U Muzeju Hercegovine u Trebinju biće otvorena izložba slika srpskog arhijereja koja spaja pejzaže sa portretima istorijskih velikana i savremenika.
Monaštvo nosi svoje tajne – i jednu od njih čuva u boji i svetlu. Među molitvama i tišinom crkvenih zidova, pojedini arhijereji i monasi pronalaze način da svoje duhovno iskustvo pretoče na platno. Njihove slike nisu samo umetnička dela, već i prozori kroz koje dopire svetlost vere i sećanja.
Izložba u Trebinju otkriva svet slikarskog dara vladike Maksima
Arhiepiskop losanđeleski i zapadnoamerički Maksim pokazuje taj dar u delima koja će javnost moći da vidi na izložbi „Svetlost i sećanje: Likovi i predeli Hercegovine“. Otvaranje je zakazano za nedelju, 17. avgusta, u Muzeju Hercegovine u Trebinju.
Njegove slike povezuju portrete Jovana Dučića, Alekse Šantića, Petra II Petrovića Njegoša i Maka Dizdara sa prelepim pejzažima Tvrdoša, Ostroga, Mostara i Trebinja. Time stvara nežan, ali snažan dijalog poezije i vizantijskog svetla.
Akvarel Nebojše Glogovca prvi put pred publikom
Među portretima velikana naše istorije, vladika Maksim je naslikao i likove nekoliko savremenika, među kojima je i Nebojša Glogovac. Akvarel pod nazivom „Glogovčeva epska fuzija duha Hercegovine i duše Beograda“, koji je vladika naslikao prošle godine, sada će prvi put biti javno prikazan — samo nekoliko dana pre datuma rođenja slavnog glumca koji se upokojio 2018. godine, u 48. godini života.
Eparhija zapadno-hercegovačka
Plakat kojim se najavljuje izložba vladike Maksima
O ovom akvarelu, istoričar umetnosti Marko Bojović zapisao je:
„Toliko se poistovjetio sa tragedijom likova i vremena koje je majstorski tumačio, da je i sam postao tragična figura. Toliko duboko je uronio u tajnu svojih (anti)junaka da je u svakom od njih otkrivao ikonu Božiju, i samim tim postao ikoničan — učesnik u Raspeću i Vaskrsenju Hristovom, za Koga i Kome je živio, gotovo neosjetno. Upravo ova dva sloja njegovog bića prelijepo i vjerno svjedoči slika episkopa Maksima.“
Duhovna tradicija slikara u pravoslavlju
Vladika Maksim time se pridružuje tradiciji pravoslavnih monaha i arhijereja koji su, uz molitveni život, ostavljali i slikarska dela. Njegove slike posetiocima omogućavaju da zakorače u „geografiju prisustva“, gde boja i sećanje čuvaju identitet i nadu.
Poziv na sozercanje i otkrivanje Hercegovine
Izložba u Trebinju poziva na tiho sozercanje, otkrivanje skrivenog lica Hercegovine i slavljenje lepote zavičaja kroz duhovni i umetnički izraz.
Napomena: Prenošenje teksta dozvoljeno je samo uz navođenje aktivnog linka ka izvoru članka.
“Tajna večera” Leonarda da Vinčija smatra se jednim od najvećih svetskih umetničkih remek-dela, a svakako je jedna od najpoznatijih slika vezanih za Uskrs. Ipak, čak i ono koji su imali tu privilegiju da ovo delo vide uživo verovatno ne znaju njegovu celu istoriju.
Potomci iz Hercegovine, rasuti po raznim državama, udružili su snage i izgradili crkvu Svetog Georgija, koju je vladika Dimitrije osveštao i sabranima poslao snažnu poruku o ljubavi i čistom srcu.
Na Preobraženje Gospodnje, iz Mrkonjića stižu mošti Svete Ane – majke Čudotvorca Ostroškog. Verni će imati priliku da prvi put u svom gradu celivaju i dodirnu svetinju.
Razbojnik sa krsta i Hristov apostol našli su se na potpuno različitim stranama večnosti, a mitropolit objašnjava šta njihov primer govori o pokajanju, očajanju i našoj sklonosti da drugome prerano presudimo.
Na Belom kamenu iznad metohijske ravnice čuva se priča o srednjovekovnom čudu, starim rukopisima koji su stigli do Sankt Peterburga, ikonama iz različitih epoha i monahinjama koje danas čuvaju ovu svetinju.
Nekada se kuvao bez mnogo komplikovanja, od namirnica koje su bile pri ruci, a upravo spoj povrća, začina i kremastog završetka daje mu poseban karakter.
U vreme cara Prova Trofim i Savatije odbili su da učestvuju u obredu posvećenom Apolonu, dok je senator Dorimedont zbog svoje vere podelio njihovo stradanje.
Izložba „Anđeoski obrazi Hilandara“, duhovne besede i svečana akademija obeležili su dane u čast Svetog Save, okupivši verni narod u znaku ljubavi, zajedništva i molitve.
U Istorijskom muzeju Srbije predstavljaju se dela pedeset i dva umetnika, koju će svečano otvoriti patrijarh srpski Porfirije. Izložba će biti dostupna do marta 2025. godine, uz bogat prateći program.
Razbojnik sa krsta i Hristov apostol našli su se na potpuno različitim stranama večnosti, a mitropolit objašnjava šta njihov primer govori o pokajanju, očajanju i našoj sklonosti da drugome prerano presudimo.
U besedi za 18. sedmicu po Duhovima, svetitelj podseća na Hristove reči „Ja sam vaskrsenje i život“ i govori o razlici između nade u buduće vaskrsenje tela i potrebe da se unutrašnji život probudi još ovde, dok za to imamo vremena.
Na Belom kamenu iznad metohijske ravnice čuva se priča o srednjovekovnom čudu, starim rukopisima koji su stigli do Sankt Peterburga, ikonama iz različitih epoha i monahinjama koje danas čuvaju ovu svetinju.
Posle razaranja 2004. godine, u Prizren su se vratili učenici, nastava i crkveno pojanje, a obnovljeni kompleks danas ponovo služi svojoj prvobitnoj nameni.
Crkva Pokrova Presvete Bogorodice podignuta je na mestu za koje predanje kaže da je kneginja Milica na njemu podigla oltar u spomen na kosovske junake, a sada je dobila dar koji treba da traje generacijama.
Od Začeća Svetog Jovana Preteče do Svetog Luke, porodični praznici nižu se tokom celog meseca, a jedan od najpoznatijih datuma ove godine pada u sredu i obeležava se uz post na ulju.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
