Kroz priču o tri monaha koji su doživeli istu sramotu, veliki pravoslavni učitelj pokazuje zašto se prava snaga čoveka vidi tek onda kada mu je naneta nepravda.
Uvreda, nepravda ili poniženje često ne otkrivaju samo onoga ko ih je izgovorio ili učinio već i ono što se nalazi u srcu onoga koji ih trpi. Ista nevolja može da probudi gnev, želju za osvetom ili tihu patnju, ali može da postane i mesto na kojem se vidi duhovni napredak čoveka. Jednu od najdubljih pouka o odnosu prema uvredi ostavio je Sveti Jovan Lestvičnik, pokazujući da se razlika između ljudi ne vidi u tome da li su povređeni, već u načinu na koji odgovaraju na povredu.
Sveti Jovan Lestvičnik u svojoj knjizi "Lestvica" opisuje tri monaha koji su pretrpeli sramotu i kroz njihov primer pokazuje tri različita unutrašnja stanja:
- Jednom su tri monaha pretrpela sramotu“, pripoveda Sveti Jovan Lestvičnik. „Jedan od njih je bio mučen tugom, ali je ćutao; drugi se radovao zbog sebe, ali je tugovao zbog onoga ko ga je uvredio; a treći, zamišljajući samo štetu bližnjem, prolio je tople suze. Tako su ovde bili vidljivi delatelji straha, odmazde i ljubavi (Lestvica, stih 8, § 27, str. 125–126).
Sveti Jovan Lestvičnik zatim navodi primer starozavetnog Josifa, čija su ga braća nekada prodala u ropstvo, a kasnije, kada su se našla u njegovoj vlasti, strahovala od njegove osvete. Međutim, Josif nije odgovorio mržnjom, već milošću:
- Posle Jakovljeve smrti, sva njegova deca, Josifova braća, plašeći se da će im se osvetiti za zlo koje su mu nekada učinili prodavši ga u ropstvo u Egipat, gde je, Božjom promislom, ubrzo postao prvi ministar na faraonovom dvoru, poslali su mu vest da mu je njihov otac, pre smrti, zapovedio da im oprosti greh koji su učinili prema njemu. „Recite Josifu“, rekao je: „Oprosti svojoj braći, slugama Boga oca tvog.“ Josif je plakao kada su mu to rekli. Njegova braća su i sama došla, pala pred njega i rekla: „Evo, mi smo tvoje sluge.“ Josif, umirujući ih, rekao je: „Ne bojte se, jer se Boga bojim.
Pouka Svetog Jovana Lestvičnika nije samo poziv da podnesemo uvredu već i da kroz nju ispitamo šta vlada našim srcem. Čovek može da ćuti iz straha, da oprosti zbog sopstvene koristi ili da zaplače zbog duhovne štete onoga koji ga je povredio. Upravo u toj poslednjoj reakciji Sveti Jovan vidi trag ljubavi koja čoveka približava Bogu.
Poslanica Svetog apostola Pavla Rimljanima, začalo 111 (13,1-10)
1. Svaka duša da se pokorava vlastima koje vladaju, jer nema vlasti da nije od Boga, a vlasti što postoje od Boga su ustanovljene. 2. Zato ko se protivi vlasti, protivi se uredbi Božijoj a koji se protive primiće osudu na sebe. 3. Jer starešine nisu strah za dobra dela nego za zla. Hoćeš li pak da se ne bojiš vlasti? Čini dobro i imaćeš pohvalu od nje, 4. jer je sluga Božiji tebi za dobro. Ako li zlo činiš boj se, jer ne nosi mača uzalud, jer je Božiji sluga osvetnik, da izlije gnev na onoga koji zlo čini.
5. Zato je potrebno pokoravati se ne samo zbog gneva, nego i zbog savesti 6. Jer zbog toga i poreze plaćate, jer su službenici božiji koji se time stalno bave. 7. Podajte, dakle, svakome što ste dužni: kome porezu - porezu, kome carinu - carinu, kome strah - strah, kome čast - čast. 8. Ne budite nikome ništa dužni osim da ljubite jedan drugoga; jer koji ljubi drugoga ispunio je zakon. 9. Jer ono: Ne čini preljubu, ne ubij, ne ukradi, ne svedoči lažno, ne poželi, i bilo koja druga zapovest, ispunjava se u ovoj reči: „Ljubi bližnjega svoga kao sebe samoga.” 10. Ljubav ne čini zla bližnjemu; ljubav je, dakle, punoća zakona.
Prva Poslanica Svetog apostola Pavla Solunjanima, začalo 270 (4,13-17)
13. Nećemo pak, braćo, da vam bude nepoznato šta je sa onima koji su usnuli, da ne biste tugovali kao oni koji nemaju nade. 14. Jer ako verujemo da Isus umre i vaskrse, tako će i Bog one koji su usnuli u Isusu dovesti s Njim. 15. Jer vam ovo kazujemo rečju Gospodnjom da mi koji budemo živi o dolasku Gospodnjem, nećemo preteći one koji su usnuli. 16. Jer će sam Gospod sa zapovešću, glasom arhanđela i sa trubom Božijom, sići s neba, i prvo će mrtvi u Hristu vaskrsnuti; 17. a potom mi živi koji ostanemo bićemo zajedno s njima uzneseni na oblacima u sretanje Gospodu u vazduhu, i tako ćemo svagda s Gospodom biti.
Jevanđelje po Mateju, začalo 47. (12,30-37)
30. Koji nije sa mnom, protiv mene je; i koji ne sabira sa mnom, rasipa. 31. Zato vam kažem: Svaki greh i hula oprostiće se ljudima, a hula na Duha Svetoga neće se oprostiti ljudima. 32. I ako reče ko reč protiv Sina Čovečijega, oprostiće mu se; a koji reče protiv Duha Svetoga, neće mu se oprostiti ni u ovome veku ni u budućem. 33. Ili usadite dobro drvo, i rod njegov biće dobar, ili usadite rđavo drvo, i rod njegov biće rđav; jer se po rodu drvo poznaje. 34. Porodi aspidini, kako možete dobro govoriti, kada ste zli? Jer od suviška srca usta govore. 35. Dobar čovek iz dobre riznice iznosi dobro; a zao čovek iz zle riznice iznosi zlo. 36. A ja vam kažem, da će za svaku praznu reč koju reknu ljudi dati odgovor u dan Suda. 37. Jer ćeš zbog svojih reči biti opravdan i zbog svojih reči biti osuđen.
Veliki ruski svetitelj podseća da uzrok nemira često ne dolazi iz sveta koji nas okružuje, već iz sopstvenog srca, i ostavlja pouku o putu ka unutrašnjoj tišini i duhovnoj snazi.
Veliki svetitelj otkrio je zašto posledice preljube ne počinju tek kada istina izađe na videlo, već znatno ranije.
Reči ruskog svetitelja upozoravaju na zamku u koju mnogi upadnu kada su povređeni: umesto da se izbore sa zlom, počnu da ga nose u sebi.
Veliki gruzijski svetitelj ostavio je snažnu poruku o osuđivanju, dobroti i ljudskim slabostima, otkrivajući zašto osuda ne popravlja onoga kome je upućena, već najpre menja naše sopstveno srce.
Kroz priču o tri monaha koji su doživeli istu sramotu, veliki pravoslavni učitelj pokazuje zašto se prava snaga čoveka vidi tek onda kada mu je naneta nepravda.
Dvojica mučenika iz vremena cara Trajana, koji su suočeni sa smrću pokazali da vera za njih nije bila samo reč, već životno opredeljenje.
U islamskoj tradiciji Isus Hristos poznat je kao Isa, alejhi selam, jedan od najvećih Božijih poslanika, a Kuran govori o njegovom čudesnom rođenju, majci Merjemi i posebnoj ulozi koju će imati pred kraj vremena.
Osoba koja gaji neprijateljstvo, mržnju i osećanja osvete uvek je lišena unutrašnjeg mira.
Mitropolit mileševski Atanasije služio je pomen Varnavi Rosiću u Pljevljima, ističući da je ovaj arhijerej i posle svoje smrti nastavio delo započeto za života.
Posle 15 godina postupka, Strazbur je utvrdio da je Turska prekršila prava klirika i osporio tumačenje Lozanskog sporazuma, što može uticati i na druge slučajeve u Istanbulu.
Kimberli Gilfojl, nekadašnja voditeljka i tužiteljka, primila je svetinju sa Atosa u gestu koji je u prvi plan stavio duhovnu simboliku, a ne protokol i funkciju.
Poslednji ispraćaj 12-godišnjeg sina protojereja Ostoje Kneževića i popadije Viktorije duboko potresa vernike i bližnje, ostavljajući porodicu u tišini, molitvi i najtežem iskušenju koje jedan dom može da doživi.
Porodica, sveštenstvo i verni narod oprostili su se od sina sveštenika Ostoje Kneževića, dok je mitropolit crnogorsko-primorski u besedi poručio da se bol nosi krstom Hristovim, a da se duša čistote sabira u večnom životu.
Na sahrani dvanaestogodišnjaka koji je tragično preminuo, mitropolit Dimitrije govorio o veri, večnom životu i susretu bez rastanka, dok su porodica i vernici u tišini slušali poruke utehe i nade.
U svojoj knjizi "Lestvica" svetitelj je opisao kako se u molitvi javljaju zevanje, smeh i rasejanost, ukazujući da iza tih prekida pažnje stoji dublja borba za sabranost pred Bogom.
Veliki pravoslavni svetitelj objašnjava zašto zlopamćenje uništava život.
Pouka jednog od najvećih svetitelja pravoslavlja pokazuje kako pokajanjem i saosećanjem možemo dostići duhovni mir i istinsku čistotu srca.
Zašto ni spoljašnji mir ni uređeni život ne donose spokoj duši – snažne reči velikog pravoslavnog podvižnika razotkrivaju skrivene strasti koje čoveka udaljavaju od Boga i upozoravaju na najopasniji greh među njima.
Osoba koja gaji neprijateljstvo, mržnju i osećanja osvete uvek je lišena unutrašnjeg mira.
Veliki svetitelj našeg vremena objasnio je kako čovek može da sačuva čistotu duše i onda kada se susretne sa tuđom zavišću, nepravdom i lošim postupcima.
Tumačeći reči apostola Petra, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički govori o poslušnosti i smirenomudriju kao temeljima života u kome nema ni nasilja ni podela.
Jedan od najvećih svetitelja pravoslavlja ostavio je snažnu pouku o trenucima kada vernik ne sme da se povuče pred pritiskom ljudi, već da sačuva vernost Bogu i onome što smatra svetim.
Policija sumnjiči 29-godišnjeg muškarca za krađu iz Sabornog hrama Svete Trojice, a pažnju javnosti privukao je snimak na kojem se vidi njegova navodna ravnodušnost dok zna da ga neko snima.
Dva brata na putu ka moru otkrila su da najveće blago nije ono koje se može poneti u rancu, već ono koje ostaje zauvek u srcu.
Istoričar Boris Stojkovski i osnivač fondacije Lazarica Aleksandar Avramov svedoče o tragovima pisanog nasleđa ostroškog čudotvorca u vatikanskim arhivima, dok pitanje njihove dostupnosti i dalje nema zvaničan odgovor.
Devojčica sa porodicom otkriva da se najlepši dar za veliki praznik svetih apostola Petra i Pavla ne krije u stvarima, već u ljubavi, dobroti i malim delima učinjenim od srca.
Njegova odluka da primi krštenje u početku je bila izazov za porodicu, ali su je majka i najbliži kasnije prihvatili.
Vladika timočki Ilarion u besedi je podsetio da se istinski mir pronalazi kada čovek svoju volju uskladi sa voljom Božjom.
Tumačeći reči apostola Petra, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički govori o poslušnosti i smirenomudriju kao temeljima života u kome nema ni nasilja ni podela.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
