Čuvajte se kvasca farisejskog i sadukejskog, rekao je Gospod (Mt.16,6). Sadukeji su obrazac nepreduzimljivosti, a fariseji predstavljaju ljude koji nose masku revnitelja. Ipak, prvi ne rade ništa, a drugi, prave buku, iako na delu ne ispada ništa.
Kod nas su njima slični ljudi koji se zanose idejom humanosti. Ako ih bolje upoznaš, naći ćeš samo reči. Oni govore o dobru naroda, a narod ne vidi nikakvo dobro, budući da samo govore, a ne delaju. Kod njih je humanost izveštačena. Oni se samo prave da je imaju, a ustvari su egoisti.
Reči nisu posebna žrtva, i zato ih rasipaju. Ako, međutim, dođe do potrebe da se na delu pokaže žrtva – oni se povlače. Danas su skoro svi preduzimljivi samo površno: pred drugima izgledaju kao revnitelji dobra i, posebno – prosvećivanja. Međutim, sasvim su zadovoljni kada rečima uspeju nekog ubediti da su zaista takvi.
Zbog toga je lako da se kod nas pojavi neki dobrotvorni poduhvat. Govorkanja uzimaju maha, ali na delu ne biva mnogo. Žrtve od njih ne očekuj. Njima nije do drugih, nego da im sve ide u redu.
Desi se, ipak, da ponešto i žrtvuju, ne lupajući mnogo glavu za dobrobit bližnjih. Međutim, to čine da bi se samo što pre otarasili briga. I jedne i druge osudio je Gospod, a nama je zapovedio da budemo ispunjeni iskrenom ljubavlju jedni prema drugima: ljubavlju koja ne voli da se pokazuje.
