Reči arhimandrita Amvrosija osvetljavaju put ka telesnom zdravlju i duhovnom miru, otkrivajući kako post i povratak prirodnim vrednostima mogu osloboditi organizam od otrova modernog života.
U svetu brzog tempa, prekomerne potrošnje i čestih iskušenja, retko se osvrćemo na jednostavne, ali duboke istine koje nas mogu usmeriti ka unutrašnjem miru i telesnom zdravlju. Međutim, reči arhimandrita Amvrosija osvetljavaju put ka skladnom životu kroz post i povratak prirodnim vrednostima:
- Kada se hranimo biljnom hranom postajemo mirniji i spokojniji. Životinje poput slona, konja, bika, koje su poznate po svojoj snazi, ne jedu meso, pa imaju snage. Znači da u biljnoj hrani ima svega što je potrebno da se tako krupan organizam održi u snazi - govorio je arhimandrit Amvrosije Jurasov, koji se upokojio 2021. godine, ostavivši za sobom bogato duhovno nasleđe koje i dalje inspiriše mnoge vernike širom pravoslavnog sveta.
- A danas ne držimo postove, zato nema zdravlja. Hrana jede čoveka. Odatle glavobolja, pritisak, oticanje nogu, i bolesti srca. Organizam je pun otrova - dodao je otac Amvrosije.
Ove njegove reči ne samo da ukazuju na značaj posta, već nas podsećaju na osnovnu duhovnu filozofiju pravoslavlja – telesno zdravlje i duhovno blagostanje su neraskidivo povezani. Kada zanemarimo post, otvaramo vrata ne samo telesnim bolestima, već i unutrašnjem nemiru.
Pravoslavni post nije samo uzdržavanje od određene vrste hrane; to je uzvišeni čin duhovnog pročišćenja i discipline. Arhimandrit Amvrosije ističe da biljna hrana donosi mir i spokoj, a moderan čovek, opterećen preteranom konzumacijom prerađene hrane, gubi ne samo fizičko zdravlje, već i duhovni balans. Njegova metafora „hrana jede čoveka“ duboko oslikava kako nepravilna ishrana iscrpljuje čovekov organizam, puneći ga otrovima i izazivajući razne bolesti.
Poredeći čoveka sa biljojedima, arhimandrit nam ukazuje na snagu koja dolazi iz prirodne, biljne hrane. Ove životinje, iako se hrane jednostavno, simbol su snage i izdržljivosti. Njihov primer nas poziva da se zapitamo: šta nas u današnjem vremenu sprečava da pronađemo zdravlje i mir kroz prirodan pristup ishrani?
Reči arhimandrita Amvrosija su poziv na povratak iskonskim vrednostima – jednostavnosti, skromnosti i discipline. One nas podsećaju da je zdravlje Božji dar koji moramo negovati ne samo kroz molitvu, već i kroz svesan izbor onoga što unosimo u svoj organizam.
Sveštenik Gligorije Marković govorio je o značaju posta, ali i o tome na šta treba da se fokusiramo i koji se izazovi pred nas nameću.
Istiniti post je, kaže Sveti Teodor Studit, otrgnuće od svakog zla, a meru strogog uzdržanja čini to da nemamo ni jednu strast.
U kanonima nigde ne piše da su post i ispovest preduslov pričešća. Nigde! Ja vam garantujem. Ja sam preveo, protumačio, ali to ne znači da ne treba post i ispovedati se.
Stanovnici prestonice otkrivaju da li poste, kakav značaj za njih ima duhovna priprema za najradosniji hrišćanski praznik i na koji način usklađuju veru sa svakodnevnim obavezama.
Postavka skulptura Milorada Miće Stajčića izazvala buru zbog skrnavljenja vere i zloupotrebe reči najvoljenijeg srpskog patrijarha.
U grčkom selu Xyniada, zakopana ispod starog hrasta, otkrivena je čudotvorna ikona Majke Božije. Njena priča počinje viđenjem deteta, a nastavlja se kroz isceljenja.
Mitropoliti Nikanor i Lukijan služili su liturgiju pred prisustvom princa Nikolaja, dok patrijarh Porfirije poručuje da Bazjaš svedoči o vekovnoj veri i svetosavskim korenima Srba u Rumuniji.
Novi igumen manastira Svete Katarine na Sinaju, arhimandrit Simeon, javno se izvinjava vernicima i obećava jedinstvo, duhovnu obnovu i vernost vekovnoj pravoslavnoj tradiciji.
Jerej Srpske pravoslavne crkve ističe da se krsna slava ne obeležava radi običaja, već radi očuvanja vere i kontinuiteta.
U kuhinjama pravoslavnih domaćica, ova čorba se pripremala s ljubavlju – za praznike, slave i nedeljne porodične ručkove. Sada je pravo vreme da je ponovo otkrijete i spremite po originalnom receptu iz tradicije srpske kuhinje.
Otkrijte kako pivo pretvara ovo jednostavno jelo u ukusnu salatu sa istorijom dugom vekovima, zapisanu još 1855. u "Srbskom kuvaru" jeromonaha Jerotija iz Krušedola.
Od pažljivo prženog luka do mirisa ljute paprika - otkrijte tajnu starinskog monaškog ribljeg paprikaša koji spaja duh pravoslavnog života i prazničnih trpeza.
Skromne namirnice, otmen ukus – manastirski zapis iz 1855. godine vraća na trpezu zalogaj koji je nekada krasilo srpsko dvorsko posluženje.
Starinski specijalitet bez mesa osvojiće vas na prvi zalogaj, a možete ga jesti i u danima belog mrsа.
Nedavna istraživanja otkrivaju alarmantne nivoe žive u konzerviranoj tunjevini širom Evrope, što je iniciralo hitne zahteve za strožim regulativama da bi se zaštitili potrošači i osiguralo javno zdravlje.
Ukusna i hranljiva alternativa klasičnom sosu, spoj sočiva, začina i paradajz sosa donosi bogatstvo ukusa i savršen balans tokom posta.
Otkrijte kako obični sastojci pretvaraju posne paprike u jelo koje greje dušu i mami osmehe na svakoj trpezi.
U danima posta, ali i kada post nije obavezan, halva od tahinija i meda pruža zdravu i bogatu alternativu industrijskim slatkišima – bez aditiva, bez veštačkih aroma, sa dubokom duhovnom porukom u svakom zalogaju.
Postavka skulptura Milorada Miće Stajčića izazvala buru zbog skrnavljenja vere i zloupotrebe reči najvoljenijeg srpskog patrijarha.
U grčkom selu Xyniada, zakopana ispod starog hrasta, otkrivena je čudotvorna ikona Majke Božije. Njena priča počinje viđenjem deteta, a nastavlja se kroz isceljenja.
Jerej Srpske pravoslavne crkve ističe da se krsna slava ne obeležava radi običaja, već radi očuvanja vere i kontinuiteta.
Smiren čovek ne prezire sebe, već se oslobađa gordosti, očekivanja i prava da uvek bude u pravu.
U grčkom selu Xyniada, zakopana ispod starog hrasta, otkrivena je čudotvorna ikona Majke Božije. Njena priča počinje viđenjem deteta, a nastavlja se kroz isceljenja.
Mitropoliti Nikanor i Lukijan služili su liturgiju pred prisustvom princa Nikolaja, dok patrijarh Porfirije poručuje da Bazjaš svedoči o vekovnoj veri i svetosavskim korenima Srba u Rumuniji.
Novi igumen manastira Svete Katarine na Sinaju, arhimandrit Simeon, javno se izvinjava vernicima i obećava jedinstvo, duhovnu obnovu i vernost vekovnoj pravoslavnoj tradiciji.
Jerej Srpske pravoslavne crkve ističe da se krsna slava ne obeležava radi običaja, već radi očuvanja vere i kontinuiteta.
Od posta i molitve do čuda i Vaskrsenja, broj 40 u pravoslavlju ima duboku simboliku koja se provlači kroz istoriju spasenja i duhovne prakse Crkve.
Otkrijte kako život i mučeništvo svetih sestara i njihove hrabre majke i danas pomažu vernicima da pronađu unutrašnji mir, snagu i utehu pred Bogom.
Današnja beseda Svetog Nikolaja Ohridskog i Žičkog objašnjava dubinu Hristovih reči i vodi čitaoca do srca božanske tajne koja nadilazi ljudsko poimanje.
