Na kraju sveta možda možete očekivati gotovo sve... ali ovaj pravoslavni hram među pingvinima ipak izgleda iznenađujuće!
Crkva Svete Trojice, podignuta 2004. godine, najjužnija je ruska pravoslavna crkva na svetu. Nalazi se na ostrvu Vaterlo na Antarktiku na teritoriji ruske polarne stanice „Belingshauzen” (nazvana po istraživaču koji je otkrio ovaj kontinent), a okružuju je lenje foke i radoznali pingvini.
Ruska polarna stanica pojavila se na Antarktiku 1968. godine, ali crkva je zamišljena na ovom mestu tek 90-ih. Lokacija za crkvu je izabrana 2002. godine, a bile su potrebno još dve godine da bude podignuta.
Građevina je načinjena od drveta kedra, ariša i bora. Građa je pronađena u blizini grada Gorno-Altajska u Sibiru, a crkvu su napravili tamošnji tesari. Visoka je 15 metara, a može da primi oko 30 vernika.
Crkva je godinu dana provela u Republici Altaj, a onda je rastavljena i prebačena kamionima najpre do Kalinjingrada (ruska luka na Baltičkom moru), a zatim na Antarktik. Tu je, u teškim uslovima, ekipi od osmoro ljudi bilo potrebno 50 dana da je ponovo sastave. Bilo je neophodno takođe zidove zaštiti od lokalnih, gotovo horizontalnih kiša, i unutra razvući metalne lance kako bi se crkva zaštitila od jakih vetrova.
U crkvi se nalazi spisak onih koji su umrli na Antarktiku. To je oko 100 ruskih i sovjetskih polarnih istraživača za koje se sveštenici danas mole.
Sveštenici u ovoj crkvi se menjaju svake godine, kao i drugi ljudi na polarnoj stanici. Osim duhovne službe, oni obavljaju i druge poslove: čiste sneg, rade sa alatom kao što su testere i sekire, jer na Antarktiku uvek ima posla.
- Na Antarktiku nema odmora - kaže đakon Maksim Gerb.
- Ako se pojavi neki hitan posao, čitava stanica se okupi, ma koji da je dan. Ponekad službu moramo da pomerimo, na primer, ranije ujutro, kako bismo primili čitav tim pre početka radnog dana. Molitvene službe se uvek održavaju pre posla.
Naravno, crkva Svete Trojice nije jedina na Antarktiku. Osim nje, tu je još 7 crkava različitih veroispovesti. Međutim, ona je jedina koja radi tokom čitave godine. Službe se održavaju svake subote i nedelje.
Osim toga, liturgija se služi na ruskom i... španskom!
- Nemamo mnogo parohijana. Samo 16 ljudi provodi zimu na stanici, a na nedeljnu liturgiju dolazi 5-6 ljudi. Pored toga, dolaze nam i Čileanci. Oni imaju svoju malu crkvu, ali u njoj nemaju sveštenika, pa neki dolaze kod nas. Zato Jevanđelje uvek čitamo na dva jezika - objašnjava đakon.
U januaru 2007. godine u crkvi je održano prvo venčanje između Ruskinje po imenu Angelina i Čileanca po imenu Eduardo. On je radio na stanici sa njenim ocem, a kada je otišao da ga poseti u Sankt Peterburgu, upoznao je svoju buduću ženu. Primio je pravoslavlje i ona je otišla kod njega na Antarktik.
Verovatno ste čuli za grad Valdaj u Novgorodskoj oblasti? To je stari ruski grad, popularan među turistima zbog lepe prirode i drevne arhitekture. Na ovom mestu je 2007. godine podignuta crkva Svetog Sergeja Radonješkog, tačna kopija crkve Svete Trojice na Antarktiku.
Ideja je potekla od bivšeg padobranca i direktora lokalnog rekreativnog centra. Službe se održavaju subotom.
Ko je i kada naslikao ovu Kazansku ikonu – nije poznato. Najraniji opis sačuvan je u popisu crkvene imovine iz 1822. godine: Starac Ilija je bez ikakve najave posetio naše svetinje, a to je sasvim slučajno saznala vernica Janja. Na Trgu slobode mitropolit Joanikije je pozdravljajući sve okupljene uputio sledeće reči. Razni su zapisi u crkvenim knjigama Manastira Ostrog, koji beleže brojna izlečenja i čuda, koja se pripisuju delovanju sveca pred čijim moštima se unesrećeni mole.
Schutterstock/Krs2ball
Sveštenici rade kao i drugi na Antarktiku
Radi cele godine
U Rusiji postoji kopija crkve sa Antarktika
Crkve i manastiri
16:22 | 09.05.2025
"OVDE SAM OSETILA BOŽIJU SILU, OZDRAVILA SAM PRED IKONOM": Neverovatno svedočanstvo Natalije o velikoj svetinji
Duhovna riznica
15:41 | 13.05.2025
VELIKI RUSKI DUHOVNIK PRERUŠEN U PROSJAKA POSETIO SRPSKE MANASTIRE: Niko nije znao da je to on - sve je slučajno otkriveno
Duhovna riznica
14:21 | 13.05.2025
EVO ŠTA NAROD U CRNOJ GORI MISLI O ZABRANI DA SVETI VASILIJE BUDE GRADSKA SLAVA: Slike sa litije nedvosmisleno pokazuju stav Nikšićana (FOTO)
Praznici i sveci
10:48 | 15.05.2025
NJIMA SVETI VASILIJE OSTROŠKI POMAŽE - Otac Roman objasnio: Evo kako svetac deluje i spasava vernike
Vaš komentar je uspešno snimljen i biće vidljiv nakon verifikacije administratora portala.
Pred praznik Sabora Svetog arhangela Mihaila ponovo izbija rasprava o slavskom žitu: narodna predanja tvrde jedno, crkveni kanoni drugo — a mnogi domaćini ni ne slute da izostavljaju obavezan deo slave.
Objavljivanjem radne biografije na platformama za zapošljavanje, katolički sveštenik skrenuo je pažnju na pad priloga i finansijsku borbu svoje parohijske zajednice, o kojoj se već godinama gotovo i ne govori.
Duhovni oci podsećaju da molitva traži trud, sabranost i istrajnost, jer tek kad je srce uključeno, molitva postaje istinska veza sa Bogom.
Tradicionalna slika porodice, u kojoj je muškarac bio primarni zaštitnik i hranitelj, dok je žena bila čuvar doma, danas ustupa mesto novim obrascima funkcionisanja.
Bratski ton i blagoslovi u čestitki odražavaju vekovno pravoslavno jedinstvo dva naroda.
Jednostavan i brz recept za kolač koji u dom donosi miris domaće kuhinje i radost zajedništva u posne dane.
Od pažljivo prženog luka do mirisa ljute paprika - otkrijte tajnu starinskog monaškog ribljeg paprikaša koji spaja duh pravoslavnog života i prazničnih trpeza.
Skromne namirnice, otmen ukus – manastirski zapis iz 1855. godine vraća na trpezu zalogaj koji je nekada krasilo srpsko dvorsko posluženje.
Jedinstvena kombinacija ječma, pasulja, povrća i dimljenog mesa vraća nas u kuhinje naših predaka, čuvajući duh starih domaćinstava i porodične molitve kroz generacije.
Nekada nezaobilazna na prazničnim trpezama, ova poslastica se pravila sa strpljenjem i ljubavlju — donosimo autentičan recept koji će vaš dom ispuniti toplinom i mirisom svečanosti.
Posle potresa jačine 8,8 stepeni i razornih talasa koji su pogodili Kamčatku i Kurilska ostrva, naučnici upozoravaju na mogući još jači zemljotres u narednih 30 dana, dok Ruska Pravoslavna Crkva spasava monahe i svetinje iz poplavljenih hramova.
Usamljeni hram kod sela Edelevo u Rusiji, za koji se kaže da do njega stižu samo oni kojima vera pokaže put, zbunjuje naučnike, inspiriše vernike i privlači avanturiste iz celog sveta.
Protojerej Maksim Burdin otkriva kako je kroz mladalačka lutanja, radove u manastiru i jedan neočekivani susret u hramu pronašao svoj put do svešteničke službe.
Na ostrvcetu od svega 100 kvadratnih metara, svetinja Svetog Andreja Prvozvanog očarava posetioce bajkovitim prizorom i duhovnim mirom, postajući nezaobilazna destinacija za vernike i turiste.
Nakon zemljotresa, ratova i sistematskog uništavanja, završna faza građevinskih radova na hramovima Svetog Spiridona, Svetog Nikole i parohijskog doma u Petrinji budi nadu pravoslavnih vernika u ovom kraju.
Od prenosa posmrtnih ostataka pesnika iz Amerike do današnje uloge hrama na Crkvini kao duhovnog i kulturnog središta – priča o svetinji koja je postala znak prepoznavanja Trebinja.
U najvećoj medicinskoj ustanovi u zemlji proslavljena je krsna slava, a priča o hramu koji je preživeo rat, zaborav i preobražaj u mrtvačnicu otkriva koliko je ovo mesto važno za bolesnike, lekare i grad.
Prema jednoj legendi, srpski velmoža, koji je bežao od Turaka, svoju imovinu, koja je bila bogata ostavio je svojim kumovina koji su kasnije sagradili manastir Kumanicu.
Od prenosa posmrtnih ostataka pesnika iz Amerike do današnje uloge hrama na Crkvini kao duhovnog i kulturnog središta – priča o svetinji koja je postala znak prepoznavanja Trebinja.
U najvećoj medicinskoj ustanovi u zemlji proslavljena je krsna slava, a priča o hramu koji je preživeo rat, zaborav i preobražaj u mrtvačnicu otkriva koliko je ovo mesto važno za bolesnike, lekare i grad.
Kad su mu rekli da je jedina šansa transplantacija srca, brat Goran nije odustao. Iz bolničke sobe krenuo je na put duhovnog isceljenja ka Hilandaru, gde je pronašao snagu za novi život.
Na trpezi ljubavi u porti Crkve Ružica, poglavar Srpske pravoslavne crkve poručio je vernicima da najveća bitka svakog čoveka nije spoljašnja, već u srcu.
Jednostavan stari, provereni recept za penaste kore, bogat aromatični fil i nežnu glazuru koji vraćaju porodične uspomene.
U besedi za 24. četvrtak po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički govori o tome kako su ljudi pre Isusovog dolaska živeli u mreži iskušenja i sablazni.
Stihovi sure Ar-Rahman 55:1–13 povezuju Božiju blizinu, ljudsko poreklo i kosmički poredak, podsećajući da najvažnije često primetimo tek kada se um utiša.
