istinu i rugače se veri, beseda Vladike Nikolaja podseća na neuništivu snagu vere i poziva nas da ostanemo čvrsti pred praznim rečima i lažnim hvalisavcima.
