Tokom liturgije, iz ikone Gospoda Hrista, koju su hodočasnici darovali kao izraz podrške i ljubavi, počelo je da teče sveto miro. Ovaj čudesni događaj, koji vernici tumače kao Božiji znak, izazvao je snažne emocije među okupljenim narodom.
U tihom Orahovcu, na jugozapadu Kosmeta, u Crkvi Uspenja Presvete Bogorodice, vernici su postali svedoci događaja koji nadilazi svakodnevno i čulno — događaja koji se opisuje kao Božije čudo. Na praznik Svete Petke, u trenutku kada su se srca vernika slila u jedno molitveno pokajanje, ikona Gospoda Isusa Hrista, koju su hodočasnici iz organizacije Srpska solidarnost doneli kao dar i znak podrške, počela je da mirotoči.
Printscreen/YouTube/ Ortodox
Sveto miro na ikoni Isusa Hrisotsa
Iz ikone se, pred očima okupljenih, izlila mirisna tečnost — čisto, nebesko miro. Ovaj blagi tok svetlosti u vidu miomirisnog mira ostavio je u dubokom poštovanju sve prisutne. Video-snimci i fotografije koje su vernici snimili, prema izveštajima Radija Goraždevac, jasno prikazuju trenutak kada ikona polako počinje da mirotoči, što je kod mnogih izazvalo suze, radost i hrišćansku poniznost u isti mah. Vernici su prilazili svešteniku, ištući pomazanje svetim mirom, kao znak utehe i vere u Hristovo prisustvo među njima.
Printscreen/YouTube/ Ortodox
Sveštenik pomazuje vernike svetim mirom sa ikone Hrista
U pravoslavnoj tradiciji mirotočenje zauzima posebno mesto. Kroz vekove pravoslavne istorije, ovakvi događaji su doživljavani kao Božiji poziv na unutrašnje preispitivanje, podsticaj na pokajanje i molitvu, podsećajući svakog vernika na večne vrednosti vere i ljubavi prema Bogu. Kao što se verovalo kroz vekove, mirotočenje može biti i Božiji znak opomene — tihi glas sa neba da se obrati pažnja na duhovni život i da se srcem i dušom prigrli Božija ljubav i milost.
Printscreen/YouTube/ Ortodox
Sveštenik pomazuje vernike svetim mirom sa ikone Hrista
Orahovčani i hodočasnici iz Srpske solidarnosti, koji su po prvi put bili svedoci ovakvog čuda, vratili su se svojim domovima sa osećajem da su bili deo nečega što je istovremeno neobjašnjivo, a opet duboko dirljivo. Ovaj događaj ostaje upisan u sećanja zajednice, koja sa verom i nadom čeka da se Božija milost nastavi izlivati, kako kroz svetinje, tako i kroz srca vernika.
Zbog značaja koji ima u srpskoj istoriji i duhovnosti, o ovom svetom mestu se mnogo zna, ali postoje i pojedinosti koje su manje poznate široj javnosti, a jednako su značajne za istoriju manastira i srpsko duhovno nasleđe.
Uz igumaniju Matronu, isposnice Manastira Budisavci održavaju plamen vere i ljubavi. U teškim okolnostima i stalnim opasnostima, s molitvom i predanošću, dočekuju verne duše koje traže utehu i mir u blizini Božijoj.
Monah i glavni ekonom Manastira Visoki Dečani kroz svoju priču otkriva duboku vezu s Kosovom i Metohijom I priča kako su njegovo monašenje i životni put ispunjeni duhovnim traženjem i ljubavlju prema svetinji.
Na svetoj zemlji Kosova i Metohije, održan je godišnji pomen blaženopočivšoj igumaniji Marti, čije su molitve i nesebična predanost ostavile dubok trag u vernicima.
Po zauzeću Srbije, Osmanlije su mnoge srpske hramove pretvorili u svoje džamije, pa su to hteli da učine i sa dečanskom manastirskom crkvom, ali ih je čudesan događaj sprecio u tome.
Kad umor savlada i snaga oslabi, samo jedan izvor daje novu krepost. Prorok Isaija u svojim nadahnutim rečima otkriva tajnu duhovne snage koja ne jenjava – onaj koji se nada Gospodu, uzdiže se kao orao, trči bez umora i hoda bez posustajanja.
Grešnik misli da ga niko ne vidi, ali Božje oko sve zna – pokajanje je jedini put spasenja, poručuje svetitelj u svojim duhovnim poukama za utorak pete sedmice Velikog posta.
Nakon cenzurisanja božićnih čestitki i dekoracija, još jedan veliki hrišćanski praznik postaje meta političke korektnosti – britanska škola otkazala proslavu praznika Vaskrsenja Hristovog, dok se širom Evrope beleže slični slučajevi potiskivanja hrišćanskih tradicija pod plaštom neutralnosti.
U vreme strogog posta često ponestane ideja za ukusne obroke na vodi. Donosimo autentičan recept za paštetu od belog pasulja – kremastu, zasitnu i punu ukusa!
Uoči druge godišnjice od tragedije koja je odnela 57 života, otac Hristodulos Papaioanu kaže da je kroz ovaj neverojatan gubitak pronašao snagu da se nosi s patnjom.
Ne morate se odricati bogatih ukusa ni tokom posta – kombinacija crvenog pasulja, prepečenih oraha i začina trpezu će učiniti bogatom vitaminima i vlaknima.
Jedna od najpoštovanijih pravoslavnih ikona, koja se slavi 7. februara, vekovima svedoči o milosti Majke Božje, a priče o njenoj čudotvornoj moći ne prestaju da inspirišu verne.
Verni narod imaće retku priliku da se pokloni i celiva svetinju – ikonu „Umekšanje zlih srca“, koja već 25 godina mirotoči i donosi blagodat i isceljenje, a prošle godine su je dočekale nepregledne kolone vernika.
U sabornom hramu Svetog Đorđa u Prizrenu vernici su svedočili neobičnom čudu - suze su počele teku iz očiju Isusa na ikoni, podsećajući nas na neprestanu Božiju prisutnost i ljubav prema narodu na Kosovu i Metohiji.
Kad umor savlada i snaga oslabi, samo jedan izvor daje novu krepost. Prorok Isaija u svojim nadahnutim rečima otkriva tajnu duhovne snage koja ne jenjava – onaj koji se nada Gospodu, uzdiže se kao orao, trči bez umora i hoda bez posustajanja.
Grešnik misli da ga niko ne vidi, ali Božje oko sve zna – pokajanje je jedini put spasenja, poručuje svetitelj u svojim duhovnim poukama za utorak pete sedmice Velikog posta.
Nakon cenzurisanja božićnih čestitki i dekoracija, još jedan veliki hrišćanski praznik postaje meta političke korektnosti – britanska škola otkazala proslavu praznika Vaskrsenja Hristovog, dok se širom Evrope beleže slični slučajevi potiskivanja hrišćanskih tradicija pod plaštom neutralnosti.
Primećujući teške okolnosti u kojima ljudi odrastaju, kao i ekonomsku krizu, mati Serafima dodaje da je svaki novi dan i mala uspešna borba dokaz postojanja heroja današnjice.
Svetinja podignuta na mestu stradanja, postaje simbol molitve i sabornosti – mitropolit kruševački osveštao poslednji krst, a prve liturgije uskoro će odjeknuti sa Bagdale.
Sveća je simbol svetlosti Hristove. On je rekao: "Ja sam svetlost svetu". Ta svetlost treba da nas podseti na svetlost kojom Hristos obasjava duše preminulih, kaže sveštenik.
