Molitva je temelj naše duhovnosti, a njen pravi smisao i snaga ogleda se u upornosti i vernosti, čak i kada ne vidimo odmah odgovore na naše molitve. Sveti Teofan Zatvornik, u svojoj knjizi za 33. subotu po Pedesetnici, podseća nas na važnost istrajnosti u molitvi, navodeći primer iz Jevanđelja, kada Gospod govori o suđenju nepobožnog sudije, koji je, uprkos svojoj okrutnosti, na kraju uslišio molbu udovice zbog njene istrajnosti.
„Da bi upečatljivije predstavio istinu da se svagda treba moliti i ne klonuti, tj. ne padati u uninije ukoliko se molitva ne usliši brzo – Gospod je kazao priču o tome kako je sudija, koji se ni Boga nije bojao ni ljudi stideo, najsad ispunio molbu udovice i to jedino zbog toga što mu ona nije davala mira.
Kad, dakle, tako ogrubeli čovek nije izdržao pred neprestanim molbama, neće li utoliko pre čovekoljubivi i milostivi Bog ispuniti molitve koje mu se stalno sa suzama i skrušenošću prinose.
Eto, dakle, odgovora na pitanje zašto naše molitve često ostaju neuslišene. Mi se ne molimo usrdno, nego samo kao usput, i pritom tako da, pomolivši se jednom danas, sutra očekujemo da nam se ispuni molitva, ne misleći da je trebalo da se oznojimo ili zamorimo na molitvi. Naša molitva se ne čuje i ne ispunjava, budući da ni sami ne ispunjavamo kako treba zakon usrdne i uzdajuće molitve.”
Sveti Teofan Zatvornik u svom zapisu za 33. utorak po Pedesetnici otkriva suštinu duhovnog preobražaja – bez osvećenja Boga u srcu, sve vrline ostaju mrtve. Njegove reči su opomena svima koji misle da je dovoljno tek nekoliko vrlina, bez istinske povezanosti s Bogom.
U svojoj knjizi za 33. sredu po Pedesetnici, Sveti Teofan Zatvornik podseća na osnovnu istinu: ljubav prema Bogu i bližnjemu kao temelj duhovnog života, dok su dobra dela bez ove ljubavi samo puki oblici bez duše.
U svojoj knjizi, 33. četvrtka po Pedesetnici, Sveti Teofan Zatvornik otkriva duboku mudrost koja se krije u malim činovima i unutrašnjim namerama, pokazujući da je srce odlučujući faktor u Božijoj oceni.
U svojoj knjizi za 33. petak po Pedesetnici, Sveti Teofan Zatvornik piše o tome kako samo kontinuirani trud na usavršavanju vrlina vodi ka stvarnom poznanju Gospoda, upozoravajući da vera bez dela ostaje slepa.
