Ava Justin Popović je na Saboru Svetog arhangela Gavrila 1965. godine govorio o snazi molitve i pozvao vernike da u trenucima pada i velikih nevolja prizovu pomoć nebeskih zaštitnika.
Kada čoveka pritisnu greh, očajanje ili velika životna iskušenja, on najčešće traži rešenje oslanjajući se isključivo na sebe ili na pomoć drugih ljudi. Pri tome lako zaboravlja ono na šta pravoslavna vera neprestano podseća, da nebeski svet nije daleko i da sveti anđeli prate čoveka na njegovom putu ka spasenju. Upravo na to ukazuje jedna snažna pouka Svetog Justina Ćelijskog, koja vernike poziva da se u trenucima pada obrate Svetom arhangelu Gavrilu i svetim anđelima.
Govoreći na Saboru Svetog arhangela Gavrila 1965. godine u Manastiru Ćelije, ava Justin je rekao:
- Kad padneš u neki greh ili u neku muku veliku, prizovi svog Nebeskog besmrtnog Brata, Svetog Arhistriga Gavrila, ili ma kog Svetog Anđela, a on, svaki od njih, svaki Anđeo je bezgrešan, iznad greha i smrti, i on će svemoćnom rukom svojom izvući tebe iz svakoga groba, vaskrsnuti iz svake smrti. Zato ih i slavimo, zato slavimo našu bezgrešnu Nebesku Braću, sve Anđele, danas Svetog Arhistrata Gavrila.
Neka nas zakriljuje i čuva od svakog greha i od svake strasti, a kad padnemo u koji greh i koju strast, prizovimo ga u pomoć i on će munjevito doći i vaskrsnuti nas iz svih naših grobova, pobediti sve naše smrti i uzneti nas u Nebesko Carstvo, da tamo zajedno s njim i uz njega i mi slavimo čudesno milostivog Gospoda Hrista, sada i uvek kroza sve vekove.
Sveti Justin zato ne govori o bezizlaznosti, već o putu povratka. Njegova poruka usmerava vernika da prvi korak posle pada ne bude očajanje, već molitva i prizivanje Svetog arhangela Gavrila, čija pomoć, prema učenju Crkve, ne izostaje onome ko je iskreno traži.
Prva Poslanica Svetog apostola Pavla Korinćanima, začalo 150 (11,31-34; 12,1-6)
31. Jer da smo sami sebe ispitivali, ne bismo bili osuđeni. 32. A kad nam sudi Gospod, kara nas, da ne budemo osuđeni sa svetom." 33. Stoga, braćo moja, kad se sastajete da jedete, iščekujte jedan drugoga. 34. Ako li je neko gladan, neka jede kod kuće, da se na osudu ne sastajete. A ostalo urediću kad dođem.1. A o duhovnim darovima, braćo, neću da ne znate. 2. Znate da kad beste neznabošci idoste bezglasnim idolima, kako vas odvođahu. 3. Zato vam dajem na znanje, da niko ko Duhom Božijim govori ne kaže: „Anatema na Isusa!” I niko ne može reći: „Isus je Gospod”, osim Duhom Svetim. 4. Različni su darovi, ali je Duh isti. 5. I različne su službe, ali je Gospod isti. 6. I različna su dejstva, ali je isti Bog koji dejstvuje sve u svima.
Jevanđelje po Mateju, začalo 74. (18,1-11)
1. U onaj čas pristupiše učenici Isusu govoreći: „Ko je, dakle, najveći u Carstvu nebeskome?” 2. I dozva Isus dete, i postavi ga među njih, 3. i reče: „Zaista vam kažem, ako se ne obratite i ne budete kao deca, nećete ući u Carstvo nebesko." 4. Koji se, dakle, ponizi kao dete ovo, onaj je najveći u Carstvu nebeskom. 5. I koji primi jedno takvo dete u ime moje, mene prima. 6. A koji sablazni jednoga od ovih malih koji veruju u mene, bolje bi mu bilo da se obesi kamen vodenički o vrat njegov, i da potone u dubinu morsku.
7. Teško svetu od sablazni; jer potrebno je da dođu sablazni, ali teško čoveku onom kroz koga dolazi sablazan. 8. Ako li te ruka tvoja ili noga tvoja sablažnjava, odseci je i baci od sebe; bolje ti je ući u život hromu ili kljastu nego da imaš dve ruke ili dve noge, a da te bace u oganj večni. 9. I ako te oko tvoje sablažnjava, izvadi ga i baci od sebe: bolje ti je s jednim okom u život ući nego da imaš dva oka, a da te bace u pakao ognjeni.10. Gledajte da ne prezrete jednoga od malih ovih; jer vam kažem da anđeli njihovi na nebesima stalno gledaju lice Oca moga nebeskoga. 11. Jer Sin Čovečiji dođe da spase izgubljeno.
Reči ruskog svetitelja upozoravaju na zamku u koju mnogi upadnu kada su povređeni: umesto da se izbore sa zlom, počnu da ga nose u sebi.
Pouka ruskog svetitelja govori o načinu na koji čovek može da se suoči sa strahovima, iskušenjima i mislima koje mu oduzimaju spokoj
Veliki gruzijski svetitelj ostavio je snažnu poruku o osuđivanju, dobroti i ljudskim slabostima, otkrivajući zašto osuda ne popravlja onoga kome je upućena, već najpre menja naše sopstveno srce.
Jedan od najvećih svetitelja pravoslavlja ostavio je snažnu pouku o trenucima kada vernik ne sme da se povuče pred pritiskom ljudi, već da sačuva vernost Bogu i onome što smatra svetim.
Ava Justin Popović je na Saboru Svetog arhangela Gavrila 1965. godine govorio o snazi molitve i pozvao vernike da u trenucima pada i velikih nevolja prizovu pomoć nebeskih zaštitnika.
Jedan od Sedamdesetorice apostola zajedno sa suprugom Priskilom širio je Jevanđelje, pomagao u osnivanju prvih hrišćanskih zajednica i ostao upamćen kao mučenik koji je do kraja ostao veran Hristu.
U Hramu Svetog velikomučenika Georgija priređen je svečani doček ikone, dok se završava izgradnja kapele posvećene svetiteljki čiji životni podvig vere, molitve i ljubavi vekovima nadahnjuje vernike širom sveta.
Na praznik svetog arhangela Gavrila, patrijarh srpski služio je liturgiju u drevnoj svetinji i podsetio da hrišćanski život počiva na poverenju u Božju volju, smirenju i spremnosti da se čuje glas Crkve.
Na praznik Svetog arhangela Gavrila, episkop bački pozvao je vernike na očuvanje crkvenog jedinstva, poručivši da se Hristos i Crkva ne mogu prilagođavati ljudskim merilima.
Posle 15 godina postupka, Strazbur je utvrdio da je Turska prekršila prava klirika i osporio tumačenje Lozanskog sporazuma, što može uticati i na druge slučajeve u Istanbulu.
Kimberli Gilfojl, nekadašnja voditeljka i tužiteljka, primila je svetinju sa Atosa u gestu koji je u prvi plan stavio duhovnu simboliku, a ne protokol i funkciju.
Poslednji ispraćaj 12-godišnjeg sina protojereja Ostoje Kneževića i popadije Viktorije duboko potresa vernike i bližnje, ostavljajući porodicu u tišini, molitvi i najtežem iskušenju koje jedan dom može da doživi.
Porodica, sveštenstvo i verni narod oprostili su se od sina sveštenika Ostoje Kneževića, dok je mitropolit crnogorsko-primorski u besedi poručio da se bol nosi krstom Hristovim, a da se duša čistote sabira u večnom životu.
Na sahrani dvanaestogodišnjaka koji je tragično preminuo, mitropolit Dimitrije govorio o veri, večnom životu i susretu bez rastanka, dok su porodica i vernici u tišini slušali poruke utehe i nade.
Veliki ruski svetitelj podseća da se srce čuva od prolaznih želja kroz uzdržanje, molitvu i budnost, jer je ono mesto susreta čoveka sa Bogom.
Veliki srpski svetitelj upozorava da se opasnost ne prepoznaje uvek spolja, već se često javlja kroz unutrašnje nemire, pomisli i namere, zbog čega hrišćanin mora da čuva svoj um i srce.
Jedan od najvoljenijih srpskih duhovnika govorio je da čovek svojim prisustvom može da kaže više od mnogih saveta, jer se ono što nosi u duši prepoznaje i bez reči.
Starac iz Optine podsetio je da se put ka Hristu ne pokazuje samo molitvom i ličnom pobožnošću, već i spremnošću da sa ljubavlju nosimo slabosti i teškoće svojih bližnjih.
Odakle potiče strah da će se dogoditi nešto loše ako se radi na praznik i šta je zapravo najvažnije tog dana prema učenju Crkve.
Veliki ruski svetitelj podseća da se srce čuva od prolaznih želja kroz uzdržanje, molitvu i budnost, jer je ono mesto susreta čoveka sa Bogom.
Potomci Srba stradalih u ustaškom zločinu predložili obnovu Hrama Svetog Spasa, srušenog 1942. godine, i izgradnju Crkve Spasa na krvi na Mrakovici, kao trajnog pomena kozaračkim mučenicima.
Veliki srpski svetitelj upozorava da se opasnost ne prepoznaje uvek spolja, već se često javlja kroz unutrašnje nemire, pomisli i namere, zbog čega hrišćanin mora da čuva svoj um i srce.
Na mestu gde je Stefan Uroš IV Dušan Nemanjić prvobitno sahranjen, nakon manastirske slave služen je parastos prvom srpskom caru.
U porti manastira, nakon svete arhijerejske liturgije episkopa Teodosija, održan je program posvećen srpskoj kulturi i tradiciji, a umetnici su pesmom podsetili na duhovno nasleđe Kosova i Metohije.
Episkopa raško-prizrenskog Teodosija u drevnoj zadužbini cara Dušana dočekali su iguman Mihailo sa bratstvom i vernim narodom, nakon čega je počela sveta arhijerejska liturgija.
Posle dugog iščekivanja i brojnih iskušenja, supružnici su u svetinji pronašli utehu i nadu, a vest koju su ubrzo dobili zauvek im je promenila život.
U porti manastira, nakon svete arhijerejske liturgije episkopa Teodosija, održan je program posvećen srpskoj kulturi i tradiciji, a umetnici su pesmom podsetili na duhovno nasleđe Kosova i Metohije.
Stari recept za jednostavnu poslasticu iz domaćih kuća koja se spremala u mrsne dane i čuvala ukus leta, kajsija iz voćnjaka i porodičnih okupljanja za trpezom.
Episkopa raško-prizrenskog Teodosija u drevnoj zadužbini cara Dušana dočekali su iguman Mihailo sa bratstvom i vernim narodom, nakon čega je počela sveta arhijerejska liturgija.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
