U Muzeju Hercegovine u Trebinju biće otvorena izložba slika srpskog arhijereja koja spaja pejzaže sa portretima istorijskih velikana i savremenika.
Monaštvo nosi svoje tajne – i jednu od njih čuva u boji i svetlu. Među molitvama i tišinom crkvenih zidova, pojedini arhijereji i monasi pronalaze način da svoje duhovno iskustvo pretoče na platno. Njihove slike nisu samo umetnička dela, već i prozori kroz koje dopire svetlost vere i sećanja.
Izložba u Trebinju otkriva svet slikarskog dara vladike Maksima
Arhiepiskop losanđeleski i zapadnoamerički Maksim pokazuje taj dar u delima koja će javnost moći da vidi na izložbi „Svetlost i sećanje: Likovi i predeli Hercegovine“. Otvaranje je zakazano za nedelju, 17. avgusta, u Muzeju Hercegovine u Trebinju.
Njegove slike povezuju portrete Jovana Dučića, Alekse Šantića, Petra II Petrovića Njegoša i Maka Dizdara sa prelepim pejzažima Tvrdoša, Ostroga, Mostara i Trebinja. Time stvara nežan, ali snažan dijalog poezije i vizantijskog svetla.
Akvarel Nebojše Glogovca prvi put pred publikom
Među portretima velikana naše istorije, vladika Maksim je naslikao i likove nekoliko savremenika, među kojima je i Nebojša Glogovac. Akvarel pod nazivom „Glogovčeva epska fuzija duha Hercegovine i duše Beograda“, koji je vladika naslikao prošle godine, sada će prvi put biti javno prikazan — samo nekoliko dana pre datuma rođenja slavnog glumca koji se upokojio 2018. godine, u 48. godini života.
Eparhija zapadno-hercegovačka
Plakat kojim se najavljuje izložba vladike Maksima
O ovom akvarelu, istoričar umetnosti Marko Bojović zapisao je:
„Toliko se poistovjetio sa tragedijom likova i vremena koje je majstorski tumačio, da je i sam postao tragična figura. Toliko duboko je uronio u tajnu svojih (anti)junaka da je u svakom od njih otkrivao ikonu Božiju, i samim tim postao ikoničan — učesnik u Raspeću i Vaskrsenju Hristovom, za Koga i Kome je živio, gotovo neosjetno. Upravo ova dva sloja njegovog bića prelijepo i vjerno svjedoči slika episkopa Maksima.“
Duhovna tradicija slikara u pravoslavlju
Vladika Maksim time se pridružuje tradiciji pravoslavnih monaha i arhijereja koji su, uz molitveni život, ostavljali i slikarska dela. Njegove slike posetiocima omogućavaju da zakorače u „geografiju prisustva“, gde boja i sećanje čuvaju identitet i nadu.
Poziv na sozercanje i otkrivanje Hercegovine
Izložba u Trebinju poziva na tiho sozercanje, otkrivanje skrivenog lica Hercegovine i slavljenje lepote zavičaja kroz duhovni i umetnički izraz.
Napomena: Prenošenje teksta dozvoljeno je samo uz navođenje aktivnog linka ka izvoru članka.
“Tajna večera” Leonarda da Vinčija smatra se jednim od najvećih svetskih umetničkih remek-dela, a svakako je jedna od najpoznatijih slika vezanih za Uskrs. Ipak, čak i ono koji su imali tu privilegiju da ovo delo vide uživo verovatno ne znaju njegovu celu istoriju.
Potomci iz Hercegovine, rasuti po raznim državama, udružili su snage i izgradili crkvu Svetog Georgija, koju je vladika Dimitrije osveštao i sabranima poslao snažnu poruku o ljubavi i čistom srcu.
Na Preobraženje Gospodnje, iz Mrkonjića stižu mošti Svete Ane – majke Čudotvorca Ostroškog. Verni će imati priliku da prvi put u svom gradu celivaju i dodirnu svetinju.
U besedi za subotu 20. sedmice po Duhovima Sveti Nikolaj Ohridski i Žički objašnjava zašto najpre treba prepoznati sopstvene slabosti, kako ispraviti bližnjega bez povređivanja i zašto i opravdana ljutnja mora imati granicu.
Pravoslavni vernici danas proslavljaju Svetog sveštenomučenika Jeroteja po starom kalendaru, dok po novom kalendaru obeležavaju Svetog proroka Osiju. Katolička crkva proslavlja Svetog Ignjatija Antiohijskog, dok Jevreji i muslimani nemaju veći verski praznik.
Svetogorski starac Emilijan Simonopetrit u jednoj svojoj pouci nudi drugačiji pogled na bolest i objašnjava kako i najteže iskušenje može postati prilika za duhovni rast.
Stipendije i smeštaj u studentskim domovima omogućavaju mladima iz srpskih zajednica van Srbije da steknu obrazovanje, izgrade svoju budućnost i ostanu povezani sa narodom iz kojeg potiču
Izložba „Anđeoski obrazi Hilandara“, duhovne besede i svečana akademija obeležili su dane u čast Svetog Save, okupivši verni narod u znaku ljubavi, zajedništva i molitve.
U Istorijskom muzeju Srbije predstavljaju se dela pedeset i dva umetnika, koju će svečano otvoriti patrijarh srpski Porfirije. Izložba će biti dostupna do marta 2025. godine, uz bogat prateći program.
U besedi za subotu 20. sedmice po Duhovima Sveti Nikolaj Ohridski i Žički objašnjava zašto najpre treba prepoznati sopstvene slabosti, kako ispraviti bližnjega bez povređivanja i zašto i opravdana ljutnja mora imati granicu.
Svetogorski starac Emilijan Simonopetrit u jednoj svojoj pouci nudi drugačiji pogled na bolest i objašnjava kako i najteže iskušenje može postati prilika za duhovni rast.
Mitropolit suroški Antonije oštro je opomenuo vernike koji su zbog odeće udaljili ženu sa detetom iz hrama i upozorio na posledice jedne naizgled bezazlene primedbe.
Apostol Pavle pominje silu koja zadržava pojavu bezakonika, ali ne otkriva jasno o kome je reč. Dok su je jedni tumači povezivali s Rimskim carstvom, drugi su u njoj prepoznali nešto sasvim drugačije.
U ovu svetinju na Kosovu i Metohiji svakodnevno stižu poklonici iz svih krajeva, a gostoljubivi domaćini poručuju da im ništa nam ne trebate, samo Srbi posećuju svetinje u što većem broju.
Na Miholjdan su Vuk, Teodora i Lazar krenuli tragom neobičnog pisma, a susret sa usamljenim starcem i zapuštenim voćnjakom naučio ih je da se najveće bogatstvo krije u dobroti, prijateljstvu i delima ljubavi.
Mlevene šljive, lagano pečenje i nekoliko listova rozetle daju domaćoj poslastici prepoznatljivu aromu, a ovaj jednostavan recept odličan je izbor i za doručak tokom posta na vodi.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
