U tišini Hilandara vekovima se čuva uspomena na poslednje trenutke života jednog od najvećih srpskih svetitelja. Pred ikonom Presvete Bogorodice Odigitrije, koja je, prema predanju, bila svedok njegovog odlaska iz zemaljskog života, Prepodobni Simeon Mirotočivi predao je svoju dušu Gospodu. Ova dragocena svetinja, koja je vekovima bila čuvana u riznici Manastira Hilandar i gotovo nedostupna javnosti, prvi put je izložena u Srbiji.
Hilandarska mozaična ikona Presvete Bogorodice Odigitrije predstavljena je u Galeriji Srpske akademije nauka i umetnosti u Beogradu, u okviru izložbe "Sveti Sava", posvećene 850. godišnjici rođenja osnivača Hilandara. Njeno iznošenje iz svetogorskog manastira predstavlja redak događaj jer dragoceno hilandarsko nasleđe veoma retko napušta Svetu Goru.
Pred ovom ikonom završio se zemaljski put velikog župana
Prema hilandarskim zapisima i predanju koje se vekovima čuva u manastiru, ikona se nalazila u keliji Prepodobnog Simeona Mirotočivog u Hilandaru, gde je on 1199. ili 1200. usnuo u Gospodu. O poslednjim trenucima života Svetog Simeona svedoči i njegov sin Sveti Sava u "Žitiju Svetog Simeona".
U ovom delu opisano je kako je Prepodobni Simeon, osećajući da mu se približava kraj zemaljskog života, poželeo da svoju dušu preda pred likom Presvete Bogorodice. U molitvi pred ikonom Odigitrije, čije ime znači Putevoditeljka, završio je životni put čoveka koji je napustio vlast i slavu da bi poslednje godine proveo kao monah i služitelj Hrista.
Za pravoslavne vernike ova ikona nije samo umetničko delo velike vrednosti već i svedočanstvo o jednom od najznačajnijih trenutaka iz života Svetog Simeona. Pred njom se, prema predanju, dogodio prelazak iz ovozemaljskog života u večnost čoveka koji je ostavio vladarski presto i posvetio se molitvi, podvigu i izgradnji duhovnih temelja srpskog naroda.
Svetinja iz hilandarske riznice prvi put pred vernicima u Srbiji
Sa blagoslovom arhimandrita Metodija, igumana Manastira Hilandar, mozaična ikona Presvete Bogorodice Odigitrije preneta je iz hilandarske riznice u Beograd, gde je izložena u okviru postavke "Sveti Sava".
Njeno predstavljanje javnosti pruža priliku posetiocima da se upoznaju sa delom hilandarskog nasleđa koje se vekovima čuva iza zidina srpske svetinje na Svetoj Gori. Svaki predmet koji izlazi iz Hilandara sa sobom nosi istoriju, molitvu i uspomene generacija monaha koji su ga čuvali.
Organizatori izložbe su Galerija Srpske akademije nauka i umetnosti i Muzej Srpske pravoslavne crkve, a autori postavke su dr Vladimir Radovanović i dr Miljana Matić. Izložba će biti otvorena do 19. jula 2026. u Galeriji Srpske akademije nauka i umetnosti u Beogradu.
Dolazak ove ikone u Srbiju predstavlja susret sa tihim, ali snažnim svedokom prošlosti. Pred njenim likom završio je zemaljski život Sveti Simeon Mirotočivi, čije je delo ostavilo dubok trag u istoriji srpskog naroda i čije se duhovno nasleđe i danas čuva u molitvama vernika.
U crkvi Uspenja Presvete Bogorodice jubilej je proslavljen kroz liturgiju, zvuke hilandarskih pojaca i sabranje koje je pokazalo duboku vezu ovog prostora sa svetogorskim nasleđem i živim predanjem Crkve.
U razgovoru za radio emisiju „Iz perspektive večnosti“, poglavar Srpske pravoslavne crkve govorio je o pritiscima, klevetama i reakcijama tokom velikog sabranja vernika u Hramu Svetog Save.
Grčki pevač bio je gost u Patrijaršijskom dvoru, a razgovor nije ostao samo na muzici i predstojećem koncertu. Dotakli su se vere, umetnosti i vrednosti koje povezuju bratske narode.
Posle čitanja Jevanđelja, poglavar Srpske pravoslavne crkve govorio o lepoti Božije tvorevine, blagodati Duha Svetog i pozvao vernike da svoju svakodnevicu usklade sa Svetim pismom.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
