U Muzeju Hercegovine u Trebinju biće otvorena izložba slika srpskog arhijereja koja spaja pejzaže sa portretima istorijskih velikana i savremenika.
Monaštvo nosi svoje tajne – i jednu od njih čuva u boji i svetlu. Među molitvama i tišinom crkvenih zidova, pojedini arhijereji i monasi pronalaze način da svoje duhovno iskustvo pretoče na platno. Njihove slike nisu samo umetnička dela, već i prozori kroz koje dopire svetlost vere i sećanja.
Izložba u Trebinju otkriva svet slikarskog dara vladike Maksima
Arhiepiskop losanđeleski i zapadnoamerički Maksim pokazuje taj dar u delima koja će javnost moći da vidi na izložbi „Svetlost i sećanje: Likovi i predeli Hercegovine“. Otvaranje je zakazano za nedelju, 17. avgusta, u Muzeju Hercegovine u Trebinju.
Njegove slike povezuju portrete Jovana Dučića, Alekse Šantića, Petra II Petrovića Njegoša i Maka Dizdara sa prelepim pejzažima Tvrdoša, Ostroga, Mostara i Trebinja. Time stvara nežan, ali snažan dijalog poezije i vizantijskog svetla.
Akvarel Nebojše Glogovca prvi put pred publikom
Među portretima velikana naše istorije, vladika Maksim je naslikao i likove nekoliko savremenika, među kojima je i Nebojša Glogovac. Akvarel pod nazivom „Glogovčeva epska fuzija duha Hercegovine i duše Beograda“, koji je vladika naslikao prošle godine, sada će prvi put biti javno prikazan — samo nekoliko dana pre datuma rođenja slavnog glumca koji se upokojio 2018. godine, u 48. godini života.
Eparhija zapadno-hercegovačka
Plakat kojim se najavljuje izložba vladike Maksima
O ovom akvarelu, istoričar umetnosti Marko Bojović zapisao je:
„Toliko se poistovjetio sa tragedijom likova i vremena koje je majstorski tumačio, da je i sam postao tragična figura. Toliko duboko je uronio u tajnu svojih (anti)junaka da je u svakom od njih otkrivao ikonu Božiju, i samim tim postao ikoničan — učesnik u Raspeću i Vaskrsenju Hristovom, za Koga i Kome je živio, gotovo neosjetno. Upravo ova dva sloja njegovog bića prelijepo i vjerno svjedoči slika episkopa Maksima.“
Duhovna tradicija slikara u pravoslavlju
Vladika Maksim time se pridružuje tradiciji pravoslavnih monaha i arhijereja koji su, uz molitveni život, ostavljali i slikarska dela. Njegove slike posetiocima omogućavaju da zakorače u „geografiju prisustva“, gde boja i sećanje čuvaju identitet i nadu.
Poziv na sozercanje i otkrivanje Hercegovine
Izložba u Trebinju poziva na tiho sozercanje, otkrivanje skrivenog lica Hercegovine i slavljenje lepote zavičaja kroz duhovni i umetnički izraz.
Napomena: Prenošenje teksta dozvoljeno je samo uz navođenje aktivnog linka ka izvoru članka.
“Tajna večera” Leonarda da Vinčija smatra se jednim od najvećih svetskih umetničkih remek-dela, a svakako je jedna od najpoznatijih slika vezanih za Uskrs. Ipak, čak i ono koji su imali tu privilegiju da ovo delo vide uživo verovatno ne znaju njegovu celu istoriju.
Potomci iz Hercegovine, rasuti po raznim državama, udružili su snage i izgradili crkvu Svetog Georgija, koju je vladika Dimitrije osveštao i sabranima poslao snažnu poruku o ljubavi i čistom srcu.
Na Preobraženje Gospodnje, iz Mrkonjića stižu mošti Svete Ane – majke Čudotvorca Ostroškog. Verni će imati priliku da prvi put u svom gradu celivaju i dodirnu svetinju.
Pravoslavnih hrišćana u svetu ima između 200 i 260 miliona, a najviše ih je u zemljama Balkana, Rusiji i Grčkoj, gde vera i tradicija i dalje žive punim plućima.
Beseda Svetog Nikolaja Ohridskog i Žičkog za 17. sredu po Duhovima vodi nas kroz vaskrsenje duše i otkriva kako Hristova snaga menja naš pogled na smrt.
Stihovi 34:37-38 podsećaju muslimane da je pravi put do Božije milosti kroz iskrenu veru i dobra dela, dok oni koji poriču Njegovu poruku suočavaju se s ozbiljnim posledicama.
Jedan od najvećih svetitelja pravoslavlja podseća da vera nije samo molitva – ona zahteva svakodnevni trud i aktivno delovanje, jer bez njega ni najiskrenija molitva ne donosi plod. U nastavku pročitajte oblomak iz Svetog pisma za 17. sredu po Duhovima.
U kuhinjama pravoslavnih domaćica, ova čorba se pripremala s ljubavlju – za praznike, slave i nedeljne porodične ručkove. Sada je pravo vreme da je ponovo otkrijete i spremite po originalnom receptu iz tradicije srpske kuhinje.
Otkrijte kako pivo pretvara ovo jednostavno jelo u ukusnu salatu sa istorijom dugom vekovima, zapisanu još 1855. u "Srbskom kuvaru" jeromonaha Jerotija iz Krušedola.
Od pažljivo prženog luka do mirisa ljute paprika - otkrijte tajnu starinskog monaškog ribljeg paprikaša koji spaja duh pravoslavnog života i prazničnih trpeza.
Arheolozi potvrđuju da svetinja nije benediktinski samostan, već prostor sa antičkim korenima i tajanstvenim grobovima koji vekovima čuvaju duhovnu snagu Hercegovine.
Pravoslavnih hrišćana u svetu ima između 200 i 260 miliona, a najviše ih je u zemljama Balkana, Rusiji i Grčkoj, gde vera i tradicija i dalje žive punim plućima.
Beseda Svetog Nikolaja Ohridskog i Žičkog za 17. sredu po Duhovima vodi nas kroz vaskrsenje duše i otkriva kako Hristova snaga menja naš pogled na smrt.
Jedan od najvećih svetitelja pravoslavlja podseća da vera nije samo molitva – ona zahteva svakodnevni trud i aktivno delovanje, jer bez njega ni najiskrenija molitva ne donosi plod. U nastavku pročitajte oblomak iz Svetog pisma za 17. sredu po Duhovima.
U grčkom selu Xyniada, zakopana ispod starog hrasta, otkrivena je čudotvorna ikona Majke Božije. Njena priča počinje viđenjem deteta, a nastavlja se kroz isceljenja.
Mitropoliti Nikanor i Lukijan služili su liturgiju pred prisustvom princa Nikolaja, dok patrijarh Porfirije poručuje da Bazjaš svedoči o vekovnoj veri i svetosavskim korenima Srba u Rumuniji.
Novi igumen manastira Svete Katarine na Sinaju, arhimandrit Simeon, javno se izvinjava vernicima i obećava jedinstvo, duhovnu obnovu i vernost vekovnoj pravoslavnoj tradiciji.
Današnja beseda Svetog Nikolaja Ohridskog i Žičkog objašnjava dubinu Hristovih reči i vodi čitaoca do srca božanske tajne koja nadilazi ljudsko poimanje.
