Bivši katolički sveštenik, Džerald Ridsdejl, preminuo je u 90. godini dok je služio kaznu za monstruozne zločine nad najmanje 72 deteta. Njegova smrt ne briše tragove patnje koje je ostavio, dok žrtve i dalje traže pravdu za godine bola i tišine.
Jedan od najzloglasnijih pedofila u Australiji, Džerald Ridsdejl, preminuo je u 90. godini života dok je izdržavao zatvorsku kaznu. Bio je katolički sveštenik koji je tokom svoje tridesetogodišnje karijere seksualno zlostavljao najmanje 72 deteta. Zlostavljanje je trajalo od 1961. godine, kada je zaređen za sveštenika, pa sve do njegovog hapšenja 1994. godine.
Njegova zločinačka dela, koja su obuhvatala decu uzrasta od četiri godine, počela su gotovo odmah nakon što je postao sveštenik. Iskoristio je svoj položaj unutar crkve da stekne poverenje svojih žrtava i njihovih porodica, a zatim ih sistematski zlostavljao. Zločini su se dešavali u raznim školama i parohijama širom Viktorije, dok je Ridsdejl radio kao sveštenik u crkvenim ustanovama.
Iako su prve prijave protiv njega počele da se pojavljuju još tokom sedamdesetih godina prošlog veka, crkva je, umesto da preduzme odgovarajuće mere, premeštala Ridsdejla iz jedne županije u drugu, izbegavajući skandal i omogućavajući mu da nastavi sa zločinima. Ova praksa zataškavanja bila je odobravana od strane visokih crkvenih zvaničnika, uključujući i kardinala Džordža Pela, koji je kasnije bio optužen za umanjivanje ozbiljnosti ovih zločina.
Nakon što su brojne žrtve i svedoci počeli da govore, Ridsdejl je 1994. godine uhapšen i osuđen. Tokom suđenja otkriveno je da je crkva bila svesna njegovih zločina još od šezdesetih godina, ali je odlučila da ga premešta umesto da ga prijavi vlastima. Kraljevska komisija, koja je ispitivala institucionalne odgovore na seksualno zlostavljanje dece, potvrdila je ove navode i utvrdila da je crkva znala za njegove postupke, ali je donosila odluke u cilju izbegavanja skandala.
Iako je preminuo u zatvoru, njegov slučaj ostaje jedno od najtragičnijih poglavlja u istoriji Katoličke crkve u Australiji. Žrtve i dalje traže pravdu, a En Rajan, učiteljica koja je igrala ključnu ulogu u iznošenju istine, nazvala je Ridsdejla „čudovištem“. Rajan je bila među onima koji su prijavili njegove zločine, a tokom svog angažmana u Kraljevskoj komisiji postala je dosledan zagovornik prava žrtava. Njene reči o ovom slučaju bile su emotivne i snažne:
- Zajednica je znala za to i nije učinila ništa. To me uništilo. Neki roditelji su se obratili biskupu, neki su otišli kod savetnika, ali zajednica nije učinila ništa. Moramo priznati da je ovo zaista tragično - izjavila je Rajan.
Ridsdejl je bio osuđen na maksimalnih 40 godina zatvora, a poslednju presudu dobio je 2023. godine, kada su mu dodate nove optužbe. U poslednjim godinama života bio je vezan za postelju, trpeći hronične bolove i invaliditet. Iako se nije mogao pojaviti na svim suđenjima, svoju krivicu je konačno priznao, što je bio samo jedan od koraka ka pravdi za njegove žrtve.
Otac Natal Santonosito (61) paroh crkve San Cesarea, jugoistočno od Rima, bio je pod istragom nakon što je postavio nekoliko video snimaka na internetu u kojima je rekao da papa Franja nikada nije bio papa.
Datum Uskrsa se računa, u zavisnosti od Crkve, po julijanskom ili gregorijanskom kalendaru, što ponekad dovodi do razlike u datumima od nekoliko nedelja.
Nakon što je Vatikan ozvaničio blagoslov istopolnih zajednica, Ruska pravoslavna crkva izražava zabrinutost i upozorava na duboku duhovnu krizu koja može ugroziti međuhrišćanski dijalog.
U vreme pape Pavla VI, 1969. godine katolička crkva je promenila liturgijski spomen ovog svetitelja, ali njegova poruka ljubavi i dalje živi u srcima vernika širom sveta.
Nekada se ništa iz kuhinje nije olako bacalo, a naročito ne hleb. Od nekoliko skromnih sastojaka nastaje sočan obrok sa zlatnom koricom.
Vernici će se setiti svojih preminulih, a uz odlazak u hram i na groblje vezani su brojni običaji.
Useljenje u novi životni prostor u kojem su ostale ikone prethodnih vlasnika može da otvori brojna pitanja, posebno ako se zna da su u njemu ranije živeli ljudi lošeg morala.
U besedi za četvrtak 19. sedmice po Duhovima Sveti Nikolaj Ohridski i Žički tumači Hristovo svedočanstvo o zajedničkom bogatstvu Oca i Sina i podseća da Božji darovi prevazilaze sve što ljudski um može da zamisli.
Pravoslavni vernici danas proslavljaju Prepodobnu Efrosiniju po starom, a po novom kalendaru i Svetu Pelagiju. Katolička crkva obeležava Šimuna starca i Svetog Dimitrija Solunskog, dok Jevreji i muslimani nemaju veliki praznik.
Sa nežnom korom, žutom glazurom i bogatim filom od čokolade i oraha, ovaj provereni recept donosi ukus kolača koji je nekada krasio svečane trpeze.
Bog vidi i ono što mi ne možemo.
Na video-snimcima vidi se evakuacija monahinja, dok se u blizini svetinje vatrogasci bore sa vatrenom stihijom.
Dom ima dubok duhovni značaj, jer se u njemu uči ljubavi, praštanju, strpljenju i požrtvovanosti.
Jedan od najpoštovanijih svetitelja novijeg doba ostavio je duboku pouku o blagorodnosti kao najvišem obliku unutrašnje lepote duše.
Izraz koji govori o Božjoj volji, ali i o tome koliko je čovek nemoćan da sa sigurnošću zna šta donosi budućnost.
U izraelu se obeležava se 3. oktobra 2026. godine, a u dijaspori se Simhat tora slavi dan kasnije; evo zbog čega se osmi dan razlikuje od prethodnih sedam i kakvu simboliku nosi ovaj praznični datum.
Praznički dani obeleženi su životom pod otvorenim nebom, simbolima zahvalnosti i sećanjem na put kroz pustinju, dok se porodice okupljaju uz molitve, prazničnu trpezu i drevne običaje.
Sedam dana provode u posebno napravljenim kolibama, koriste četiri biljke u obredu, a na trpezi se pojavljuju med, sezonske namirnice i punjeni kupus.
Niko u manastiru nije znao njen pravi identitet.
Dok jedni prvi put dolaze na Gazimestan, drugi mu se vraćaju godinama, a prizor stotina Srba koji u tišini i molitvi odaju počast knezu Lazaru i kosovskim junacima svedoči da sećanje na stradale ne bledi.
Crkva ne odbacuje medicinu, ali ističe da lekovi samo umiruju telo, dok se duša leči ispovešću, liturgijom i menjanjem sebe.
Na Belom kamenu iznad metohijske ravnice čuva se priča o srednjovekovnom čudu, starim rukopisima koji su stigli do Sankt Peterburga, ikonama iz različitih epoha i monahinjama koje danas čuvaju ovu svetinju.
Niko u manastiru nije znao njen pravi identitet.
Dok jedni prvi put dolaze na Gazimestan, drugi mu se vraćaju godinama, a prizor stotina Srba koji u tišini i molitvi odaju počast knezu Lazaru i kosovskim junacima svedoči da sećanje na stradale ne bledi.
Liturgijskom sabranju u Himelstiru prisustvovali su brojni sveštenici, monaštvo i verni narod, kao i princ naslednik Filip Karađorđević sa princezom Danicom, dok je ktitor obnove Drago Vuković odlikovan Ordenom Svetog Save drugog stepena.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
