Svetinje čuvaju vekovne recepte i savete koji jednostavne sastojke pretvaraju u prava remek-dela ukusa. Uz posvećenost, strpljenje i ljubav, svako jelo postaje priča o harmoniji prirode i vere.
Manastirska kuhinja vekovima je sinonim za jednostavnost, kvalitet i neprevaziđen ukus. Hrana pripremljena u miru monaških zidina, ne samo da zadovoljava telo, već hrani i dušu, odražavajući savršenu harmoniju između prirode, rada i molitve.
Ono što jela iz manastira čini posebnim nije samo pažljivo odabrana receptura, već i ljubav i posvećenost koje monasi unose u pripremu obroka. Na trpezi, koja je često plod sopstvenog rada, neretko se oseća duh prošlih vremena, kada je hrana bila jednostavna, ali bogata puninom ukusa.
Dok uživamo u tim jelima, postajemo deo dublje priče – priče o verovanju da je svaka namirnica dar Božiji i da se u njoj odražava Njegova promisao. Njen smisao nije samo u uživanju, već i u izražavanju zahvalnosti Stvoritelju.
Kuvari sa Svete gore, čije umeće je vekovima prenošeno s generacije na generaciju, otkrivaju tajne svog kulinarskog zanata. Kako prenosi grčki pravoslavni portal vimaorthodoxias.gr, njihovi saveti nisu samo uputstva za kuvanje, već i životne lekcije o skromnosti i povezanosti s prirodom:
Kvalitet maslinovog ulja: Na Svetoj gori maslinovo ulje nije samo sastojak, već blagoslov i znak Božije milosti. Monasi preporučuju korišćenje blagog i prirodnog maslinovog ulja koje doprinosi ukusu i čuva zdravlje.
Spora priprema: Kuvanje na tihoj vatri simbolizuje strpljenje i podseća na potrebu za smirenjem i molitvom tokom svakodnevnih aktivnosti. Daje vremena da se ukusi sjedine u savršenoj harmoniji. Ovo nije samo tehnika, već način razmišljanja – sve što je vredno zahteva vreme.
Umerenost s začinima: Bosiljak, timijan i origano koriste se pažljivo, tako da istaknu, a ne sakriju prirodne ukuse namirnica. Ravnoteža je ključna – u kuhinji, kao i u životu.
Svežina sastojaka: Monasi biraju samo sezonske i lokalne proizvode, verujući da priroda u svako doba godine nudi ono što je telu najpotrebnije.
Priprema namirnica: Temeljna priprema, od pranja povrća do mariniranja, odaje poštovanje prema svakom plodu rada. Ovo je izraz pažnje i zahvalnosti prema svemu što dolazi iz prirode.
U manastirskim kuhinjama nema žurbe niti preterivanja. Svaka priprema je radost u kojoj se spajaju rad, vera i ljubav. Na taj način, jednostavno jelo postaje prava duhovna gozba, a svaki zalogaj prilika za izražavanje zahvalnosti Bogu i uzdizanje uma i srca.
Tradicionalni recept sa svetog brda Atosa, sjedinjuje ukus leblebije sa aromom crnog luka, bibera, tucane paprike, peršuna i bosiljka, a kombinacija senfa i maslinovog ulja dodaje dodatnu raskoš. Uživajte u autentičnom receptu svetogorskih monaha uz ovaj jednostavan i ukusan obrok od ribe i pirinča u kom se savršeno nadopunjuju ukusi pažljivo odabranih začina. Ono što je svim svetogorskim hlebovima zajedničko jeste da se prave bez kvasca, da su mirišljavi, spolja hrskavi, a unutra mekani. Zdrav, ukusan i potpuno prilagođen pravilima Božićnog posta, ovaj lagani namaz od avokada idealan je za sve prilike – od brzog doručka do elegantne užine uz posne grickalice.
Printscreen/YouTube/4E TV
Posni recepti
16:41 | 04.07.2024
LEBLEBIJE NA HILANDARSKI NAČIN: Ukusan manastirski obrok koji se lako priprema, a teško zaboravlja
Posni recepti
10:55 | 28.08.2024
MANASTIRSKA RIBA NA PIRINČU: Isprobajte hilandarski specijalitet koji je praznik za nepce, a melem za dušu
Crkve i manastiri
14:22 | 21.09.2024
SVAKI ZALOGAJ LEČI I SAM JE BOŽJI DAR: Čuveni monaški hleb sa Hilandara pravi se na čudesan način, ali i čuda čini!
Posni recepti
18:20 | 28.11.2024
POSNI OBROK NA VODI KOJI ĆETE OBOŽAVATI - GOTOV ZA SAMO MINUT: Najjednostavniji namaz od avokada i tahinija koji osvaja ukusom
Vaš komentar je uspešno snimljen i biće vidljiv nakon verifikacije administratora portala.
U razmišljanju za petak četvrte sedmice po Vaskrsu, veliki duhovnik 19. Veka jasno poručuje: Hristos je Početak, a Crkva Njegov sled. Ko god pokušava da menja taj poredak, gubi put spasenja.
Oni su bili muž i žena, koji su dvadeset dana nakon venčanja, za vreme vladavine Dioklecijana, izvedeni pred sud, pred tivaidskog namesnika Ariana, zbog hrišćanske vere.
U Beogradu je otvorena postavka „Služitelj mira i ljubavi“ povodom 80 godina od upokojenja Svetog Dositeja Vasića, duhovnog gorostasa koji je verom i hrabrošću ostao uz narod i Crkvu u najmračnijim vremenima.
Neprimereno topli tonovi u izjavama pojedinih pravoslavnih jerarha upućenih novom papi, izazvali su buru među vernicima i teolozima, koji sve glasnije upozoravaju na opasnost od zamućivanja identiteta i odstupanja od Svetog Predanja.
Na praznik Svetog Atanasija Velikog, u hramu Svetog Save na Vračaru, liturgijsko sabranje okupilo je arhijereje iz više krajeva sveta, a duhovna poruka slavljenika dotakla je srca svih prisutnih: da živimo rukovođeni svetiteljskom mudrošću i božanskom ljubavlju.
U vreme strogog posta često ponestane ideja za ukusne obroke na vodi. Donosimo autentičan recept za paštetu od belog pasulja – kremastu, zasitnu i punu ukusa!
Uoči druge godišnjice od tragedije koja je odnela 57 života, otac Hristodulos Papaioanu kaže da je kroz ovaj neverojatan gubitak pronašao snagu da se nosi s patnjom.
Nije Hristos vaskrsao da bismo mi farbali jaja, kaže otac Borislav.
Ne morate se odricati bogatih ukusa ni tokom posta – kombinacija crvenog pasulja, prepečenih oraha i začina trpezu će učiniti bogatom vitaminima i vlaknima.
Uvođenje obaveznog ličnog broja u Grčkoj izazvalo je burnu reakciju monaške zajednice sa Atosa, koja upozorava da bi digitalno povezivanje podataka svakog građanina moglo ugroziti versku slobodu i privatnost.
Arhijerejska liturgija i rukoproizvođenje u čin ipođakona Darka Stefanovića u hramu Svetih cara Konstantina i carice Jelene doneli su radost i duhovnu snagu, a nadahnute reči episkopa šabačkog o praštanju i ljubavi bile su podsećanje na suštinu pravoslavnog života.
Post nije samo uzdržavanje od hrane već i put ka duhovnoj čistoti i spasenju. U svojoj poslanici iz 1930. godine, Sveti Vladika Nikolaj Velimirović obratio se vernicima, razjašnjavajući pravila i smisao posta, ali i upozoravajući na opasnosti gordosti i formalizma.
Crkva je odlučila da instalira avatar sa veštačkom inteligencijom, pri čemu je nakon diskusije izabrana figura Isusa kao najbolje rešenje.
Sveštenik Vladislav Vučanović iz Prijedora najluđu noć naziva idolopokloničkim praznikom, u suprotnosti s hrišćanskim vrednostima. Njegov apel, potkrepljen duhovnim objašnjenjem i strogim pravilima posta, pokrenuo je raspravu o značenju ovog praznika.
U razmišljanju za petak četvrte sedmice po Vaskrsu, veliki duhovnik 19. Veka jasno poručuje: Hristos je Početak, a Crkva Njegov sled. Ko god pokušava da menja taj poredak, gubi put spasenja.
Neprimereno topli tonovi u izjavama pojedinih pravoslavnih jerarha upućenih novom papi, izazvali su buru među vernicima i teolozima, koji sve glasnije upozoravaju na opasnost od zamućivanja identiteta i odstupanja od Svetog Predanja.
U manastiru Devič na Kosmetu, gde počivaju mošti Svetog Joanikija, zabeleženo je svedočanstvo iz Prvog svetskog rata koje je ostavio Sveti Nikolaj Žički – o tome kako se Božija pravda sručila na ruku podignutu protiv svetinje.
Sisojevac je proglašen metohom manastira Ravanice, koji o njemu vodi brigu.
Pozvao je na trenutnu trezvenost prostim saznanjem da smo pozvani da živimo u spasonosnoj zajednici.
Protojerej Lambros iz Larise ispratio je još jedno dete na onaj svet. Njegova ćerka ubijena je nožem, a osumnjičeni je njen dvadesetjednogodišnji sin.
U svojoj priči naglašava to kako su ateisti uskraćeni jedne dimenzije, koja je spasonosna.
Predstojatelj Svetog arhijerejskog sabora je patrijarh srpski Porfirije.
Oslobađanje od strasti je dugotrajan i težak proces koji zahteva ozbiljan trud, duhovnu disciplinu, pokajanje i pomoć Božje blagodati.
Ove crkve svedoče o različitosti izraza hrišćanske vere kroz vreme i prostor. Bilo da su uklesane u stenu, sagrađene od kostiju ili skrivene u drvetu, sve one predstavljaju mesto susreta čoveka sa Bogom – u tišini, divljenju i molitvi.
Pre nego što se prijavi za posao van Crkve, sveštenik mora zatražiti i dobiti pismeni blagoslov od nadležnog episkopa., piše u Preambuli.
