Jedan od najvećih duhovnika 20. veka, Sveti Pajsije je u svom duhovnom nasleđu ostavio brojne pouke, među kojima je i ona kako, uz stalnu budnost, molitvu i strpljenje, svaki hrišćanin može pronaći put do ljubavi i unutrašnjeg mira.
Pravoslavno učenje nas podseća da je gnev poput vatre koja, ako se ne ugasi na vreme, može progutati i srce i dušu čoveka. Kao i svaka druga strast, gnev je izazov pred kojim stoji svaki hrišćanin u svom svakodnevnom životu. No, sveti oci nas podsećaju da se u tom izazovu krije prilika za duhovni napredak. Jedan od najlepših primera borbe protiv gneva nalazimo u poukama Svetog Pajsija Svetogorca, čiji se dijalog s jednim vernikom duboko urezuje u srce i um svakog ko traži put smirenja i ljubavi.
Na pitanje kako savladati gnev, Sveti Pajsije odgovara jednostavnom, ali slikovitom metaforom:
„Cilj je da stigneš da ga sprečiš pre nego što se rasplamsa. Kao i mleko – ako ga ne skloniš sa vatre na vreme, čim počne da kipi, prospe se.“
Alexandros Michailidis / AFP / Profimedia
Ikona Svetog Pajsija
Svetitelj podseća da je prvi korak u borbi protiv gneva prepoznavanje trenutka u kojem strast počinje da se budi. Kao što se pažnja usmerava na mleko na šporetu, tako i duša treba da bude budna, spremna da prepozna dolazak iskušenja.
Sveti Pajsije naglašava potrebu za neprekidnom duhovnom budnošću:
„Prati sebe i obuzdavaj svoj gnev kako strast ne bi pustila korene u tebi.“
Navodi primer monaha koji, pre nego što bi izašao iz svoje kelije, molio se rečima: „Bože moj, sačuvaj me od iskušenja.“ Ova svakodnevna priprema, praćena krotkošću i smirenjem, pomagala mu je da s ljubavlju i strpljenjem odgovori na neprijatnosti.
Međutim, šta kada se gnev već javi? Sveti Pajsije savetuje da se u tim trenucima posegne za molitvom:
„Pre nego što progovoriš, izgovori dva-tri puta molitvu: 'Gospode Isuse Hriste, pomiluj me grešnog,' kako bi primio malo svetlosti.“
Alexander Maximov / Panthermedia / Profimedia
Važno je savladati gnev, pre nego što nas obuzme, a ako nas već obuzme, Sveti Pajsije savetuje da posegnemo za molitvom
Primer žene koja bi u trenucima ljutnje izgovarala Simvol vere pokazuje koliko moćno sredstvo molitva može biti u suzbijanju strasti i smirivanju srca.
„Izgleda da nemaš dovoljno strpljenja,“ govorio je Sveti Pajsije verniku koji priznaje da ponekad plane uprkos svojim namerama. Borba protiv gneva nije laka, ali je neophodna za duhovno uzrastanje. Strpljenje i ustrajnost, uz oslanjanje na Božiju pomoć, ključ su za savladavanje ove strasti.
U pravoslavnom učenju posebno važna je poruka da je ljubav najmoćnije oružje protiv svakog oblika gneva. Kada se duša ispuni ljubavlju, gnev ne pronalazi mesta u njoj. Sveti Pajsije nas uči da budemo budni, strpljivi i oslonjeni na molitvu, jer je borba protiv gneva borba za sopstveno spasenje. Neka reči Psalma: „Pripremih se i ne uzdrhtah“ postanu duhovno oružje u svakodnevnim duhovnim bitkama.
Sveti Justin Ćelijski ističe da je Sveti Arhangel Mihailo prvi hrišćanin i apostol, koji je predvodio bojište nebeskih vojski protiv Luciferove pobune. On je naš zaštitnik u borbi protiv demona i greha, pomažući nam da, uz pomoć molitve, posta i ljubavi, ostanemo verni Hristu i prevaziđemo iskušenja.
U trenucima kada nas reči povrede, učenja svetih otaca pružaju utehu i savete o tome kako zadržati duhovni mir. Otkrijte zašto uvrede, poput eha u pustinji, uvek pronalaze put nazad do onih koji ih izgovore.
Molitva, smirenje i neizmerna vera obeležili su život oca Meletija, jednog od najvoljenijih asketa Svete gore, čiji osmeh, nalik anđeoskom, ostaje večno svedočanstvo svetlosti njegove duše.
U različitim krajevima srpskih zemalja i danas se za zadušni dan mesi pogača, čija priprema čuva običaj star vekovima i prenosi se kao deo porodičnog predanja.
Od pastirice iz Lorene do zapovednice vojske i svetiteljke Rimokatoličke crkve, njen život ostaje jedno od najdramatičnijih svedočanstava spoja duhovnog uverenja i istorijskih preokreta u Evropi 15. veka
Hiljade vernika danas obilaze grobove svojih predaka, zbog čega na gradskim grobljima važe posebne mere, dok su za starije građane i osobe koje se otežano kreću obezbeđena vozila za prevoz do najudaljenijih parcela.
Tumačeći Hristove reči o Utešitelju, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički u besedi za subotu 7. sedmice po Vaskrsu otkriva zašto se unutrašnja snaga ne zadržava sama od sebe.
Uoči praznika Silaska Svetog Duha, vernici pale sveće i uznose molitve, verujući da se u zajedničkom bogosluženju briše granica između sećanja i nade u večni život.
Kimberli Gilfojl, nekadašnja voditeljka i tužiteljka, primila je svetinju sa Atosa u gestu koji je u prvi plan stavio duhovnu simboliku, a ne protokol i funkciju.
Posle 15 godina postupka, Strazbur je utvrdio da je Turska prekršila prava klirika i osporio tumačenje Lozanskog sporazuma, što može uticati i na druge slučajeve u Istanbulu.
Poslednji ispraćaj 12-godišnjeg sina protojereja Ostoje Kneževića i popadije Viktorije duboko potresa vernike i bližnje, ostavljajući porodicu u tišini, molitvi i najtežem iskušenju koje jedan dom može da doživi.
U vremenu sve češće ravnodušnosti i pucanja porodičnih i društvenih veza, jedna misao sa Svete gore otkriva mehanizam koji tiho razgrađuje ljubav, pripadnost i odgovornost – od doma do otadžbine.
Rad u žurbi i nervozi ostavlja trag na duši, a zanemarivanje nedeljnog odmora i molitve može doneti nesreću. Sveti Pajsije je u svom učenju ostavio pouke – kako pronaći mir i blagodat u svakodnevnom životu.
Pouka svetogorskog starca otkriva kako se iz osećaja nepravde rađa sukob među ljudima i na koji način se taj tihi mehanizam može prekinuti pre nego što preraste u razdor između najbližih.
Tumačeći Hristove reči o Utešitelju, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički u besedi za subotu 7. sedmice po Vaskrsu otkriva zašto se unutrašnja snaga ne zadržava sama od sebe.
Govoreći o pticama, veliki srpski duhovnik ostavio je snažnu pouku o nezadovoljstvu koje čovek sam nosi u sebi i miru koji počinje tek onda kada nauči da bude blagodaran.
Posle 15 godina postupka, Strazbur je utvrdio da je Turska prekršila prava klirika i osporio tumačenje Lozanskog sporazuma, što može uticati i na druge slučajeve u Istanbulu.
Otvarajući predavanje igumana Jefrema, patrijarh srpski saopštio blagu vest da se boravak Časnog pojasa produžava zbog velikog broja vernika koji danima pristižu iz cele Srbije i regiona.
Od ranog jutra kolone vernika slivale su se ka tumanskoj svetinji na presvlačenje moštiju Svetog Zosima, dok je posle liturgije ogromna litija krenula kroz šumu ka isposnici svetitelja.
Od Vaznesenjske crkve do Hrama Svetog Save slivala se nepregledna reka vernog naroda, dok je jedna od najvećih svetinja pravoslavlja prvi put posle više vekova proneta ulicama prestonice.
Čudotvorni pojas svečano je dočekan u porti Vaznesenjske crkve u Beogradu, uz najviše crkvene počasti i more vernika koje je ispunilo centar prestonice.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Svetog apostola Andronika po starom i prepodobnog Isakija ispovednika po novom kalendaru. Katolici slave Svetu Ivanku Orleanku, dok muslimani obeležavaju četvrti dan Kurban-bajrama, a Jevreji nemaju univerzalno priznat veliki praznik.
Predstojatelj Srpske pravoslavne crkve služio je liturgiju u Sabornom hramu Hristovog Vaskrsenja, a posebnu pažnju izazvali su darovi, poruke o Časnom Pojasu i dodela najvišeg monaškog čina igumanu manastira Podmajne.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
